Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/398-21

2. dan rada

06.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 17:05

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem se dr Bačevcu.
Sledeći je uvaženi kolega Arpad Fremond. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Arpad Fremond

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu Savez vojvođanskih Mađara stavljanje Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini na dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja je potvrda da Vlada posvećeno radi na donošenju tzv. zelenog paketa zakona iz Poglavlja 27, kako bismo uz usvojenu pregovaračku poziciju za Poglavlje 15 i već donete zakone o klimatskim promenama, vodama, energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije do kraja godine bili spremni za otvaranje Četvrtog klastera – Zelena agenda i infrastruktura.

Naša poslanička grupa će glasati za ovaj predlog zakona jer izbegavanje, sprečavanje ili smanjivanje štetnog delovanja buke u životnoj sredini na prvom mestu štiti zdravlje stanovništva. Buka uzrokuje ozbiljne zdravstvene i psihičke poremećaje i invaliditet uzrokovan slušnim problemima, što opet nosi veće troškove lečenja, ali isto tako buka znači da su određeni prostori manje atraktivni za investiciona ulaganja i turizam. Glasaćemo za ovaj predlog zakona i zbog poljoprivrednika, jer buka za posledicu ima i obezvređivanje određenih zemljišnih parcela.

Jako se često čuje da Srbija zaostaje u primeni evropskih standarda u oblasti zaštite od buke. Stanje je ipak malo drugačije. Naime, još pre 40 godina, 1981. godine, Republika Srbija donela je Zakon o zaštiti stanovništva od buke, a naredne godine i pravilnik za njegovu primenu. Određene preventivne mere u oblasti zaštite od buke bile su propisane i odredbama Zakona o izgradnji objekata.

Sa druge strane, Evropska komisija je pitanje buke, kao ozbiljnog ekološkog problema koji višestruko ugrožava ljudsko zdravlje i predstavlja jedan od najvećih zagađivača životne okoline, otvorila Zelenu knjigu iz 1996. godine i od te godine se poslednja sreda u aprilu obeležava kao Međunarodni dan zaštite od buke. Nesporno je da u poslednje dve decenije evropsko zakonodavstvo buku tretira kao jedan od vodećih ekoloških problema, a lista propisa u oblasti zaštite od buke obuhvata 13 akata različite pravne snage.

Svakako da je najznačajniji akt Direktiva 2002/49/EZ o proceni i upravljanju bukom u životnoj sredini, a potpuno usklađivanje sa ovom i Direktivom 2015/996 koja stavlja van snage i zamenjuje Aneks 2 Direktive 2002/49/EZ i kojom se uvode jedinstvene metode proračuna nivoa buke predstavljaju jedan od razloga donošenja novog zakona o zaštiti od buke.

Važno je da Predlog zakona usklađuje definiciju buke sa članom 3. Direktive koja buku definiše kao neželjen i po životnu sredinu štetan zvuk u spoljašnjoj sredini koji je nastao usled ljudskih aktivnosti. Na taj način se u prvi plan stavlja štetno dejstvo po zdravlje ljudi, a statistika o štetnom dejstvu navodi da oko 80 miliona Evropljana živi u područjima u kojima nivo buke prelazi preporučene vrednosti, a oko 4% ima trajne probleme sa sluhom. U Americi je taj broj oko 3,5% ukupnog broja stanovnika. Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu, 12.000 smrti u Evropi svake godine može biti pripisano buci, a godišnji trošak zagađenja bukom u Evropi je procenjen na 52 milijarde američkih dolara.

Postavlja se pitanje – kako buka zagađuje životnu sredinu? Kako zagađuje supstanca, definiše se sve ono što izaziva negativne posledice u životnoj sredini, a to mogu biti zvuk, toplota, zračenje. Buka je treći po učestalosti činilac i životne sredine koji doprinosi oboljevanju stanovništva. Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da se samo u zapadnoj Evropi godišnje izgubi više od milion zdravih godina života zbog buke drumskog saobraćaja.

Poslanička grupa SVM pozdravlja usklađivanje odredaba Predloga zakona sa preporukama Evropske komisije sa skrininga iz 2014. godine, da je potrebno napraviti izmene u definisanju organa nadležnih za izradu strateških karata buke i akcionih planova i uskladiti rokove izrade strateških karata sa rokovima iz Direktive.

Predlogom zakona se utvrđuju nadležnosti jedinica lokalnih samouprava za izradu strateških karata buke i akcionih planova. Strateške karte su polazna osnova za informisanje javnosti o stanju nivoa buke i za izradu akcionih planova za smanjenje nivoa buke. Ali ne smemo zaboraviti da su ovo složeni procesi koji zahtevaju ozbiljna finansijska sredstva i kadrove i da su troškovi jedna od glavnih prepreka za primenu standarda zaštite od buke.

Brojke se razlikuju. Na primer prema sektorskoj strategiji aproksimacije za industrijsko zagađenje i buku iz 2011. godine investicioni troškovi za postizanje ciljeva Direktive 2002/49 iznose 17,6 miliona evra, dok su u Nacionalnom programu zaštite životne sredine iz 2010. godine troškovi za sektor buke procenjeni na 18,6 miliona evra.

Post skrining dokumentu za Poglavlje 27 navodi da se preliminarna procena troškova na osnovu jediničnih cena, a prema iskustvu država članica i eksperata iz Evropske komisije može izvršiti na sledeći način – cene za izradu karata buke se za naselja kreću u opsegu od 25 centi do jedan evro po glavi stanovnika. Ukupan broj stanovnika u pet gradova – Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac i Subotica je oko 2,5 miliona.

Niš je jedini grad u Srbiji za koji je kao deo IPA projekta urađena strateška karta buke. Sigurno je da nije beznačajna činjenica da na niškom Fakultetu zaštite na radu postoji smer buka u životnoj sredini i da se obrazuju kadrovi za ovu oblast. Važno je da se kadrovi za ovu oblast školuju i na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde postoji smer buka u životnoj sredini.

U kojoj meri su važni obučeni kadrovi i razmena iskustva pokazuje sledeći primer. Tokom 2014. godine u području od granice sa Hrvatskom do granice sa Rumunijom rađeno je merenje nivoa buke intenziteta i strukture saobraćaja, uticaja saobraćaja na buku i zagađenje životne sredine. Obuhvaćena je zona od Bezdana do Đale. Merenja su rađena kao deo IPA projekta. Merenje buke i zagađenosti vazduha na graničnim prelazima i pratećim infrastrukturama koji su realizovali Javno preduzeće „Putevi Srbije“ i „Institut za saobraćaj“ iz Budimpešte.

Procene post skrining dokumenta navode da je za 944 km glavne putne mreže procenjen trošak od 600.000 evra, dok je cena izrade karata buke za aerodrome procenjena između 10 i 15.000 evra. Izveštaj Poglavlje 27 u Srbiji navodi da je za period od marta 2018. do februara 2019. godine zabeležen delimičan napredak u ovoj oblasti i da je Javno preduzeće „Putevi Srbije“ izgradilo strateške karte buke za 843 km puta. Sigurno je da su iskustva zajedničkog rada sa kolegama iz Mađarske doprinela tom uspehu.

Takođe, smatramo da je dobro rešenje Predloga zakona da nosilac izrade prostornih i urbanističkih planova vrši akustičko zoniranje, jer je odredbama važećeg zakona, jedinice lokalnih samouprava bila nadležna da određuje akustičke zone u naselju kao i granične vrednosti u tim zonama. To u većini lokalnih samouprava nije urađeno, jer nije ustrojen, objedinjen centralizovan sistem stanica za monitoring buke, pa je svaka jedinica lokalne samouprave je određivala broj mernih mesta i dinamiku merenja i bilo je nemoguće izvršiti sistematizaciju podataka u nivoima buke.

