Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Trinaesto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/365-21

2. dan rada

15.09.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 15:05

  • TAGOVI

  • Trinaesto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu (2021.)
  • Pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu (15.09.2021.)
  • Dan za glasanje o jedinoj tački dnevnog reda Trinaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu (15.09.2021.)

  • ZAKONI

  • Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma

    • OBRAĆANJA

    ...
    Jedinstvena Srbija

    Marija Jevđić

    Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Lav Grigorije Pajkić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Lav-Grigorije Pajkić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Hvala vam predsedavajuća.

    Uvažena ministarko Gojković, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, svestan svoje srpske pripadnosti, ali i značaja očuvanja srpskog nacionalnog identiteta, naročito u vremenu kada je tuđim nametanjem jezika i pisma pokušao ugasiti srpsku narodnost, Svetozar Miletić je još davne 1848. godine pozvao na borbu očuvanju ovog vrlo bitnog segmenta, a kada je u pitanju opstanak i postanak jednog naroda.

    Na početku i u toku Drugog svetskog rata ustaške vlasti donele su zakon po kome se zabranjuje upotreba ćiriličnog pisma u javnom i privatnom životu. Takođe, sve ćirilične table u roku od tri dana morale su biti uklonjene. Ništa bolje srpsko pismo nije prošlo ni nakon završetka Drugog svetskog rata. Ko god bi se protivio načinu rešavanja ovog političkog pitanja bio je osuđen kao veliko srpski šovinista.

    I danas je srpska ćirilica mnogima trn u oku. Pre samo nekoliko godina u susednoj evropskoj državi naše komšije su nam priuštile zaista zastrašujuće slike kojima možemo da vidimo da čekićem, macolama razbijaju ćirilične table. Lomljeni su izlozi koji su krasila srpska slova, nešto poput one tužne kristalne noći 9. novembra 1938. godine. To im je valjda bila inspiracija.

    Prebijani su mnogi Srbi, lomili su usta našeg Srbina kada god bi se čula srpska reč. Hapsili, tamničili, maltretirali. Pokušali su raznim zakonima, aktima, propisima da zabrane srpsku reč i ćirilično slovo, vršili kulturni genocid jednako bolan i nesretan kao i ona iz iste nam susedne.

    Takođe, postoji jedan trend koji predstavlja opasnost po ćirilicu. Statistika kaže da u Srbiji postoji više od 85% javnih natpisa na latinici. Ono što možda još više jeste poražavajuće jeste činjenica da taj procenat raste iz dana u dan.

    Ovim zakonom država Srbija stimulisaće preduzeća da svoje natpise i reklame ističe ćiriličnim pismom. Možda nesvesno i mi sami učestvujemo u zločinu prema srpskom jeziku i pismu, a to upravo sada menjamo.

    Ovim putem apelujem na sve građane da poštuju i čuvaju svoje. Ima li lepšeg trenda od negovanja svoje tradicije.

    Kažu nam ovi zluradi da sa srpskim primitivizmom, gde samo njima znanim razlogom svrstavaju našu ćirilicu, ne možemo u Evropu. Isti zaglupljeni svojim neznanjem, zaraženi mržnjom prema svemu što nosi epitet - srpsko, ne znaju da je upravo to bogatstvo svojevrsnosti i različitosti simbol Evrope i kulture ovog prostora.

    Ćirilica je uvek bila simbol našeg naroda. Gde god je bilo ćirilice tu je bilo i Srba. Čuvanje našeg pisma jednako je bitno kao i čuvanje naše Srpske pravoslavne crkve koja je uspostavila temelj naše kulture, tradicije, moralnih načela, vrednosti.

    Danas očuvanje ćirilice jeste veoma bitno, posebno jer je srpstvo pod velikim pritiskom, kao i naš predsednik Vučić, generalno u regionu, u Hrvatskoj se slave zločini nad Srbima, u BiH je zabranjeno Srbima da slobodno misle, U Crnoj Gori možemo da vidimo kako su ljudi često maltretirani, oduzima im se sloboda, kako veroispovest, tako i one osnovne slobode.

    Setite se samo koliko je mladih ljudi bilo uhapšeno za vreme litija. Mnogi su bili hapšeni bez ikakvog razloga samo zato što su imali jedan slobodarski duh, predstavljali se kao Srbi. Evo, da ne bude da nisam dao primer, setite se samo momka koga ja dosta cenim, Vladislava Dajkovića aktivistu, koji ne pripada ni jednoj partiji, koji je bio puno puta maltretiran, hapšen, jednostavno to je bilo zastrašujuće kroz šta je taj momak prošao. Zašto? Samo zato što je ponosno rekao da je pravoslavac, Srbin. To je jednostavno neka sloboda zbog koje niko ne bi trebalo da bude deranžiran nigde, a posebno u jednoj evropskoj državi. Mnogi, nažalost, u Crnoj Gori dele tu njegovu tugu i sudbinu.

