Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, pošto su moje kolege i koleginice vrlo dobro obrazlagale ove zakone ja se neću mnogo na njima zadržavati ali dozvolite samo nekoliko rečenica da kažem.

Tačno je da će stopa rasta BDP u ovoj godini biti 7%, što je izvanredan rezultat i više nego što je planirano i to u ovim teškim pandemijskim uslovima. Dobro je što ćemo po stopi rasta BDP ove dve godine, u ovim teškim izvanrednim uslovima biti među tri najbolje zemlje.

Ovaj kredit za železničku prugu Subotica-Segedin je izuzetno važan, ne samo u ekonomskom smislu, nego je važan i u političkom smislu, ali isto tako pokazuje koliko država na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem posvećuje pažnju izgradnji autoputeva, puteva, železničkih pruga, mostova i drugih infrastrukturnih objekata, odnosno koliko posvećuje modernizaciji Republike Srbije, a kako znamo motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovane Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 5. oktobar, izuzetno značajan zbog dve stvari. Prva je dan učitelja, kako je rekao gospodin Miletić. Ja kao prosvetni radnik i kao narodni poslanik čestitam svim učiteljima, nastavnicima i profesorima njihov dan, dan učitelja.

Dozvolite samo da im se obratim sa dva citata od dva pedagoga. Jedan veliki ruski pedagog je rekao: „Da se 10 puta rodi, 10 bi puta učiteljski poziv uzeo, jer nema boljeg ni plemenitijeg zvanja nego što je učiteljsko.“ Da mi ne bi prigovorili da sam samo ruskog, onda ću sad jednog švajcarskog, jednog od najvećih pedagoga švajcarskih, Testalocija citirati: „Oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da se mogu popeti na najviše Alpe, samo da mogu započeti.“ Misli vaspitavati decu. Da tu ne zamere, još jednog starogrčkog, Platona, vama vrlo dobro poznatog koji je u svom delu „Država“ rekao: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atinjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduće generacije biće neznalice.“

Po tome je 5. oktobar vrlo bitan.

Druga stvar po čemu je značajan, 5. oktobar je nama vrlo dobro poznat koji će biti zasigurno upisan u najcrnju istoriju novije srpske istorije kada je u pitanju parlamentarizam. Jer, kako znate, dr Vojislav Koštunica nije dobio na izborima, Milošević nije izgubio, drugog kruga nije bilo, jer su petooktobarci upali u ovu Skupštinu, zapalili Skupštinu itd.

Danas su se okomili ti iz 5. oktobra na predsednika Republike Aleksandra Vučića i još određene pojedince. Ja ću samo da im odgovorim.

Tako je na primer Sanda Rašković Ivić, gostujući na jednoj televiziji pod kontrolom Đilasa ovih dana rekla, priznala da je u 5. oktobru sarađivala sa inostranim faktorima: „Bila sam učesnik sastanka DOS-a 2000. godine u Atini o rušenju vlasti u Srbiji.“ Poštovani građani, to pokušavaju i sada učiniti, na čelu sa Đilasom.

Jedna druga perjanica, 5. oktobra, vama vrlo dobro poznata, koja uvek kritikuje predsednika Republike Srbije, a to je doktor Vesna Pešić, danas se okomila na predsednika i rekla da je on kriv za peti oktobar. Gle čuda, još će reći da je kriv i za vazduh.

Vesna Pešić je poznata po tome što je 19.01.2000. godine rekla: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate, sprema se doživotni Vučić. Nema tu bojkota. Samo cev u glavu.“ Završen citat. To je rekla za predsednika Republike.

Još jedan koji je ovde bio narodni poslanik, ali iz vremena 5. oktobra, nažalost je bio i predsednik Vlade Republike Srbije, bio je i predsednik Nove stranke, a sad je isto vodi, jer je isturio svog novog predsednika, on je priznao i rekao ovako – Smatram da opozicija sada ne mora da ide i sastaje se u inostranstvu, već može to da uradi ovde. Završen citat. To je Zoran Živković. Kako vidite, potpuno je priznao.

Još jednog ću učesnika da citiram, nažalost, on je bio i ministar, Velja Ilić. Citiram - Osnovali smo tim mladih profesionalaca, paravojnih jedinica, Jugoslovenske armije i mladih policajaca i to smo koordinirali sa najelitnijim jedinicama policije MUP-a u Beogradu. Čak smo imali policajce u civilu koji su sarađivali sa susednim gradovima. Završen citat, „Njujork tajms“ 9. oktobra 2000. godine.

Ako nekog interesuje, taj 9. oktobar, ja neću više o njemu, evo časopis. Gospodin doktor Martinović smo pisali u jednom naučnom časopisu, sve u detalje, ništa nismo izmišljali, nego na bazi izvora i relevantne literature. Dakle, ovo da građani vide, jer to i danas spremaju isti ljudi, dakle, sa istim ciljem.

