Zahvaljujem se uvaženom predstavniku poslaničke grupe PUPS – „Tri P“ Hadži Miloradu Stošiću.
Sledeći je predsednik poslaničkog kluba SPS, uvaženi poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Krkobabiću, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, malo je 20 minuta da govorimo na jedan kompetentan, kvalifikovan i adekvatan način o ova četiri izuzetno važna zakonska predloga i ja ću u svom izlaganju, neumanjujući, naravno, važnost i značaj preostala dva zakonska predloga, ali akcenat staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovida-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 i Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke a.d. Novi Sad.

Dozvolite mi da na samom početku napravim jednu konstataciju. U martu mesecu 2020. godine, kada smo se, kao i čitav svet, suočili sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj tada, nažalost, nije nazirao, a ni danas se, nažalost, ne nazire, mi smo verovali, kao i u ostalim državama Evrope i sveta, opozicija neće koristiti ovaj zdravstveni izazov za jeftino ubiranje političkih poena, da će shvatiti da svi imamo

samo jedan zajednički zadatak i jedan zajednički cilj koji moramo da realizujemo i jednu zajedničku bitku koju moramo da pobedimo i da politizaciju kovida u periodu dok traje pandemija treba da smestimo tamo gde joj je mesto, a to je u karantin.

Nažalost, jedan deo opozicije ne bira sredstva, da po svaku cenu dođe do jeftinih političkih poena i pri tome je spremna da prigrli svaki glas, pa čak i ove antivaksere, zapravo ove koji zagovaraju da građani Srbije ne treba da se vakcinišu, pa između ostalog kažu da korona i ne postoji, što je za nas zaista neodgovorno i krajnje neozbiljno.

Kao što sam rekao, početkom marta 2020. godine prvi put smo bili suočeni sa ovom opakom bolešću i nedovoljno poznatoj svetskoj medicini. Nismo ni slutili koje će razmere ove pandemije biti i koliko će biti pogubna po zdravlje stanovništva, pre svega, na celoj planeti, a potom i po svetsku ekonomiju, ali i po materijalni položaj pojedinaca, materijalni položaj porodica, odnosno životni standard.

Tada se Vlada Republike Srbije pandemiji suprotstavila paketima mera kojima je saniran značajan deo posledica koje je pretrpela privreda, ali država je mislila, kao što to i danas čini, na podršku našim građanima.

Dakle, onda kada je bilo najteže predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srbije, naravno, govoreći o ovim zakonskim predlozima, raspravljajući o paketima mera koje ste vi predložili i koji su u potpunosti opravdani, je imala jedan odgovoran i krajnje, rekao bih, ozbiljan pristup.

Podsetiću naše građane da smo prošle godine, o tome je već bilo reč, realizovali dva paketa pomoći ukupne vrednosti od 800 milijardi dinara. Treba podsetiti i na činjenicu da su upravo tada usvojene mere ekonomske politike minimizirale pad BDP-a u 2020. godini. Tako je Republika Srbija 2020. godine završila sa padom privredne aktivnosti od svega 1%, što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi u tom trenutku.

Dakle, u periodu kada je bilo najteže, Vlada je pokazala ne samo da sistem može da funkcioniše, već i da može da ostvaruje dobre ekonomske pokazatelje.

Takođe, na tržištu rada, uprkos kovidu, zabeležena je rekordna stopa nezaposlenosti od 9%, za razliku od 2012. godine, kada je stopa nezaposlenosti iznosila čak 23,9%. Istovremeno, 2020. godine imali smo povećanje plata i penzija. Dakle, povećanje penzija shodno švajcarskom modelu za 5,9%, povećanje plata u javnom sektoru za 5%, minimalne cene rada za 6,6%.

Dakle, mi smo jedna od retkih zemalja koja je, uprkos pandemiji korona virusa, uprkos ogromnim problemima u ekonomiji, akcenat stavila i zadržala na povećanju životnog standarda građana.

Mislim da je Vlada napravila kroz budžet za 2021. godinu jasne pravce delovanja u narednom vremenskom periodu i poslanička grupa Socijalističke partije Srbije misli da su oni u potpunosti opravdani. Prvi pravac delovanja svakako jeste borba protiv korone, dovoljno medicinske opreme, dovoljno kovid ambulanti, dovoljno vakcina. Nijednog trenutka se nije kasnilo sa revakcinacijom.

Drugi pravac delovanja je životne standard građana i to upravo kroz povećanje plata, kroz povećanje penzija, kroz jednokratna izdvajanja i to je nešto što mislim da nijedna država u svetu i Evropi nije prihvatila toliki teret krize na sebe.

Treći pravac delovanja jeste infrastrukturni. Dakle, iako je period pandemije, život u Srbiji ne sme da stane. Vlada je budžetom izdvojila nikada veća sredstva za infrastrukturne projekte, 330 milijardi dinara, potom rebalansom budžeta 88 milijardi dinara. Dakle, nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Nije tačno da se i u toj 2020. godini nije radilo. Ja ću jedan podatak izneti. Mislim da su od januara do novembra meseca, a vi me ispravite ako grešim, ministre, realizovani infrastrukturni projekti u ukupnom iznosu od 146,7 milijardi dinara, što je od prilike za 14,7% više u odnosu na isti period prethodne godine. Dakle, jasni su pravci delovanja.