    Sve ovo govori u prilogu jednoj činjenici. Ko god je imao pretenzije prema našem narodu, prvo je i uvek udario na srpsko pismo, a zašto? Upravo zato što je ćirilica simbol našeg identiteta i mentaliteta. Simbol prepoznavanja srpske kulture i tradicije. Ako nekom uništite identitet, promenite mentalitet, udarite na kulturu i zanemarite tradiciju, uništili ste jedan narod.

    Zato ponavljam, ovo je pitanje našeg opstanka.

    Uvažene kolege, pozivam vas da u danu za glasanje podržite ovaj zakon, jer ima li ko prava i pameti da se suprotstavi ćirilici, srpskom narodu i Srbiji.

    Hvala vam i živela Srbija.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Marija Jevđić

    Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Đorđe Milićević

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
    Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

    Poštovana ministarko, predstavnici ministarstva, kolega Mrdić je maločas pomenuo ne tako davnu istoriju i odnos koji nadam se nikada se više neće ponoviti u Srbiji, a to je odnos DOS-a prema umetninama, umetničkim delima, ali i odnos i prema ovom visokom domu.

    Ono što, i tačno je i dobro je da je jedan deo tih umetničkih dela pronađen i da je vraćen u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali ono što nije učinjeno jeste da niko nije odgovarao za taj događaj koji se desio 5. oktobra, paljenje Narodne skupštine Republike Srbije i klasična, rekao bih, krađa umetničkih dela. Za to neko jednom mora da odgovara u Srbiji. To nije pitanje za ovo ministarstvo, ne znam zašto me tako gledate ministarka, to nije pitanje za ovo ministarstvo, to je pitanje za Ministarstvo pravde.

    Što se tiče amandmana koji je podnet na član 5, poslanička grupa SPS podržava mišljenje Vlade o amandmanu na član 5. koji je poslanička grupa SVM podnela, jer on upravo omogućava svojevrsnu pozitivnu diskriminaciju, odnosno afirmaciju jezičkih prava nacionalnih manjina i to kroz stimulativne mere za korišćenje srpskog jezika i ćirilice uz manjinski jezik koji koriste manjine u sredinama u kojima upravo i žive.

    Prihvatanjem ovog amandmana Vlada još jednom potvrđuje čvrstu opredeljenost naše države da naš narod živi složno sa svim nacionalnim manjinama koje Srbiju prihvataju kao svoju državu, koje poštuju Ustav i koje poštuju zakone Republike Srbije.

    Za sve u Srbiji ima mesta, jer Srbija je demokratska država koja ne pravi razlike među građanima. Naprotiv, naš zakonodavni okvir nudi različite mere pozitivne diskriminacija. Navešću kao primer učešća na izborima, pošto upravo razgovaramo o izbornim uslovima i tokom narednog vikenda nastavljamo međustranački dijalog. Recimo, za stranke nacionalnih manjina nije potrebno osvojiti 3% glasa, već je to prirodan prag, dakle, broj glasova potreban za jedan mandat. Po tom osnovu što smatram da demokratskom tekovinom našeg višestranačja mi u parlamentu imamo stranke nacionalnih manjina još od prvog višestranačkog saziva. Upravo je to bila tadašnja Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, tako da mađarska nacionalna manjina koja živi u Srbiji od početka kreativno učestvuje u političkom životu Srbije, što želim da istaknem kao pozitivan primer i nadam se da će tako biti, ubeđen sam da će tako biti i u narednom vremenskom periodu.

    Hteo bih ovom prilikom da skrenem pažnju na naše nacionalne obaveze koje proističu iz ovog zakona, srpski jezik i ćirilicu treba da čuvamo svi. Ona se institucionalno čuva kroz obrazovni sistem, pre svega u osnovnoj školi, ali upravo stanje ćirilice govori o potrebi da se razmišlja o većem broju časova srpskog jezika, posebno gramatike. To je važno i za srednje škole, jer se u srednjim školama pažnja posvećuje prevashodno književnosti, a ne samo jeziku, gramatici i jezičkim pravilima.

    Bilo je ideja da se na nivou univerzitetskog obrazovanja uvede srpski jezik, jer, nažalost, svedoci smo nepravilnog korišćenja jezika čak i od strane visokoobrazovanih ljudi.