Ja ću završiti sa ovim citatom da vidite šta kaže načelnik CIA-e za Srbiju iz tog vremena. Poštovani građani, obratite pažnju, jer to radi Đilas i Jeremić sada.

Citiram – CIA je određivala izbore 2000. godine. Američke privatne organizacije potrošile su više od 40 miliona dolara podrške Miloševićevoj opoziciji, DOS-u, nezavisnim medijima i građanskim organizacijama. Operacija u Srbiji 2000. godine bila je uspešan slučaj našeg mešanja u izbore. Završen citat.

I danas se mešaju oni koji pregovaraju sa ovom drugom grupom. To je rekao Džon Fišer, oficir CIA, šef ćelije za Srbiju. Kako vidite, ništa se sakriti ne može. Istorija sve na videlo stavi.

Takođe, Džon Fišer kaže – model poslovanja jeste bila predaja novca u kešu u kesama liderima opozicije van granica države. Završen citat.

Gospodo iz DOS-a, koliko ste dobili para? Saopštite građanima Srbije, jer nema vremena. Doktor Martinović i ja bi vam to saopštili pošto smo pisali radove na tu temu, ali pošto nema vremena, onda vi saopštite.

Dalje, obučavali smo 1.500 ljudi kojima je dodeljen zadatak da budu na biračkom mestu. Paralelno brojanje glasova, utvrdila se navodna krađa glasova i izbile su masovne demonstracije. To je bio povod i palila se Skupština onako kako je. Završen citat. Da ja ne bi više citirao i napamet govorio, to vam je, poštovani građani oko 5. oktobra.

Dozvolite da ipak kažem ko je još podršku dao petooktobarskim čelnicima. Javio se, verovali ili ne, vama vrlo dobro poznat, koji kritikuje isto danas i SNS i Aleksandra Vučića, akademik Teodorović. Zamislite, taj čovek podržava nasilje. Ovih dana rekao je da roditelji treba da tuku svoju decu. Citiram tačno: „roditelji tucite decu na vreme“, završen citat, rekao je predsednik Odbora Srpske akademije nauka za obrazovanje.

Gospodine akademiče, pred licem građana Srbije, pred licem pedagoga sa katedra svih filozofskih fakulteta, pitam vas – da li se deca tuku ili vaspitavaju? Da li ste vi tako vaspitavali studente? Nije ni čudo od koga je. Taj je čovek pretio glumcu Nenadu Jezdiću samo zato što je slavni glumac sudelovao na otvaranju autoputa „Miloš veliki“. Nije ni čudo, jer taj isti čovek je 18. jula 2019. godine rekao da su narodni poslanici u ovom visokom domu primitivci, a predsednik države Aleksandar Vučić nevaspitan čovek i da je, citiram, kao Staljin, Hitler, Musolini i Franko.

Taj isti akademik je 22. jula 2020. godine rekao, citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“, završen citat. Pazite poštovani građani, to vam je taj akademik Teodorović. Uporedio je građane, vas poštovani građani koji ste glasali za Aleksandra Vučića, sa stanovništvom nacističke Nemačke i pristalicama Hitlera.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, javio se ovih dana još jedan, a inače uvek pljuje po predsedniku Republike, on i njegovi mediji, Dragan Đilas, koji je predvodio 5. oktobra. Ja neću mnogo o njemu, jer često govorim, ali ovog puta ću citirati zbog građana Beograda bivšeg američkog ambasadora u Beogradu, Kameruna Mantera, koji je 19. marta 2009. godine kazao, citiram: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za Beograd samo marketinški a ne realni“, završen citat, jedan ugledni list, 30. avgusta 2018. godine.

Gospodine ministre Mali, vi ste bili gradonačelnik, možete to i posvedočiti, vi ste bili ugledan, jedan od najboljih gradonačelnika, vidite šta je američki ambasador rekao za gospodina Đilasa.

Još samo jedan citat za gospodina Đilasa. Pokojna Verica Barać je rekla, citiram: „Sve što je kontrola medija u Srbiji kontroliše Đilas, kupuju minute unapred, plaćaju avansno, a time jako utiču na medije. Vršili su kontrolu dnevnih novina kupovinom prostora u medijima i cenzurisali novine“, završen citat. Toliko o tom delu.

Poštovani potpredsedniče Orliću, iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, svedoci smo stalnih, neviđenih, nezapamćenih, brutalnih, uličarskih, jadnih i bednih uvreda i psovki predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegove porodice, njegovog brata i njegovih roditelja, upućenih preko medija pod kontrolom Dragana Đilasa, od strane Đilasovih glasnogovornika. Te pretnje, odnosno gadosti umesto da prestanu one su prešle u patologiju i zato su veoma, veoma opasne.

