Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/398-21

1. dan rada

05.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik je Daniel Đivanović.
Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Daniel Đivanović

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je, između ostalog, pred nama Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod OTP banke za potrebe finansiranja Projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš, granica sa Mađarskom, odnosno Subotica-Segedin.

Ovaj predlog je neophodan za formiranje uslova za potpisivanje ugovora o dugoročnom investicionom kreditu od 70 miliona evra između OTP banke i Republike Srbije. Kredit se odobrava na rok do 84 meseci po povoljnoj kamatnoj stopi od 1,85% godišnje, plus šestomesečni euribor. Datum plaćanja rate i kamate je 15. april i 15. oktobar svake kalendarske godine, zaključno sa datumom konačne otplate, uz mogućnost prevremene otplate sa 0% provizije ukoliko zajmoprimac vrši prevremenu otplatu iz sopstvenih sredstava.

Želeo bih posebno da istaknem važnost ove deonice za građane koje mi iz Saveza vojvođanskih Mađara zastupamo ovde u Narodnoj skupštini.

Nakon 20 godina rada, u prošlom mandatu smo uspeli definisati ovaj projekat i staviti ga u koalicioni sporazum između Srpske napredne stranke i Saveza vojvođanskih Mađara.

Kao rezultat, Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Subotica – Horgoš, odnosno granica sa Mađarskom je proglašen projektom od posebnog značaja za Republiku Srbiju u skladu sa Zakonom o posebnim postupcima radi realizacije projekta, izgradnje i rekonstrukcije linijskih i infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Ta deonica je od izuzetnog značaja za građane sa severa Vojvodine, a posebno za one koji rade ili studiraju, recimo, u Segedinu ili okolini, a žive u Republici Srbiji.

Ova rekonstrukcija i modernizacija je izuzetno važna i zbog glavnog projekta brza pruga Beograd – Budimpešta iz razloga što će upravo ova deonica preko graničnog prelaza Horgoš rasteretiti saobraćaj u toku radova na novoj deonici brze pruge koja će da ide preko graničnog prelaza Kelebija.

Imao sam priliku da se lično uverim da su radovi na ovoj pruzi već uveliko u toku i da zaista napreduju odličnim tempom.

Smatramo da je ova pruga od strateškog značaja u povezivanju Mađarske i Srbije i da će doneti pravi procvat kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom smislu.

Moram da naglasim da su na naše veliko zadovoljstvo radovi već otpočeli i na rekonstrukciji i modernizaciji pruge Subotica – Horgoš i verujem da ćemo, donošenjem ovog zakona, omogućiti nesmetan tok tih radova i završetak istih u zadatim rokovima, a svakako do trenutka kada će radovi na drugom velikom projektu, izgradnji brze pruge Beograd – Budimpešta, stići do Subotice, odnosno državne granice i omogućiti funkciju deonice za obilazak i nesmetan rad.

Važno je još dodati da Projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge nosi sa sobom i rekonstrukciju i modernizaciju cele infrastrukture oko pruge, uključujući i same železničke stanice, što će sigurno doprineti ekonomskom napretku regiona duž deonice.

Ova pruga će doprineti i smanjenju iseljavanja građana Republike Srbije, jer će sada mnogi od njih moći da rade u Mađarskoj, ali i da se svakodnevno vraćaju svojim kućama i svojim porodicama u Srbiji, a pri tom da ne čekaju u kilometarskim kolonama na granici.

Železnička pruga Segedin – Reske – Horgoš – Subotica – Čikerija – Baja je zapravo regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području na teritoriji Srbije i Mađarske.

Celokupan projekat uključuje nadogradnju i rekonstrukciju postojećih deonica pruge, kao i izgradnju demontiranih delova u Srbiji i Mađarskoj i ova pruga na području Srbije i Mađarske je ukupne dužine od 90,65 kilometara i to Subotica – Horgoš, granica sa Mađarskom i Segedin, ukupne dužine od 39,23 kilometara i deonica Subotica – granica sa Mađarskom i Baja, ukupne dužine od 58,42 kilometara.

