Zahvaljujem se uvaženom profesoru Fehratoviću.
Sledeća na listi, uvažena narodna poslanica Jasmina Karanac, poslanički klub SPS. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko Vujović, poštovane članice Kabineta, ministarke zaštite životne sredine, koleginice i kolege narodni poslanici, Zakon o zaštiti od buke je još jedan u nizu zakona koji se tiče unapređenja životne sredine, a koji donosi ovaj skupštinski Saziv i on je u potpunosti u skladu sa propisima koji vladaju u EU.

Značaj ovog zakona je u tome što će se njegovom primenom smanjiti štetna dejstva buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Novina je što je predlogom zakona koji je pred nama predviđeno uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema zaštite od buke u životnoj sredini na celoj teritoriji republike.

Zakonom se utvrđuju mere u oblasti zaštite od buke kako bi se smanjili štetni efekti na zdravlje ljudi i čovekovu okolinu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, buka je posle zagađenja vazduha najveći uzročnik zdravstvenih problema povezanih sa okolinom u kojoj ljudi žive. Naravno, mnogo je više teških zdravstvenih problema povezano sa zagađenjem vazduha, ali buka utiče na kvalitet života, a posebno mentalnog zdravlja.

Zagađenje bukom predstavlja jedno od glavnih obeležja modernog života, pre svega u gradovima, a glavni uzročnici buke su saobraćaj, industrija, transport i sami građani. Izraz „grad koji nikada ne spava“ dobija novo značenje kada govorimo o zagađenju bukom, o konstantnom brujanju saobraćaja, buci sa gradilišta, sirenama, razglasima, muzici koja prati dnevni i noćni život i ritam jednog grada.

Prekomerna buka nije odlika samo Beograda, već i ostalih većih gradova u Srbiji. Buka je fenomen sa čijim posledicama se suočavaju svi razvijeniji gradovi širom sveta. Recimo, samo tokom 2016. godine u Njujorku je podneto više od dve stotine hiljada žalbi na prekomernu buku. Neminovno je da će procesom urbanizacije rasti i ovaj problem i da će povećanim stepenom urbanizacije sve veći broj ljudi biti izložen visokom nivou buke.

Istraživanja pokazuju da je svaki peti Evropljanin izložen štetnom dejstvu prekomerne buke, a to je više od 100 miliona ljudi koji trpi ove posledice. Ako se ne preduzmu aktivne mere ovaj problem će sigurno porasti u narednim godinama i zato je dobro što Srbija donosi Zakon o zaštiti od buke.

Želela bih, ministarka, posebno da pohvalim to što se ovim predlogom zakona predviđaju i propisuju preventivne mere, jer kao i kod zdravlja, tako i kod zagađenja, preventiva je često najbolji lek.

Zato se ovim predlogom zakona već u fazi planiranja i izgradnje velikih urbanističkih i drugih projekata predupređuju problemi i to je mnogo lakši i efikasniji put nego kada se kasnije ispravljaju propusti i nedostaci.

Tako će prema Predlogu ovog zakona prilikom projektovanja i izgradnje novih fabrika, puteva, železnica, pruga i drugih značajnih izvora buke sastavni deo projekata biti i akustično planiranje. To pre svega znači da se prilikom planiranja mora voditi računa o rasporedu zgrada i njihovoj funkciji, kao i rasporedu industrijskih, stambenih i rekreativnih zona, a sve u cilju smanjenja buke na optimalni nivo.

Deo planiranja i izgradnje, što takođe predviđa ovaj predlog zakona, su i akustična merenja i izrada strateških mapa buke koja će obuhvatiti sva ona mesta na kojima je zagađenje bukom intenzivno, velike gradove, glavne puteve, železnice, aerodrome.

U skladu sa izradom strateških mapa buke i akustičnim merenjima naseljenih mesta, lokalne samouprave će biti dužne da odrede tzv. „tihe zone“, odnosno oaze u naseljima i širim gradskim područjima. Ovde posebnu pažnju treba obratiti, odnosno posebno treba voditi računa o nivou buke u blizini škola i bolnica.