    Još jedan predlog, mada je on više predlog za Ministarstvo prosvete, jeste da bi, radi ispravnog korišćenja srpskog jezika u govoru, u pisanju trebalo afirmisati ulogu lektora koji su veoma važni čuvari jezika i pisma. Uostalom, ovaj zakon treba da sprovodi cela Vlada i sve stručne i naučne institucije, pre svega SANU. Ne bi se onda dešavalo da neko kaže, na primer, ispred Poslaničke grupe SPS obraća se taj i taj poslanik, već u ime Poslaničke grupe SPS obraća se poslanik, pa onda ime i prezime. Ili „svo vreme“ umesto „sve vreme“.

    Ovo su, naravno, samo neki, možda banalni primeri sa kojima se javno srećemo svakog dana, ali odatle počinje pravilno da živi jezik. Trebalo bi upravo pravilnim govorom, pravilnim pismom, danas kada nas je preplavila latinica i žargonski govor, da se odupremo rušenju i kvarenju našeg srpskog jezika, koji iako je mali jezik ima najsavršenije pismo na svetu.

    Dakle, Poslanička grupa SPS, naravno, podržaće i ovaj amandman u danu za glasanje. Zahvaljujem.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Marija Jevđić

    Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Bakarec

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Hvala vam.

    Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Čomić, gospođo ministarka, poštovane kolege poslanice i poslanici, poštovani građani, samo bih ukazao na to da je gospodin Uglješa Mrdić održao jedan sjajan govor u kome je, između ostalog, ukazao da je potrebno, ne samo na ovaj dan, nego zaštiti i pojedince i institucije.

    To su mnogi istakli, ali ponoviću, danas je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Znači, i danas, ali i svaki dan treba da pokažemo jedinstvo u odbrani slobode. Ovi amandmani će tome doprineti i zato velika zahvalnost Savezu vojvođanskih Mađara što su ih podnela.

    U cilju jedinstva i odbrane slobode, ukazaću potpredsednici Vlade i gospođi ministarki Čomić i javnosti na jedno dramatično svedočenje koje govori o tome kako su ugroženi i pojedinci i institucije. To je dramatično svedočenje bivšeg Zaštitnika građana, bivšeg protivkandidata predsedniku Vučiću i bivšeg predsednika PSG, koja je tada bila najjača opoziciona stranka.

    Dakle, gospodin Janković, na čistom srpskom jeziku koji je danas predmet ovih amandmana i ovog zakona, svedoči o tome kako su mu, jasno kaže – ambasadori i stratezi najavljivali da će Vučiću da otkaže srce, da ima probleme sa srcem, da mu nešto srce nije ok. i da su mu tražili da postane Vučićev saradnik, bez obzira što je već bio Zaštitnik građana, i da onda ruši Vučića i državu iznutra.

    Posle ovog svedočenja Saša Jankovića se više ne postavlja pitanje da li je neko radio o glavi predsedniku ili tada premijeru Vučiću, već se postavlja pitanje ko je to radio? Nadležni organi treba da se bave ovim pitanjem.

    Odbrana predsednika Vučića, odmah da vam kažem, kada govorimo o ovom zakonu i o ovim amandmanima, je istovremeno i borba za srpski jezik i borba za ćirilicu, jer upravo zahvaljujući njemu slavimo ovaj dan i imamo ovaj zakon danas na dnevnom redu.

    Saša Janković jasno svedoči o tome kako su mu ambasadori, on kaže i stratezi i njegovi kvazi prijatelji, misli na prijatelje iz opozicije i kvazi prijatelje, savetovali da se Vučiću, citiram ga sada – podvuče pod kožu, da sarađuje sa njim, da bi ga onda uz njihovu pomoć, ambasada, srušio iznutra. Janković svedoči da su mu savetovali da se tako osvaja vlast i da su ga pitali sa kim u SNS bi mogao da sarađuje. Očigledno su već nekoga imali u vidu i pripremljenog.

    Janković kaže da su mu paralelno sa tim savetima i pitanjima jasno najavljivali da bi predsedniku, odnosno tada premijeru Vučiću, moglo da otkaže srce jer, kako su govorili ambasadori i stratezi, a kako svedoči Janković, nešto mu nije ok. srce.

    Ovo je dragoceno svedočanstvo. Sada je jasno da su Vučiću radili o glavi, ali i da mu danas rade o glavi. Ovo objašnjava, setimo se, ono ranije ponašanje Saše Radulovića, koji je očigledno ovako postupao. Bio je ministar, setimo se. Ovo objašnjava kasnije ponašanje nekih pojedinaca iz SNS.