Dobro je da jedinice lokalne samouprave i gradovi ipak pripremaju kadrove za ove poslove. Na primer Tehnološki fakultet Univerziteta u Novom Sadu i lokalna samouprava grada Baja su 2013. godine realizovali projekata „Strateško identifikovanje nivoa buke“ i „Akcioni plan“, u okviru IPA programa prekogranične saradnje.

Mađarski partner je razvio model baze za unos podataka potrebnih za mapiranje buke u Baji i u tu bazu su unošeni podaci potrebni za mapiranje buke u Novom Sadu. Kao deo projekta partneri su takođe izradili akcione planove za Baju i Novi Sad, na osnovu prikupljenih podataka i mapa buke.

U AP Vojvodini vrše se jednom mesečno kontinuirana merenja nivoa komunalne buke i u prethodne dve decenije jedinice lokalne samouprave su doneli odluku o merama za zaštitu od buke u životnoj sredini. Pravilnici o dozvoljenom nivou buke predviđaju različite normative za različite delove gradskih naselja. Redovni, mesečni izveštaji su dostupni na sajtovima jedinca lokalnih samouprava, a Zavod za zaštitu zdravlja objavljuju redovne godišnje izveštaje o merenju buke u životnoj sredini.

Godišnji izveštaj monitoring buke u životnoj sredini u merenju nivoa buke u AP Vojvodini u 2018/2019. godini predstavlja rezultate merenja nivoa buke na devet lokacija u Novom Sadu, Subotici i Pančevu. Na teritoriji grada Novog Sada tokom 2019. godine srednje godišnje vrednosti indikatora dnevne, večernje i noćne buke su bile povišene u svim zonama, osim što je večernja buka u zoni gradskih saobraćajnica u skladu sa nacionalnom normativom.

Ako analiziramo procente stanovništva ugroženog i veoma ugroženog bukom na teritoriji grada Novog Sada, u periodu od aprila 2018. godine do marta 2019. godine, primetno je da na određenim mernim mestima u dnevnom periodu broj stanovnika ugroženih bukom premašuje 30% za šta je osnovni uzrok buka drumskog saobraćaja. U slučajevima Pančeva i Subotice, procena stanovništva ugroženog i veoma ugroženog bukom u oba grada premašuje 40% za šta je takođe osnovni uzrok buka drumskog saobraćaja.

Monitoring buke i u Pančevu i u Subotici je pokrenut 1999. godine. U Pančevu je monitoring sa kraćim prekidima obavljen do kraja 2009. godine, a u kojoj meri je ova oblast koja se ne smatra jako važnom pokazuje i prime da za 2010. godinu u Pančevu nisu bila obezbeđena finansijska sredstava za ovu aktivnost.

U Subotici sve do 2007. godine nivo buke stalno se povećavao, a od tada stagnira. Komunalna buka u Subotici potiče najvećim delom od saobraćaja dok su industrija, mala privreda, građevinarstvo i druge aktivnosti od manjeg značaja. Muzika iz ugostiteljskih objekata više nije na prvom mestu, sada se građani žale na buku auto-perionica, zatim na operatere za skupljanje otpada i drugih izvora.

Svakako da je značajna novina i ovlašćenje komunalnog milicajca da u skladu sa odlukom organa jedinice lokalne samouprave može da vrši merenje nivoa buke koja potiče iz ugostiteljskih objekata. Pored ovlašćenja komunalnog milicajca treba razmisliti o primerima iz okruženja, na primer Hrvatska i Crna Gora u ugostiteljskim objektima se na uređaju sa koga se emituje muzika instalirala limitator jačine zvuka. Limitator jačine zvuka postao je neophodno pomoćno sredstvo poštovanja propisa koji se tiču dozvoljenog nivoa buke.

Jasno je da se buka ne može eliminisati ali se može umanjiti regulacijom i ograničenjem saobraćaja, promenama vazdušnih koridora, strogim tehničkim propisima za vozila, duplim prozorima, zidovima sa izolacijom. Na početku obraćanja sam pomenuo da je važno da se zaokruži set zelenih zakona, jer su komplementarni i sigurno je da će rešenja Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije o subvencionisanoj nabavci pvc stolarije doprineti i zaštiti od buke.

Smanjenje buke koja potiče od saobraćaja postiže se i sadnjom zaštitnog zelenila. Prirodne prepreke i u obliku zemljanih nasipa, sa ili bez zelenih zasada mogu se koristiti za smanjenje nivoa buke, ali to je istovremeno i način da sprečimo zagađenje i eroziju zemljišta. Zato bi zeleni i plavi prostori trebali da budu prioritet, jer hlade gradove tokom toplotnih talasa, sprečavaju poplave, smanjuju buku i pospešuju biodiverzitet.

Poslanička grupa SVM će podržati predloženi zakon jer će se donošenjem Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini stvoriti uslovi da se radi na obuci kadrova za oblast zaštite od buke, naročito na lokalnom nivou, da se uvede dvadesetčetvoročasovni kontinuirani monitoring buke, a podaci dostupnim kroz objedinjeni prikaz automatskog monitoringa buke, da se izvrši akustično zoniranje svih jedinica lokalne samouprave i da se urade procene štetnih efekata buke na zdrave ljude i životnu sredinu.

Naravno, znamo da propisi nisu dovoljni da rešimo problem i zato će se poslanička grupa SVM angažovati da građani sistematski i kontinuirano budu informisani o prekomernoj buci i štetnosti po zdrave, raditi na podizanju svesti važnosti prevencije i zaštite od buke, jer i sami često možemo značajno doprineti smanjenju bučnog okruženja. Hvala vam na pažnji.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, narodni poslanik, Stefan Krkobabić. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Zukorliću.

Poštovana ministarka, poštovani narodni poslanici, prirodni resursi na ovoj planeti, konačno smo i to počeli da shvatamo, nisu neiscrpni. Nedavno je međuvladin panel za klimatske promene, koji je činila grupa eksperata UN, ukazao da je stanje životne sredine u eri ubrzanih klimatskih promena alarmantno, da se učinjena šteta ovoj planeti više ne može ispraviti, ali da dalje razaranje planete zemlje ne samo da možemo nego i moramo da zaustavimo, ako želimo da na njoj opstanemo i mi danas i oni koji će doći posle nas.

Zakon o kome danas raspravljamo u fokusu ima zaštitu od buke, kojoj su izloženi ljudi posebno u izgrađenim područjima, javnim parkovima ili drugim tihim zonama u aglomeracijama i širim gradskim područjima, u tihim zonama izvan naselja, u blizini škola, bolnica i drugih objekata i zona osetljivih na buku.

Buka u životnoj sredini konačno je dobila i svoju zakonsku definiciju - to je svaki neželjeni ili štetan zvuk emitovan na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, koji proizvodi aktivnosti ljudi, uključujući buku koju emituju prevozna sredstva, drumski, železnički i vazdušni saobraćaj, kao i buku koja nastaje od industrijskih i proizvodnih aktivnosti, uključujući buku na lokacijama na kojima se obavljaju industrijske aktivnosti.

Kada pričamo o ovom zakonu, mi ne mislimo samo na pojačanu buku kao na kategoriju koja se tiče samo pojedinih segmenata zdravlja ili prostog komoditeta ljudi, već smo uvereni da će primena ovog zakona izuzetno pozitivno uticati na zaštitu i na poboljšanje kvaliteta i strukture celog eko sistema, ali i konkretnije, na zaštitu i očuvanje biodiverziteta flore i faune, jer će uticati na očuvanje staništa eko sistema i vrsta, očuvanje izvorne genetičke raznovrsnosti, održavanje prirodnih ekoloških procesa koji inače mogu da budu ugroženi povišenom bukom.

