Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, nakon ove iscrpne rasprave vrlo je važno danas da pošaljemo jednu poruku građanima Srbije, a to je da pre svega u ovom delu kada su u pitanju porezi i poreske obaveze prema poreskoj upravi, da građani Srbije ne samo kao pojedinci već i kao pravna lica kada su deo jedne privrede, jednostavno stiču pravo da na olakšan način, kroz zakonska rešenja, mogu da servisiraju svoja dugovanja.

Pre svega, to je onaj deo koji se odnosi na mogućnost otplate glavnice i reprograma duga, to je onaj deo koji se odnosi na deo koji je naplata PIO, ukoliko niste prijavili doprinose za osnivače svoje firme, država će preuzeti tu obavezu da to ona radi u vaše ime i, na kraju krajeva, to je onaj deo koji se odnosi na sredstva mera obezbeđenja kada dajete, recimo, poreskoj upravi, prilikom samog reprograma, da možete da povučete i da menjate te mere obezbeđenja.

To sada to očito nije bilo moguće i do sada jednostavno striktno su se poštovala zakonska rešenja, što je davalo za rezultate da jednostavno ispadnete iz reprograma i da onda morate ponovo da podnosite zahtev i da jednostavno ulazite u zonu koja nije komforna, pogotovo kad pričamo o privredi, o malim i srednjim preduzećima, ali i srednjim i velikim gigantima. Jer, znate, obaveze prema državi, naravno, svi smo svesni toga da mora da se plaćaju, ali kada vi dobijete veliko opterećenje kada je u pitanju servisiranje tih svojih obaveza, onda jednostavno privreda počinje da usporava svoj rad. Ovim se negde zaista daje velika podrška u tom tehničkom smislu i tehnički dajemo mogućnost da zaista ne kočimo privredu i male privrednike, ali i građane kada su u pitanju ovi problemi.

Kada govorimo o tom Zakonu o fiskalizaciji, zakone smo donosili krajem prošle godine, naravno, očito se u samoj primeni tih zakona primetilo da mnoge stvari treba poboljšati. Ta fazna primena znači da će javni sektor preći u ovoj godini, u sledećoj odnos plaćanja između javnog sektora i privatnog, a nakon primene te treće faze zakona je primena ovog zakona o fiskalizaciji koji se odnosi na odnos privatnog i privatnog sektora, što znači da je mogućnost zaista tog prelaska jedan proces. To znači da je data mogućnost svima da na adekvatan način uz podršku države, a čuli smo da to košta država ovaj prelazak, je preuzela na sebe i samim tim znači da sam postupak fiskalizacije predstavlja jednu digitalnu tranziciju koja je stvar ne samo naših i evropskih integracija, način funkcionisanja kako moderne države, a pogotovu članice EU rade i da pogotovu što znamo da 75% pokrivenosti izvoza uvozom su sa zemljama EU, očito da je mogućnost savremenog poslovanja naših privrednika, kada je u pitanju sam izvoz artikala.

Znači, zakon o fiskalizaciji i ono što se odnosi na izmene i dopune sada u stvari pokazuje da evidencija roba i usluga će biti na jedan potpuno nov moderan način. Na kraju krajeva, pokazuje da evidencija avansa će se sada voditi na jedan potpuno nov moderan način, uz prisustvo određenih softvera i da samim tim ovo što je ministar govorio, kontrola funkcionisanja rada na tržištu kapitala u poslovanju uopšte i privatnog i javnog sektora će biti na jedan transparentan način, a svi oni koji su van tog sistema ulaze u tu tzv. sivu zonu, odnosno zonu koja je pod udarom zakona i koja mora da snosi određene sankcije.

Pravna sigurnost se time postiže, zatim transparentnost, ali se postiže i pravo jednakih šansi koje važi za sve podjednako. Time dobijamo jedan potpuno nov moderan koncept poreske administracije, koji treba da obezbedi održiv i predvidivo funkcionisanje javnih finansija.

Kada pričamo o ovom delu o privremenom registru građana, on je u stvari slika onoga koliko je Republika Srbija pomogla građanima Srbije u vreme pandemije i prošle godine i ove godine, i to jednostavno, imali smo prilike da vidimo na osnovu ovih rezultata koje je ministar rekao da je u prošloj godini direktna pomoć iz budžeta bila 800 milijardi dinara, što je 12,7% BDP. U ovoj godini, taj treći paket je bio 257 milijardi dinara, što je 4,4% BDP, što znači da je 17,2% iznosila ta pomoć. Ali, zamislite kako bi to izgledalo da naš BDP nije danas 52 milijarde dinara. Zamislite da je on na nivou 2012. godine, kada je iznosio, da izvinjavam se, znači 52 milijarde evra, zamislite da je on na nivou 2012. godine iznosio 33,7 milijardi evra. Znači, ukupno funkcionisanje naše privrede i kako bi to izgledalo da mi nismo sproveli ekonomske reforme.

Znači, mi ne bi mogli da se nosimo sa svim promenama koje su se dešavale na tržištu kapitala prošle godine, ne bi završili godinu sa padom ukupnog rasta, odnosno padom ekonomsko privrednih aktivnosti od 1%, već bi taj pad iznosio, kao u proseku što iznosio od 8 do 12%, kao što su članice EU, ili ne daj Bože, kao što su naše zemlje u okruženju to imale. Jednostavno ne bi mogli još narednih sigurno pet godina da izađemo uopšte iz ekonomskih reformi, iz problema, kad je u pitanju budžet, kad su u pitanju plate i penzije.