Sa druge strane, ključna pitanja koja se postavljaju u periodu pandemije svakako jesu - da li smo uspeli da sačuvamo radna mesta? Da, uspeli smo. Da li je došlo do zatvaranja fabrika? Ne, nije. Da li smo uspeli da sačuvamo strane investitore, odnosno da li su strani investitori odustali od ulaganja u Srbiju? Makroekonomskoj stabilnosti doprineo je veliki priliv stranih direktnih investicija u 2020. godini koji je iznosio čak 2,902 milijardi evra, a u periodu od januara do maja 2021. godine strane direktne investicije su iznosile 1,274 milijarde evra. Dakle, strani investitori nisu odustali od ulaganja u Srbiju.

Javni dug opšte države bio je na nivou od 52% BDP-a, što je i dalje manje od nivoa Mastrihta od 60%. Ako saberemo sveukupnu pomoć države od početka pandemije Kovida-19 pa do danas, ona je najpre iznosila 800 milijardi dinara, potom treći paket 257,1 milijardu dinara, što je 4,3% BDP-a. Dakle, ako saberemo u celini pakete pomoći koji su usmereni ka privredi, ka građanima to je otprilike 17,2% BDP-a. Mislim i ponavljam još jednom da nijedna država u svetu i Evropi toliki teret krize nije prihvatila na sebe.

Mislim da su mere koje su preduzete usmerene u dobrom pravcu, a tu pre svega mislim da se sačuva makroekonomska stabilnost, životni standard građana i privreda. Privreda je ostala na stabilnim nogama i mi smo u 2021. godinu ušli jaki, ekonomski stabilni sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati projektovanu stopu BDP-a od 6%. Ne znam da li me čujete, ali koliko sam čuo, pre nekoliko dana vi ste najavili, ta projektovana stopa BDP-a do kraja godine može biti i 7%, što je zaista zavidan i odličan rezultat.

Stimulisani su privrednici bankarskim pogodnostima da očuvaju sopstvenu likvidnost, vrate dospele kredite, može se reći da je država odgovorno postupila svim segmentima privrednog društva i taj pozitivan efekat je vidljiv u projekciji daljeg rasta BDP-a. Ekonomska podloga takvim planovima bio je i dodatni treći paket koji smo usvojili u prvoj polovini, kao što sam rekao, 2021. godine.

Zašto je bitan rast BDP-a? Zato što bez ekonomskog razvoja nema napretka društva. Privredni rast znači nove investicije, znači nova radna mesta, više novca u budžetu, a samim tim stvara se prostor za nova povećanja plata, penzija, odnosno za povećanje potrošnje koja je suštinski pokretač i svake sektorske proizvodnje i razvoja tržišta uopšteno.

Predlogom zakona koji je danas na dnevnom redu stvoren je zakonski osnov, kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, za davanje dodatne jednokratne pomoći punoletnim građanima u visini od 20 evra u dinarskoj protivvrednosti, čija se isplata planira u decembru ove godine. Ovo je još jedna mera koja predstavlja nastavak, odnosno kontinuitet podrške Vlade Republike Srbije građanima u vezi sa pandemijom Kovid-19.

Kada je konkretna procedura dodele pomoći u pitanju, važno je reći ono o čemu je već bilo reči, ne bih se ponavljao, ona je u mnogome olakšana, jer građani koji su se prijavili za raniju pomoć 30 plus 30 evra nije potrebno da se dodatno prijavljuju za ovu pomoć od dodatnih 20 evra. Sa druge strane, građani koji se do sada nisu prijavljivali za pomoć mogu sada to uraditi bez problema, kao i oni građani koji su postali punoletni nakon 24. aprila 2021. godine kada je zakon stupio na snagu. Rok za prijavu je od 15. do 30. novembra 2021. godine. Ovo sam čisto informativno naveo i podsetio još jednom zbog javnosti i zbog građana Srbije.

Kao što se iz sadržaja mera utvrđenih ovim zakonom vidi, Srbija i danas nastavlja snažnu borbu protiv pandemije korona virusa, a sve u cilju napretka naše ekonomije i rasta životnog standarda naših građana.

U prilog tome svedoči o Odluka Vlade o povećanju cene rada za 2022. godinu koja će iznositi 35.012. godina, što je povećanje od značajnih 9,4%. Takođe, još jedan izuzetno važan i značajan i sjajan rezultat.

Da podsetimo još jednom da je država prošle godine pomogla građane najpre sa 100 evra, i to 6,2 miliona građana je prihvatilo pomoć i primilo pomoć od 100 evra. Kada dođu ovde predstavnici Fiskalnog saveta, a razgovaraćemo sa njima opet sledeće nedelje, jer je na redu izveštaj o radu regulatornih tela, i kada nam kažu da je ova mera nepotrebna, a mi dobijamo potvrde od Međunarodne organizacije rada da ova mera smanjuje siromaštvo u Srbiji, mi možemo da zaključimo samo jedno, a to je da su predstavnici Fiskalnog saveta protiv smanjenja siromaštva u Srbiji.