Ja ću samo dva primera. Đilasov glasnogovornik, Nenad Kostić je 18. decembra 2019. godine preko jednog dnevnog lista pod kontrolom Dragana Đilasa uputio, verovali ili ne, otvoreno pismo predsednikovim roditeljima, ocu Anđelku i majci Angelini. Takve javne uvrede roditelja jednog vladara nisu zabeležene od pojave Hrišćanstva do danas. Cilj tog otvorenog pisma predsednikovim roditeljima bio je da se psihički slomi predsednik Republike Aleksandar Vučić i da odstupi sa položaja, kako bi oni došli na vlast.

Taman kada sam pomislio da će predsednikove roditelje ostaviti na miru, prevario sam se. Evo ga i drugi Đilasov glasnogovornik Vidojković, ime neću da govorim, Marko, jer je to sveto ime, on ga ne zaslužuje, koji je direktno izvređao predsednikovu majku, citiram: „Jel ti to liči na N1 p…. ti materina ona odvratna, jel ovo čuješ, a luda budaletino jedna“, završen citat, direktno na TV ekranu.

Poštovani građani Republike Srbije, izostala je reakcija Šolakovih i Đilasovih medija, jer kako će oni reagovati na svog voditelja? Normalno da je po naredbi. Podršku Vidojkoviću dao je i Đilasov Zoran Lutovac, vođa DS, narod ga zove da je zalutao u politici, pa kažu – to onaj zalutovac. Podršku Vidojkoviću je dala i gospođa dr Vodinelić koja je kazala, citiram, tačno ovako - Vidojković psuje koloritno, da vi, poštovani građani, razumete znači živopisno, završen citat i dodaje, citiram, psuje gustiozno, završen citat. To nije latinska reč. To je nemačka reč, a to znači prijatno itd. Dakle, ona upotrebljava vama nepoznate reči da ne bi razumeli koje gadosti izgovara ta profesorka i nije ni čudo što je oterana sa Pravnog fakulteta svojevremeno.

Gospođo Vodinelić, da li znate vi šta znači psovanje i vređanje majke? Pa to je jedna od najvećih uvreda kod mnogih naroda, pa vi dajete podršku takvom čoveku i takvim uvredama.

Poštovani građani Republike Srbije, roditelji se vole svim svojim srcem, roditelji su podrška u životu, roditelji su saborci i najbolji prijatelji, roditelji su izvor i motivacija i njihovo prisustvo i moć, roditelji su najbolji i najlepši oslonac u našim životima, pa i u životu Aleksandra, valjda, Vučića. Kada roditelji vide da im pojedini novinari, pa makar oni bili šarlatani, kao što su ova dvojica i gospođa profesor, da im vređaju sina najvećim mogućim uvredama, sa dna kace, nije im lako, pogotovo ako su oni, kao što su predsedniku Vučiću, bili oslonac u njegovom životu i davali mu snagu i moć. Normalni novinari ne vređaju druge, ne potcenjuju, ne psuju ničije roditelje. To rade smo oni koji su izgubljeni i koji posle toga ostaju sami i prazni u svom lažnom sjaju, koji brzo izbledi.

Vama se, gospodo, nije uzvratilo istom merom, jer ste vi sami sebi presudili, a mi vas možemo samo poželeti. Normalni novinari ne psuju druge, pogotovo ne psuju majku. To čine samo sitne duše i bedne duše koje su se dočepale nekog medija, kao što ste se vi dočepali Đilasovog.

Vi ste, gospodo, pokazali vašim gnusnim uvredama, psovkama predsednikove majke koliko čovek može nisko pasti, koje jadne i bedne psovke mogu izići iz vaših prljavih usta i koliko nakaradno može izgledati čovek na tim vašim klimavim nogama. Sitne duše psuju majku i vređaju druge, jer je u njima sve nesretno i nesređeno, jer nikada niste voleli, niti ste bili voljeni. Otkud vam pravo da se preko medija pod kontrolom vašega Đilasa obraćate predsednikovim roditeljima i psujete mu majku? Vi, gospodo, predstavljate jedan mali nevaspitani deo lezijedovića kojima ništa nije sveto, pa ni majka. Hvala.

Hvala profesore.
Reč ima Milica Nikolić.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu nalazi se set veoma važnih zakona iz oblasti finansija. U svom izlaganju, osvrnuću se na Predlog zakona koji se odnosi na kredit koji je neophodan radi finansiranja projekta koji se odnosi na rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Subotica-Horgoš, granica sa Mađarskom.

U obrazloženju ovog Predloga zakona navodi se da se deo ovog projekta finansira iz budžeta Republike Srbije, a drugi deo iz kredita koji je regulisan ovim zakonom.

Ovakvi projekti su veoma važni, jer predstavljaju nastavak razvoja i izgradnje Srbije, koja je počela od dolaska SNS na vlast i predsednika Vučića, Srbije koja je do pre 10 godina na svaki mogući način i na svim poljima bila uništavana.