Mi danas pričamo o visokim stopama rasta. Prošle godine u decembru mesecu kada smo usvojili budžet Republike Srbije za ovu godinu, projektovan rast je bio 6%. Tada smo bili žestoko kritikovani od strane i Fiskalnog saveta i mnogih tzv. stručnjaka iz elitne opozicije, koji su govorili da su to lepe želje, da to nema šanse da se postigne. Jednostavno, mi sada govorimo o stvarnom rastu, znači održivom rastu na osnovu budžeta i svih investicija koje su iznosile projektovano 330 milijardi dinara, znači za ovu godinu, kada su u pitanju putevi, železnice i aerodromi. Znači, govorimo o tome da ćemo imati realan rast od 7% u ovoj godini.

To znači da budžet koji projektujemo za sledeću godinu će biti još progresivniji. Ti znači da rast plata i penzija koji je u ovoj godini planiran za sledeću sigurno će ići mnogo brže nego što su se mnogi nadali, kada su nam govorili prošle godine da mi nema šanse da postignemo realan rast od 6%, sa svim onim planovima i projektima koji su završili 2020. godinu koja je bila najgora godina za ceo svet.

Ono što je za nas najvažnije jedan od ovih ugovora koji se tiče železnice, to je ugovor Republike Srbije sa „OTP“ bankom, koji podrazumeva završetak deonice Subotica-Horgoš, odnosno granice sa Mađarskom, koja se odnosi na prugu Beograd-Budimpešta i koji se odnosi upravo na postavljanje osnova za tzv. brze pruge koje postoje u svim razvijenim državama EU, ali i u Kini koja jednostavno prevazilazi sve današnje, kako da kažem, ideje i onaj deo koji se odnosi na projekte koji pripadaju četvrtoj industrijskoj generaciji. To je zbog toga razlog što je Srbija izabrala da ovako strateške projekte koji su upravo rezultat svih inovacija u svetu poveri kineskim investitorima i izvršiocima.

To je ono što pokazuje da naša spoljna politika nije samo politika u kojoj želimo da aktivno učestvujemo u evropskim integracijama i sarađujemo sa zemljama EU, već želimo čvrstu i jaku saradnju sa Narodnom Republikom Kinom i sa Ruskom Federacijom, zato što mi sarađujemo u onim oblastima u kojima su sve te razvijene države najbolje.

Danas kada vidite te rezultate, kada pokažete i ekonomske rezultate i one koje se odnose na političke kontakte, najbolje možete u stvari da vidite da mi imamo prijatelje i na istoku i na zapadu.

Ono što je nama veliki pokazatelj koliko su zaista strani investitori željni da dođu ovde, da otvore nove fabrike je upravo bio i to izlaganje na „Ekspo 2020“ u Dubaiju koji je otvaranje srpskog paviljona zaista upriličio predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, ali i današnje otvaranje fabrike „NSR“ pogona koji zapošljava danas u Srbiji pet hiljada ljudi, a od toga 75% visoko obrazovanog kadra i koji je u stvari pokazatelj da je ova kompanija jedan od najvećih američkih investitora u našoj zemlji.

Moram vam reći da ta kompanija zapošljava, kada govorim o visoko obrazovnom kadru, ne samo inženjere, zapošljava i ekonomiste, zapošljava pravnike, ali ono čime ona u stvari zapošljava visoko obrazovan kadar kada je u pitanju oblast softverskog inženjerstva, u stvari daje nam jedan veliki signal, ali ne samo nama, regionu, već i svima u svetu da je Srbija sposobna da sa svojim kadrovima jednostavno može da radi ovako visoko zahtevne poslove u svetu. Kada govorimo o toj visokoj četvrtoj industrijskoj revoluciji, upravo toj digitalnoj tranziciji, Srbija je zemlja koja zaista može da se nosi rame uz rame sa najrazvijenijim državama u ovoj oblasti.

Sada se postavlja jedno veliko pitanje, kako smo kao Srbija dostigli ovako visoke rezultate u tehnološkom smislu, u ekonomskom smislu, u finansijskom smislu, kako možemo da se nosimo na adekvatan način i sa digitalnom, energetskom i zelenom tranzicijom koju propagira EU, a kako smo došli do toga da jednostavno u društvu tzv. opozicioni lideri pod patronatom Dragana Đilasa i njihovih medija, firmi koje on zapošljava, u društvu projektuju nemoć svoju kroz psovanje, kroz tzv. kreativni bes, kroz nasilje i da to bude jedna politika kojom opozicija želi na kraju krajeva da izađe na sledeće izbore i da sedi ovde u klupama i da razgovaramo o programima?

Vi kada imate sa jedne strane predstavnika kao što je Dragan Đilas, Marinika Tepić, pa gospodin Vidojković koji sebe naziva piscem, a na takav način je sposoban u javnosti da psovkama prema Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici jednostavno prezentuje tu svoju politiku, a vi želite da govorite o napretku ove države, o tome kako je potrebno dovesti nove investitore, otvoriti nove fabrike, nov prosperitet obezbediti u ovom društvu, onda jednostavno vidite da imate sa jedne strane ljude koji misle o građanima Srbije, a sa druge strane ljude koji se bave isključivo svojim sopstvenim interesima. Jer, svi oni primaju platu kod Dragana Đilasa za to što rade i svi jednostavno se bave potpuno samo sobom i svojim sopstvenim interesima da bi zaradili tu platu i ne biraju sredstva uopšte šta će raditi u društvu.

Za njih to nasilje, govor mržnje, pa čak i videli smo mogućnost da bacite, razbijete izlog, jednostavno ne predstavlja bilo kakav problem, jer njima je važno da to mesečno, kroz svoju platu zarade. Tada vidite u stvari da vi nemate sa kim da pričate kada je u pitanju određena politika napretka u društvu, da tu ne postoji konsenzus sa takvim pojedincima i sa takvim političkim faktorima kao što je faktor Dragan Đilas.