U užem smislu, za čovekovu najbližu okolinu je značajno to što će ovaj zakon izradom strateških karata buke i akcionih planova urediti ključne prepreke koje stoje na putu smanjenja štetnog dejstva buke, na zdravlje ljudi i životnu sredinu, pre svega od drumskog, železničkog i avio saobraćaja.

Jedan od razloga za donošenje novog zakona i regulisanje problema povišene buke iz ugostiteljskih objekata koja štetnim dejstvom utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Ne tako davno smo u centru Beograda imali proteste građana koji su se bunili zato što ogromna buka dolazi iz obližnjih klubova i kafića i ugrožava njihovo zdravlje i pravo na odmor.

Razvijanje privredne grane turizma u Republici Srbiji neminovno je. Bogu hvala, dovelo je do povećanja broja turista koji posećuju Srbiju, a naročito prestonicu i druge veće gradove i turističke destinacije u našoj zemlji. Razvojem turizma povećava se i broj ugostiteljskih objekata koji stanovnike i turiste ugošćuju uz emitovanje programa, a to dovodi do povišenog nivoa buke koja štetnim dejstvom utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Ovaj problem postao je još izraženiji u ovom vremenu pandemije, kada imate činjenicu da je stepen zaražavanja mnogo veći u javnim objektima gde postoji buka koja potiče od preglasne muzike, zato što su onda gosti prisiljeni da pričaju glasnije kako bi se čuli, čime je i mogućnost zaražavanja pojačana.

Paralelno, u turističko-ugostiteljskoj oblasti privrede, gde je izvor buke nezaobilazan i popularan sadržaj u opštoj ponudi, uspostavlja se zakonska mogućnost merenja buke, ali i ukidanja izvora buke od strane komunalne milicije u momentu emitovanja nedozvoljenog nivoa buke, kako bi se zaštitila životna sredina i zdravlje ljudi u akustičnoj zoni u kojoj se izvor buke nalazi.

Ugostiteljski objekti u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program biće inače obavezni da obezbede propisane uslove i mere zvučne zaštite. Utvrdiće se, šire gledano, uslovi i preduzeti mere zaštite od buke kroz prostorno-urbanističko i akustičko planiranje, zvučnu zaštitu, propisivanje graničnih vrednosti, indikatora buke u životnoj sredini, akustičko zoniranje, stalno merenje i ocenu nivoa buke u životnoj sredini, itd.

Za prekršaj onome pravnom licu koje emituje buku iznad propisanih graničnih vrednosti od sada će moći da se uz novčanu kaznu izrekne i zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu, pravnom licu, zabrana obavljanja određenih poslova u trajanju do jedne godine. To je naročito dobro rešenje jer vrlo često pretnja ovakvom sankcijom ima veći pozitivni efekat po potencijalnog počinioca od novčane kazne.

U akustičnim zonama i tihim zonama u anglomeracijama i izvan naselja ograničava se ili zabranjuje upotreba izvora buke, odnosno obavljanje aktivnosti koje prouzrokuju buku iznad propisanih graničnih vrednosti.

Za održavanje javnih okupljanja, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i zatvorenom prostoru, koje mogu dovesti do prekoračenja graničnih vrednosti indikatora buke, jedinica lokalne samouprave svojom odlukom određuje ulice, delove ulice i naselje i druge lokacije namenjene za te svrhe, kao i mere zvučne zaštite u vreme održavanja.

Zakonom je predviđeno da se takvi javni skupovi i druge aktivnosti moraju najaviti 20 dana unapred, pa će jedinice lokalne samouprave koja odlučuje o održavanju tih javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti, imati dovoljno vremena da organizuju kontrolu poštovanja propisanih graničnih vrednosti buke.

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, koji je donet, uredio je ovu oblast u skladu sa načelnim rešenjima sadržanim u setu zakona iz oblasti zaštite životne sredine, a ovaj zakon označiće i potpuno usklađivanje ovog našeg akta sa Evropskom direktivom 2002/49.

Zato će ubuduće pri projektovanju, građenju i rekonstrukciji stambeno-poslovnih i poslovnih objekata, objekata saobraćajne infrastrukture, pre svega tu mislim na puteve, železnice, aerodrome i industrijskih objekata, morati da se sprovedu i mere zvučne zaštite.

Uvodi se kao zakonska odredba obaveza jedinicama lokalne samouprave sa više od 100 hiljada stanovnika izrada strateških karata buke i akcionih planova, a strateške karte buke obavezno se izrađuju za sve aglomeracije, glavne puteve, glavne železničke pruge i za glavne aerodrome, u skladu sa ovim zakonom.

Ovaj zakon utvrđuje da će sve strateške karte buke za aglomeracije za glavne puteve, za glavne železničke pruge i za glavne aerodrome morati da budu izrađene najkasnije do 30. juna 2024. godine, a akcioni planovi zaštite od buke u životnoj sredini najkasnije godinu dana od usvajanja strateških karata buke.

Vredi pohvaliti i to što je rok od samo godinu dana od dana stupanja na snagu podzakonskog akta dat i za određivanje akustičkih zona.

Na kraju, poštovane kolege narodni poslanici, uvažena ministarka, uvek se setim onoga što kaže i naš predsednik Aleksandar Vučić, imamo neke ministre koji se trude, imamo neke ministre koji se ne trude. Mislim da je upravo danas u ovom plenumu upravo ona ministarka koja se izuzetno trudi. Drago mi je što je često ovde sa nama i mislim da mi iz poslaničke grupe PUPS "Tri P" podržavamo njen rad u celosti. Nismo se ni jednog trenutka trudili da je štitimo kada su je oni tapšali po ramenu i drugi je napadali, gledali smo da podržimo njen rad upravo ovde u plenumu, jer smo znali da radi dobru stvar za Srbiju. To pokazuje da Aleksandar Vučić, predsednik naše Republike, dobro zna da izabere kadrove, pa čak i kada su ovakve teme u pitanju, teme životne sredine.

Zahvaljujem se svima na pažnji.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Hvala i vama potpredsedniče Krkobabiću.
Reč ima narodna poslanica Vesna Ivković. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Vesna Ivković

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o još jednom značajnom zakonu iz oblasti zaštite životne sredine. To je novi Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, kojim se zamenjuje važeći Zakon, donet 2009. godine.

Ovaj Predlog zakona je još jedna potvrda evropskog puta Srbije u oblasti zaštite životne sredine, a to potvrđuje gotovo dvogodišnji ekspertski rad na Predlogu zakona, koji je započet odmah nakon utvrđivanja pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine.

Sve to govori o posvećenosti naše Vlade i resornog Ministarstva za zaštitu životne sredine, da brinu o zaštiti zdravlja stanovništva i razvoju sektorskih politika održivog razvoja.

Na globalnom nivou, ekološka politika se sprovodi kroz koncept zelene odnosno cirkularne ekonomije, koja ima za cilj da obezbedi dalji razvoj ljudskog društva, uz prioritetnu brigu o očuvanju prirodnih resursa i zaštitu prirode, čiji smo mi deo kao ljudska zajednica.

Nažalost, sam čovek je najozbiljniji faktor ruiniranja planete, ali i sopstvenog zdravlja. Neophodnost zaštite prirode i prirodnih resursa i potrebu afirmacije održivog razvoja planete prepoznale su najpre razvijene zemlje, koje su usled intenzivnog razvoja i neograničenog korišćenja prirodnih resursa i energije i same postale veliki zagađivači životne sredine.