Ne kažemo mi i nismo protiv, ne želimo da vršimo apsolutno nikakav pritisak na nezavisna regulatorna tela, ali, dozvolite, imamo legitimno pravo da imamo suprotno mišljenje i suprotan stav i nije ovo mera koju je izmislila Srbija. Mislim da su i brojne svetske ekonomije, poput SAD, pa i Japana, mislim, koristile sličnu meru. Dakle, ona je po nama u potpunosti opravdana i ne mogu da kažu da je to deo nekakve predizborne ili izborne kampanje. Ovde govorimo o budućnosti Srbije i ovde govorimo o budućnosti građana Srbije i o njihovom životnom standardu.

Dakle, sa druge strane, ove godine penzionerima je isplaćena jednokratna pomoć od 50 evra. Svi građani koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje dobili su 60 evra jednokratne pomoći. Takođe, svi punoletni građani su dobili najpre 30 evra pomoći, dok će im u novembru mesecu biti isplaćeno još 30, a usvajanjem ovog predloga, kao što sam rekao, ostaje još 20 evra.

Država nije zaboravila ono što je od velike važnosti i značaja, ni svoje građane na prostoru Kosova i Metohije. Za sve Srbe iz naše južne pokrajine bila je obezbeđena pomoć u iznosu od 100 plus 100 evra. Dakle, još jedan odgovoran i ozbiljan odnos i potvrda da će predsednik, Vlada i Narodna skupština uvek biti uz svoj narod na prostoru Kosova i Metohije.

Pored ovoga, predsednik Srbije najavio je sledeće godine dodatnu pomoć penzionerima, početkom godine, od 20.000 dinara.

Vlada Srbije na čelu sa predsednikom Srbije i ovim pokazuju neprekidnu brigu za sve građane, za životni standard građana i to omogućava odgovorna ekonomska politika Vlade čiji rezultat su pozitivni privredni tokovi, makroekonomska i budžetska stabilnost naše države. U tom smislu, mi smo u potpunosti ubeđeni da smo na dobrom putu da realizujemo onaj konačan cilj koji želimo da postignemo, a to je Plan 20/25 ili 2025, kada će u Srbiji penzije biti 430 evra, a kada će plate biti 900 evra.

Kada je u pitanju Kovid podrška države, ne možemo a da ne govorimo o zdravstvenom aspektu borbe protiv Kovida i o svim naporima države da sačuva zdravlje stanovništva. Retka smo zemlja koja raspolaže svim vakcinama i novim Kovid bolničkim kapacitetima, ali ukoliko građani uprkos alarmantnim podacima o broju obolelih i broju preminulih u ovom novom talasu ne shvate da su pre svega oni lično odgovorni za svoje zdravlje i da vakcinisanjem mogu da samo izbegnu najgori životni scenario, posledice i dalje mogu biti nesagledive.

Ako je država odgovorna, valjda mi građani, ako je država imala jedan odgovoran i ozbiljan pristup i odmah na početku obezbedila četiri vakcine, nakon toga pet vakcina, ako smo omogućili proizvodnju, ako je Vlada Republike Srbije zajedno sa predsednikom omogućila proizvodnju vakcine „Sputnik V“ na Torlaku, ako je omogućila ulaganje u Torlak, ako smo zajedno sa našim prijateljima iz UAE i Kine napravili fabriku koja će imati kapacitet od dva miliona, čini mi se, proizvodnje vakcina, tako da ćemo moći da pomognemo i državama u regionu.

Važno je da građani imaju, hajde da kažem, onaj minimalan stepen lične odgovornosti i da shvate da bi izašli iz ove situacije potrebno je da se vakcinišu i ne da slušaju nekakve kvazi-političke stranke, antivaksere, već da slušaju struku, da se ponašaju odgovorno, ozbiljno, racionalno i da vrlo precizno slušaju uputstva onih ljudi koji rade taj posao na pravi način.

Želim još jednom sa ovog mesta da apelujem na građane da se vakcinišu, jer na taj način zaštitiće pre svega sebe, zaštitiće svoju porodicu, ali naravno zaštitiće i ljude oko sebe, sve one koji se nalaze oko njih, građane Srbije.

Kada je reč o Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke Srbije a.d. Novi Sad za potrebe finansiranja projekta, rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica - Horgoš, granica sa Mađarskom - Segedin, osvrnuo bih se na značaju ovog projekta sa više aspekata. Pre svega da podsetim da su bilateralni odnosi Srbije i Mađarske na izuzetno visokom nivou, rekao bih na najboljem u poslednjoj deceniji. Bilateralni odnosi Srbije i Mađarske su uspostavljeni još 1882. godine, a danas ih možemo definisati kao veoma sadržajne, intenzivne i to gotovo u svim oblastima života.

Da podsetimo da je ustanovljena i praksa održavanja zajedničkih sednica dveju vlada, što je od velike važnosti i značaja. Na ekonomskom polju Mađarska inače četvrti najvažniji partner Srbije u odnosu na sve zemlje članice EU sa kojom sarađujemo. Najvažniji aspekt saradnje Republike Srbije i Mađarske poslednjih godina odnosi se na oblast saobraćajne infrastrukture, posebno železničke koja je obostrani interes naših zemalja, jer su i Beograd i Budimpešta značajna železnička čvorišta.