Na teritoriji Republike Srbije nalaze se dve deonice i to Subotica – Horgoš – državna granica (Reske) u dužini od 26,63 kilometara i deonica Subotica – državna granica (Čikerija) u dužini od 11,9 kilometara.

Dozvolite mi da na bazi ovih činjenica još jednom naglasim kako projekat rekonstrukcije i modernizacije pruge Segedin – Reske – Horgoš – Subotica – Baja, pored velike važnosti za građane na severu Vojvodine, od strateškog značaja je i za

Republiku Srbiju i Mađarsku. Realizacija ovog projekta na teritoriji Republike Srbije finansira se delom iz budžeta Republike Srbije, a delom iz ovog kredita čije odobrenje se danas nalazi pred nama u Narodnoj skupštini.

Da sumiram, poslanici poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Đivanoviću.
Sada, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
Hvala vam.
(Posle pauze)
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Nastavljamo sa radom.
Prvi na spisku je narodni poslanik Radovan Arežina. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Radovan Arežina

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane koleginice narodni poslanice, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, građani Republike Srbije, govoriću o fiskalizaciji. Novi zakon o fiskalizaciji Narodna skupština je usvojila krajem 2020. godine, a njegova puna primena treba da otpočne 1. januara naredne godine. Nešto više od godinu dana ostavljeno je da se donesu podzakonska akta, i da se obveznici fiskalizacije prilagode novom modelu fiskalizacije, koji omogućava da se pored fiskalne kase, kao elektronski fiskalni uređaji koriste tableti, mobilni telefoni, obični terminalni štampači, uz primenu hardverskih i softverskih komponenti uređaja što podrazumeva i korišćenje interneta, odnosno online opcije fakturisanja prometa robe na malo.

Zakonom je obaveznicima fiskalizacije ostavljen period prilagođavanja do početka primene ovog zakona, ali je procena bila da je taj period kratak i da je dobro omogućiti fazni prelazak na novi model fiskalizacije. Takvo rešenje se nudi, upravo izmenama Zakona o fiskalizaciji, o kojima danas raspravljamo. Obveznici fiskalizacije su po novom zakonu, ne samo trgovci, već i različite zanatlije i uslužne delatnosti, odnosno fiskalizaciji podležu svi obveznici poreza, na prihode, od samostalnih delatnosti i obaveznici poreza na dobit pravnih lica, koji vrše promet na malo.

Pozdravio bih rešenje koje se nudi ovim izmenama, jer se omogućava upravo malim trgovcima i zanatlijama, koji su do sada imali obavezu da izdaju fiskalne račune, u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama, da postupno pređu na novi model fiskalizacije, koji podrazumeva i investiciju koja nije mala, u pitanju je nabavka elektronskog uređaja za fiskalizaciju, ali i kupovina softverskog programa i normalno interneta, bez koga novi model fiskalizacije neće moći da funkcioniše.

Skrenuo bih pažnju, upravo na stanje povezanosti internetom u mnogim ruralnim sredinama, gde je signal mobilne telefonije problematičan. Tako da i o tome treba voditi računa, jer je u tim seoskim sredinama imamo prodavnice, veterinarske ambulante ili apoteke, nažalost kojih je sve manje. Istini za volju, dešavalo mi se da i u sred Beograda nema signala za mobilni telefon i koristim ovu priliku, a mislim da mi koji dolazimo iz graničnih područja, i prelazimo po 250 kilometara u jednom pravcu i više, imamo priliku da tačno znamo gde mobilna telefonija i na kraju radio signal prosto srpski je u prekidu. Mi konkretno to znamo, to je velikim delom u Đerdapskoj klisuri, rumunski signal je mnogo jači i mi imamo probleme što mnogi ljudi koji dolaze u Kladovo ili Donji Milanovac, dobiju na kraju meseca velike račune. Zašto? Zato što nisu prebacili na manuelno traženje mreže i onda pređe se na automatsko, a rumunski signal je na tom području jači i onda uđu u roming i tako se povećavaju njima troškovi i dolazi do zabune, i da na kraju kažem nekih problema i to je na štetu građana.