Odatle su koreni novog razvojnog koncepta tzv. zelene ekonomije, koja od druge polovine 20. veka predstavlja jedan od ključnih instrumenata za postizanje održivog razvoja.

Zemlje koje su krenule putem ka inkluzivnoj zelenoj ekonomiji srodnim strategijama, pretvaraju svoju ekonomiju u pokretače održivosti i biće jedino spremne da se uhvate u koštac sa glavnim razvojnim izazovima 21. veka.

Neophodnost usklađivanja razvoja društva sa mogućnostima naše planete UN su verifikovale kroz milenijumsku deklaraciju UN, kojem su formulisani milenijumski ciljevi, a jedan od osam ciljeva jeste i obezbeđenje ekološke održivosti.

Kada je upitanju naše pristupanje EU, te ekološke ciljeve ostvarujemo upravo kroz pregovaračko Poglavlje 27. i u tom pogledu Republika Srbija veoma posvećeno radi kako u sferi formulisanja adekvatnog zakonodavnog okvira, tako i u sferi izvršavanja ekološke politike.

Naša zelena agenda realizuje se kako domaćim budžetskih sredstvima, tako i sredstvima predpristupnih fondova EU, što znači da je EU stalo da i države koje nisu članice ove zajednice formulišu svoje zelene politike i sprovode projekte zelene ekonomije, jer održivi razvoj jeste globalni cilj, a za velike zagađivače najčešće ne postoje granice.

Ovaj uvod sam napravila upravo zbog globalnog značaja teme o kojoj ćemo danas govoriti, a to je urbana buka i kako zaštiti zdravlje stanovništva i životnu sredinu od buke kao jednog od opasnih faktora rizika po zdravlje stanovništva i po naše životno okruženje.

Buka u životnoj sredini se veoma često ne doživljava kao ozbiljan faktor negativnog uticaja na zdravlje i kao uzročnih mnogih bolesti, od kojih su mnogi i sa trajnim posledicama.

Neko je jednom rekao – šta je to svuda oko nas bez boje, mirisa i ukusa, a nije vazduh? Odgovor na to je buka. Po definiciji, buka je ukratko svaki neželjeni zvuk. To znači da svaka zvučna pojava koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. Govorimo o buci u životnoj sredini koju nazivamo još i komunalnom ili urbanom bukom, a njoj smo izloženi svakodnevno, kako na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru.

Sve je brži tempo života u velikim urbanim sredinama, pri čemu nove tehnologije i drugi proizvodi naučno-tehnološke revolucije sa jedne strane olakšavaju život ljudi, a sa druge strane predstavljaju mnogostruki izvor buke u životnoj sredini. Buka time postaje važan urbani problem, što naravno ne znači da buke nema i u malim i ruralnim sredinama gde je dovoljno da imate neku strugaru, neki silos ili nešto drugo.

Po definiciji buku u životnoj sredini, na koju se i odnosi predlog zakona o kome danas govorimo, čine svi oni zvukovi koji potiču od saobraćaja i prevoznih sredstava, od rada teških građevinskih mašina, buke sa velikih manifestacija. Mada, iskustvo pokazuje da se najčešće reaguje na buku iz ugostiteljskih objekata. Buku proizvode i drugi izvori, ali se ovim zakonom ne tretira buka u radnoj sredini.

Ono što je naučno potvrđeno i globalno verifikovano jeste da je buka veliki uzročnih oboljevanja ljudi i zagađivača životne sredine. Iz tih razloga Svetska zdravstvena organizacija je svrstala buku u grupu zagađivača životne sredine. Konstatovano je da se buka ubraja među fizičke agense štetne po zdravlje ljudi.

Dugo se smatralo da je neželjeno dejstvo buke ograničeno samo na oštećenje organa sluha. Međutim, opsežnim ispitivanjem uticaja buke na čoveka došlo se do zabrinjavajućih podataka da buka može dovesti do različitih fizičkih i psihičkih smetnji, te da je njen uticaj na zdravlje ljudi mnogo složeniji i razorniji.

Naime, buka ima dvojake efekte na ljudsko zdravlje, a to su auditivni i ne auditivni. Auditivni predstavljaju oštećenje sluha od blagog do gotovo trajnog gubitka sluha koje je neizlečivo oboljenje sa trajnim invaliditetom. Ne auditivni efekti su fiziološke reakcije na stres izazvane bukom. Većina efekata je akutna i prolazna, što zavisi od kontinuiteta vremena trajanja i jačine buke, ali mogu postati i hronični.

Ovi efektni se odražavaju na kardio-vaskularni sistem, utiču na krvni pritisak pre svega, na imunološki status, na rad žlezdi sa unutrašnjim lučenje, metaboličke procese, na nervni sistem, jer prekomerna buka može uzrokovati nesanicu, napetost, depresiju, pa i agresivno ponašanje naročito kod buke jačine iznad 80 decibela.

Izloženost buci tokom spavanja dovodi do promena u frekvenciji srčanog rada, u frekvenciji disanja i čini san nekvalitetnim, što daje osećaj umora, nervoze, promene raspoloženja, a to se sve odražava na kvalitet života i utiče na pad radne sposobnosti.

Neka istraživanja su pokazala da … i takozvane otpadne vibracije čine čak 60% zagađivača svih vrsta. Takođe, alarmantna je i činjenica da buka koju struka naziva i tihim ubicom utiče negativno i na zdravlje dece. Upravo uticaj na žlezde sa unutrašnjim lučenjem daje negativne efekte na hormonski status, pa može biti inspirator i dijabetesa i ostalih hormonalnih poremećaja kod dece.

Takođe, niz naučnih studija dokazala je visoku učestalost psiholoških subjektivnih smetnji kod ljudi nastanjenih u oblastima sa visokim nivoom buke u životnoj srediti. Pokazalo se da se stanovnici ovih sredina značajno češće žale na osećanje izrazitog umora, glavobolje, nervozu stomaka, nego što je to slučaj sa stanovnicima kontrolnog naselja sa normalnim nivoom buke.

Pošto se jačina buke meri decibelima, najbolja akustična sredina za čoveka je normalan razgovor koji se kreće od 40 do 50 decibela.

Za dobar san jačina buke ne bi trebala da prelazi 30 decibela, što je u urbanim sredinama, naročito u velikim gradovima gotovo nedostižno.

Drugi stepen jačine buke koji utiče na čoveka je jačina od 60 do 80 decibela, a koja izaziva poremećaj u radi vegetativnog nervnog sistema i izaziva određene psihičke reakcije.

Treći stepen jačina buke je od 90 do 110 decibela, koja je nažalost zaslužna za slabljenje sluha, a to je prvenstveno buka u diskotekama.

Kao i za mnoga druga neauditivna oboljenja koja sam već navela, naravno, sve ove posledice po zdravlje zavise od uzrasta, odnosno starosti, pratećih hroničnih bolesti i pola. Naime, najosetljivija grupacija na buku su deca uzrasta do šest godina, i osobe starije od 65 godina, a što se pola tiče žene su osetljivije na buku od muškaraca.

Kada se imaju u vidu sve navedene posledice uticaja buke na zdravlje stanovništva, onda je jasno da je potrebno imati i adekvatan zakonski okvir za suprotstavljanje ovom zagađivaču životne sredine i ozbiljnom uzročniku oboljevanja stanovništva.

Ovim Predlogom novog zakona naše zakonodavstvo u ovoj oblasti se potpuno usklađuje sa direktivnom Evropske unije, što je i osnovni cilj donošenja novog zakona.