Iako možda ne zvuči kao posebno opasan oblik zagađenja, tokom decenije istraživanja su pokazala brojne posledice prekomerne buke po zdravlje onih koji su joj izloženi. Najočiglednije je da povećani nivo buke utiče na probleme sa sluhom i ranim gubljenjem sluha. Buka izaziva i loše posledice kod dece, dovodi do poremećaja koncentracije i smanjenja memorije, a samim tim stvara probleme u učenju i smanjuje njihovu sposobnost da rešavaju zadatke.

Zagađenje bukom dovodi se u vezu sa posledicama rizikom razvoja anksioznosti i depresije. Buka se dovodi čak i u vezu sa bolestima kardio-vaskularnog sistema. Svakog dana 70 miliona Evropljana je izloženo buci od preko 55 decibela samo zbog bučnosti saobraćaja. Za ilustraciju, za kvalitetan san, prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, buka ne bi smela da prelazi 30 decibela.

Da bi zakon o kome danas raspravljamo uspeo u svoj svojoj svrsi, a to je zaštita građana od buke, odnosno njihov mir, neophodno je da se on dosledno i sprovodi. Za one koji se budu oglušili o zakon, odnosno koji ga budu kršili, predviđene su i odgovarajuće kazne i to je dobro.

Predlogom zakona predviđeno je da će komunalni milicajci moći da mere nivo buke i što je značajnije da će na licu mesta moći da upozore one koji su odgovorni za incident, odnosno da izdaju prekršajnu prijavu i da privremeno oduzmu opremu kojom se građani uznemiravaju. Velika je odgovornost na jedinicama lokalne samouprave koje su dužne da utvrđuju mere i uslove zvučne zaštite od buke.

Ova zakonska rešenja pozitivno će uticati na sve građane jer će se smanjiti izloženost štetnim efektima buke tamo gde oni mogu ugroziti zdravlje ljudi i životnu sredinu. Preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite, poboljšaće se i kvalitet života građana.

Zadovoljstvo mi je da je Vlada Republike Srbije prepoznala ozbiljnost problema zagađenja bukom i da je odlučila da u njegovom rešavanju prati savremenu praksu EU. Nadam se da će i u budućnosti biti prepoznat značaj dugoročnog planiranja kako bi se problemi zagađenja uspešno rešavali i pre nego što nastanu.

Ovaj predlog zakona predstavlja značajnu novinu i približava Srbiju najboljim praksama iz sveta i s toga će poslanička grupa SPS podržati ovaj predlog u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći na listi predstavnik poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija Slavenko Unković.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, zagađenje bukom postalo je jedno od glavnih obeležja urbanih sredina velikih gradova, a ugostiteljski objekti su glavni zagađivači životne sredine tih gradskih delova. Kvalitet životne sredine se, pored ostalog, meri i parametrima koji pokazuju nivo buke pojedinih gradskih kvartova.

Predlogom ovog zakona predviđa se uspostavljanje jedinstvenog sistema i utvrđivanja mera zaštite kako bi se smanjili štetni efekti buke na zdravlje ljudi. Ovim izmenama zakona preciznije se definiše buka, proširena je lista izvora buke, kao i mere zaštite i ovlašćenja nadležnih organa za merenje buke.

Izmenama zakona daju se ovlašćenja komunalnoj miliciji lokalne samouprave da mogu da mere i kontrolišu buku iz ugostiteljskih objekata i to je jedna od najznačajnijih novina ovog zakona. Moći će da opomenu one koji krše pravila, da izdaju prekršajni nalog, da privremeno zatvore objekat i da oduzmu sredstvo sa koga se emituje buka.

Cilj je da se reaguje odmah po prijavi građana i oni će moći na licu mesta sa uređajima kojima budu opremljeni da izmere buku i izriču zaštitne mere. Mere svakako nisu uperene protiv ugostitelja koji poštuju propise, nego samo protiv bahatih i neodgovornih vlasnika ugostiteljskih objekata.

Dosadašnjim zakonom inspektori su prvo opominjali ugostitelje, posle toga su zakazivali merenje buke i naravno često najavljeno zakazivanje merenja ne predstavlja pravu sliku realnog stanja emitovanja buke u pojedinim delovima. Da ne pričam o tome da su neki lokali privilegovani i da ih inspekcijski nadzor zaobilazi gotovo redovno.