Druga stvar, veoma je bitan taj radio signal. Mislim da mi prosto moramo i to da pojačamo, jer signale nekih zemalja iz okruženja čujemo do Jagodine, odnosno ako bismo ih stavili u centar Srbije ili negde, a naš signal ne postoji na granici. Molim vas da svi zajedno, sada i oni koji slušaju i oni koji ovde na neki način odlučuju i oni koji mogu da prenesu ovo, da se uspostavi to da prosto radio signal naših emitera, našeg javnog servisa i drugih, da se on prosto čuje na teritoriji cele Srbije u punom kapacitetu, a konkretno i mobilna telefonija, jer svi ti operateri, mi njih finansiramo, ne oni nas.

Molim vas, prosto u nekim predelima da se to popravi ili da dobiju oni neke penale. Pošto mi svi plaćamo neke penale, neke kamate ili prosto ako ne možemo da se javimo tada, neko gubi poslovno, neko gubi u nekom drugom smislu, neko možda gubi i u ljubavnom, ali nije bitno važno je da se gubi, a to se mora nadoknaditi. Molim vas, da se tu ozbiljno skrene pažnja jer će problem interneta ostaviti problem i toj fiskalizaciji koja u nekim delovima će doći do određenih problema i iznaći određena rešenja koja će to moći na pozitivan način da amortizuju.

Ovim predlogom zakona, dosadašnje fiskalne kase, obveznici fiskalizacije koji imaju više poslovnih prostora, odnosno prostorija, ukoliko sa postupkom prilagođavanja otpočne od 1. novembra ove godine kako to predviđa Zakon o fiskalizaciji moći će preostale stare fiksne kase da zamenjuju novim elektronskim fiskalnim uređajima postupno. Dakle, neće se od njih zahtevati prekid delatnosti ukoliko na dan 1. januara 2022. godine nisu zamenili svoje stare kase koje koriste u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama.

Ovo je dobro rešenje kojim se izlazi u susret malim privrednicima koji se bave trgovinom na malo da to usklađivanje izvrše u skladu sa svojim mogućnostima. Uostalom, cilj zakona ne treba da bude onemogućavanje bilo čijeg i bilo kog registrovanog posla, naprotiv zakon treba da bude stimulativan, podsticajan što ovom raspravom i činimo.

Novim model fiskalizacije, odnosno naplata računa u prometu na malo putem online modela treba da doprinese i borbi protiv sive ekonomije i širem obuhvatu poreskih obveznika. Na taj način se svi stavljaju u ravnopravan položaj kada je u pitanju plaćanje poreza, a direktno preuzimanje podataka o naplaćenom računu od strane poreske uprave omogućiće bolju evidenciju naplaćenog poreza ali i efikasniju poresku kontrolu. Kada na dnevnom nivou putem Jedinstvenog informacionog sistema koji vodi poreska uprava, možete znati koliko je poreza naplaćeno, onda će naravno biti lakše i planiranje ulaganja poreskih sredstava u javne rashode države, a sigurno da jedan od pozitivnih rashoda države su putevi koji se rade širom naše zemlje.

Pohvalio bih zakonsko rešenje prema kome dobavljači elektronskih i fiskalnih uređaja mogu biti samo domaća pravna lica, time štitimo domaće tržište ali bih skrenuo pažnju i na pitanje lojalne konkurencije i na ovom tržištu, jer složićemo se, to će biti ogromna nabavka za desetine hiljada obveznika fiskalizacije. Sa druge strane ogromna tražnja ovakvih fiskalnih uređaja može doprineti i razvoju domaće proizvodnje.

Podsetio bih da smo nekada na planu elektronike i elektronskih uređaja prednjačili. Ima nas koji se danas 5. oktobra sećamo da je prvi tv u boji u bivšoj SFRJ u jugoistočnoj Evropi proizvedeno u Nišu. Ipak smo mi Teslin narod.