Predlogom zakona je definisano šta je buka u životnoj sredini, razgraničena je buka u životnoj sredini od srodnih obistina, na primer buka u radnoj sredini koja je regulisana Zakonom o zaštiti i zdravlju na radu, zatim proširena je lista izvora buka, propisane su mere i uslovi zaštite od buke, kao i nadzori sankcionisanja emitera buke, odnosno izvora.

Ono što je novina u odnosu na važeći zakon jeste prenos ovlašćenja za merenje buke i kontrolu buke u ugostiteljskim objektima na komunalnu miliciju.

Ovde bih skrenula pažnju da komunalna milicija nije formirana u mnogim malim opštinama, tako da bi trebalo ostaviti ovlašćenje inspektorima zaštite životne sredine da mere i kontrolišu buku u ugostiteljskim objektima.

Takođe, kod prenosa ovog ovlašćenja komunalnoj miliciji treba imati u vidu i kadrovsku opremljenost komunalne milicije. Čini mi se da su oni za sad uskraćeni za stručnu dimenziju, odnosno da u njihovim redovima nema inženjera zaštite životne sredine, a ovu struku treba adekvatno promovisati kao struku za 21. vek, bez koje se stručni odnos prema svim zagađivačima životne sredine ne može ni zamisliti. Sve države članice Ujedinjenih nacija će morati da se bave realizacijom ovih milenijumskih ciljeva.

Predložena rešenja predviđaju mere zaštite od buke koje se odnose na oblasti planiranje i izgradnje, kao i zvučnu zaštitu, akustično zoniranje, izradu strateških karata buke u životnoj sredini, merenje nivoa buke i druge.

Uvođenjem akustičnog zoniranja u maticu prostornog i urbanističkog planiranja vrši se sistemska integracija zaštita od buke u proces planiranja.

Takođe, organ jedinice lokalne samouprave u kojoj je zaposlen komunalni milicioner mora da poseduje akreditaciju u skladu sa posebnim zakonom kako bi se merenje buke iz ugostiteljskih objekata vršilo u skladu sa određenim standardima. Uređaji kojima se vrši merenje, odnosno fonometar, kalibrator zvuka moraju da budu etalonirani. Etaloniranje je ključni postupak u ostvarivanju sledivosti merenja i određuju pouzdanost i kvalitet rezultata merenja.

U Republici Srbiji postoji više laboratorija koje su akreditovane da mogu da vrše etaloniranje u skladu sa standardima.

Rešenja predložena u zakonu trebalo bi da pozitivno utiču na građane i životnu sredinu.

Ono što je u sprovođenju zakona važno jeste da se ne smeju zanemariti svi drugi oblici urbane buke na račun buke u ugostiteljskim objektima.

Kao lekar, u prvi plan stavljam zdravlje, odnosno njegovo oštećenje kao štetnu posledicu izloženosti buci, a najugroženije je zdravlje najvitalnijeg dela naše populacije, a to su deca i to najmlađeg uzrasta.

Ne treba zaboraviti da ta naša deca, koja su izložena buci od malena, treba sutra da postanu odrasli i zdravi ljudi kojima ćemo u nasleđe ostaviti svoju zemlju.

Buku u životnoj sredini možemo smanjiti jedino integralnim pristupom, prevencijom koja uvek daje najbolje rezultate, a Robert Koh je jednom rekao, citiraću: „Jednog dana čovečanstvo će se boriti sa bukom kao sa kolerom i štetočinama“. Mislim da je to vreme došlo i treba se izboriti sa njim.

S obzirom da je meni kao zdravstvenom radniku, kao i partiji kojoj pripadam, Socijalističkoj partiji Srbije, izuzetno važna nacija Srbije, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona.

Još nešto bih dodala, jer pohvale nikad dosta. Ja bih vas pohvalila, gospođo ministarka, za ono što je urađeno, jer smo mi kao Zelena poslanička grupa obilazili Zlatiborski okrug. Bila je to jedna tematska poseta i zaista sam oduševljena rešenjem otpadne deponije Stanjevine kod Prijepolja. Ono je stvarno divno rešenje i primer kako treba raditi, da se zajednički radi, jer treba sačuvati onu našu divnu prirodu.

Zahvaljujem.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Zahvaljujem se uvaženoj dr Ivković na izlaganju.

Sledeća na listi je uvažena narodna poslanica Olja Petrović.
...
Srpska napredna stranka

Olja Petrović

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicama, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, koji će poslanička grupa Aleksandar Vučić - za našu decu, u danu za glasanje podržati, s obzirom da je problem buke sve prisutniji i da može predstavljati rizik po zdravlje ljudi.

Republika Srbija je Zakon o zaštiti od buke donela 2009. godine. Izmene i dopune usledile su 2010. godine i time je delimično naše zakonodavstvo usklađeno sa direktivama iz EU, tačnije 44% o proceni o upravljanju bukom u životnoj sredini.

Osnovni cilj donošenja novog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini je potpuno usklađivanje ove oblasti sa direktivama EU.

U okviru pregovora o pristupanju EU, Republika Srbija je izvestila Evropsku komisiju o usklađenosti propisa, dobijene su smernice za dalji rad na izmenama i dopunama i preporuke da iz direktive treba da prenesemo definicije pojmova, zatim preciznije definišemo ko izrađuje strateške karte buke i akcione planove, kao i da rokovi za izradu istih u potpunosti budu usaglašeni sa direktivom 2002/49.

Ovaj zakon koncipiran je tako da sadrži devet poglavlja i cilj donošenja ovog zakona je: uspostavljanje, održavanje, unapređenje jedinstvenog sistema zaštite na teritoriji naše zemlje, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke kako bi se sprečili ili smanjili efekti buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini prema akustičnoj zoni, vrsti objekta ili osetljivosti populacije, kao i vrsti izvora buke, utvrđivanje stepena izloženosti buci u životnoj sredini putem izrade karata buke u životnoj sredini na osnovu jedinstvenih indikatora buke i propisanih metoda procene buke, zatim usvajanje akcionih planova na osnovu podataka iz karata buke u cilju sprečavanja i smanjenja izloženosti buci i obezbeđivanje pristupa informacija javnosti o buci u životnoj sredini, kao i o efektima buke.

Buka na koju se danas odnosi je ona buka kojoj su izloženi ljudi u izgrađenim područjima, javnim parkovima, tihim zonama u aglomeraciji, tihim zonama izvan naselja, buka u blizini škola, bolnica i drugih zona osetljivih na buku.

Sam izvor buke je emiter neželjenog zvuka. Ovaj zakon se ne odnosi na buku koja nastaje u radnoj sredini, ne odnosi na buku u prevoznom sredstvu, ne odnosi se na buku iz susednih domaćinstava, vojnih aktivnosti, domaćih i divljih životinja, zvučnog oglašavanja iz verskih objekata.

Zakonom koji je danas na dnevnom redu urediće se i prava i obaveze, počev od Republike, preko Agencije za zaštitu životne sredine, autonomne pokrajine od jedinice lokalnih samouprava, privrednih subjekata i drugih lica, pa sve do građana u cilju zaštite od buke radi ostvarivanja postavljenih ciljeva.

Ministarstvo utvrđuje mere i uslove zvučne zaštite, propisuje uslove za ovlašćenje stručnih organizacija, daje saglasnost na akcione planove, vrši nadzor i kontrolu primene mera zaštite od buke.

Agencija za zaštitu životne sredine, pak, vodi bazu podataka iz monitoringa buke, prikuplja strateške karte buke i akcione planove i dostavlja podatke iz karata Evropskoj komisiji, obezbeđuje dostupnost podataka javnosti.