Obzirom da sam prekoračio vreme, izvinjavam se predsedavajući, ali rekao sam na početku, teme su od velike važnosti i značaja, tako da je 20 minuta malo da govorim o svemu. Naravno da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati zakonske predloge. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodinu Milićeviću, predsedniku poslaničkog kluba SPS.
Reč ima predlagač, uvaženi ministar Siniša Mali.
Izvolite ministre.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, samo da se nadovežem na ono što je narodni poslanik Milićević rekao, da vas podsetim još jednom. Dakle, naša predviđanja za rast BDP za ovu godinu nisu više 6,5%, nego 7% i to najmanje 7% ove godine.
Da vam to prevedem u brojke. To znači da ćemo prvi put u istoriji ove godine preći 52 milijarde evra u BDP Republike Srbije. Tačnije, ako smo na 7% biće 52,4 milijarde naš BDP.
Godine 2012, da vas podsetim, bio je 33,7 milijardi. Uvaženi poslanici, poštovani građani Srbije, mi smo za 10 godina, manje od 10 godina stvorili skoro 20 milijardi evra dodate vrednosti, nove vrednosti za naše građane, za našu decu, a tek smo krenuli.
Nakon teških godina fiskalne konsolidacije koje su iza nas, nakon teških reformi koje je predsednik Vučić započeo dok je još bio predsednik Vlade, mi smo sada u situaciji kada odgovornom, pametnom ekonomskom politikom umanjujemo negativne posledice korone, a sa druge strane ulazimo u zonu visokog rasta našeg BDP. Dakle, najbolji dani, najbolje godine su tek pred nama.
Dakle, još jednom, prvi put u istoriji ove godine preći ćemo iznos BDP od 52 milijarde evra. Čestitam svim građanima Srbije, a sada u narednim danima, upravo zbog toga, otvaramo i teme koje se zovu dalje povećanje plata, dalje povećanje penzija, nove investicije i sve ono o čemu ćemo pričati kada budemo diskutovali budžet za 2022. godinu. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi ministre.
Uvaženi narodni poslanici, primili ste Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da je nastupanjem smrti narodnog poslanika Ivana Tasovca nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 8. Zakona o izboru narodnih poslanika, te predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stavovi 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 8. i stavovima 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno imunitetska pitanja konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Ivanu Tasovcu, danom nastupanja smrti.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Zahvaljujem.
Sledeća na listi je uvažena narodna poslanica Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem na lepoj najavi.

Poštovani ministre, poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo jako važan set predloga zakona iz oblasti finansija.

Sa jedne strane, cilj predloga zakona koji su na dnevnom redu je da se omogući privredi i građanima da se lakše izbore sa posledicama krize koja je izazvana Kovidom 19, dok sa druge strane imamo predlog zakona koji se tiče daljih ulaganja u infrastrukturu.

Pre nego što se osvrnem na predloge zakona koji su zaista fantastični i koji su odraz jedne moderne, finansijski stabilne i jake države kakva je danas Srbija, imajući u vidu da u prethodnih deset dana nismo imali zasedanja i da je ovo prvo zasedanje Narodne skupštine nakon brutalnih napada, prostačkog vređanja i psovanje majke predsednika države od strane voditelja jedne od brojnijih Đilasovih televizija, odnosno od strane Marka Vidojkovića, ali i tu je vandalizam u Novom Sadu i niz drugih događaja nakon ova dva koje sam navela.

Ono što mogu da kažem je da sam kao građanka Srbije i kao predstavnik građana, u najmanju ruku, zgrožena na ponašanje jednog dela opozicije koji su pod dirigentskom palicom Dragana Đilasa.

U momentima kada se naša država suočava sa provokacijama iz Prištine, u momentima kada imamo raznorazne napade od predstavnika vlasti zemalja iz našeg najbližeg okruženja, u momentu kada svi treba da pokažemo jedinstvo, kada svi treba da napravimo društveni konsenzus, vi imate najstrašnije uvrede i psovanje majke predsednika države od strane, dakle, voditelja jedne od brojnih Đilasovih televizija. Tu je i vandalizam u Novom Sadu i tako redom.

Jako je ružno vređati i psovati bilo koga ko drugačije misli od vas, a kamoli predsednika države koji ima podršku preko 60% od strane građana ove zemlje. Jako je ružno uništavati bilo čiju imovinu, dakle imovinu onih koji samo drugačije misle od vas, a kamoli imovinu političkih protivnika kao što se to dogodilo u Novom Sadu gde je sin Borislava Novakovića, nekadašnjeg predstavnika DS, a sada stranke Vuka Jeremića na brutalan način demolirao i razbio izlog na prostorijama SNS.

Ja sam neko ko pripada mlađoj generaciji i za vreme Đilasa, Tadića, Jeremića završavala sam srednju školu i fakultet, ali ono što znam je da ne pamtim da je bilo ko na ovako brutalan način vređao bilo kog predstavnika tadašnje vlasti, a danas, kao što vidite, sve je dozvoljeno i niko se nije udostojio od strane Đilasove svite da osudi ili ne daj Bože da se izvini za brutalne napadne na predsednika države.