Svi znamo da je inicijativa izmene zakona potekla od grada Beograda i sigurno su tu najveći problemi ove vrste. Odavno su poznati problemi stanara Cetinjske i Zetske ulice u Beogradu.

Danas ću predstaviti jedan veliki problem u centru grada Novog Sada. Naime, radi se o ulici Laze Telečkog koja se nalazi u strogom centru grada. U ulici dužine oko 200 metara nalazi se pedesetak raznoraznih lokala. Svakodnevno, a posebno vikendom, okuplja se na hiljade ljudi do ranih jutarnjih sati. Veliki broj lokala ne poštuje nikakve mere, a posebno kada je u pitanju glasna muzika i svaka druga vrsta buke sa ulica itd, odnosno sekundarne buke. I pored redovne kontrole nadležnih inspekcija i sankcionisanja neodgovornih ugostitelja, ovaj problem već godinama ne može da se reši. Građani su u situaciji da ne mogu da spavaju ili to mogu samo da uz pomoć lekova. Na njihov poziv komunalna inspekcija izađe i po njihovom odlasku opet nastaje nesnošljiva buka.

Pored ovog velikog problema, stanari ovog dela grada ugroženi su i na taj način što ne mogu da prodaju ni svoje nekretnine, odnosno vrednost njihove imovine i stanova je daleko ispod tržišnih vrednosti i to je ogroman problem za njih. Ima jedan primer iz 2017. godine kada je vlasnik stana od 120 kvadrata nekretninu prodao za 48.000 evra, jer nije mogao da izdrži nesnosnu buku i život u tim okolnostima.

Neki građani su čak gradu Novom Sadu ponudili svoje nekretnine da ih otkupe po realnim cenama jer su se ljudi umorili više od stalnog prijavljivanja ugostitelja koji ne mogu i koji krše pravila i ugrožavaju ostale građane.

Nadamo se da će ovim izmenama zakona u velikoj meri biti rešeni ovakvi i slični problemi. Novčane kazne koje su predviđene ovim izmenama zakona će sigurno pomoći da se na bolji način rešavaju problemi.

Naime, ugostiteljima koji emituju buku veću od graničnih vrednosti biće izrečene kazne u iznosu od 250.000 do 500.000 dinara, što je zaista velika kazna, a u slučaju da ponove prekršaj u periodu od godinu dana ta cifra će ići i do 1.000.000 dinara. Ovo su ozbiljne mere koje će sigurno dati rezultate ako se na pravi način krene u rešavanje ovih problema. Lokalne samouprave su odgovorne za svaku aktivnost i nepreduzimanje mera protiv onih koji krše propise i često se stekne utisak da vlasti nisu htele da se upuste u rešavanje problema buke.

Bitno je da je ovim novim zakonom omogućimo da lokalne vlasti mogu i moraju svoje resurse upotrebiti tako da budu efikasniji nego što je do sada bilo.

Izmenama zakona propisuje se da o održavanju javnih skupova, zabavnih i sportskih priredbi i drugih aktivnosti na otvorenom i zatvorenom prostoru koji mogu dovesti do prekoračenja graničnih vrednosti buke odlučuju lokalne samouprave. Mere zvučne zaštite određuju jedinice lokalne samouprave na zahtev organizatora. Organizator je dužan da zahtev podnese u roku od 20 dana pre početka manifestacije i ovo je takođe značajna novina. Svakako zakon je jako potreban za naše građane i Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku, gospodinu Unkoviću.

Sledeći na listi je predstavnik poslaničkog kluba PUPS – „Tri P“, uvaženi narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine Krkobabiću, uvažena ministarsko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjem dnevnom redu sednice nalazi se predlog novog Zakona o zaštiti od buke.

Na samom početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za. Predlogom novog Zakona o zaštiti od buke koji se nalazi na dnevnom redu današnje sednice predstavlja i u praksi dokazuje proklamovane namere ove Vlade da u narednom periodu veću pažnju posveti rešavanju problema zaštite životne sredine kao bitnog faktora očuvanja prirode.