Autonomna pokrajina vrši utvrđivanje ispunjenosti mera i uslova zvučne zaštite, obezbeđuje sprovođenje i finansiranje monitoringa buke, vrši nadzor i kontrolu primene mera zaštite od buke u životnoj sredini.

Jedinice lokalne samouprave koje predstavljaju aglomeraciju ima obavezu izrade revidiranje strateških karata, kao i akcionih planova.

Jedinica lokalne samouprave utvrđuje mere i uslove zvučne zaštite, vrši akustičko zoniranje, određuje tihe zone i mere zabrane i ograničenja, utvrđuje mere i uslove zvučne zaštite i korišćenja izvora buke u stambenim, stambeno-poslovnim objektima, sprovodi monitoring buke u životnoj sredini i vrši nadzor i kontrolu primena mera zaštite od buke.

Pravna lica koja su upravljači, vlasnici i koncesionari glavnih železničkih pruga, glavnih puteva i glavnih aerodroma, izrađuju i revidiraju strateške karte buke, kao i akcione planove i obezbeđuju monitoring buke.

Preventivne mere koje su takođe definisane ovim zakonom uređuju, pre svega, oblast planiranja i izgradnje, pa se tako u prostornim i urbanističkim planovima obezbeđuju mere i uslovi zaštite od buke, međusobni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata, kao i akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja.

Uslovi zaštite od buke su indikatori od buke, granične vrednosti i akustičko zoniranje. Pravno lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke dužno je da se u skladu sa zakonom obezbedi merenje buke koju emituje i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, kao i da primenjuje mere zaštite od buke propisane ovim zakonom.

Ugostiteljski objekat u kome se emituje muzika ili drugi zabavni program dužan je da obezbedi mere i uslove zvučne zaštite, dok kontrolu i merenje nivoa buke iz ugostiteljskog objekta sada vrši komunalni milicionar posebnim uređajem za merenje buke.

Za održavanje javnih okupljanja i aktivnosti, zabavnih i sportskih aktivnosti, bilo da se one organizuju na otvorenom ili zatvorenom prostoru, jedinica lokalne samouprave od sada odlučuje i potrebna je prijava najmanje 20 dana unapred sa utvrđenim merama zaštite od buke i novina je da se ne mogu odobriti javna okupljanja bez akta jedinice lokalne samouprave o utvrđenim merama zaštite zvučne.

Strateške karte izrađuju se za aglomeracije glavne, železničke pruge, puteve i glavni aerodrom. Za aglomeracije izrađuju jedinice lokalne samouprave u saradnji sa drugim subjektima zaštite životne sredine, dok za glavne puteve, železničke pruge, aerodrome izgrađuju pravna lica koja su upravljači, vlasnici, koncesionari, u saradnji sa drugim subjektima.

Akcioni plan zaštite od buke izrađuje se za sva područja za koja se izrađuju i strateške karte buke i radi se na svakih pet godina, a revizija je moguća u slučaju značajnijih promena i ranije.

Vlasnik, odnosno korisnik buke sada snosi troškove merenja buke pre stavljanja u upotrebu i posle rekonstrukcije, a redovno ili periodično merenje se vrši jednom u tri godine.

Merenje buke u životnoj sredini vrši ovlašćeno lice, a merenje buke koje dolazi iz ugostiteljskih objekata, pored ovlašćenog lica, može od sada meriti i komunalni milicionar posebnim uređajem za merenje buke, a jedinica lokalne samouprave aktom bliže utvrđuje način kontrole merenja buke.

Subjekti zaštite životne sredine od buke dužni su da javnosti obezbede pristup informacijama i podacima iz strateških karata buke i akcionih planova, jasno, razumljivo i pristupačno. Ministarstvo vrši nadzor nad Agencijom za zaštitu životne sredine, nad autonomnom pokrajinom i jedinicom lokalne samouprave u vršenju njima poverenih poslova.

Komunalni milicionar se pored svojih ovlašćenja posebno ovlašćuje da vrši merenje nivoa buke poreklom iz ugostiteljskih objekata. Propisana su prava i dužnosti inspektora, kao i ovlašćenje u vršenju inspektorskog nadzora. Na rešenje inspektora može se izjaviti žalba ministru za zaštitu životne sredine u roku od 15 dana od prijema rešenja.

U Predlogu zakona propisuju se i kaznene odredbe, koje su usklađene sa Zakonom o prekršajima i pored izrečene novčane kazne za prekršaj, pravnom licu se može izreći i zaštitna mera koja predstavlja oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja.

Prelaznim i završnim odredbama propisani su i rokovi za donošenje podzakonskih akata koji će bliže urediti ovu oblast. Donošenje ovog zakona i menjanjem podzakonskih akata, u planu je da do kraja 2022. godine naše odredbe u potpunosti budu usklađene sa direktivama EU.

Srbija danas ulaže u svim sektorima zaštite životne sredine. Vaš trud i rad, ministarka, se itekako vidi, zato što se danas pristupa rešavanju višedecenijskih problema, ali ono što je možda i bitnije, stvaramo zdraviju i čistiju sredinu za sve buduće generacije.

Srbija je prva zemlja u regionu koja je na međunarodnom finansijskom tržištu emitovala zelene evro-obveznice i time obezbedila finansiranje zelenih ekoloških projekata po veoma povoljnim uslovima. Sredstva od izdatih obveznica upotrebiće se za podizanje standarda životne sredine, ali i bolji kvalitet života građana. Finansiraće se i refinansirati kapitalni zeleni projekat, kao što su postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao što je izgradnja kanalizacione infrastrukture, kao što su postrojenja za prečišćavanje voda za piće, prerade i reciklaža otpada, ulaganje u obnovljive izvore energije, očuvanje biodiverziteta, ali i prevenciju zagađenja, što je takođe izuzetno važno.

Izgradnja infrastrukture za tretman otpada po najvišim standardima, možda spada u jedne od najvažnijih projekata u oblasti zaštite životne sredine na kojima se danas radi, pa smo tako u proteklom periodu mogli da vidimo da je stara deponija u Vinči zatvorena zbog višedecenijskog nepravilnog odlaganja otpada, a da će u narednom periodu biti i sanirana. Ovim projektom i izgradnjom modernih postrojenja rešava se najveći ekološki problem grada Beograda.

Takođe, tokom meseca septembra mogli smo da vidimo veliku akciju čišćenja, gde je očišćeno 500 divljih deponija u 43 grada i opština. Svaka deponija i smetlište utiču na aero-zagađenje, ali i na zagađenje zemljišta i vode i zato je važno da svaku očišćenu lokaciju sačuvamo i da neodgovorni pojedinci budu kažnjeni.

Ono što nas posebno raduje je da će ovakve akcije iz meseca u mesec biti nastavljene, jer se time borimo za čistiju i zdraviju budućnost za sve porodice, ali i sve građane.

U prethodnom periodu mislilo se i na aero-zagađenje. Formiranjem Nacionalnog saveta za klimatske promene, koje čine predstavnici ministarstva, akademske zajednice, civilni sektor i stručnjaci, vidimo da su zaštita životne sredine i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove visoko na lestvici prioriteta Vlade Republike Srbije.

Srbija ide ka tome da se građanima omoguće nova zelena radna mesta, ali i kvalitetan život u klimatski otvorenom društvu. Pa, tako, primera radi, drumski saobraćaj bio je u 2020. godini drugi najveći zagađivač po emisijama azot-oksida sa doprinosom od čak 19%. Prelazak na ekološki prihvatljiva vozila je rešenje ovog problema, pa je u skladu sa tim država i odmah reagovala i Ministarstvo za zaštitu životne sredine je ove godine izdvojilo najveća sredstva do sada za subvencionisanje kupovine električnih i hibridnih vozila, što doprinosi boljem kvalitetu vazduha.