Tu građani Srbije moraju potpuno da budu obavešteni šta se tu dešava. Ona politička opcija i one političke partije postoje u određenom delu, koje su pripadnici opozicije, koji ima šta da kažu u javnosti kroz svoje programe, su uvek dobrodošli da otvorimo diskusiju i kao SNS, i predsednik Vučić to nikada nije smatrao da treba jednostavno zatvoriti vrata za bilo kakve razgovore. Uvek je otvorio vrata kada su u pitanju određena pitanja u društvu i određene politike.

Ali, kada imate zaista ljude koji nemaju politiku i koji u svojoj nemoći biraju najgroznije metode da bi na određeni način došli na vlast, i to bez izbora, bez podrške građana Srbije, bez mogućnosti da se jednostavno takmiče u tome da prezentuju svoju politiku pred građanima Srbije, onda vidite da u stvari morate da vodite zaista jednu odgovornu politiku kada su u pitanju sve političke opcije, da date mogućnost u javnosti da se programi takmiče i da na sledećim izborima jasno kažete građanima da treba da izaberu ono što je u njihovom interesu.

Onaj ko zaista želi da podrži Srbiju na tom putu prosperiteta, onaj ko želi da sačuva državne i nacionalne interese, i kada je u pitanju Kosovo, i kada je u pitanju život Srba u Crnoj Gori, u Makedoniji, u Bosni i Hercegovini i u Republici Srpskoj, taj neko je politički faktor koji zaista treba da ima podršku ovog naroda. Svi oni koji se bave nasiljem, koji se bave nelegalnim rušenjem države, protiv interesa države, jednostavno treba da stanu na mesto na kome će građani imati prilike da daju svoj sud.

Zbog toga, sigurno ovi rezultati kada je u pitanju ekonomija smetaju ljudima koji ne podržavaju politiku, ne samo Aleksandra Vučića, nego Srbije i oni direktno urušavaju interese Republike Srbije i zato to treba nedvosmisleno uvek reći. Sigurno da to njima smeta i sigurno da oni koriste svoje medije u svakom trenutku da prezentiraju tu svoju politiku napadima po sistemu - ako ne mogu da ih pobedim, onda gledam da ih izludim svojim vređanjima i svojim nedoličnim ponašanjem. Ali, sigurno je i to da će građani Srbije lako prepoznati sledeće godine kome treba da daju podršku za ovakva dešavanja u javnosti.

U danu za glasanje sigurna sam da ćemo podržati ovaj set zakona, zato što sigurno daje bolju budućnost Srbije, kao i našoj deci. Hvala.

Hvala, gospođo Tomić.

Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imamo i dva poreska zakona, da ih tako nazovem. Jedan je koji se tiče fiskalizacije, a drugi koji se tiče poreskog postupka i poreske administracije. Svakako da treba reformisati i sam poreski postupak i poresku upravu, omogućavati da privreda lakše izvršava svoje poreske obaveze, da građani takođe izvršavaju svoje poreske obaveze, a da to opet bude na jedan efikasan i svima razumljiv način.

Međutim, kada god raspravljamo o poreskim zakonima, bivši režim ima jednu drugu želju, neki put otvoreno, neki put prikriveno, da kada država naplaćuje svoje poreze to predstavljaju kao da se nešto otima od građana Republike Srbije. Uvek imamo tu jednu tendenciju, pri tom jako vešto izbegavaju da prikažu kuda ide novac poreskih obveznika. Vi ako kažete da to ide za plate zaposlenih u policiji, u vojsci, u zdravstvenom sektoru, prosveti, nekako ulazite u jedan kliše koji oni očekuju. Ako kažete da se od toga prave vrtići, predškolske ustanove, ako kažete da se prave putevi, klinički centri, takođe upadate u jednu matricu koju oni žele, jer naši građani to u suštini jako malo vide do onog trenutka dok im to ne zatreba.

E sada, imamo ovde još jedan zakon koji se tiče centralnog registra, o pomoći koju Vlada Republike Srbije uplaćuje pre svega fizičkim licima za prevazilaženje posledica pandemije izazvane virusom Kovid. Taj paket zajedno sa paketom koji je dat privredi iznosi negde oko osam milijardi evra u proteklih nešto više od godinu dana. Prvi put su građani Republike Srbije imali priliku da osete kako to izgleda kada država brine o njima i kada deo poreskih obveznika i novac prikupljen od poreza vraćate tim istim građanima i toj istoj privredi. Jer, osim pomoći koju su građani direktno dobijali, privreda je ukupno dobijala, sve delatnosti dobijale su isplatu minimalne lične zarade, a posebno ugrožene delatnosti i drugi vidovi pomoći države.

Tu već dolazimo do prvog problema, gospodine ministre, kada je u pitanju bivši režim, jer odmah su krenuli da napadaju tu pomoć koju smo davali našim građanima da prevazilaze posledice izazvane virusom Kovid. Setite se samo da je to rađeno na više frontova, pa su se čak i tu upleli neki naši državni organi. Setite se samo da su govorili da je to bačen novac, onih sto evra što smo poklanjali građanima Republike Srbije. Setite se samo da su pričali da će radna mesta i proizvodni ciklusi u Srbiji da budu sačuvani samo dok traju mere Vlade Republike Srbije i da je to na jedan veštački način urađeno, izmišljajući pri tom i neke druge modele, a sve u jednoj želji – da se nekako domognu te kase koja je danas budžet Republike Srbije i da nastave ono što su morali da prekinu 2012. godine jer su izgubili vlast.

Zamislite, gospodine ministre, da je Vlada u kojoj vi učestvujete kao ministar potrošila osam milijardi evra za privredu Srbije i građane Srbije, a da Dragan Đilas nije mogao da dobije više od sto evra kao i svaki drugi građanin Srbije. Kakav je to zločin prema Draganu Đilasu, kakav je to zločin prema Šolaku, da nisu uspeli da se ogrebu za neki ozbiljniji iznos od tih osam milijardi evra.