Većina nas koji živimo u velikim gradovima, pa sve više i u većim mestima može i lično da posvedoči da je buka kao povišeni i ometajući zvuk odavno sve više onaj faktor koji štetno utiče na čovekovo psihičko i fizičko zdravlje, te da je stoga potrebno da se sistematski poradi na njenom smanjenju normalno kroz određene zakonske okvire.

Iako je ovaj problematika na prvi pogled možda ne tako značajna i javnosti vidljiva kao drugi aspekti životne sredine ipak se u praksi može videti da su i na ovom planu učinjeni određeni koraci na zaštiti najugroženijih od buke, kao što su na primer postavljanje zvučnih barijera na pojedinim deonicama našeg glavnog autoputa koji prolazi kroz veća naseljena mesta gde su stambene zgrade bile u njegovoj neposrednoj blizini.

Međutim, moram da naglasim da nije svuda to urađeno. Na primer na autoputu na Koridoru 10 autoput prolazi kroz dobar deo naselja grada Niša, kroz naselje Ratko Jović i Branko Bjegović, tik uz same zgrade i kuće i da nisu postavljene barijere niti na jednom mestu i to već u dužem periodu. Zato je važno, poštovana ministarko, da imate ovu informaciju i da eventualno utičete na otklanjanje ovih nedostataka.

Sa druge strane, sa ponosom mogu da kažem da je naša gradska uprava u Nišu među prvima od većih gradova ispunila svoje zakonske obaveze i uz partnerstvo sa IPA fondovima uspela da izgradi strateške karte buke za urbano gradsko područje razvrstano prema njenim izvorima. Posebno je zadovoljstvo što smo danas isto čuli od kolega da je Niš jedini grad koji je to uradio.

U odnosu na važeći zakon predlog o kome danas raspravljamo donosi daleko razrađenija rešenja u tom pravcu. U novom Predlogu zakona je za razliku od starog precizirano na koje se slučajeve ovaj zakon ne primenjuje, a kao takvi su definisani i izvori buke koji nastaju u radnom mestu i okolini, u prevoznim sredstvima, odvojenih aktivnosti od zvučnog oglašavanja, u vršenju verskih obreda i slično.

Takođe, može se zaključiti da su u ovom zakonu na korektni način definisane nadležnosti subjekata zaštite životne sredine, a to su Republika preko ministarstva i Agencije za zaštitu životne sredine, Pokrajina, jedinice lokalne samouprave i naučne i stručne organizacije i pravna lica i preduzetnici.

U novom zakonu su sada prepoznate i neke konkretne situacije, a posebno važnom smatram onu iz člana 19. u kome se predviđaju mere zaštite od buke iz ugostiteljskih objekata po kojoj će vlasnici ugostiteljskih objekata u kojima se emituje muzika biti dužni da obezbede uslove i mere zvučne zaštite, a u članu 32. je definisano da će tu kontrolu moći da vrši komunalna milicija, uz pravo naplate kazni uz privremeno oduzimanje predmeta koji su izvor buke, uz mogućnost pokretanja postupka za zabranu obavljanja delatnosti, što u prethodnom zakonu nije bio slučaj.

Nadamo se da je ovim, napokon, stvoren jasan pravni osnov za razgraničenje nadležnosti i postupanja državnih organa u ovakvim slučajevima kada će se u buduće znatno oštrije i efikasnije postupiti po prijavama za galamu iz tih objekata u sitnim noćnim satima kad joj vreme nije.

Pored ove najvažnije odredbe novi zakonski predlog detaljnije definiše i obaveze i ostalih subjekata u ovoj oblasti. Tu će u perspektivi najveći posao biti na jedinicama lokalne samouprave koje će u narednom periodu morati da izvrše akustično zoniranje svojih teritorija i urbanih područja, te da u skladu sa dobijenim rezultatima odrede tzv. tihe zone, pre svega oko bolnica i škola, gde će nastojati da se sistematskim merama buka svede na najmanju moguću meru.