Srbija će u narednom periodu nastaviti da podržava zainteresovane za eko vozila, jer se tako približavamo zelenom transportu, koji je značajan za zdraviju životnu sredinu.

Ovakvi projekti i akcije, subvencije, su nam od izuzetnog značaja jer je to pokazatelj da se ozbiljno pristupa rešavanju svakog problema, a ti problemi su, nažalost, prisutni desetina godina unazad.

Ali, s druge strane, kako bi mogli sutra da očuvamo i unapredimo urađeno, izuzetno nam je važna edukacija u školama. To je bitan korak za budućnost, jer će ta edukacija doprineti da sutra imamo odgovorne građane koji će se savesno ophoditi prema svojoj okolini.

S tim u vezi i Protokolom o saradnji ozvaničen je prošle nedelje pilot-projekat pod nazivom „Uloga učenika u zaštiti životne sredine“ u 29 osnovnih škola u Srbiji. Ideja i plan je da se dođe do kvalitetnog dokumenta za sistematsko obrazovanje za ovu oblast, koji se očekuje da će biti izrađen tokom 2022. godine i implementiran u svim osnovnim školama u Srbiji.

Dok se konkretnim delima i istinskom brigom borimo za bolji i zdraviji život svih građana, na drugoj strani neki koriste temu zaštite životne sredine za proteste, koji zapravo predstavljaju političke skupove.

Svakako da su nam ideje, predlozi i sugestije važni kako bi se zajednički borili za Srbiju koja će s godinama biti sve bolje, prijatnije i zdravije mesto za život, ali nažalost, oni koji danas stoje iza protesta imali su priliku da te probleme reše ili bar pokušaju da ih reše onda kada su oni bili na vlasti i kada su bili direktno zaduženi za to.

Ali, dragi građani Srbije, kada se bolje prisetimo, pre 10-ak godina u Srbiji je protestvovalo zbog nemaštine, ekonomske krize, zato što su stavljani katanci na desetine fabrika, ljudi su svakodnevno ostajali bez posla, zbog neisplaćenih zarada, zbog nesigurne egzistencije i nemogućnosti pristojnog života, dok se danas protestvuje zbog zagađenog vazduha, što ja mislim, a nadam se da ćete se složiti sa mnom, pokazatelj je da je životni standard danas bolji.

Naravno da ima još puno da se radi, ali vazduh nije zagađen od juče. Vazduh je bio zagađen i pre deset godina, ali tada možda nismo ni znali da je vazduh zagađen ili smo imali druge veće probleme, pa nam to nije bio jedan od prioritetnijih problema. Tada je nezaposlenost bila 26%, a inflacija je bila dvocifrena, dok je danas nezaposlenost, i pored svetske krize izazvane korona virusom, negde oko 11%.

Danas se u Srbiji grade nove fabrike, stalno dolaze novi investitori, otvaraju se nova radna mesta i apsolutni smo lider u regionu po prilivu direktnih stranih investicija.

Samo je, recimo, kompanija „Leoni“ u Srbiji otvorila četiri fabrike: u Prokuplju, Malošištu i Nišu, a nedavno i u Kraljevu. „Leoni“ je jedan od najvećih poslodavaca danas u Srbiji sa 13.000 zaposlenih, a to je samo jedna od mnogih fabrika koje su došle i investirale u Srbiji u otvarale nova radna mesta.

Danas je prosečna plata u Beogradu 702 evra, u Srbiji 564 evra, prosečan minimalac je 300 evra, a 2013. godine isti taj minimalac je iznosio 159 evra.

Srbija se danas uveliko gradi. Gradi se Fruškogorski koridor, Novi Sad-Ruma, autoput Ruma-Šabac. Pre kraja godine počeće se sa izgradnjom autoputa Beograd-Zrenjanin. Radi se obilaznica oko Beograda u dužini od 26 kilometra, koja će za godinu dana biti završena. Zatim, radi se Moravski koridor od Čačka, preko Kraljeva, Trstenika, Kruševca, do Ćićevca i Pojata, u dužini od čak 107 kilometara, a prva deonica već će biti otvorena za par meseci.

Rade se i obilaznice oko Užica, Loznice, Milanovca, a počinje se i sa izgradnjom „Autoputa mira“ od Niša do Merdara i naš strateški interes je „Otvoreni Balkan“ što predstavlja integraciju, uvezivanje i ekonomski rast celog regiona, a veliki korak ka tome je svakako i početak izgradnje ovog puta mira.

Danas radimo ono što decenijama nije bilo završavano, a jedan od takvih projekata je i železnički Koridor 10. Koridor 10 - autoput nam je od izuzetnog značaja i za Pirotski okrug, odakle i ja dolazim, a svakako će nam značiti i železnički koridor i nama kao meštanima, ali značiće i za regionalni i međunarodni saobraćaj i snažniju integraciju naših pruga i puteva u evropsku saobraćajnu mrežu.

Radovi su počeli i na rehabilitaciji i modernizaciji pruge Niš – Brestovac. U planu je i rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad i posle toga vozovi će moći Koridorom 10 da saobraćaju brzinom od 120 do 160 kilometara na čas, pa ćemo tako svi mi građani moći da putujemo iz Niša do Beograda za manje od dva sata. Budućnost Srbije, umrežavanje putevima i prugama, oni spajaju ljude, jačaju privredu i dovode nove investitore, a samim tim se otvara sve više i novih radnih mesta.

Zakon o zaštiti od buke, o kome danas govorimo, svakako će pri projektovanju, građenju i rekonstrukciji objekta saobraćajne infrastrukture, ali i industrijskih objekata i poslovnih, stambeno-poslovnih i stambenih doprineti prilikom sprovođenja mera zvučne zaštite, pa će u skladu sa ovim i drugim posebnim zakonima utvrđivati ispunjenost mera zvučne zaštite u skladu sa tehničkim propisima i standardima.

I dok Srbija napreduje u svim segmentima, mnogi nam zavide, a opozicija nema apsolutno nikakav politički plan i program, već se bavi svakodnevnim napadima. Napadaju sve što se radi, svaki projekat, jer su sve te projekte planirali da iskoriste za punjenje sopstvenih džepova, a ne za dobrobit građana Republike Srbije, pa je tako u vreme žutih most na Adi koštao skoro pa kao ceo Moravski koridor koji se danas gradi.

Prošle nedelje Srbija je vratila dug od 700 miliona dolara sa kamatom od 25 miliona dolara iz 2011. godine koji je primer izuzetno lošeg zaduživanja po nepovoljnim uslovima.

Isti oni koji su nas doveli na ivicu ponora danas napadaju Aleksandra Vučića, vređajući njega, vređajući njegovu porodicu, vređajući narod, ali i vređajući zdrav razum svih građana koji danas vide nove bolnice, nove puteve, nove pruge, nove fabrike, koji danas vide nova radna mesta, koji danas primaju već plate i penzije, koji vide borbu za očuvanje mira, stabilnosti, kao i ekonomski napredak, ali ne ekonomski napredak pojedinaca kojima sada ne možemo da izbrojimo sve milione na računima i sve hiljade kvadrata nekretnina koje su stekli pljačkanjem Srbije, već ekonomski napredak države, a do kraja godine biće rast negde oko 7% i očekujemo da ćemo naredne godine po BDP-u preteći i Hrvatsku i Sloveniju prvi put u istoriji.