Ovo je regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području na teritoriji Srbije i Mađarske. Mislim da značaj ovakvog povezivanja najbolje znaju ljudi koji žive u mestima kroz kraja prolazi neka od pruga. Stoga za Požegu, odakle ja dolazim, je od velikog značaja pruga Beograd-Bar, pruga koja za četiri i po decenije od kako je izgrađena nikada nije rekonstruisana, do 2017. godine, kada je rekonstruisano 77 km od Beograda do Valjeva. Veoma je važno i jako me raduje to što se izvode radovi na ispitivanju trenutnog stanja kako bi se pristupilo izradi projektno-tehničke dokumentacije za neku buduću rekonstrukciju.

Brojimo mi ovde i godine, brojimo i decenije, koliko su ljudi u Srbiji čekali da se povežu auto-putevima, da se povežu prugama, koliko su ljudi u Požegi čekali da se izgradi "Miloš Veliki". Pitamo mi ovde vrlo često zašto je jedan most na Adi bio skuplji nego koliko danas iznosi cena deonice Preljina-Požega i kako je moguće da bivši tajkunski režim plati jedan Most na Adi više nego 30 km auto-puta sa mnogo mostova, najdužim tunelima u Srbiji, mnogo nadvožnjaka?

U prilog tome prethodni dan se pojavila u medijima vest da je jedna država ozbiljno kaznila kompaniju koja je gradila Most na Adi, kako se navodi, zbog kartelskog ugovaranja cena. Kazna je izrečena zbog kartelskog ugovaranja cena i iznosi 62 miliona evra, a kompanija koja je gradila Most na Adi je priznala učestvovanje u kartelu. I neće o tome ni Dragan Đilas, ni njegov uposlenik Nikezić, ništa reći, naravno. Oni će reći samo kada za nešto treba neka neistina da se iznese. Neće reći ništa o tome, jer bi priznali narodu u Srbiji odakle im toliki novac na privatnim računima širom sveta. Javiće se uposlenik Nikezić da kaže njegovu ocenu koja je preporuka da neko postane ministar i tada iznoseći laži. Ali, sigurno neće reći da je možda baš ova situacija sa Mostom na Adi bila preporuka da on postane možda jedan od omiljenih uposlenika Dragana Đilasa.

Osvrnuću se i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije virusa izazvane korona virusom.

Zbog ugrožene aktivnosti privrede, ova mera je zaista neophodna i naša država je ovim dodatnim paketom pomoći pokazala visok stepen odgovornosti i brige, a ja ću za kraj svog izlaganja iskoristiti priliku da pozovem sve ljude koji se još uvek nisu vakcinisali da to urade što pre, da sačuvaju svoje zdravlje, svoj život, ali i ekonomiju naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Nikolić.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, svakako ćemo, kao što su već prethodno moje kolege iz poslaničke grupe SNS "Aleksandar Vučić - Za našu decu" naglasile, u danu za glasanje podržati set ovih zakona i mislim da je malo toga ostalo da se kaže i dopuni. Mislim da je i vaše uvodno izlaganje bilo jako temeljno i detaljno i da se samo iz njega moglo videti koliki su benefiti od ovog seta zakona.

Malo toga možemo još i da kažemo, a da građani već to ne znaju, i što se tiče pomoći paketa i penzionerima i svakom punoletnom građaninu i malo toga je ostalo i da kažemo i da podsetimo da smo jedna od retkih zemalja koja je među prvima imala sve vakcine u ponudi potpuno besplatno svojim građanima i mislim da smo više puta naglasili kako smo se dobro i uspešno nosili sa ovom pandemijom koja je zatekla celi svet, ali isto tako i koliko smo uspeli odgovornim ponašanjem i odgovornom politikom, odgovornim vođenjem finansija, da ovu krizu prebrodimo jako uspešno i da imamo ovakav rast i ovoliko uspeha i napretka u svakom pogledu i smislu.

U prilog tome govori i činjenica što je postalo normalno da se u Srbiji otvaraju fabrike, nova radna mesta, da se ljudi zapošljavaju, pa eto tako danas je predsednik Aleksandar Vučić otvorio najsavremeniji tehnološki Kampus na Novom Beogradu, gde će biti zaposleno pet hiljada ljudi. Prema nekim informacijama, uzrast ljudi koji tamo radi, tj. godine koje oni imaju su između 25 i 35, što pokazuje da će pet hiljada mladih ljudi ostati u našoj zemlji, za razliku od perioda DS, kada su se fabrike zatvarale i kada je više od pola miliona ljudi ostalo bez posla. Čak i u doba korona virusa, kada je ceo svet u krizi, kada ljudi masovno ostaju bez posla širom sveta, u našoj zemlji se investicije nastavljaju i otvaraju se nova radna mesta.

Malo ko je pomenuo ovaj podatak i malo ko se osvrnuo na tu činjenicu i to vam samo pokazuje koliko smo sada navikli da se nova radna mesta otvaraju. To je pokazatelj jednog novog lica i naše zemlje i naše ekonomije, ali pre svega odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i SNS.