    Podsetiću vas da danas postoje sofisticirani neurotoksini koji izazivaju npr. srčani zastoj, a sve liči na srčani udar. Samo brzom toksikološkom analizom žrtve, ako je ona preživela, može da se ustanovi da je u pitanju toksin koji se inače, tako je i zamišljen, tako je i stvoren, brzo razlaže, nestaje i gube se tragovi. Proteklih godina smo svi bili svedoci niza svetskih afera upravo sa trovanjem neurotoksinima. Janković onda kaže – ambasadori, njegovi stratezi su sve ovo planirali i govorili mu, savetovali mu.

    Samo ću podsetiti na činjenice, u to vreme ambasador SAD ovde je bio Kajl Skot koji nije krio svoja neslaganja sa ovom vlašću, ambasador Velike Britanije je bio Denis Kif koji takođe nije krio svoja neslaganja sa ovom vlašću. Lideri stranaka antivučićevske opozicije tada, krajem 2016. i 2017. godine, jer to je period o kome svedoči Janković, bili su Bojan Pajtić, Šutanovac, Radulović, Vuk Jeremić, Sanda Rašković Ivić i Boško Obradović pored samog Jankovića.

    E sada, ko su bili Jankovićevi stratezi treba samo on da kaže sam. Nadam se da će nadležni organi da ga pozovu. Ja ću samo podsetiti na činjenice. U to vreme glavni Jankovićevi saradnici su bili Marinika Tepić koja se tada nije odvajala od Jankovića, Božo Prelević, Zoran Ivošević, Sreto Malinović, Srđan Škoro, Goran Marković, Dušan Teodorović i Aida Ćorović. To su bili čelnici Pokreta slobodnih građana. Spojite većinu ovih imena sa svedočenjem Saše Jankovića i sve će vam biti jasno.

    Da budem jasan, ne kažem da su svi ovi ljudi radili o glavi predsedniku Vučiću. Ko jeste, to treba da utvrde nadležni organi. Saša Janković je dao jasan razlog za postupanje nadležnim organima i s time je sam postao dragoceni svedok. Janković kaže, ponoviću – ambasadori, stratezi i kolege iz dela opozicije. Janković pred nadležnim organima treba da kaže koji ambasadori, koji njegovi stratezi su mu to savetovali.

    Dakle, nadležni treba da postupaju, meni je ovo sasvim jasno, zbog toga što je kredibilan svedok rekao, rekao sam koje funkcije je on imao, dakle, ne samo to da su mu ambasadori najavljivali da će lideru Srbije da stane srce, već su tražili od Jankovića, budućeg svedoka, šefa tada najjače opozicione stranke, da ruši državu iznutra kao saradnik predsednika Vučića. Javnost mora da sazna poimence ko su ljudi koji su ovo tražili od Jankovića.

    I završavam, ako odbranimo predsednika Vučića, odbranićemo i ćirilicu i srpski jezik i slobodu. Živela Srbija! Hvala vam.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Marija Jevđić

    Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Samira Ćosović

    Dok živi jezik, živi i narod. Zato se prema jeziku moramo odnositi sa velikim poštovanjem i stalno ukazivati na važnost očuvanja jezika, kako bi se posebno kod mlađih podigla svest o vlastitom identitetu, kulturi i različitosti.

    Manjinski narodi su posebno osetljivi po pitanju jezika i pisma. Zakon o kojem raspravljamo ničim ne ugrožava nacionalne manjine i njihovo već ranije stečeno pravo na upotrebu maternjeg jezika i pisma. Ako je i bilo bojazni do danas donošenjem amandmana na zakon o kom govorimo, apsolutno nema razloga za brigu, jer će i nacionalne manjine nastaviti da koriste svoje pravo na maternji jezik i pismo, na osnovu Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. O tome je govorila i uvažena ministarka, o tome sam govorila i ja u svojoj prethodnoj diskusiji.

    Ono što želim još jednom da istaknem, da ponovim, jeste da se mora insistirati na pravilnom jeziku književnom, standardnom jeziku, dakle, voditi računa o pravopisu i gramatici, a ne samo o tome šta govorimo, šta pišemo i kojim pismom pišemo.

    Moj predlog bi bio da možda malo više i čitamo, jer tako bogatimo svoj rečnik, tako širimo vidike i tako čuvamo svoj jezik. Zahvaljujem.
    ...
    Jedinstvena Srbija

    Marija Jevđić

    Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem, koleginice.