Nešto što me je zanimalo oko fiskalizacije da čujem šta kažu mali privrednici i neki privredni subjekti koji imaju do 600 zaposlenih kakav je njihov odnos lični prema ovom zakonu koji je usvojen i danas o ovome što menjamo i produžavamo rokove. Mislim da je najbolje ono što sam od njih pokupio i sastavio koji kaže, dobra strana nove fiskalizacije što privredu oslobađa od čuvanja fiskalnih traka koje su se morale po starom zakonu čuvati tri godine, time se štedi i na trakama i na prostoru za njihovo čuvanje. Nema više ni vođenja knjige dnevnih izveštaja, sa fiskalnih kasa, koji su štampali na kraju svakog radnog dana i unosili u knjigu dnevnih izveštaja.

Dobro je što se zakonom pomera rok za uvođenje nove fiskalizacije, odnosno omogućeno je postepeno uvođenje novih fiskalnih uređaja što privredi značajno olakšava primenu zakona. Za svaku pohvalu je i što je država odlučila da finansira troškove fiskalizacije sa sto eura po fiskalnom uređaju i sto evra po prodajnom objektu. Nova fiskalizacija će omogućiti efikasnije suzbijanje sive ekonomije, jer će država lakše i brže otkriti koji privrednici ne izdaju fiskalne račune. Ovo vam čitam ono što su mi rekli, zato što mnogi privrednici žele da oni koji su u sistemu, koji plaćaju PDV, koji vode računa, da prosto tu nerealnu konkurenciju koja to ne čini na neki način suzbiju, a ovim zakonom će to biti otklonjeno.

Napominjem da se poreska uprava značajno reformisala u načinu kontrole i da je target stavila na one koji ne plaćaju porez, ali da se stvari mogu još poboljšati za one privrednike koji rade zakonito, ali se ponekad javljaju ne namerne greške i propusti.

Inspektori i ostali inspekcijski organi koji se bave kontrolom poslovanja privrednih subjekata, njihov rad trebalo bi da bude takav da kada u kontrolama uoče da su učinjeni nenamerni propusti daju rok da se oni otklone, plate kontrolom utvrđene dažbine, a da se ne pišu prekršajne prijave, ako privredni subjekti isprave nepravilnosti u zadatom roku i plate kontrolom naložene poreze. Naravno, to se ne odnosi na one privrednike koji smišljeno sa namerom utaje porez ili ne poštuju zakon.

Završiću sledećim. Mislim da je mnogo dobrih zakona, a jedan od njih je zakon koji se ovde donosi, ali da bi se on onome kome je krajnje namenjen, a to su, ja ću ih nazvati, naši mali privrednici, ljudi koji drže sami svoju radnju ili porodica, oni najviše pomažu na neki način budžetu, zaposleni su kod sebe, održavaju, to rade, itd. Mnogi od tih zakona koje mi donosimo treba naći načina da im se približi.

Predlažemo da se preko regionalnih privrednih komora, okružnih načelstva, gde su i sve inspekcije, da se sedne i da se određene stvari obrazlože i da se na taj način približe krajnjem korisniku, a ne da neko koristi određeni zakon koji mi donosimo ovde u Narodnoj skupštini sa namerom da plaši građane u nekoj uslovno predizbornoj kampanji. Ne, nego prosto na ovaj način možemo prići.

Želim samo da sa ovim završim i da pozdravim rekonstrukciju puta Kladovo – Donji Milanovac, pošto sam ja sveže, jutros prošao i da zamolim ministra, ovde prisutnog da malo pogledamo, možda je došlo do loše procene koliko Donji Milanovac – Golubac će biti investiciono, ali da se i taj deo… onda bismo se mi otvorili i na najbrži način mogli sa putem koji će biti brze saobraćajnice, Golubac – Požarevačka petlja na autoputu za Beograd, da prosto i mi ka Beogradu stižemo u neko pristojno vreme i bez gužve.

Jednostavno, to moramo da pozdravimo izgradnju puteva koji su u Timočkoj krajini, Negotin – Zaječar, Zaječar – Knjaževac, itd. Sve je to u sklopu onoga što činimo svi zajedno ovde donoseći zakone i ovog tipa koji rešavaju poresku politiku iz kojih mi crpimo najviše sredstava.

Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, gospodinu Arežini.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Bojanić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pa kada vidim da su pred nama danas ovako kvalitetni predlozi izmena i dopuna zakona, ne čudi me nervoza jednog dela opozicije, one opozicije bezidejne, jalove, bez programa, bez plana, bez članstva, bez podrške građana koja za svoje probleme pokušava da optuži čoveka koji sve ovo vodi, koji sve ovo radi, Aleksandra Vučića i na jedan besprizoran način pljuje njega i njegovu porodicu ničim izazvani.

Vidim da su ovih dana počeli i gospodina ministra Sinišu Malog, verovatno im smetaju uspesi. Uspesi, da, jer svi ovi predlozi izmene i dopune zakona su u duhu pre svega one agende „Srbija 20/25“. Srbija jaka, Srbija ekonomski jaka, Srbija finansijski jaka, Srbija u Evropi, ali ne ono - geografski u Evropi. Mi smo od uvek u Evropi, nego Srbije predvodnica ovog dela Evrope, kako svojim ponašanjem, tako svojim radom i tako svojim postupanjem.

Znate, ako nemate ideje i ako nemate šta loše da kažete za nekoga koji radi, koji stvara, onda će se baviti svim i svačim, pisanjem i udružićete se sa svima u okruženju i sa nekim državama iz susedstva, iz bivših republika Jugoslavije one velike, pričajući sve i svašta, a ne nudeći ništa.

Na njihovu žalost, na našu veliku radost ova epoha će biti zapamćena. Da, kao epoha Aleksandra Vučića. I to niko neće moći da pobije. To je ona jedna jedina istina. Rad i samo rad.

Ja mislim da i mi koliko god ko može od nas da se pridruži, da pomogne, da pospeši nećemo biti upisani tim zlatnim slovima i sasvim je normalno, ali mislim da je naš zadatak i naš cilj da skinemo makar jedan mali delić sa leđa bremena tog velikog čoveka. Kažem velikog, jer jeste veliki i fizički i kako god hoćete, a pre svega

istorijski. I istorija će to govoriti. Neće biti ni mene, neće biti ni većine od vas, kada će neko pričati, govoriti o ovom vremenu, o ovom vremenu u kome mi stvaramo zajedno sa tim čovekom, zajedno sa svim onim vladama od 2012. godine, pa nadam se i sledećih 10 godina.

Da ne govorim bez argumenata, pa to govori upravo ono što se dešava oko mog rodnog grada, oko Kraljeva. Vi imate informacije na medijima, a i obično svi govore o onom delu autoputa Moravskog koridora od Kruševca do Pojata, ali ja igrom slučaja pošto svakodnevno putujem za Beograd prođem kroz selo Adrane koje je nadomak Kraljeva, gde je jedno veliko gradilište, gde se radi 24 sata, neprekidno i gde se već vide konture tog dela autoputa koji će se spojiti tamo sa Preljinom koja će biti najveće čvorište puteva u Srbiji završetkom Koridora „Miloš Veliki“ i „Moravskog koridora“.

Da ne govorim o tome da mi srce zaigra kad vidim autobuse kao nekad davno u onoj staroj Jugoslaviji kada su autobusi išli od neke Šumarske škole, odnosno internata Šumarske škole do Magnohroma, Magnohroma koji je bio perionica razvoja industrijskog u Kraljevu, sada vidim natpise „Leoni“. Mnogi će mi reći – ah, Leoni. Uvek nalaze zamerke, iako će tu u skoroj budućnosti raditi 5.000 zaposlenih, tu nema samo radnika sa srednjom stručnom spremom ili … radnika, tu ima ekonomista, tu ima inženjera, tu ima i pravnika, manje, sasvim normalno, ni u jednoj fabrici nije bilo veliki broj inženjera u odnosu na broj proizvodnih radnika.

Imamo mi i projekte, evo danas je predsednik Vučić otvorio kampus NCR, gde 85% zaposlenih su visoko obrazovani i gde su u starosnoj dobi od 25 do 35 godina, a toga ima u Novom Sadu, toga ima u Nišu, Kragujevcu, a nadam se da će toga biti i u mom Kraljevu.