Na Republici i pokrajini će takođe biti veliki posao da izvrše dovršenje karata ugroženosti bukom duž svih važnih putnih i železničkih pravaca u državi i da se u skladu sa tim reaguje postavljanjem novih zvučnih barijera na najugroženijim mestima. Ta mesta su, pored ostalih i ova mesta koja sam naveo u prethodnom delu, u delu grada Niša.

Kod drugih pitanja životne sredine mislim da će najvažnije biti da sami kao građani podignemo svest o tome da nas buka sve ugrožava i da nastojimo da je što manje pravimo. Na žalost svedoci smo da to nije slučaj, jer je dovoljno samo izaći iz ove zgrade i slušati stepen buke na ovoj raskrsnici koja je jedna od najprometnijih u Beogradu, a tako je verovatno u svakom većem gradu.

Zato apelujem, iako je naša saobraćajna policija opterećena raznim drugim stvarima, ona bi definitivno trebala da deo pažnje posveti i ovom besomučnom nesavesnom korišćenju automobilskih sirena u našim gradovima, te da se za takve pojave sistematičnije i češće izdaju prekršajni nalozi, pa bi se onda i stepen te buke u gradskim aglomeracijama bar malo smanjio.

Poštovani narodni poslanici s obzirom da se radi o značajnim zakonskim rešenjima koji treba da pruže našim građanima zaštitu od buke, lično ću u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima. Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona. Takođe poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovana ministarko, u potpunosti podržavam izražene ocene i stav potpredsednika Skupštine Stefana Krkobabića o radu vašeg ministarstva i vas lično i ja vam zahvaljujem na tome. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem se uvaženom narodnom poslaniku, predstavniku poslaničkog kluba PUPS „Tri P“ Hadži Miloradu Stošiću.
Sledeća na listi, uvažena narodna poslanica dr Nina Pavićević, predsednik poslaničkog kluba SPS. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicama, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije.

Danas na dnevnom redu ponovo tema koja predstavlja globalni problem modernog sveta, problem koji je posledica čovekovog delovanja, koji je isto tako čovek mora da reši. U pitanju je buka u životnoj sredini. Problem koji je možda često zanemarivan kao ekološki problem jer se posledice buke ispoljavaju postepeno, pa ih ljudi često i ne primećuju odmah.

Buka je u stvari jedan neželjeni zvuk koji ometa čoveka pri odmoru i radu, jedan od oblika zagađivanja životne sredine, koji poslednjih godina postaje sve veći problem, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Ako pogledamo kroz istoriju, još u starom Rimu postojala su pravila za sprečavanje i uznemiravanje Rimljana od buke koji su stvarali gvozdeni točkovi dvokolica pri kretanju po kamenoj podlozi.

Da podsetim da je u Evropi još u srednjem veku bilo zabranjeno korišćenje kočija tokom noći, kako se ne bi narušavao mir stanovnika. Buka je pratilac sredine u kojoj živimo, radimo, čak i na odmoru i na putu do svog radnog mesta. Ispitivanja vršena još pre dvadeset godina pokazala su da je oko 150 miliona ljudi u zemljama visokog tehnološkog razvoja, čak u svojim domovima bili izloženi zvučnim pritiscima, višim od 65 decibela. Zbog toga su razvijene zemlje sveta prepoznale ovaj problem i na buku se ukazuje kao na glavni činilac koji značajno ugrožava zdravlje i radni potencijal ljudske populacije.

U našoj zemlji, u glavnom gradu Beogradu buka se kontroliše još 70-ih godina prošlog veka. Buka predstavlja prateću i neizostavnu pojavu savremenog načina života, nastaje kao rezultat ljudskih aktivnosti, a poseban faktor rizika predstavlja i velika gustina saobraćaja, prenatrpanost urbanih centara velikim brojem automobila, i zato saobraćaj i predstavlja glavni ekološki problem koji mora da se rešava ne samo sa stanovišta zagađivanja vazduha, već i sa stanovišta proizvođača velike buke, jer 80% buke u gradovima upravo stvaraju automobili, tj. automobilski saobraćaj.

U komunalnoj sredini glavni uzroci buke su osim saobraćaja i industrija, građevinski javni radovi, velike sportske priredbe, velike muzičke manifestacije na otvorenom, ali svakako u javnosti centralno mesto zauzima pitanje rada ugostiteljskih objekata i buke koju izazivaju zabavno muzički programi na otvorenom.