Međutim, ono što je takođe postalo normalno, a ne bi smelo nikako da bude, jeste i jedan vid borbe jednog dela opozicije koji se svodi na golu mržnju i iznošenje kojekakvih neistina i sve učestalijih i histeričnijih napada na porodicu predsednika Aleksandra Vučića. Žao mi je, nisam siguran da je bilo ko od kolega narodnih poslanika se danas osvrnuo na to, ali ta kampanja se nastavila jednom histeričnom konferencijom, namerno taj termin upotrebljavam, jer dok iznosite niz neistina, laži i pokušavate da održite nekakvu ozbiljnost, svima je bilo jasno danas da Marinika Tepić samo želi da nekakvom neistinom baci senku na porodicu predsednika Aleksandra Vučića i najnovijim napadima na njegovog brata pokuša da za sebe izvuče nekakav jeftini politički poen.

Ono što mene zanima, poštovani ministre, ja ću vas zamoliti da ovde narodnim poslanicima, ali pre svega građanima Srbije, iskoristiću vaše prisustvo, da nam možda kažete vi neku dodatnu informaciju, a tiče se afere Mauricijus. Kao što znate, pre nekoliko meseci, kao bomba je odjeknula jedna u nizu afera u koje je upleten Dragan Đilas.

Naime, kako su novinari tada saznali, na više od 50 računa u 17 različitih zemalja, Dragan Đilas je po belom svetu razbacao 68 miliona evra. Ti računi se nalaze od Amerike do Hong-Konga, od Mauricijusa do Češke i do dana današnjeg nismo dobili odgovor kako, na koji način i kojim to marifetlucima se poslužio pa je od propalog preduzetnika iz Češke, čiji je početni kapital u vreme njegovog stvaranja neke nove političke karijere bio 70 hiljada evra i ženina kuća, polovni automobil SAB, došao do bogatstva od 22 miliona evra samo u nekretninama.

Dakle, 22 miliona evra samo u nekretninama i to nije podatak koji je bilo ko izmislio, već je on to sam prijavio 2018. godine kada se kandidovao za gradonačelnika.

Tih 22 miliona evra u nekretninama nije jedino njegovo bogatstvo. Vidite da ima i 68 miliona evra širom sveta.

Ono što pre svega građane Srbije zanima, jeste - dokle se stiglo u toj istrazi i koji su najnoviji rezultati? Iz prostog razloga, zašto ovo pominjem. Danas je Andrej Vučić bio predmet satanizacije skoro sat vremena. Mesecima unazad o njemu se izmišljaju kojekakve laži i neistine da je vlasnik skoro svega u našoj zemlji, a kada pogledate istinu vidite da taj čovek za dinar jedan, kao i Aleksandar Vučić, se nije obogatio od kada je SNS na vlasti i to je istina, i to je činjenica.

Međutim, to ne sprečava Mariniku Tepić, zaposlenu u firmi kod Dragana Đilasa, da svakodnevno iznosi neistine i laži. Valjda to je ta neka autoprojekcija. Razmišlja Dragan Đilas da dok je on bio na vlasti uspeo je sebi da obezbedi tolike milione, a da njegov brat Gojko Đilas, ima čak 30 nekretnina u svom vlasništvu, od toga je preko 20 stanova. Ovo ostalo su garaže i lokali.

Sada, valjda tom nekom autoprojekcijom misli da će i neko drugi poziciju vlasti iskoristiti za lično bogaćenje. Prosto i njemu je neverovatno da to Aleksandar Vučić ne radi.

Mislim da histerična kampanja koja se vodi protiv, pre svega, protiv Aleksandra Vučića, a zatim i protiv njegove porodice je samo odraz nemoći i jedne velike panike koja je zahvatila redove Đilasove stranke, jer su shvatili i oni da ih niko neće dovesti na vlast tek tako, da neće doći na vlast ni putem ulice, ni putem nasilja, ali da neće doći na vlast bez podrške građana. Nadali su se, i kao što sami znate pozivali su evro parlamentarce, zvali su ih da se uključe u međustranački dijalog. Kada su se oni uključili i kada Đilas nije ispunio svoju želju iz fontane želja, sada mu ni oni ne valjaju.

Valjda je shvatio da jedini način da nekako pokuša da dođe na vlast, jeste taj da će na svakom mestu i svuda pokušati da diskredituje Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Jedino pitanje koje proizilazi iz svega ovoga jeste - do kada će se nastaviti sa tom bolesnom kampanjom, jer je ovo već sada postala praksa? Iz dana u dan se laži ponavljaju i skoro na identičan način se targetira svako ko podržava politiku SNS ili svako onaj ko kaže da Srbija danas ide u dobrom smeru.