Ono što mogu da poručim sa ovog mesta je da ljudi, ukoliko vam se ne sviđa politika Aleksandra Vučića, a ne sviđa vam se zato što vam je onemogućeno da i dalje pljačkate svoj narod i državu, bar se zapitajte kakvu poruku šaljete svojoj deci. Zar naša deca treba da prihvate da je normalno vređanje, psovanje, razbojničko ponašanje i rušenje imovine bilo koga ko drugačije od njih misli? Naravno da ne treba.

Zaista najoštrije osuđujem ovakav način retorike, brutalno vređanje i psovanje majke predsednika države i vandalizam u Novom Sadu i pitam se da li se za prikazivanje programskog sadržaja ovakvog tipa, da li se za takvu slobodu medija borite i da li se za takvu slobodnu i demokratsku Srbiju borite?

Znate, Srpska napredna stranka 2012. godine nije imala ni medijsku podršku ni medijsku zastupljenost, ali imali smo program koji su građani Srbije prepoznali i podržali i upravo zahvaljujući tom programu Srbija je danas apsolutni lider u regionu po svim makroekonomskim pokazateljima.

Mi ćemo i ubuduće nastaviti da se borimo za rezultate. Nastavićemo da se borimo za dobrobit građana Srbije, a vi nastavite sa vređanjem, psovanjem, razbojništvom, pa ćemo videti kako će to građani da ocene već u aprilu naredne godine.

Kada je reč o predlozima zakona koji su na dnevnom redu na početku današnje sednice imali smo priliku da čujemo od strane uvaženog ministra detaljno obrazloženje svih predloga zakona, dakle, sva četiri.

Ono što sam ja mogla da zaključim, izučavajući predloge zakona, i ono što sam imala priliku da čujem od strane predstavnika Ministarstva finansija, na sednici Odbora za finansije, čiji sam član, jeste da su svi predlozi zakona u interesu građana i privrede.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmene i dopune imaju tri cilja, a to je, prvi cilj – terminološko usklađivanje Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa Zakonom o fiskalizaciji, koji zvanično kreće sa primenom 1. maja naredne godine, kada prestaje da važi Zakon o fiskalnim kasama; drugi cilj, po mom mišljenju najznačajniji, jeste – olakšavanje ekonomske situacije privrednih subjekata koja je otežana usled pandemije izazvana Kovidom 19, dakle, cilj je da se pomogne poreskim obveznicima da lakše izmire svoje poreske obaveze i, treći cilj, koji je podjednako važan kao i drugi,

jeste – nastavak sprovođenja mera transformacije poreske uprave i to u periodu od 2021. do 2025. godine, a svi mi jako dobro znamo da smo sa reformom poreske uprave krenuli 2015. godine i upravo reforma poreske uprave nam je omogućila da u periodu od 2015. do 2020. godine imamo bolju naplatu poreskih prihoda i to za čak 35,6%.

Ove godine imamo fantastičnu naplatu poreskih prihoda i upravo zahvaljujući tome mi ćemo godinu završiti sa manjim deficitom od planiranog. Dakle, planirali smo deficit od 6,9%, a završićemo sa deficitom ispod 5%, što smatram da je zaista odličan rezultat, imajući u vidu i sve ono što se događalo u toku prethodne godine i što je nastavilo da se dešava i tokom ove godine.

Konkretno, izmene i dopune zakona predviđaju olakšice za poreske obveznike i to kroz mogućnost odlaganja plaćanja kamate neizmirene poreske obaveze. Zatim se pruža mogućnost zamene sredstva obezbeđenja tokom plaćanja dugovanog poreza i izmirenje poreskih obaveza i predviđa se u kojim slučajevima će se poreska uprava moći po službenoj dužnosti da podnosi poresku prijavu umesto poreskih obveznika. Dakle, ukoliko poreski obaveznik propusti da podnese poresku prijavu u roku koji je propisan zakonom to će učiniti poreska uprava.

Dakle, izmene i dopune zakona nude niz pogodnosti za poreske obveznike, pri čemu se država nikako ne odriče svojih poreskih prihoda, ali olakšava poreskim obveznicima da te iste poreske obaveze i izmire.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji cilj izmena i dopuna jeste da se omogući poreskim obveznicima da se u periodu od šest meseci od 1. novembra tekuće godine pa sve do 30. aprila iduće godine postepeno prilagode na novi model fiskalizacije.

Kao što rekoh maločas, sa primenom novog Zakona o fislalizaciji kreće se 1. maja iduće godine kada prestaje da važi Zakon o fiskalnim kasama.

Izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji precizira se ko sve može biti dobavljač elektronskog fiskalnog uređaja i predlaže se da to budu domaći dobavljači. Podsetiću vas da je suština novog modela, odnosno novog sistema fiskalizacije da sa dosadašnjeg modela evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa pređemo na potpuno novi model evidentiranja, odnosno da pređemo na tzv. on lajn fiskalizaciju po ugledu na najrazvijenije zemlje kako u Evropi, tako i u svetu.

Ono što je po mom mišljenju jako važno jeste da primena zakona u praksi neće izazvati nikakve troškove kod naših privrednih subjekata, što jeste cilj Vlade Republike Srbije. Naprotiv, imaćemo višemilionske uštede na godišnjem nivou, kao što je ministar i obrazložio na početku današnje rasprave, i te uštede se ogledaju u tome što nećemo štampati papire, kontrolne trake, nećemo arhivirati dokumentaciju itd. Neke prognoze kažu da na godišnjem nivou ćemo uštedeti preko 10 miliona evra.