U zatvorenom prostoru izazivači buke su i razni servisni uređaji, kao i radio, TV aparati i drugi uređaji za emitovanje, kao i kućni aparati. Slobodno možemo reći da je buka jedan od glavnih zagađivača naše sredine, odnosno nevidljivi crv u jabuci ili kako se to obično kaže nemilosrdni mučitelj. U Republici Srbiji je Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini donet još 2009. godine, a kasnije je dopunjen. Na snazi su i podzakonski akti, odnosno uredbe o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanje i štetnih efekta buke u životnoj sredini sa još nekoliko pravilnika.

Neretko problem buke institucije smatraju luksuzom koji mogu da reše samo bogate zemlje, ali nije tako. Ovim problemom zaštite životne sredine moramo se baviti svi, jer se radi o zdravlju stanovništva. Naš cilj mora biti izbegavanje ili smanjenje na najmanju meru štetnih uticaja buke, kako na životnu okolinu, tako i na zdravlje ljudi. Buka se mora smanjivati i koji god izvor buke bio u pitanju, bilo na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Zato danas i govorimo o novom predlogu zakona i mi iz SPS ističemo važnost izrade karata za sve aglomeracije.

Inače, strateške karte će biti izrađene za sve glavne puteve i aerodrome u Srbiji, dok će za gradove Beograd, Kragujevac, Subotica, strateške karte izrađivati lokalna samouprava.

Na moje zadovoljstvo, do sada ova karta je izrađena samo za grad Niš, a biće iza preostale četiri aglomeracije, do 30. juna 2024. godine. Na osnovu podataka iz karata, propisano je donošenje akcionih planova za zaštitu od buke. Novi zakon donosi preventivne mere od buke, koje se odnose i na oblast planiranja i izgradnje, što se posebno odnosi na međusobni prostorni raspored infrastrukture industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata. Ne mogu, a da ne pomenem da novi zakon donosi i kaznene odredbe koje predviđaju sankcije za prekršaje pravnih i odgovornih lica organa uprave i lokalne samouprave. Upravo zbog toga, informisanje javnosti i podizanje svesti građana o značaju buke je veoma bitno.

Kao primer, istakla bih saradnju dva ministarstva, ministarke Vujović i našeg ministra Branka Ružića koji su pre par dana potpisali Protokol o saradnji dva ministarstva. Naime, reč je o pilot projektu – Uticaj učenika u zaštiti životne sredine. Složićete se sa mnom, škole bi trebalo više pažnje da posvete problemima vezanim za zaštitu životne sredine, a ne da to bude samo jedan dan u godini, 20. aprila kada se obeležava Dan zaštite od buke. Prosto ne smemo dozvoliti da u ovoj digitalnoj eri deca prvo nauče da koriste mobilni telefon, a kasnije da pišu buka. Ako se neke navike koje smo bili primorani da usvojimo tokom ove pandemije, transformišu u strukturne promene u ponašanju, naša životna sredina i te kako može biti drugačija.

Naime, govorim o tome da smo bili primorani da manje koristimo automobile, bili smo primorani na rad od kuće, možda smo time doprineli malo čistijoj i zdravijoj sredini. Jednog dana kada sve ovo ostane iza nas, svaka mera da ponovo oživi i ojača ekonomija, imaće direktan uticaj na način na koji živimo, ali i na samu životnu sredinu širom sveta i biće mera na generacijama. Zato je na nama da izbor u budućnosti napravimo sami i zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeća na listi je uvažena narodna poslanika Ivana Nikolić, predstavnik poslaničkog kluba "Aleksandar Vučić - Za našu decu". Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovana gospođo Vujović, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o veoma važnom zakonu, o Predlogu zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, što je svakako značajna oblast kada govorimo o životnoj sredini i što je sasvim sigurno danas mnogo popularnija tema nego u nekom prethodnom periodu.