I kada sam govorio o uspesima, i o onome što oni bezidejni i bezuspešni, koji su uništavali ovu zemlju, čak ni imena neću da im pomenem, jer ne zavređuju da pričamo o njima, pomenuću „Telekom“. Da li je iko pomenuo „Telekom“ do pre četiri, pet godina? Niko. „Telekom“ je bio jedan uspavani gigant koji je radio neki posao, vodenica je mlela onako kako je voda okretala kolo, i „Telekom“ se probudio i postao je ono što treba da bude. Jedan telekomunikacioni i medijski, ali samo u distribuciji medijskih programa gigant.

Kad kažem - samo u distribuciji, pogrešio sam. Mislim da i stvaramo, i to stvaramo umetnička dela, veliki broj serija za zadnje dve, tri godine je iza onog natpisa ko je to proizveo stoji „Telekom Srbija“, „Telekom Srbija“ koji je uzdanica ove države, koji je naš motor i koji je nekad vredeo nekih 800 miliona evra, koliko se ja dobro sećam i niko nije hteo da uloži novac, odnosno da kupi, mislim da je čak vrlo dobro što ona vlada i premijer Aleksandar Vučić nisu dozvolili prodaju „Telekoma“, odnosno većinskog paketa „Telekoma“. Ostao je u stopostotnom vlasništvu države Srbije, građana i zaposlenih u „Telekomu“. On sad vredi nekih pet miliona evra. Zar to nije uspeh?

Zato ga sad pljuju svi, i Dajrekt medija, i Junajtet medija, i raznorazni vlasnici, Đilas, itd. ugroženi su im interesi, a „Telekom“ zastupa interese Republike Srbije.

Staću ovde pošto ima još kolega koji će govoriti iza mene o ovim kvalitetnim predlozima, o Srbiji 2025, o Srbiji budućnosti i o Srbiji mladosti.

Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Misala Pramenković.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Misala Pramenković

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas četiri veoma značajna zakonska rešenja. Dva su jako povezana i isprepletena među sobom, dakle Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i Zakon o fiskalizaciji. Čuli smo već da se oni među sobom dopunjuju, na neki način.

Ono što je svakako za pohvalu, jeste sama modernizacija procesa fiskalizacije kroz digitalni sistem. Svakako da će to uticati na razvoj privrede sa jedne, sa druge strane pojednostaviti samu proceduru birokratiju koju smo do sada imali, s druge strane, sigurno da će i država prihodovati u pogledu ažurnijeg i odgovornijeg pristupa poreskih obaveznika.

Ono što je jako značajno jeste da se od strane budžetskih korisnika, a posebno na nižim nivoima vlasti, dakle, na lokalnim samoupravama je da se povede računa o trošenju budžetskih sredstava i da se teško zarađen novac poreskih obveznika koristi i troši na jedan najracionalniji način. Sa druge strane, pomoć države građanima, ali i sektorska pomoć koja je do sada pružena od početka pandemije je jako značajna. U tom smislu svaka podrška i ovom paketu pomoć koji je pred nama.

Ono što bi naša sugestija bila i što su poslanici SPP više puta isticali jeste da bi se u pogledu sektorske pomoći možda moglo i trebalo svakako razmišljati o pomoći granama privrede koje možda do sada nisu bile uključene, kao što su poljoprivredni proizvođači, stočari itd, ali svakako ne sumnjamo da će iza ove branše i grane privrede biti razumevanja u nekom predstojećem periodu.

Svakako projekt osavremenjivanja železnice treba podržati i prosto projekti koji su od krucijalnog značaja za celu državu, posebno za malo nerazvijenije delove države… Dakle, apelujem ovim putem da i delovi države koji možda nisu još pokriveni železnicom, iako je dobro što radimo na modernizaciji železnice u jednom delu, da se što pre moguće i tom problemu pristupi. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Radovan Tvrdišić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem koleginici Pramenković.
Sledeći je dr Muamer Bačevac.
Imate četiri minuta.
Izvolite.