Ono što je po mom mišljenju jako važno je da ćemo svi mi zajedno učestvovati u suzbijanju sive ekonomije. Dakle, imaćemo mogućnost da u samom maloprodajnom objektu proverimo validnost fiskalnih računa. Do sada su to mogli samo inspektori poreske uprave. Sada ćemo i mi građani učestvovati u suzbijanju sive ekonomije.

Bez obzira što uvođenje novog sistema neće izazvati nikakve troškove za privrednike, država je opredelila preko šest milijardi dinara subvencije za sve privredne subjekte koji se prijave i to počev od 15. oktobra do kraja januara iduće godine. Dakle, svi privredni subjekti koji se prijave dobiće po 100 evra po prodajnom objektu i 100 evra po elektronskom fiskalnom uređaju, a oni koji nisu u sistemu PDV dobiće za 20% veće subvencije za kase zbog nemogućnosti da iskoriste ulazni PDV.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije Kovid 19, šta reći drugo, osim da se zahvalimo državnom rukovodstvu na odgovornoj politici u prethodnih devet godina. Uprava ta politika i put Srbije koji je trasirao Aleksandar Vučić su dali ogromne rezultate. Zahvaljujući takvoj politici, upravo građani Srbije su među prvima u svetu imali švedski sto kada je u pitanju izbor vakcina.

Ne smemo da zaboravimo da smo u rekordnom roku izgradili tri potpuno nove kovid bolnice. Dakle, kovid bolnicu u Kruševcu, Batajnicu i Novom Sadu, takođe završavamo Tiršovu 2, izgradili smo potpuno novo zgradu kardiovaskularnog instituta Dedinje, zatim završavamo radove na rekonstrukciji Kliničnog centra Srbije, tu je i Klinički centar Vojvodine, Klinički centar u Kragujevcu. Moja Toplica će nakon 50 godina dobiti potpuno novu zgradu zdravstveno centra koja će biti najmodernija u ovom delu Srbije.

Pored svih tih ulaganja, kako u zdravstveni sistem, tako i u putnu infrastrukturu, tako i u oblasti kulture, zaštitu životne sredine, itd, država nije zaboravile svoje građane. I ove godine je opredelila značajna sredstva kako bi pomogla građanima da se što lakše izbore sa posledicama krize. Dakle, osim onih 100 evra koji su svi punoletni građani dobili prošle godine, država je ove godine opredelila dodatnih 80 evra za sve punoletne građane. To smo detaljno mogli da čujemo od prethodnog govornika, od kolege Milićevića.

Ono što ću rezimirati i dodati, jeste da će svi punoletni građani ove godine dobiti 80 evra. Naši penzioneri su 22. septembra dobili po 50 evra u dinarskoj protivvrednosti, dakle penzioneri ukupno ove godine su dobili 130 evra, lica koja se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u junu mesecu im je isplaćeno po 60 evra, ukupno za ovu godinu po 140 evra.

Za naše najstarije sugrađane planiramo da ih obradujemo i naredne godine i biće isplaćena jednokratna novčana pomoć od rekordnih 20.000 dinara, kao što je kolega Milićević maločas naveo, i naši građani koji žive na teritoriji naže južne srpske pokrajine nisu ostali zaboravljeni. Njima je isplaćeno po 100 evra, a oni koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje po 200 evra i tako redom.

Cifre nisu možda toliko važne, koliko je važna činjenica da država danas brine o svojim građanima, što i jeste zadatak odgovorne vlasti. Neko će reći kako se državno rukovodstvo dodvorava građanima zato što nam u aprilu naredne godine predstoje izbori. To, zapravo, nije tačno, u prilog tome svedoče činjenice. Godine 2014. smo imali vanredne parlamentarne izbore, pa neposredno pred održavanje izbora državno rukovodstvo je sprovelo mere fiskalne konsolidacije, odnosno smanjili smo penzije i plate i dobili smo izbore.

Kakva je razlika između sadašnje vlasti i bivšeg režima najbolje se može videti kroz isplatu novčane pomoći građanima Srbije. Dakle, sadašnja vlast je preko 600 miliona evra novca građana Srbije isplatila svim punoletnim građanima prošle godine, ne računajući ovih dodatnih 80 evra, dok je za vreme prethodne vlasti preko 600 miliona evra novca građana Srbije završilo na računima Dragana Đilasa. To vam je poštovani građani Srbije najočiglednija razlika između sadašnje vlasti i bivšeg režima.

Kada je reč o Predlogu zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš, granica sa Mađarskom, reč je o jako važnom projektu za našu državu. Kao što odlično znate, od zemlje koja je nestajala sa tranzitne mape Evrope, do pre devet godina, mi danas imamo Srbiju koja je premrežena putevima i u ovom momentu u našoj državi se gradi čak sedam autoputeva. Do kraja godine imaćemo osam autoputeva. Prošle nedelje je potpisan ugovor za početak izgradnje autoputa E-80, autoput mira na deonici od Niša do Merdara u dužini od 77 kilometara. Upravo ovaj autoput će u potpunosti promeniti sliku Topličkog okruga, odakle dolazim.