Naravno, tu uskače već oprobani metod rada Fiskalnog saveta koji će da kaže kako ti rezultati koje ima Vlade Republike Srbije i koji su u stvari započeti reformom i reindustrijalizacijom još za vreme prvog mandata predsednika Vlade Aleksandra Vučića nisu nikakvi i da je to neka fatamorgana u kojoj žive građani Republike Srbije, a da je vlast zahvaljujući jako dobrom medijskom nastupu i kontrolom medija ubedila građane da oni ne žive baš tako dobro kao što to oni sami osećaju valjda na svojoj koži.

Onda počinje jedna suluda trka oko toga da se rezultati koje ima Republika Srbija minimiziraju. Već više puta ja sam u svom izlaganju rekao, a i moje kolege narodni poslanici, da smo potrošili negde oko osam milijardi evra da otklonimo posledice izazvane korona virusom. Ali, da kažemo baš sve, mi smo tih osam milijardi evra kao država morali da zaradimo, naša privreda je morala da zaradi, naši građani su morali da zarade, za razliku od mnogih drugih zemalja koje imaju daleko, daleko lošije rezultate nego Srbija, koji su jedan dobar deo posledica otklanjali štampanjem novca Centralne evropske banke i kroz to dobijali pomoć.

Tako da, ne možemo nikako da merimo mi naše rezultate i njihove, jer em što su i u ovoj nepovoljnoj situaciji mnogo bolji za nas nego da koristimo one prave parametre, a to jeste da smo mi imali pristup tim sredstvima kojima su oni imali. Ali, tu je Fiskalni savet koji će uvek na svaki način da pokuša da sve te rezultate ospori.

Pošto ne uspevaju da ubede građane Republike Srbije da žive bolje nego što su živeli za vreme njihove vlasti, Dragana Đilasa i opozicije bivšeg režima koja je okupljena oko njega, onda se kreće u jednu drugu priču, ministre. Već duže vreme pokušavaju da kriminalizuju i predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vlade Anu Brnabić. Evo, videli smo pre nekoliko dana i danas, pokušavaju da kriminalizuju i vas, valjda da ubede građane Srbije na taj način da ne zaslužuju poverenje i da trebamo nasilnim ili bilo kakvim drugim putem, samo ne izborima, da budemo smenjeni i oterani, a ako treba i fizički likvidirani. Ali, gospodine ministre, ja ne znam ni za jednu državu u svetu u kojoj je vlast kriminalizovana, a da država ima rast privredne aktivnosti, da ima poboljšanje životnog standarda građana.

Možda grešim, ali bih voleo da mi bivši režim kaže za bilo kakvu jednu takvu državu u svetu, ili gospodine ministre, ja ne znam za državu u kojoj je vlast kriminalizovana da dolaze ozbiljni investitori i u jednu takvu državu ulažu novac. Ozbiljni investitori, pre svega, gledaju da u državi u koju ulažu imate vladavinu prava, vladavinu zakona, jer samo tako smatraju da njihova sredstva koja ulažu u tu državu jesu bezbedna i da će služiti onoj svrsi zbog koje je oni i ulažu. Bivši režim to jednostavno, tu činjenicu na svaki mogući način pokušava da izbegne i da prikaže kako ovde jel te vlada kriminal, vlada korupcija i da se građanima čini da žive bolje nego što su živeli za vreme njihove vlasti.

Mi sada pričamo ovde o nekom privremenom registru o kojem vodimo evidenciju lica koja primaju pomoć radi otklanjanja posledica izazvane korona virusom, ali gospodine ministre, ja se ne sećam nijednog privremenog ili bilo kakvog registra koji je otklanjao posledice njihove pljačkaške privatizacije.

Ne sećam se nijednog registra koji su napravili radi otklanjanja posledica izazvane svetskom ekonomskom krizom 2008. godine, koja je mala beba za ekonomsku krizu koju je izazvalo virus korone, nijedan takav registar. Jer bože moj, gospodine ministre, da je postojao takav registar i da je postojala ozbiljna želja bivšeg režima da zaštiti građane, pa ne bi mogao Dragan Đilas da strpa 650 miliona evra u džep. To je ono što znamo, ko zna koliko toga i ne znamo.

Budite uvereni da čim budemo izglasali ove zakone sledeća stvar će da bude, eto, opet nas država zadužuje za novih 70 miliona evra za izgradnju i modernizaciju pruge. Pa jok, hoćemo da se zadužujemo i da njima dajemo i poklanjamo, kao što su oni otimali od građana, em su rasprodavali preduzeća, em su uzimali iz budžeta, em su dolazili jeftino do javne imovine, em su podizali kredite da bi oni bili bogatiji, a te kredite su trebali da vrate građani Srbije.

To je ono što možemo da uporedimo i što je uporedivo kada je u pitanju vlast koju predvodi Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije i bivši režim koji je predvodio, koji sada predvodi Dragan Đilas. To je onaj razlog zbog koga oni i ne mogu i ne pomišljaju da na vlast dođu izborima, već isključivo ulicom, jer koliko vidim svesni valjda svoje jako niske popularnosti, opet bojkotuju neke naredne izbore, a konačno da izađemo da se izmerimo na tim izborima i da vidimo kome gde mesto i u srpskom društvu i u srpskoj politici.

Hvala, gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovani ministre Mali i poštovane kolege narodni poslanici, i poštovani građani Srbije, pošto većina kolega je danas diskutovalo o poreskom postupku, o fiskalizaciji i o novčanoj punomoći države za ublažavanje pandemije, akcenat bih u svom današnjem izlaganju stavila na značaj ulaganja u modernizaciju železnice i uopšte izgradnju u infrastrukture u Srbiji.