Oblast životne sredine je oblast koja je uvek važna, ali, složićete se da pod jedan ova tema na ovakav način nije bila tretirana u nekom prethodnom periodu kada su neki koji su vršili vlast u prethodnom periodu imali svo vreme ovoga sveta da urede mnoge oblasti, pa i oblast životne sredine. Ali, danas se o životnoj sredini govori i deluje kroz konkretne projekte, kroz planove i kroz intenzivni rad na terenu.

Pod dva, ova tema se nikada nije politizovala ovako kao što se danas to radi. Nažalost, mi u Srbiji imamo, mogu blago da kažem, neprijatelje, strane plaćenike, koji zarad interesa nekih drugih država, koji pre svega zarad svojih ličnih interesa, rade protiv svoje zemlje. Tu imamo jednu činjenicu da se ogromne količine novca slivaju, kada su ove stvari u pitanju, koje pojedinci dobijaju, kako bi pre svega naneli štetu državi Srbiji, kako bi naneli štetu predsedniku Aleksandru Vučiću i kako bi poslali ružnu sliku o svojoj zemlji, kako Srbija ne bi bila više tako interesantna destinacija za nove investicije i kako bi zaustavili evidentni napredak naše države.

Danas kada Srbija beleži najbolje rezultate u ekonomiji, u uslovima kovid krize, pandemije koja je zahvatila čitav svet i koja je paralelno uspela da pomogne privredi i građanima, mi zaista možemo da kažemo da ćemo još intenzivnije nastaviti, a videli smo da možemo, i prethodne godine i ove godine, u uslovima kovid krize, da se snažno borimo za realizaciju svih projekata, kako iz ostalih oblasti, tako i iz oblasti zaštite životne sredine.

Obzirom na to da smo juče dosta informacija čuli od ministra finansija kada su u pitanju izuzetni rezultati i pobede Srbije, zahvaljujući pre svega odlučnoj i mudroj politici predsednika Aleksandra Vučića još od 2014. godine kada je bio premijer, vidimo takođe i da se snaga države ogledala i u paketima pomoći i privredi i građanima, ali i nabavci medicinske opreme, izgradnji bolnica, nabavci vakcina i, evo vidimo juče, i nabavci novog leka da se što brže zaustavi širenje ove bolesti.

Možemo da kažemo da su naše javne finansije stabilne, novca imamo i činjenica je da sva obećanja koja je dao predsednik Aleksandar Vučić, da sva obećanja koje da Vlada Republike Srbije, ispunjavamo u dan i u dinar.

Ono što je svakako značajno jeste činjenica da na osnovu rezultata iz trećeg kvartala ove godine i projekcije našeg rasta koji je bio definisan na 5,6%, mi imamo podatak da je rast 7% za ovaj kvartal, što direktno za naše građane znači povećanje penzija, povećanje plata, što znači realizaciju svega onoga što je predstavljeno u planu "Srbija 2025".

Zato smo u prethodnom periodu usvojili dosta zakona, kao i ovaj o kome danas govorimo, a to je da se određene oblasti definišu i da se na celovit način usklade sa propisima EU.

Kada govorimo o ovom zakonu vi ste detaljno, gospođo Vujović, jutros objasnili, važno je da se uspostavi jedinstven sistem i utvrde mere zaštite od buke, kako bi se smanjili štetni efekti na zdravlje ljudi, a Predlog zakona definiše i određene granične vrednosti i te informacije će biti dostupne i građanima.

Dakle, mi donosimo zakone, borimo se i stvaramo od Srbije što bolje mesto za investicije, za što bolji kvalitet života naših građana, za što bolju životnu sredinu i polako, korak u korak, po sve više parametara mi možemo da idemo u korak i sa najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta, zahvaljujući, ponavljam, mudroj, odgovornoj, državotvornoj politici predsednika Aleksandra Vučića.

Mi smo zemlja koja stvara odlične rezultate, o čemu svedoče neki mnogi događaji iz prethodnih dana, zemlja koja beleži sjajne rezultate i u finansijskom smislu, i u tehnološkom smislu, i u ekonomskom smislu, a pokazali smo kako možemo i da se borimo i sa izazovima, kada je u pitanju digitalizacija, a i kada je u pitanju Zelena agenda.