Dakle, ove godine država je opredelila preko 430 milijardi dinara za realizaciju infrastrukturnih projekata, a to je rekordnih 7,2% BDP. Poštovani građani Srbije, putevi znače život. Putevi znače nove fabrike, nova radna mesta. Jednom rečju viši životni standard. Dakle, veće plate, veće penzije. Ne treba da vas brine kada na dnevnom redu imamo Predlog zakona o zaduživanju, zato što je javni dug Republike Srbije apsolutno pod kontrolom i u ovom momentu se kreće oko 58% BDP.

Dakle, bez obzira na krizu koja je izazvana korona virusom, mi smo imali najmanje povećanje javnog duga u odnosu na sve zemlje u našem okruženju, u odnosu na sve evropske zemlje i nije isto kada se zadužujete da bi realizovali infrastrukturne projekte i da bi izgradili put, prugu, dom zdravlja, klinički centar itd. i kada se zadužujete da bi isplatili penzije i plate u javom sektoru, kao što je to činila prethodna vlast.

Dakle, da rezimiram, mi se ne zadužujemo, mi smanjujemo javni dug, otplaćujemo skupe kredite prethodne vlasti. Prošle nedelje smo otplatili preko 700 miliona dolara skupog kredita prethodne vlasti sa pripadajućom kamatom od 25 miliona dolara. Dakle zaduživali su nas pod nepovoljnim uslovima i njihove kamatne stope na godišnjem nivou su iznosile, konkretno u ovom slučaju 7,25%, ali išle su i do 8%, 9% itd.

Kada je reč o privrednom rastu Vlada Republike Srbije je revidirala prvobitnu prognozu privrednog rasta za ovu godinu zbog odličnih rezultata koje smo postigli i kao što je ministar na početku rasprave rekao, ovu godinu ćemo završiti sa privrednim rastom od 7%. Smatram da je ovo konzervativna metoda i da su ovo konzervativna predviđanja i da će naša stopa privrednog rasta biti veća od 7%. U prvih šest meseci smo imali privredni rast od 7,6% i to su zaista odlični rezultati.

Ako nastavimo ovim tempom da rastemo, a nastavićemo, mi ćemo do kraja, odnosno do 2025. godine imati prosečnu platu u Srbiji preko 900 evra, a prosečnu penziju preko 440 evra. U ovom momentu prosečna plata u Srbiji je 560 evra i zbog svega onoga što smo imali priliku da čujemo tokom današnje rasprave, zbog svih argumenata koji idu u prilog predloga zakona koji su na dnevnom redu, poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaće sve predloge zakona. Hvala.

Hvala koleginici na nadahnutom izlaganju.
Prelazimo na listu govornika.
Prvi na listi je uvaženi narodni poslanik Milija Miletić.

Uvaženi potpredsedniče, uvaženi ministre finansija, gospodine Mali, uvažene kolege poslanici, dragi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, najlepše opštine u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, koji je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu", gde ovde u Skupštini, zajedno sa vama, i uvek kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke podržavam sve one predloge koji se tiču svih naših građana, života i da svima bude dobro, u svakom delu naše Srbije.

Pošto je sa jučerašnjim danom, od 4. do 10. oktobra, počela Dečija nedelja, to je jedna lepa organizacija koja se održava svake godine, pod sloganom "Dete je dete, da ga volite i razumete". To je za sve nas bitni slogan, jer je na našoj listi za izbore bio slogan - Za našu decu. Zbog toga i ovde sve ove zakone donosimo da bismo radili uštedu, da bismo dali budućnost našoj deci, da njima bude bolje.

Današnji 5. oktobar, isto je bitan dan, nije prepoznatljiv po nečemu što je bilo 2000. godine, za mene je mnogo bitnije što je 5. oktobar Svetski dan učitelja. Evo, ja bih sa ovog mesta svim našim učiteljima poželeo da rade svoj posao na najbolji način, kao što ga i do sada rade, a mi ćemo ovde zajedno sa našim ministrom finansija, sa našim predsednikom Srbije, sa našom Vladom, gledati da obezbedimo što bolje uslove i veću platu za naše učitelje i za naše prosvetne radnike.

Svedoci smo da našoj zemlji, sada kada je najteže, mi se najviše borimo i zalažemo na prvom mestu za zdravlje naših ljudi, zato su našim zdravstvenim radnicima obezbeđene maksimalno korektne naknade zarada, sa tendencijom da se te zarade povećaju, upošljavaju se naši ljudi.

Jedan veliki i jak stub za našu državu biće prosveta. Bez znanja nema ni imanja. Zato ovo i kažem našim učiteljima, našim prosvetnim radnicima, sigurno ćemo obezbediti i bolje uslove rada i da imaju bolje naknade zarada i na taj način za tu našu decu koju učitelji uče, to je za njih neki početak, oni grade njihov put koji će biti u daljoj budućnosti. Srećan vam Svetski dan učitelja, moji dragi prijatelji iz Svrljiga, Niša, Subotice, Prijepolja, bilo gde da ste, vi ste ljudi koji učite i koji dajete prva znanja našoj deci.

