Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, braćo i sestre narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovani pravoslavni hrišćani, pre nego što krenem na ovu temu dnevnog reda, želim da se zahvalim svima koji su govorili o ovom zakonu, a posebno želim da se zahvalim gospodinu Zukorliću i gospodinu Životi Starčeviću koji je zaista imao jedan sadržajan govor, koji je približio najveću srpsku svetinju građanima Republike Srbije i poslanicima u ovom parlamentu koji nikada nisu bili na Svetoj gori.
Zahvalan sam predsedniku, odnosno šefu poslaničke grupe koji mi je dao tu čast da u ime naše poslaničke grupe govorim o ovom zakonu i zahvalan sam igumanu manastira Hilandar, ocu Metodiju, koji me je blagoslovio da vam se obratim.
Hilandar se nalazi na Svetoj gori. Sveta gora je prostor koji je posvećen presvetoj Bogorodici. U manastiru Hilandar stoluje ikona presvete Bogorodice Trojeručice, a mi smo ovu tačku dnevnog reda izglasali na Malu Gospojinu, juče, kada proslavljamo rođenje presvete Bogorodice.
Patrijarh srpski, gospodin Pavle, blaženopočivši patrijarh srpski, gospodin Pavle, je rekao: „Budimo ljudi, a ne neljudi“. Šta to znači budimo ljudi? Budimo uz Boga, budimo verujući. Samo ljudi koji su uz Boga i koji su verujući, oni su ljudi, a ovi bezbožnici, oni su neljudi.
Moram da vam priznam da sam na ovu temu dugo razgovarao pripremajući se za današnji nastup sa uvaženim kolegom, Muamerom Zukorlićem, koji je druge vere i druge nacije, ali ću vas i podsetiti da je Hilandar dao 12 arhiepiskopa, od kojih je jedan bio rođeni brat Mehmet-paše Sokolovića. To je bio Makarije Sokolović. On je obnavljao Pećku patrijaršiju i on je uz pomoć svog brata, koji je bio u islamu Mehmeda-paše Sokolovića, obnovio Pećku patrijaršiju. Ovim vam želim reći da samo ako smo u veri, ako nismo bezbožnici, mi na ovim prostorima možemo da živimo u ljubavi, miru i slozi.
Od uvođenja višestranačkog sistema, od devedesetih godina pa na ovamo, od raspada SFRJ pa do ovog Saziva, u svim sazivima imali smo bezbožnike u parlamentu. Bilo ih je nekada nekoliko, bilo ih je nekada i nekoliko desetina. Uvek su bili u manjini, ali su postojali. Ovo je prvi saziv u kome nemamo ni jednog jedinog bezbožnika.
Dakle, primećujete li da je presveta Bogorodica uredila da ovaj zakon stavimo na dnevni red na Malu Gospojinu i da ovaj zakon izglasamo u onom sazivu u kome nema ni jednog jedinog bezbožnika.
Budite ponosni što smo upravo mi ta generacija. Govornici pre mene su rekli da je Hilandar jedina institucija u Srba koja nema prekid. Dakle, već stotinama i stotinama godina monasi na Hilandaru se mole za narod srpski i za vaskrsenje i spasenje naroda srpskog, za sve pravoslavne. Mole se za mir, ljubav i slogu, jer nam je Sveti Sava poručio da samo sloga Srbina spasava.
Dakle, mi danas u nekim eparhijama imamo po tri-četiri monaha, a na Hilandaru imamo bratstvo, trenutno bratstvo Hilandara broji skoro 50 monaha i to je zaista veliko bratstvo.
Gde god se čuju zvona Srpske pravoslavne crkve odatle nam dolaze monasi, pa nam otac Hariton dolazi iz Mostara, otac Milutin nam dolazi iz Crne Gore, otac Teodor nam dolazi i Slavonije, otac Nikolaj nam dolazi iz Valjeva, a iguman nam je iz srca Srbije, iz Čačka, otac Metodije. Zbog toga sam ja kao Čačanin naravno najviše ponosan.
Vi se sećate pogroma 2004. godine. To je bilo 17. marta 2004. godine na našoj svetoj zemlji KiM. Pogromu je prethodio požar u manastiru Hilandar u noći između 3. i 4. marta 2004. godine. Kad god je bila nevolja na Hilandaru bila je i nevolja u Srbiji. Kad god se Hilandar obnavljao i Srbija se obnavljala. Pogledajte, posle tog požara zaista bilo je pomoći u vreme manjinske vlade Vojislava Koštunice. Bilo je pomoći, ali to su bila privremena rešenja. Manastir su pomagali i drugi srpski vladari, i Obrenovići i Karađorđevići, ali sve to su bila privremena rešenja.
Obnova manastira posle požara je intenzivirana, kako je to kolega Starčević rekao, novcem Srba a ne novcem EU. Da li su to bili privrednici, među kojima je i ministar Popović, da li su to bili neki poslanici, ovde među nama ih ima, da li to bili obični vernici. Uglavnom, to su bile, što bismo rekli, srpske pare srpskim znojem zarađene.
Najintenzivnija obnova je poslednjih nekoliko godina i pogledajte Srbiju poslednjih nekoliko godina kako se obnavlja, kako je jača i snažnija, kako je ponosnija. Zato smo mi, braćo i sestre, ta ponosna generacija koja će izglasati ovaj zakon.