Efikasan železnički transport je veoma bitna komponenta, ekonomskog razvoja na globalnom i nacionalnom nivou. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su veoma svesni činjenice, ali i situacije koju su zatekli i već su preduzeli konkretne mere na modernizaciji pruga i vozova. Čitav sistem mora postati moderan, poslovno efikasan i tržišno opredeljen. Naša zemlja je mala, ali na takvom geografskom mestu da je od ključnog značaja saobraćajna infrastruktura, takođe naš problem je i što Srbija nema more, pa moramo kompenzovati sa rečnim lukama i železnicom.

Projekat modernizacije Subotica – Horgoš proglašen je za projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju i to juna prošle godine. Rekonstrukcijom i puštanjem u promet ove trase unapredićemo transportne putničke veze u regionu ova dva grada Subotice i Segedina i ojačaćemo veze između Mađarske i Srbije. Prijateljstvo i saradnja naše dve zemlje su najbolje i u skorijoj i u novijoj istoriji i to moramo da gajimo i u buduće.

Za one koji se nisu udubili u ovaj projekat reći ću ukratko. Ugovor predviđa rekonstrukciju pruge 26,7 kilometara za brzinu voza i do 120 kilometara na čas i rekonstrukciju staničnih zgrada i 13 putnih prevoza u nivou i dva podhodnika. Pruga je izgrađena još 1885. godine i neophodna je njena obnova, kao i vrlo važne regionalne i prekogranične pruge. Po završetku modernizacije i rekonstrukcija pruge će biti jedna od najmodernijih elektrificiranih evropskih železničkih deonica sa najmodernijom pratećom opremom i signalnim i bezbednosnim sistemima. Predviđeno je takođe da izvođači radova završe to za 14 meseci od dana uvođenja u posao, a u aprilu je raspisan javni poziv i izabrana je ruska kompanija „RŽD Internešnl“ a vrednost je oko 86,7 miliona evra.

Kao član Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije imali smo zadovoljstvo da obiđemo između ostalog i radove na vijaduktu i tunelima u Čortanovcima koji upravo radi ova ruska kompanija. To je vrlo iskusna kompanija sa kojom naša zemlja već dugo sarađuje. Ova ista firma je radila i rekonstrukciju pruge Beograd – Mladenovac, pre nekih pet godina. To je za moje sugrađane veoma značajno kao i obnova železničke stanice kao najstarija zgrada u gradu. To je prosto simbol obnove, jer sve u ovoj zemlji je bilo ruinirano i upropašćeno od strane onih koji su bili na vlasti pre SNS.

Kupljeni su i novi šinobusi, samo još čekamo od Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda da smanji broj stanica kako bi se skratilo vreme puta i uskladilo polaske i kako bi veliki broj zaposlenih ljudi, đaka i studenata mogli da koriste prevoz kao i renoviranje pruge od Prokopa do Vuka, što bi omogućilo krajnju stanicu, Vukov spomenik, a ne Prokop. Ovo pričam jer je to od ključne važnosti za moje Mladenovčane, jer oko deset hiljada svakodnevno putuje za Beograd i ne bi mi oprostili da pričam o pruzi Horgoš – Subotica, a da ne pomenem naš problem kao prigradske beogradske opštine.

Oni koji su bili na vlasti pre SNS, njih zaista ne želim da spominjem i da im dajem na važnosti, jer smatram da su oni politički mrtvi, su bez imalo želje da urade bilo šta za dobrobit društva već samo isključivo za sebe i uvek im je bilo malo. Tako da kada pričamo o investicijama, o napretku uvek se setite da kada su nešto radili ideja vodilja im je bila sopstveni interes i nikada se nije znalo kolika je krajnja cena. Ali pošto prošlost ne možemo da promenimo, više volim da pričamo o budućnosti, o napretku, o projektima.

Srbija je pored ove pandemije, zatvaranja zemalja, zabeležila rast u prva tri tromesečja, blizu sedam posto BDP, što je izuzetno visoko, ali i očekivano i prema prognozama MMF-a i prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj.

Obratila bih se baš vama ministre, pošto mnogi u Srbiji nisu svesni koliko vi zaista stručno vodite ministarstva u ovim nikad zabeleženim uslovima pandemije barem za našeg života i zatvaranje granica, ograničeno kretanje ljudi i robe, uspeli da stručnim i veoma mudrim vođstvom finansija Republike Srbije postignete i nađete balans. Srbija svoje obaveze izmiruje na vreme, da obezbedite pomoć za svakog

punoletnog građanina, za penzionere, za privrednike da obezbedite novaca za vakcine, testove, nove bolnice, opremu i tako dalje. Da podsetim naše građane, vakcine su besplatne, ali i ne za našu državu, one se moraju platiti proizvođaču.

Sa druge strane se nastavljaju započete investicije i kada već pričamo o novim investicijama u železnicu, građani Srbije moraju da znaju, da je zaista vaš doprinos ogroman, jer retko ko bi umeo tako dobro da izvaga budžet, jer novac nije neograničen nego samo dobro raspoređen i na tome vam iskreno čestitam kao i vašem timu u Ministarstvu finansija.

Naravno, da ću sa zadovoljstvom glasati za ovaj predlog zakona, zaduživanje kod „OTP banke“ za potrebe finansiranja projekta rekonstrukcije i modernizacije, jer ovo jeste zaduživanje sa smislom i ono koje će nam se vrlo brzo vratiti, a plus to što je pod izuzetno povoljnim uslovima jer je naša zemlja i u tom smislu visoko kotirana. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, pošto su moje kolege i koleginice vrlo dobro obrazlagale ove zakone ja se neću mnogo na njima zadržavati ali dozvolite samo nekoliko rečenica da kažem.