Meni je takođe i neverovatno što pojedini ljudi to smatraju legitimnom borbom, a svakako ne može biti. Ta politika mržnje je dovela i do toga da sin onog Bore Solunca razbije prostorije SNS u Novom Sadu i gle čuda da mu opravdanje za to svi daju i bude - eto, on je malo besan i ljut, eto njegovog oca prozivaju da je ukrao, da je pokrao. Za razliku od Danila Vučića, čijeg oca bez bilo kakvog dokaza bez bilo kakvog dokaza, bez bilo kakvog grama istine, napadaju za sve moguće i izmišljaju, Bora Novaković je bio čak i u zatvoru. Ali Danilo Vučić, za razliku od sina Bore Novakovića, nikada nigde ni na jednom mestu nije pokazao taj stepen mržnje, nezadovoljstva ili besa, a Boga mi svi su se brže bolje udružili kako bi opravdali sina Novakovića, i kako eto sad ispade kriv i izlog SNS.

Postavlja se pitanje - šta je to sledeće što će neko iz redova tog dela opozicije uraditi, pa će ga isto tako opravdavati i pitanje je - dokle će ta njihova mržnja ići? Jasno je da plan i program nemaju, jasno je da rezultati koje su postigli u periodu dok su bili na vlasti su katastrofalni i da ne mogu ama baš ni na jedan način da se takmiče sa politikom rezultata SNS i Aleksandra Vučića.

Uveren sam isto tako da svi zajedno kao društvo moramo da stanemo iza toga da politika mržnje, nasilja, laži i neistina nije nešto što je potrebno i što je dozvoljeno u našem društvu i da se na taj način ne možemo baviti politikom i ozbiljno pristupati bilo kom problemu.

Poštovani ministre, ja vam želim da u narednom periodu sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića pred nas stavite još ovakvih korisnih zakona za građane i da svi zajedno nastavimo da od Srbije činimo još lepše i još bolje mesto za život baš onako kako želimo za sve nas i za svu našu decu. Hvala vam i živela Srbija.

Hvala.

Narodna poslanica Mirela Radenković.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi građani Srbije, imali smo priliku da čujemo u uvodnom izlaganju od strane ministra teme današnje rasprave.

Jedna od tih tema je i dodatna pomoć građanima. Imajući u vidu da se pandemija izazvana korona virusom i dalje ne smiruje država je donela odluku da je neophodan nastavak mera podrške građanima. Samim tim, država će u narednom periodu uplatiti dodatnu novčanu pomoć svim punoletnim građanima u iznosu od 20 evra.

Građani koji su se prijavili za 30 plus 30 evra nemaju potrebe da se dodatno prijavljuju, a oni građani koji su u međuvremenu postali punoletni moći će da se prijave od 15. novembra pa sve do kraja meseca novembra. Ovo je još jedan od pokazatelja da je država preuzela najveći teret krize.

Ujedno Srbija pokazuje da je stabilna zemlja sa jasnim ciljem da pomogne i privredu i građane da zajedno prođu kroz krizu izazvanu korona virusom i gotovo da nije bilo meseca u kome nije isplaćivana finansijska podrška za određenu kategoriju građana ili privrednika.

Podsetila bih još jednom građane Srbije da je Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu, odnosno od izbijanja pandemije korona virusa usvojila tri paketa ekonomskih mera podrške privredi i građanima u ukupnoj vrednosti od osam milijardi evra.

Svima nama je jasno da Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu nije marljivo radila mi svakako danas ne bismo imali ovakav vid podrške. Zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Vučića i sprovedenim reformama mi danas pomažemo i privredu i građane.

U 2020. godini imali smo najmanji pad BDP u Evropi. Svakako najveći uspeh Vlade Republike Srbije su ekonomske mere tokom 2020. godine koje smo sprovodili i koje sprovodimo i tokom ove godine. Zahvaljujući tim merama stvorili smo takav privredni ambijent u kojem je privreda ostvarila dobit veću u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu za čak 433 milijarde dinara više. I na taj način sačuvali smo i našu privredu, a sačuvali smo i radna mesta.

Danas se u Srbiji grade autoputevi, otvaraju se fabrike, ulaže se u zdravstvo, otvaraju se nova radna mesta. Imamo povećanje plata, imamo povećanje penzija. Početkom 2022. godine naši penzionere očekuje pomoć u iznosu od 20 hiljada dinara. Napredak Srbije, ulaganje u infrastrukturu, zdravstvo deo su odgovorne politike koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić.

Ono što je najvažnije jeste da se danas Srbija gradi i razvija, gradi se i razvija ravnomerno. Sam predsednik Vučić otvorio je više od 230 fabrika širom Srbije. Predsednik Vučić pre dve nedelje otvorio je i fabriku „Regent“ u Svilajncu.

Švajcarska kompanija „Regent“ bavi se proizvodnjom električne rasvete, vredne osam miliona evra i zaposliće oko 130 radnika i svakako da ovo nije važno samo za Svilajnac već i za čitavu Srbiju jer je „Regent“ svetski poznata kompanija. Takođe u Svilajncu gradiće se i obilaznica sa dva mosta na reci Moravi i Resavi, a vrednost te investicije je negde oko 25 miliona dinara.