Dok neki ne biraju ni način, ni sredstvo da se ponovo dokopaju vlasti, narod ih šalje u političku istoriju, jer je danas Srbija jaka zemlja, a ne na ivici bankrota kakvu su je ostavili. Problem opozicije je što ne postoji jaka snaga spolja koja bi ih vratila na vlast protiv volje naroda, jer se u Srbiji danas pitaju građani koji više ne žele da ih vode oni koji su pljačkali državu i koji rade protiv interesa svoje države i pričaju protiv interesa svoje države, a samo zarad svojih ličnih interesa.

Čak su i ljudi iz Evrope, isti oni koje je opozicija vukla za rukav, videli da oni nisu spremni za nikakav razgovor, već da im je bitno samo lično bogaćenje. U nemoći da se vrate u fotelje i nastave pljačkanje, oni sramno napadaju preko svojih tajkunskih privatnih medija sve ono što je najsvetije - napadaju porodicu, napadaju brata, decu, a videli smo sramne napade prošle nedelje i na majku Aleksandra Vučića.

Mi nećemo odgovarati istom merom zato što je porodica za nas svetinja, ali zato ćemo se još snažnije boriti za politiku Aleksandra Vučića i interese Srbije. Nećemo dozvoliti ni fizičko, ni verbalno nasilje. Borićemo se protiv ekonomskog i moralnog dna u koje žele da nas uvuku, gazeći sve pred sobom samo zarad svojih ličnih interesa.

Pristojna Srbija i pristojni građani pružaju apsolutnu podršku predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici i srame se svakog političkog napada i srame se svih napada koje koriste za političke obračune koji stalno potresaju javnost.

Ne sme bilo čija porodica da postane meta za napad ili bilo kakvu vrstu političkog obračuna, samo zato što se brani država, interesi građana i dostojanstvo od lopova i političkog dna sa milionskim računima širom sveta. Narod vidi borbu, rezultate i brigu Aleksandra Vučića za nas, za našu Srbiji, za mirnu, stabilnu i jaku zemlju.

Aleksandru Vučiću nisu bitni lični interesi, lično bogaćenje, već je važno kako ćemo Srbiju ostaviti našoj deci i kakva će Srbija izgledati za 10, 20 ili 50 godina, a želimo da našoj deci ostavimo ekonomski jaku, zdraviju Srbiju i zato Srbija danas bira rad i napredak, bira poštovanje i poštenje, bira pristojnost i zdravu i sigurnu budućnost i zbog toga predaja nije opcija. Živela Srbija.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

| Predsedava
Hvala.
Završili smo sa listom ovlašćenih predstavnika i predsednika poslaničkih klubova.
Prelazimo na listu govornika.
Prvi na listi je prof. dr Jahja Fehratović.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Jahja Fehratović

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministrice sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo jedan zakon iz one oblasti oko koje, verujem, postoji konsenzus većine političkih subjekata, ali i većine građana Republike Srbije, što samo po sebi govori da je ovaj zakon bilo preko potrebno doneti, da oni pravilnici koji su bili u prethodnom periodu nisu bili dovoljni da do kraja regulišu ovu oblast i zato je vrlo važno da danas ovaj zakon na ovaj način tretiramo. Naravno, poslanici Stranke pravde i pomirenja će podržati i glasati za ovaj Predlog zakona uz one predloge, zapažanja koje je u prethodnom obraćanju akademik Muamer Zukorlić naglasio, a kada su u pitanju crkve, džamije i ostali verski objekti koji za potrebe svojih vernika emituju različite vrste poziva na molitve tokom onih tradicionalnih perioda kada je ta molitva verskim kalendarom i tajmingom predviđena.

Sa druge strane, ovaj zakon nam je vrlo važan jer je vrlo često zakonsko ne rešavanje ovog pitanja dovodilo do određenih konkretnih problema, posebno u urbanim sredinama, naseljenim urbanim sredinama, gde smo svesni da svako gleda da ostvari vlastite interese, vlastite ciljeve i da vrlo često ne vodi brigu ili ne gleda ih perspektive drugoga tj. da svojim činjenjem ugrožava određeni prostor privatnosti ili potreba drugih ljudi. Zato je vrlo važno da ove odredbe koje se tiču zaštite od buke, posebno kod obrazovnih institucija, verskih institucija, zdravstvenih institucija da ta buka bude u najvećoj meri suzbijena kako ne bi ometala ni mentalno zdravlje, niti progresivnost onih koji su u procesu saznanja i intelektualnih pregnuća, ali i bolesnika kojima je preko potrebno da očuvaju svoje mentalno zdravlje kako bi se izborili sa raznim vidovima različitih zdravstvenih problema kojima su ionako izloženi.

Vrlo je važno, recimo, posebno u ovim našim urbanim sredinama definisati pravilnikom i ovim zakonom, što se čini, one graničnike koje može onaj koji hoće i koji ima potrebu za velikim zvukom da koristi kada je u pitanju vreme, kada je u pitanju prostor i da to ne narušava ni prostor, ni vreme, niti mentalno zdravlje drugih. Ovo posebno naglašavam, jer smo u prilici da u urbanim sredinama imamo i ugostiteljske objekte i različite vrste drugih objekata, teretane itd, koji su smešteni u prizemnim delovima stambenih zgrada i koje ukoliko nisu svesne samostalno da taj njihov zvuk, koji proizvode bude u onoj meri dozvoljenoga, vrlo često može narušiti privatnost i naneti štetu i po zdravlje svim ostalim stanovnicima.

Vrlo je važno takođe u tim urbanim sredinama definisati koliko, kada i kako ko može u tim naseljenim mestima, u objektima zabave itd, prilikom sportskih susreta, jer su nam i sportski tereni, naročito stadioni u urbanim sredinama, naseljima i vrlo često se ta dešavanja koja su tamo negativno reflektiraju na stanovništvo u okolnim zgradama ili urbanim sredinama.

Zato nam je vrlo bitno da do kraja bude ovaj zakon implementiran, da pored toga što će se on usvojiti ovde u Narodnoj skupštini i prilikom procena da li će neki novi objekat, neka nova firma, neki novi privredni subjekt koji će proizvoditi, ima u svom opisu delatnosti i taj segment buke, biti u dovoljnoj meri projektiran da se njegovo delovanje negativno ne odnosi na stanovništvo, kao i da ovaj deo postojećih objekata bude u onoj meri koja je zakonom zagarantirana, odnosno da bude u onoj meri u kojoj neće ugrožavati mentalno ni psihičko, a ni svako drugo zdravlje stanovništva.

Ovo je vrlo važno zato što neuređenosti ovih oblasti u prethodnom periodu dovodile su do nesuglasice između onih koji su imali snage, linija, veza, konekcija prema određenim političkim subjektima da zloupotrebe svoja prava, pa tako recimo smo mi vrlo često bili u situaciji, to je ovde puno puta spominjano, recimo sa fabrikama peleta u našem gradu u Novom Pazaru, koje su ne poštujući sve zakonske mere, ne poštujući se ono što je predviđeno kada je u pitanju zaštita životne sredine, već godinama ugrožavali i dalje ugrožavaju, nažalost, stanovništvo ispuštajući takve vrste čestica koje su vrlo opasne i po zdravlje ljudi, ali i po zdravlje flore i faune.

Samim tim što se na ovaj način rešava i ovo oko buke, nadamo se da će se i nekim budućim izmenama i dopunama zakona regulirati i implementirati sve ono što se tiče i na druge segmente koji se odnose na zaštitu životne sredine i okruženja. Hvala.