Tačno je da će stopa rasta BDP u ovoj godini biti 7%, što je izvanredan rezultat i više nego što je planirano i to u ovim teškim pandemijskim uslovima. Dobro je što ćemo po stopi rasta BDP ove dve godine, u ovim teškim izvanrednim uslovima biti među tri najbolje zemlje.

Ovaj kredit za železničku prugu Subotica-Segedin je izuzetno važan, ne samo u ekonomskom smislu, nego je važan i u političkom smislu, ali isto tako pokazuje koliko država na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem posvećuje pažnju izgradnji autoputeva, puteva, železničkih pruga, mostova i drugih infrastrukturnih objekata, odnosno koliko posvećuje modernizaciji Republike Srbije, a kako znamo motor ubrzane modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovane Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 5. oktobar, izuzetno značajan zbog dve stvari. Prva je dan učitelja, kako je rekao gospodin Miletić. Ja kao prosvetni radnik i kao narodni poslanik čestitam svim učiteljima, nastavnicima i profesorima njihov dan, dan učitelja.

Dozvolite samo da im se obratim sa dva citata od dva pedagoga. Jedan veliki ruski pedagog je rekao: „Da se 10 puta rodi, 10 bi puta učiteljski poziv uzeo, jer nema boljeg ni plemenitijeg zvanja nego što je učiteljsko.“ Da mi ne bi prigovorili da sam samo ruskog, onda ću sad jednog švajcarskog, jednog od najvećih pedagoga švajcarskih, Testalocija citirati: „Oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke dalo mi je toliko snage da se mogu popeti na najviše Alpe, samo da mogu započeti.“ Misli vaspitavati decu. Da tu ne zamere, još jednog starogrčkog, Platona, vama vrlo dobro poznatog koji je u svom delu „Država“ rekao: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atinjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduće generacije biće neznalice.“

Po tome je 5. oktobar vrlo bitan.

Druga stvar po čemu je značajan, 5. oktobar je nama vrlo dobro poznat koji će biti zasigurno upisan u najcrnju istoriju novije srpske istorije kada je u pitanju parlamentarizam. Jer, kako znate, dr Vojislav Koštunica nije dobio na izborima, Milošević nije izgubio, drugog kruga nije bilo, jer su petooktobarci upali u ovu Skupštinu, zapalili Skupštinu itd.

Danas su se okomili ti iz 5. oktobra na predsednika Republike Aleksandra Vučića i još određene pojedince. Ja ću samo da im odgovorim.

Tako je na primer Sanda Rašković Ivić, gostujući na jednoj televiziji pod kontrolom Đilasa ovih dana rekla, priznala da je u 5. oktobru sarađivala sa inostranim faktorima: „Bila sam učesnik sastanka DOS-a 2000. godine u Atini o rušenju vlasti u Srbiji.“ Poštovani građani, to pokušavaju i sada učiniti, na čelu sa Đilasom.

Jedna druga perjanica, 5. oktobra, vama vrlo dobro poznata, koja uvek kritikuje predsednika Republike Srbije, a to je doktor Vesna Pešić, danas se okomila na predsednika i rekla da je on kriv za peti oktobar. Gle čuda, još će reći da je kriv i za vazduh.

Vesna Pešić je poznata po tome što je 19.01.2000. godine rekla: „Ako Brnabićka da ostavku, da znate, sprema se doživotni Vučić. Nema tu bojkota. Samo cev u glavu.“ Završen citat. To je rekla za predsednika Republike.

Još jedan koji je ovde bio narodni poslanik, ali iz vremena 5. oktobra, nažalost je bio i predsednik Vlade Republike Srbije, bio je i predsednik Nove stranke, a sad je isto vodi, jer je isturio svog novog predsednika, on je priznao i rekao ovako – Smatram da opozicija sada ne mora da ide i sastaje se u inostranstvu, već može to da uradi ovde. Završen citat. To je Zoran Živković. Kako vidite, potpuno je priznao.

Još jednog ću učesnika da citiram, nažalost, on je bio i ministar, Velja Ilić. Citiram - Osnovali smo tim mladih profesionalaca, paravojnih jedinica, Jugoslovenske armije i mladih policajaca i to smo koordinirali sa najelitnijim jedinicama policije MUP-a u Beogradu. Čak smo imali policajce u civilu koji su sarađivali sa susednim gradovima. Završen citat, „Njujork tajms“ 9. oktobra 2000. godine.

Ako nekog interesuje, taj 9. oktobar, ja neću više o njemu, evo časopis. Gospodin doktor Martinović smo pisali u jednom naučnom časopisu, sve u detalje, ništa nismo izmišljali, nego na bazi izvora i relevantne literature. Dakle, ovo da građani vide, jer to i danas spremaju isti ljudi, dakle, sa istim ciljem.

Ja ću završiti sa ovim citatom da vidite šta kaže načelnik CIA-e za Srbiju iz tog vremena. Poštovani građani, obratite pažnju, jer to radi Đilas i Jeremić sada.

Citiram – CIA je određivala izbore 2000. godine. Američke privatne organizacije potrošile su više od 40 miliona dolara podrške Miloševićevoj opoziciji, DOS-u, nezavisnim medijima i građanskim organizacijama. Operacija u Srbiji 2000. godine bila je uspešan slučaj našeg mešanja u izbore. Završen citat.

I danas se mešaju oni koji pregovaraju sa ovom drugom grupom. To je rekao Džon Fišer, oficir CIA, šef ćelije za Srbiju. Kako vidite, ništa se sakriti ne može. Istorija sve na videlo stavi.

Takođe, Džon Fišer kaže – model poslovanja jeste bila predaja novca u kešu u kesama liderima opozicije van granica države. Završen citat.