U svojim obraćanjima volim da pomenem i Šumadiju iz koje dolazim. Šumadija se danas gradi i razvija zahvaljujući odgovornoj politici SNS.

Šumadija danas ulaže u infrastrukturu, u zdravstvo, otvaraju se nove fabrike, otvaraju se nova radna mesta. Verujem da sve to građani vide i na svojim primerima znaju kako se danas živi, a kako je bilo pre. Nismo zaboravili da se u vreme Dragana Đilasa čitavi okruzi ostajali bez fabrika, da je stopa nezaposlenosti bila iznad 25%, a danas je dvostruko manja.

Znaju naši građani da je naša zemlja danas poštovana, znaju naši građani da je Srbija regionalni lider kada su u pitanju direktne investicije, privredni rast i ulaganje u infrastrukturu.

Mi danas prvi put imamo predsednika koji je na terenu sa svojim građanima, koji brine o njihovim potrebama i to je ono što je najvažnije, ta sigurnost koju naši građani danas imaju.

Znaju građani da je to rezultat politike koju sprovodi predsednik Vučić. I zato naši građani daju podršku SNS i Aleksandru Vučiću, jer glasaju za budućnost svoje dece i za budućnost svoje zemlje. Zahvaljujem.

Hvala.
Marijan Rističević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, 2012. godine smo zatekli kuću golih zidova, zemlju bez šansi za sadašnje i buduće generacije. Od tada je prošlo devet godina. Ako kažem, samo da se u Srbiji ne pamti da je za devet godina mirovao kurs, dakle, bio je između 117 i 118 dinara i danas devet godina kasnije je kurs isti. Dakle, stabilnost kursa je jedan od uslova da ekonomija normalno radi.

E sada, da je to učinjeno trošeći devizne rezerve to ne bi dovoljno dobro cenio, ali uprkos stabilnom kursu i ne menjanju devet godina devizne rezerve su rasle. U tom periodu devizne rezerve su porasle za pet milijardi evra. Dakle, one sada iznose 15 milijardi, a bile su negde 2012. godine na nivou 10 milijardi.

Ako kažem da od toga rezerve u zlatu su 10%, da su sa 21 tonu porasle na 36 tona zlata, onda treba ceniti uspeh države za vreme dok je uglavnom vladala ova vladajuća većina, a to opoziciji treba i da posluži kao parametar zbog čega je poverenje građana u odnosu na 2012. godinu na današnji dan poraslo prema vladajućoj većini i strankama vladajuće većine i zašto su njihove šanse za pobedu minimalne, odnosno ni mikroskopom se ne mogu utvrditi šta oni mogu da urade na narednim izborima.

Ono što retko poslanici govore, to je koliko su plate porasle. To govorimo, ali ne i njihov uticaj na održanje ekonomije na rast itd. Dakle, plate su bile 328 evra je bila prosečna plata, minimalac je bio 2012. godine, čini mi se oko 150 evra, danas je minimalac duplo uvećan, a prosečna plata sa 328 evra je otišla na 560 evra. Sa 328 do 560 to je razlika oko 230 i neki evro. Mesečno naši zaposleni dobiju negde oko 460 miliona više, nego što su dobijali 2012. godine. Pri tome, stotine hiljada radnika je dobilo posao ne u javnom sektoru, nego u realnom sektoru i to je ono što pogoni našu ekonomiju.

Dakle, 460 miliona evra više u platama mesečno među građanima mora da se oseti. Zato je poverenje u vladajuću većinu i stranke vladajuće većine rastu. Na godišnjem nivou to znači da zaposleni građani dobiju 5,5 milijardi više nego što su dobijali 2012. godine. Toliko mogu da potroše, oni tih 5,5 milijardi neće izneti na Kukova ostrva i Mauricijus, nego uglavnom zaposleni taj novac troše u našoj zemlji i na takav način, ukoliko to potroše, što zarade više nego 2012. godine, ukoliko potroše u našoj zemlji, a troše, to je više poreza 1,1 milijardu evra više poreza i poreskih prihoda u državnoj kasi nego što je to bio slučaj 2012. godine, a 12% PDV na 5,5 je milijardu i 100 miliona čistog prihoda u budžetu Republike Srbije.

Obzirom da sam vezan za poljoprivredu, moram da tražim, obzirom da je u poslednje vreme oko osam milijardi država potrošila zbog Kovida, moram da tražim da podrška poljoprivredi bude veća, to je moja obaveza prema ministru finansija, zato što pokušavam da predstavim interese seoskog stanovništva i poljoprivrednika, koji kao i u EU zavise od toga da li će biti podsticaja, da li će biti isplaćeni, u kojoj meri i u kom iznosu će biti isplaćeni u toku godine.