    Reč ima narodni poslanik Željko Tomić.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Željko Tomić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Hvala, poštovana predsedavajuća.

    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri gospođo Čomić i Gojković, kada sam pročitao amandmane SVM i imajući u vidu da smo pročitali i Predlog zakona i pratili raspravu i u načelu, ono što mi je prvo palo na pamet je da je dosta toga podrazumevajuće, da možda ne treba ni da stoji na papiru, jer se naprosto podrazumeva, jer imamo već Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama i naravno u Ustavu, u članu 10, da je ćiriličko pismo službeno pismo u Republici Srbiji.

    Međutim, kada pažljivo iščitam amandmane SVM, dolazim do zaključka da tako i treba u suštini. Svako treba da promoviše i da zastupa ono što može i mora, a to je identitet sopstveni i sopstvene manjine u Srbiji. Ja sam ponosan što sam odrastao u višenacionalnoj zajednici i čitao i „Mezeškalač“ i „Jo pajtaš“, ali malo kasnije „Mađar so“, ali i „Hlas ljudu“ i „Ruske slovo“ i „Libertateu“, ali isto tako najviše sam ponosan na ono što piše u Ginisovoj knjizi rekorda, koju sam imao kao mali i imao sam šta da pročitam – samo jedan narod na svetu u svom pismu primenjuje princip „jedan glas – jedan znak“, to su Srbi.

    Naravno da smo ponosni na svoje pismo, samim tim i na svoj jezik, što je normalno, ali ja ne želim da se bavim ni Vukovarom, ni Sarajevom, ni onim područjima gde je ćirilica nepoželjna. Potiskuje se ćirilica i u Srbiji, odnosno pokušava da se potiskuje. Videli smo i saopštenje Helsinškog odbora i još nekih drugosrbijanskih uglavnom nevladinih organizacija. Ono što je važno, da mi sami sa sobom prvo razlučimo, tu je gospodin Jokić više nego u pravu kada je rekao da mi moramo da radimo najviše na tome, kao ljudi i kao građani.

    Ja ću vam dati jedan primer, pre nego što je ovaj zakon i uzet u razmatranje, kada je počelo to da se radi, a to smo čuli da je bilo 2017. godine, 2013. godine u rodnom gradu i oba prisutna ministra i mom, u Novom Sadu, Gradsko saobraćajno preduzeće, uz podršku gradskih vlasti donelo je odluku koja je primenjena i važi i dan-danas – svi autobusu u gradu Novom Sadu na svom displeju imaju ćirilicu. Nisu morali da traže zakone ili bilo koje propise i pravila, pošto Ustav govori jedno, ćirilicu primenjivati svuda ne može biti kažnjivo, ne može biti sporno, po bilo kom osnovu.

    I tako i danas novosadski autobusi nose na svojim displejima ćirilicu i brojni turisti koji prvenstveno i zbog „Egzita“ i zbog drugih manifestacija dolaze, bilo je pitanje od onih koji su se bunili protiv toga kako će se snalaziti strani turisti. Više nego dobro se snalaze već godinama i ne fali im ništa i dolaze u masovnom broju, isto kao što su dolazili i te 2013. godine, kada je ovaj zakon donet.

    Ono što je takođe gospodin Jokić već spomenuo je moj apel i molba da se ovaj zakon striktno primenjuje i sprovodi, to je jako važno. Dobro je da je osnovan savet i dobro je da Ministarstvo vrši nadzor, a već je bilo reči – mnogi zakoni se ne primenjuju i ne sprovode. O tome nikada nismo otvoreno pričali. Ali ovaj zakon je nužno da se sprovodi i primenjuje i da se vrši kontrola da li se to radi.

    Ćirilica je, upotrebiću stranu reč, i te kako srpski brend, kao što je to i slava i još mnoge stvari, ali mi ćirilicu promovišemo, ne naturamo je nikom, ne namećemo je nikom, samo je promovišemo, prvenstveno u svojoj državi i prvenstveno među svojim narodom. Isto tako sam mislio da je to podrazumevajuće. Ali, eto, izgleda da mora da se stavi slovo na papir i da bude u obliku ovog zakona, koji zaista smatram izuzetno bitnim i mislim da će ovaj saziv parlamenta biti pamćen, to je moj kolega Tvrdišić već govorio, baš po donošenju ovog zakona.

    Veoma je veliki značaj ovog zakona, više i od same forme i sadržaja. Ovo je veoma značajan zakon. Nadam se da će doprineti promovisanju pisma našeg koje ima taj princip „jedan glas – jedan znak“, koji nema nijedno pismo u svetu. Hvala vam.