Gospodo iz DOS-a, koliko ste dobili para? Saopštite građanima Srbije, jer nema vremena. Doktor Martinović i ja bi vam to saopštili pošto smo pisali radove na tu temu, ali pošto nema vremena, onda vi saopštite.

Dalje, obučavali smo 1.500 ljudi kojima je dodeljen zadatak da budu na biračkom mestu. Paralelno brojanje glasova, utvrdila se navodna krađa glasova i izbile su masovne demonstracije. To je bio povod i palila se Skupština onako kako je. Završen citat. Da ja ne bi više citirao i napamet govorio, to vam je, poštovani građani oko 5. oktobra.

Dozvolite da ipak kažem ko je još podršku dao petooktobarskim čelnicima. Javio se, verovali ili ne, vama vrlo dobro poznat, koji kritikuje isto danas i SNS i Aleksandra Vučića, akademik Teodorović. Zamislite, taj čovek podržava nasilje. Ovih dana rekao je da roditelji treba da tuku svoju decu. Citiram tačno: „roditelji tucite decu na vreme“, završen citat, rekao je predsednik Odbora Srpske akademije nauka za obrazovanje.

Gospodine akademiče, pred licem građana Srbije, pred licem pedagoga sa katedra svih filozofskih fakulteta, pitam vas – da li se deca tuku ili vaspitavaju? Da li ste vi tako vaspitavali studente? Nije ni čudo od koga je. Taj je čovek pretio glumcu Nenadu Jezdiću samo zato što je slavni glumac sudelovao na otvaranju autoputa „Miloš veliki“. Nije ni čudo, jer taj isti čovek je 18. jula 2019. godine rekao da su narodni poslanici u ovom visokom domu primitivci, a predsednik države Aleksandar Vučić nevaspitan čovek i da je, citiram, kao Staljin, Hitler, Musolini i Franko.

Taj isti akademik je 22. jula 2020. godine rekao, citiram: „Kosovo nije sastavni deo Srbije“, završen citat. Pazite poštovani građani, to vam je taj akademik Teodorović. Uporedio je građane, vas poštovani građani koji ste glasali za Aleksandra Vučića, sa stanovništvom nacističke Nemačke i pristalicama Hitlera.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, javio se ovih dana još jedan, a inače uvek pljuje po predsedniku Republike, on i njegovi mediji, Dragan Đilas, koji je predvodio 5. oktobra. Ja neću mnogo o njemu, jer često govorim, ali ovog puta ću citirati zbog građana Beograda bivšeg američkog ambasadora u Beogradu, Kameruna Mantera, koji je 19. marta 2009. godine kazao, citiram: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za Beograd samo marketinški a ne realni“, završen citat, jedan ugledni list, 30. avgusta 2018. godine.

Gospodine ministre Mali, vi ste bili gradonačelnik, možete to i posvedočiti, vi ste bili ugledan, jedan od najboljih gradonačelnika, vidite šta je američki ambasador rekao za gospodina Đilasa.

Još samo jedan citat za gospodina Đilasa. Pokojna Verica Barać je rekla, citiram: „Sve što je kontrola medija u Srbiji kontroliše Đilas, kupuju minute unapred, plaćaju avansno, a time jako utiču na medije. Vršili su kontrolu dnevnih novina kupovinom prostora u medijima i cenzurisali novine“, završen citat. Toliko o tom delu.

Poštovani potpredsedniče Orliću, iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu, svedoci smo stalnih, neviđenih, nezapamćenih, brutalnih, uličarskih, jadnih i bednih uvreda i psovki predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegove porodice, njegovog brata i njegovih roditelja, upućenih preko medija pod kontrolom Dragana Đilasa, od strane Đilasovih glasnogovornika. Te pretnje, odnosno gadosti umesto da prestanu one su prešle u patologiju i zato su veoma, veoma opasne.

Ja ću samo dva primera. Đilasov glasnogovornik, Nenad Kostić je 18. decembra 2019. godine preko jednog dnevnog lista pod kontrolom Dragana Đilasa uputio, verovali ili ne, otvoreno pismo predsednikovim roditeljima, ocu Anđelku i majci Angelini. Takve javne uvrede roditelja jednog vladara nisu zabeležene od pojave Hrišćanstva do danas. Cilj tog otvorenog pisma predsednikovim roditeljima bio je da se psihički slomi predsednik Republike Aleksandar Vučić i da odstupi sa položaja, kako bi oni došli na vlast.

Taman kada sam pomislio da će predsednikove roditelje ostaviti na miru, prevario sam se. Evo ga i drugi Đilasov glasnogovornik Vidojković, ime neću da govorim, Marko, jer je to sveto ime, on ga ne zaslužuje, koji je direktno izvređao predsednikovu majku, citiram: „Jel ti to liči na N1 p…. ti materina ona odvratna, jel ovo čuješ, a luda budaletino jedna“, završen citat, direktno na TV ekranu.

Poštovani građani Republike Srbije, izostala je reakcija Šolakovih i Đilasovih medija, jer kako će oni reagovati na svog voditelja? Normalno da je po naredbi. Podršku Vidojkoviću dao je i Đilasov Zoran Lutovac, vođa DS, narod ga zove da je zalutao u politici, pa kažu – to onaj zalutovac. Podršku Vidojkoviću je dala i gospođa dr Vodinelić koja je kazala, citiram, tačno ovako - Vidojković psuje koloritno, da vi, poštovani građani, razumete znači živopisno, završen citat i dodaje, citiram, psuje gustiozno, završen citat. To nije latinska reč. To je nemačka reč, a to znači prijatno itd. Dakle, ona upotrebljava vama nepoznate reči da ne bi razumeli koje gadosti izgovara ta profesorka i nije ni čudo što je oterana sa Pravnog fakulteta svojevremeno.