Kako to mnogima smeta i kada su iscrpeli sve resurse, a oni su, određeni ljudi, i dalje na platnom spisku Dragana Đilasa, imaju zadatak da konstantno napadaju predsednika Aleksandra Vučića, uz ove poslednjih dana intenzivne orkestrirane napade i iz regiona, naročito prethodnih dana kada smo imali snažnu borbu predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije za očuvanje vitalnih interesa za živote naših ljudi na KiM.

Sa druge strane, mi imamo nasilje, imamo psovanje, imamo odsustvo elementarne kulture, imamo odsustvo domaćeg i kućnog vaspitanja, imamo odsustvo bilo kakve odgovornosti za izgovorene reči i imamo prikazivanje tih nekih kreativnih ideja, da ne kažem možda i besa, i iznošenje mišljenja i stavova kroz razbijanje stranačkih prostorija SNS i u Novom Sadu. Dakle, samo prostakluk i nasilje, bez ikakvih ideja i argumenata.

Evidentno je da se Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Marinika Tepić i njihovi glasnogovornici bave sopstvenim interesima, da traže način kako da nanesu štetu ugledu Srbije, kako da ruše predsednika Aleksandra Vučića i naročito sada kada ih hvata panika pred izbore, jer znaju i oni da ideju nemaju, da program nemaju i da nemaju podršku od građana Srbije. Oni imaju samo stotine miliona evra pokradenih od građana Srbije i oni su okupljeni samo oko dve stvari - da pune sopstvene džepove, a druga je da ruše predsednika Aleksandra Vučića, ne birajući sredstva, napadajući mu i majku, majci žele ovo, sinu ovo, ćerci ono, bratu ovo, itd. To im je sav posao. Dakle, svi zaposleni u firmi Dragana Đilasa, zaposleni u firmi "Multikom" imaju jedan jedini posao, da ruše predsednika Aleksandra Vučića, legitimno izabranog predsednika, koji je dobio podršku od preko dva miliona ljudi u Srbiji, dok bi oni da dođu na vlast bez izbora.

Pred sam kraj želim da kažem da smo juče takođe imali priliku da čujemo i podatak o BDP. Mi ćemo 2021. godinu završiti sa BDP od skoro 52 milijarde evra, a 2012. godine taj podatak je bio svega 33 milijarde evra, čak 20 milijarde evra manje. Evo, videli smo koliko je prostora imalo da Srbija napreduje i da se uradi sve ovo što smo mi u prethodnom periodu uradili.

Otuda i ne čudi informacija da trenutno imamo izgradnju sedam auto-puteva, da imamo intenzivnu izgradnju domova zdravlja, bolnica, škola, vrtića i mnogo značajnih projekata velike vrednosti.

Vi ste, gospođo Vujović, pre tri dana bili u Mionici, a pre toga ste posetili i grad Valjevo, dakle, još jedna poseta Kolubarskom okrugu, ali malo pre posete Valjevu bili ste u opštini iz koje ja dolazim, u Ubu. Održali smo sastanak u vezi sa Regionalnim centrom za upravljanje otpadom "EKO-TAMNAVA" u Kaleniću.

Taj projekat, kao i tema Termoelektrane „Kolubara B“ u Kaleniću, koju je predsednik kandidovao kroz plan Srbija 2025, bili su interesantni nekima samo u predizbornim kampanjama, ali videli smo na tom sastanku, i vi ste govorili o tome u izjavi za medije, da se sada intenzivno na tome radi. Ljudi treba da znaju da je to jedan projekat koji obuhvata sigurno pola miliona ljudi u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu i određene opštine na teritoriji grada Beograda. To je projekat koji će na sveobuhvatan način rešiti problem pre svega čvrstog otpada.

Zato su nam važna zakonska rešenja koja su doneta u prethodnom periodu. Zato nam je važno i ovo zakonsko rešenje o kojem danas govorimo, jer oblast i pitanje zaštite životne sredine treba da rešavamo na konkretan i na jasan način. Treba da stvorimo uslov da novac koji možemo da iskoristimo da ga iskoristimo na adekvatan način kako bismo zaista za rezultat imali i zdraviju i lepšu životnu sredinu. Zahvaljujem.