Kao poslanik ovde u Skupštini, ja ću podržati sve ove predloge zakona, zato što na ovaj način sada dajemo mogućnost da se u ovoj teškoj situaciji za vreme kovida pomogne svakom našem građaninu kroz određenu pomoć, kroz određena davanja, a to može samo oni koji znaju da štede, oni koji znaju da rade, a to je ova Vlada i naš Siniša Mali, ministar finansija, koji to izvrsno radi, na čelu sa našim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Još jednom, uvažene kolege, poštovani poslanici, građani Srbije, ja ću podržati predloge ovih zakona. Još jednom bih želeo da čestitam dan naše dece i da našim učiteljima bude veća zarada i da za njih bude još bolje. Sve najbolje i mislim da je ovo što radimo ispravna stvar.

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku.

Sledeća na listi je narodna poslanica Sanja Jefić Branković, poslanički klub Socijaldemokratska partija Srbije. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, za početak danas razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji i u tom smislu treba ih posmatrati kao neku vrstu međusobnog usklađivanja, imajući u vidu činjenicu da odredbe koje su sada sadržane u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji zapravo ne sadrže one odredbe koje će biti u novom odnosno predloženom Zakonu o fiskalizaciji i na taj način, kao što je i u obrazloženju ovih zakona navedeno, mi sprečavamo tumačenje pojedinih odredbi zakona, a samim tim stvaramo i pravnu sigurnost i otklanjamo nedoumice u pogledu njegove primene.

Veoma značajna dopuna ovih zakona je ona koja se odnosi na olakšavanje ispunjenja obaveza poreskih obveznika, tako što se omogućava odlaganje plaćanja poreskim obveznicima, odnosno omogućava im se odlaganje plaćanja kamate ukoliko isplate iznos glavne poreske obaveze u potpunosti i istovremeno im se omogućava, ukoliko redovno izmiruju svoje poreske obaveze u postupku mogu odložiti plaćanje poreza. Ovo će značajno uticati na poslovanje poreskih obveznika, kao i na planiranje njihovih poslovnih obaveza, a samim tim i nekih strateških odluka koje će u svom poslovanju donositi.

Osim toga, jedan od značajnih momenata u pogledu izmena i dopuna koje sadrže ovi zakoni jeste i taj koji omogućava obveznicima da fazno prelaze na novi model fiskalizacije, u zavisnosti od svojih tehničkih mogućnosti, što će se posebno pozitivno odraziti na one obveznike fiskalizacije koji vrše promet na malo na više lokacija, odnosno na više poslovnih prostora.

Što se tiče druge tačke o kojoj danas razgovaramo, ona se odnosi na mere koje država nastavlja da sprovodi u pogledu borbe protiv virusa kovid. Možemo reći da se borba sa virusom još uvek nije u potpunosti stavila pod takvu vrstu kontrole da nam ona omogućava i dozvoljava opuštanje i upravo iz tog razloga ja bih apelovala na građane da se vakcinišu, da prate instrukcije koje država daje u tom smislu, pre svega mislim na mlađu populaciju odnosno na studente, jer će jedino na taj način moći da sačuvaju i svoje zdravlje ali i zdravlje svojih bližnjih.

Zadržala bih se još malo na studentima, odnosno na ovoj mlađoj populaciji u kontekstu vakcinacije, u smislu da moramo razumeti, javno mnjenje mora razumeti njihove potrebe i mora razumeti njihova interesovanja u ovom periodu života. Ta njihova interesovanja nisu ni izolacija ni socijalna distanca, već suprotno, druženje i uživanje u svemu onome što ovaj period života nosi. Zato moramo pronaći način da podstaknemo mlade ljude da se vakcinišu, kroz odgovarajuće stimulativne mere koje će im u potpunosti biti razumljive. Ja sam sigurna da ukoliko se tim pametnim mladim ljudima na jedan racionalan način objasni koji su benefiti vakcinacije, uz istovremene stimulativne mere u vidu možda nekih karata za bioskop ili pozorište, da ćemo imati bolji stepen i procenat vakcinisanosti ovog dela populacije.

Javno mnjenje, ali ne samo ono već i jedinice lokalne samouprave i razne ustanove, moraju slediti politiku države u pogledu potrebe za vakcinisanjem što većeg broja ljudi.

Ohrabruje činjenica da u poslednje vreme raste interesovanje za vakcinaciju, pogotovu, pomenuću grad Niš pošto iz njega dolazim, u kome u ovom trenutku imamo preko 60% vakcinisanih punoletnih građana i možda bi trebalo slediti jedan ovakav primer i podstaći mlade ljude da u ovom smeru razmišljaju.

Kao poslednja tačka o kojoj danas razgovaramo pomenula bih Zakon o zaduživanju za potrebe modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš u iznosu od 70 miliona evra. Ovaj projekat je proglašen projektom od posebnom značaja za Republiku Srbiju i nesumnjivo je da će u svakom mogućem pogledu olakšati i promet usluga, ali i dobara i lica u ovom pograničnom delu.

Pohvalno je za našu zemlju da radi na modernizaciji svoje železničke mreže i upravo iz tog razloga, ali brojnih benefita koje izgradnja ove železnice može dati za našu državu i za naš društveni, ali i privredni sistem, Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje podržati sve navedene predloge. Zahvaljujem.