Gospođo Vodinelić, da li znate vi šta znači psovanje i vređanje majke? Pa to je jedna od najvećih uvreda kod mnogih naroda, pa vi dajete podršku takvom čoveku i takvim uvredama.

Poštovani građani Republike Srbije, roditelji se vole svim svojim srcem, roditelji su podrška u životu, roditelji su saborci i najbolji prijatelji, roditelji su izvor i motivacija i njihovo prisustvo i moć, roditelji su najbolji i najlepši oslonac u našim životima, pa i u životu Aleksandra, valjda, Vučića. Kada roditelji vide da im pojedini novinari, pa makar oni bili šarlatani, kao što su ova dvojica i gospođa profesor, da im vređaju sina najvećim mogućim uvredama, sa dna kace, nije im lako, pogotovo ako su oni, kao što su predsedniku Vučiću, bili oslonac u njegovom životu i davali mu snagu i moć. Normalni novinari ne vređaju druge, ne potcenjuju, ne psuju ničije roditelje. To rade smo oni koji su izgubljeni i koji posle toga ostaju sami i prazni u svom lažnom sjaju, koji brzo izbledi.

Vama se, gospodo, nije uzvratilo istom merom, jer ste vi sami sebi presudili, a mi vas možemo samo poželeti. Normalni novinari ne psuju druge, pogotovo ne psuju majku. To čine samo sitne duše i bedne duše koje su se dočepale nekog medija, kao što ste se vi dočepali Đilasovog.

Vi ste, gospodo, pokazali vašim gnusnim uvredama, psovkama predsednikove majke koliko čovek može nisko pasti, koje jadne i bedne psovke mogu izići iz vaših prljavih usta i koliko nakaradno može izgledati čovek na tim vašim klimavim nogama. Sitne duše psuju majku i vređaju druge, jer je u njima sve nesretno i nesređeno, jer nikada niste voleli, niti ste bili voljeni. Otkud vam pravo da se preko medija pod kontrolom vašega Đilasa obraćate predsednikovim roditeljima i psujete mu majku? Vi, gospodo, predstavljate jedan mali nevaspitani deo lezijedovića kojima ništa nije sveto, pa ni majka. Hvala.

Hvala profesore.
Reč ima Milica Nikolić.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Republike Srbije, na današnjem dnevnom redu nalazi se set veoma važnih zakona iz oblasti finansija. U svom izlaganju, osvrnuću se na Predlog zakona koji se odnosi na kredit koji je neophodan radi finansiranja projekta koji se odnosi na rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Subotica-Horgoš, granica sa Mađarskom.

U obrazloženju ovog Predloga zakona navodi se da se deo ovog projekta finansira iz budžeta Republike Srbije, a drugi deo iz kredita koji je regulisan ovim zakonom.

Ovakvi projekti su veoma važni, jer predstavljaju nastavak razvoja i izgradnje Srbije, koja je počela od dolaska SNS na vlast i predsednika Vučića, Srbije koja je do pre 10 godina na svaki mogući način i na svim poljima bila uništavana.

Ovo je regionalna pruga koja povezuje gradove u graničnom području na teritoriji Srbije i Mađarske. Mislim da značaj ovakvog povezivanja najbolje znaju ljudi koji žive u mestima kroz kraja prolazi neka od pruga. Stoga za Požegu, odakle ja dolazim, je od velikog značaja pruga Beograd-Bar, pruga koja za četiri i po decenije od kako je izgrađena nikada nije rekonstruisana, do 2017. godine, kada je rekonstruisano 77 km od Beograda do Valjeva. Veoma je važno i jako me raduje to što se izvode radovi na ispitivanju trenutnog stanja kako bi se pristupilo izradi projektno-tehničke dokumentacije za neku buduću rekonstrukciju.

Brojimo mi ovde i godine, brojimo i decenije, koliko su ljudi u Srbiji čekali da se povežu auto-putevima, da se povežu prugama, koliko su ljudi u Požegi čekali da se izgradi "Miloš Veliki". Pitamo mi ovde vrlo često zašto je jedan most na Adi bio skuplji nego koliko danas iznosi cena deonice Preljina-Požega i kako je moguće da bivši tajkunski režim plati jedan Most na Adi više nego 30 km auto-puta sa mnogo mostova, najdužim tunelima u Srbiji, mnogo nadvožnjaka?

U prilog tome prethodni dan se pojavila u medijima vest da je jedna država ozbiljno kaznila kompaniju koja je gradila Most na Adi, kako se navodi, zbog kartelskog ugovaranja cena. Kazna je izrečena zbog kartelskog ugovaranja cena i iznosi 62 miliona evra, a kompanija koja je gradila Most na Adi je priznala učestvovanje u kartelu. I neće o tome ni Dragan Đilas, ni njegov uposlenik Nikezić, ništa reći, naravno. Oni će reći samo kada za nešto treba neka neistina da se iznese. Neće reći ništa o tome, jer bi priznali narodu u Srbiji odakle im toliki novac na privatnim računima širom sveta. Javiće se uposlenik Nikezić da kaže njegovu ocenu koja je preporuka da neko postane ministar i tada iznoseći laži. Ali, sigurno neće reći da je možda baš ova situacija sa Mostom na Adi bila preporuka da on postane možda jedan od omiljenih uposlenika Dragana Đilasa.

Osvrnuću se i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije virusa izazvane korona virusom.

Zbog ugrožene aktivnosti privrede, ova mera je zaista neophodna i naša država je ovim dodatnim paketom pomoći pokazala visok stepen odgovornosti i brige, a ja ću za kraj svog izlaganja iskoristiti priliku da pozovem sve ljude koji se još uvek nisu vakcinisali da to urade što pre, da sačuvaju svoje zdravlje, svoj život, ali i ekonomiju naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Nikolić.
Reč ima Aleksandar Mirković.