Kada smo već kod tog požara, podsetiću vas da je Čarls, princ od Velsa, u svom pismu koji je uputio manastiru Hilandar, taj razorni požar ocenio kao, citiram – tragediju za svetsku kulturnu baštinu i ocenio je da svaki čovek od estetskog senzibiliteta i duhovne osetljivosti ima obavezu da doprinese njegovoj obnovi. Ovo je rekao jedan predstavnik moćne zemlje i sile druge vere i druge nacije. To vam govori koliko je naša najveća svetinja veliko kulturno dobro.
Ko je bio na Hilandaru 10 puta, taj će učiniti da za života bude 100 puta i kada ga pitate – zašto će da ideš baš 100 puta, zašto ćeš se potruditi da ideš 100 puta, a on će vam reći – da popijem čašu vode iz Savinog bunara, iz bunara koji je iskopao Sveti Sava, da se divim čudotvornoj lozi Svetog Simeona, koja i dan danas posle toliko vekova rađa i pomoću koje parovi koji ne mogu da imaju dece ipak uspeju da osnuju porodicu, odnosno da se slože i razmnože, da se divim maslini koja i dan danas rađa, a koju je posadio car Dušan, da vidiš vinograde na Savinom polju, da pogledaš u more sa pirga kralja Milutina, da osetiš Srbiju, da osetiš pravoslavlje.
Vidite kako su čudni putevi gospodnji. Naša najveća svetinja nije pod jurisdikcijom SPC. Ona je pod jurisdikcijom Patrijaršije carigradske. Tako je Sveti Sava hteo i ne nalazi se u našoj zemlji, već se nalazi u državi monaha.
Tačno je da Francuska ima Zakon o Notr Damu. Tačno je da Rumuni imaju samo skit na Svetoj Gori, ne manastir, ali imaju zakon o tom skitu i odvajaju 900.000 evra na godišnjem nivou. Koliko je moralo da prođe, koliko je bilo vlada iza nas, koliko je kraljeva stolovalo, a tek sad donosimo ovaj zakon?
Još jednom vam ponavljam budite ponosni što pripadate toj generaciji, blagosloveni smo zbog toga.
Kada dođete u manastir, to je nije kao u bilo kojoj drugoj crkvi. Osim što je tu ikona Presvete Bogorodice Trojeručice, treba da znate da u manastiru Hilandar je jedina ikona Miloša Obilića gde on predstavljen kao svetac. Kada uđete u crkvu ne postoji mogućnost da spustite negde novac, da li na ikonu, da li, kakva inače u crkvama je praksa. Niko vas za novac ne pita, prosto morate sami da gledate neki da kažete, neke čudne kanale da se raspitate gde možete da ostavite prilog za manastir, a dobijete dva obroka, dobijete krevet, neko vam promeni posteljinu i 17 hiljada noćenja 2019. godine. Ugostiti samo 17 hiljada ljudi, znate koliki je to novac, da vas prevezu sa pristaništa Jovanica do manastira, što traje otprilike 40 minuta, i nazad, da prespavate i da dobijete iskrenu, to već košta, a niko vas za novac ne pita.
Struju koju trošimo, ne trošimo je tako što postoji trafostanica, nego postoji agregat na naftu. Zar ovakva Srbija koja se obnavlja i koja postaje ekonomski moćna da dozvoli da njena najveća svetinja troši struju na naftu? Pa, upravo ovakav zakon donosimo da bismo tamo napravili energanu na solarni pogon, odnosno na solarnu energiju, da bismo proširili kapacitete konaka da može da bude više od 17 hiljada ljudi da bismo ispunili zavet Svetog Save da svaki Srbin za života poseti najveću srpsku svetinju manastir Hilandar.
Moram da pomenem i ljude koje mi ovde nismo spomenuli, a oni su obični ljudi, svetovni ljudi. Manastir ima svoju zadužbinu i direktor te zadužbine je moj Čačanin, Milivoje Ranđić koji je učestvovao u pisanju ovog zakona, ugledni advokat Dušan Stojković takođe je učestvovao u pisanju ovog zakona, i mladi docent za Pravnom fakultetu Dalibor Đukić koji je, verovali ili ne, rođen 25. jula na Trojeručicu, koji je manastirsko dete u smislu da ga je Hilandar stipendirao kada se školovao. Takođe je tvorac ovog zakona. Po blagoslovu igumana i teolog Miloš Stojković svakog dana nema svoje radno vreme nego ima radni zadatak i oni su posvećeni manastiru. Oni zapravo posreduju između običnih ljudi koji žele da posete manastir i da pomognu najveću srpsku svetinju i monaštvo koje je u neprekidnoj molitvi već stotinama i stotinama godina.
Braćo i sestre, pominjali ste ovde da manastir ima ogromno imanje na Kakovu, to je u neposrednoj blizini Svete Gore gde sam krstio svoju ćerku Iskru i moram da vam kažem da kad god sam u nekim iskušenjima i dilemama uvek sebi kažem – sve će to Presveta Bogorodica da uredi. Tako i vama pošto nam predstoje velika iskušenja kažem, pošto niko od nas nije bezbožnik, svi smo uz Boga, da uz Boga ostanemo u slozi, a sve će Presveta Bogorodica da uredi. Živela Srbija.