Stoga je danas bavljenje poljoprivredom nešto bolje nego 2012. godine, isplativije je, ali je još uvek to kao lizanje meda sa trna. Dakle, veoma zavisi od prirodnih uslova, od cene repromaterijala itd. koje rastu i mislim da je vreme da razmislimo o tome da uvećamo podsticaje obzirom da su oni manji negde od tri do pet puta, nego u zemljama EU. Podržati poljoprivredu nije samo podržavanje poljoprivrednika, to je podržavanje i prerađivačke industrije koja dobija jeftiniju sirovinu i biva konkurentnija na domaćem i okolnim tržištima. Dakle, može da napravi konkurentan proizvod, pre svega za regionalna tržišta, ali i za tržišta EU, Rusije, Kine, istoka itd.

Podsticaje treba srazmerno ekonomskoj moći zemlje podizati u poljoprivredi, obzirom da to garantuje prehrambenu sigurnost stanovništva, a sa druge strane, to je kako ja zovem, prehrambeni suverenitet zemlje, jer zemlja koja u ovim uslovima ima višak hrane, svakako i politički u ovom području u regionu dominira na onima, relativno dominira, ima neku prednost političku nad onima koji tu hranu nemaju, koji moraju da deo stanovništva snabdevaju sa teritorije Republike Srbije.

Mislim da tu prednost treba više koristiti, najslađi su plodovi svoje bašte. Onaj koji ima prehrambenu sigurnost i prehrambeni suverenitet, uz vakcine koje garantuje zdravstveni suverenitet, novu opremu itd. Srbiju i te kako u povoljniji položaj stavljaju u odnosu na zemlje u regionu koje moram priznati, baš ne gaje nešto preterano ljubav prema Srbiji, ali ljubav prema hrani iz Srbije i te kako neguju, uz naravno, jezik mržnje koji dolazi iz nekih okolnih bivših jugoslovenskih republika koje posle razbijanja Jugoslavije žele da razbiju i Republiku Srbiju.

Zamolio bih ministra finansija da u sledećem predlogu budžeta nađe prostora da se dugovi koji su sada evidentni prema podsticajima u poljoprivredi anuliraju i da pokušamo da srazmerno prihodima u republičkom budžetu, pokušamo da uvećamo, obzirom da pitanje poljoprivrede nije više samo pitanje poljoprivrede, već i demografije, opstanka seoskog stanovništva u ruralnim oblastima, jer ukoliko se ne isplati poljoprivredna proizvodnja, oni će se seliti u veće gradove i tako ćemo opusteti određene teritorije. Ukoliko naš narod napusti te teritorije, ukoliko na određen način, kroz podsticaje u poljoprivredi ih ne zadužimo u tim oblastima, onda ako ispraznimo te teritorije kao na Kosovu, doći će možda neki drugi narodi i naseliti tu teritoriju i zato je pitanje poljoprivrede ne samo pitanje isplativosti poljoprivredne, nije pitanje samo poljoprivrede, već je pitanje pre svega demografije, bezbednosti i suvereniteta zemlje.

Moj apel je da te podsticaje srazmerno ekonomskoj moći zemlje, koja je sve veća, da unapredimo, jer da vam kažem, poljoprivreda nije samo rashod u budžetu. Iz poljoprivede se stiču i prihodi. Kada kupujemo dizel za poljoprivredu plaćamo akcizu, akciza je porez na luksuz, plaćamo prilikom poljoprivredne proizvodnje akcizu i PDV 86 dinara u litri.

U poljoprivredi se troši oko 250 miliona litara dizela, prihod samo iz PDV i akcize na dizel je negde oko 20 milijardi dinara što je polovina sume namenjena za podsticaje. Tu su porezi na mehanizaciju, rezervne delove, đubriva, sredstva za zaštitu bilja i druge impute u poljoprivredi, tako da i za zakup poljoprivrednog zemljišta, tako da iz poljoprivrede, iz proizvodnje u republički budžete legne više novca nego što se poljoprivredi vrati.

Zato bih ja voleo da se agrarni budžet u sledećem predlogu budžeta koji će stići za par nedelja uveća i da pokušamo da pronađemo novac za one delove subvencija koje nisu isplaćene poljoprivrednicima. Posebno je stočarstvo osetljivo zato što ako izgubimo neko grlo stoke treba po dve, tri godine da se stočni fond zanovi, a mi bi biljni potencijal trebali da koristimo upravo za stočarstvo, a kroz to da vršimo preradu mesa, mleka, jaja i biljne proizvodnje i da na takav način kroz prerađivačku industriju uvećavamo još više bruto domaći proizvod, a i javne prihode koji se kroz tu delatnost slivaju u republički budžet. To je uzajamno vezano.

Dakle, ništa ne bi izgubili ukoliko bi za nešto podigli podsticaje u poljoprivredi, tako bi garantovali našem stanovništvu, što sam već rekao, prehrambenu sigurnost, ali bi državu zaštitili od mogućih novih vojnih i ekonomskih pritisaka kojima zemlja može biti izložena. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić.

Izvolite.