Zahvaljujem.
Sledeći na spisku je uvaženi kolega Dejan Kesar.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, cenjena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog Zakona o zaštiti buke i ciljevi tog važnog zakona jesu višestruki.

Sa jedne strane usmereni na proces usklađivanja zakonskog akta sa direktivama Evropske unije, i sa druge strane ostvarivanje svih neophodnih i značajnih procesa kako bi unapredili sistem zaštite od buke u životnoj sredini u Republici Srbiji.

I ovaj Predlog zaista jasno pokazuje nameru Vlade i resornog ministarstva da nam zaštita životne sredine bude na visokom mestu prioriteta, kao što je to navela i premijerka Brnabić u svom ekspozeu prilikom formiranja Vlade.

Vaše Ministarstvo i vi ministarka od kada ste na čelu Ministarstva ste uradili za temu zaštite životne sredine zaista mnogo.

Nemojte da se osvrćete na napade ovih predstavnika bivšeg mafijaško-tajkunskog kartela, kada vam spočitavaju da temu zaštite životne sredine niste postavili na mesto gde i ona danas pripada.

Svi možemo da se setimo šta su njihovi predstavnici radili dok su se nalazili na čelu tog Ministarstva i kako su pljačkali i budžet Republike Srbije i budžet tadašnjeg Ministarstva, kako bi obezbedili pare za finansiranje nekadašnje DS i kako bi obezbedili pare za svoje džepove.

Tada pod akcijom „Očistimo Srbiju“ očistili su budžet Republike Srbije za više miliona evra, a nisu očistili ni jednu deponiju do 2012. godine.

Svakako nama tema zaštite životne sredine jeste osnovni prioritet, kao što nam je i bio osnovni prioritet da 2012. godine sprovedemo mere fiskalne konsolidacije da bismo našim građanima obezbedili i nove autoputeve, nove škole, nove bolnice, nove institute i sve ostalo, ali ono o čemu sam ja pričao na nekim ranijim sednicama jeste da se mi u poslednje vreme susrećemo sa određenim zelenim pokretima koji se danas ne mogu smatrati zelenim pokretima nego se oni samo kriju iza tog imena, a direktno su pod palicama određenih političkih stranaka koje se danas bore da opet uđu u vlast, da opet sednu u fotelje kako bi pljačkali građane Srbije.

Oni to pravdaju time, a to je upravo ona fabrikovana laž i služi se samo lažima od 2012. godine kako bi nama Srpskoj naprednoj stranci spočitavali one dobre stvari koje mi radimo da građani Srbije u poslednje vreme imaju više poverenja u pokrete nego u političke stranke i da su se građani u određenom stepenu zasitili političkih stranaka, ali onda moram da postavim pitanje tim zelenim pokretima – kako je moguće da u junu 2020. godine Srpska napredna stranka i lista Aleksandar Vučić osvoji preko 60% glasova? To je zato što imamo poverenje naših građana, a građani isključivo samo gledaju rezultate koje smo mi napravili od 2012. godine.

Ti zeleni pokreti koji se još nazivaju - zeleni džihad, oni će se samo služiti lažima i služiti svime onim negativnim da bi zamaskirali sve one loše stvari koje je bivši režim radio do 2012. godine.

Oni će pozivati na proteste, oni će pozivati na demonstracije, oni će pozivati na sve nasilno samo kako bi uspeli da minimalizuju one naše rezultate koje vide svi građani Srbije, a to je da ćemo do kraja godine uspeti da počnemo ili da završimo devet autoputeva, danas imamo tri kovid bolnice, danas imamo platu od 560 evra, danas je minimalna zarada dva puta veća nego u njihovo vreme.

A, šta rade ti zeleni pokreti? Ti zeleni pokreti idu u Brisel, idu u strane ambasade kako bi dobili podršku ne za svoju politiku, nego za politiku opozicionih stranaka koji su ovu Srbiju uništavali do 2012. godine.

Vama su, ministarka i vašem ministarstvu, spočitavali problem Vinče. Taj problem Vinče je problem star 70 godina. Zašto onda nisu rešili ovi stručnjaci od 2000. godine taj problem Vinče, nego nama spočitavaju?

Onda na tu istu Vinču dovedu ljude iz Evropskog parlamenta, ali dovedu ljude, ne stručnjake, dovedu ljude koji se otvoreno zalažu za nezavisnost Kosova. Direktno sa te deponije Vinče te iste evropske predstavnike odvedu „N1“, kako bi tamo pozivali na nezavisnost Kosova. Kada vide da im to ne uspeva, onda pozivaju svoje istomišljenike da dođu na demonstracije i proteste. I, odu na proteste, odu na Brankov most, zatvore Brankov most, drže ljude, drže porodice i njihovu decu u automobilima dva sata da bi oni pričali, ne o ekološkim temama, nego da bi pričali sve najgore protiv Aleksandra Vučića i protiv Srpske napredne stranke.

Oni tu podršku nemaju samo od evroparlamentaraca, nemaju podršku od stranih ambasada, oni imaju podršku i od određenih medija, a ti mediji su danas tajkunski mediji i mi moramo određene stvari da nazovemo pravim imenom.

Oni će vas stalno ubeđivati da ovde u Srbiji ne postoji sloboda medija, a ja ću građane da obavestim da od 2012. godine na teritoriji Srbije su se otvorili mediji „N1“, „Nova S“, „Euronews“. Ako pogledate, i „N1“ i „Nova S“ ne podržavaju ono što radi Aleksandar Vučić, ne podržavaju ono što radi SNS, ministri, narodni poslanici. Vi ste na njihovim portalima svakodnevno mogli da vidite najgore uvrede i na račun Vladimira Orlića i Sandre Božić i Aleksandra Martinovića i na vaš račun, ministarka, ali najviše na račun Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Evo, juče smo videli nove napade na ministra Sinišu Malog. Oni počinju da fabrikuju laži koje su u potpunosti reciklirane. Oni počinju da opet sprovode mantru koju su sprovodili pre nekoliko godina, da ministra Malog optuže da ima neke nekretnine, ali nije cilj da se optuži Siniša Mali. Cilj je na kraju da se optuži Aleksandar Vučić. Tih 24 stana, koje oni spominju, pa oni mogu da ih danas pomnoži i sa 10 i sa 100, i mogu da kažu da Siniša Mali ima 2.400 stanova, ali tema tih napada jeste da se zaštite marifetluci Dragana Đilasa, da se zaštiti kako je on stekao enormno bogatstvo dok je bio gradonačelnik Beograda, kako dok je upravljao „Multikom grupom“, a u toj istoj „Multikom grupi“ danas rade i Marinika Tepić i Slaviša Nikezić i njegov Bojan Bjelić, nekadašnji gradski menadžer koji je optužen za zloupotrebu položaja prilikom renoviranja Vojvode Stepe i svi drugi koji su bili sa njim u vrhu tadašnje beogradske vlasti.

Šta je bitno? Bitno je, kao što sam rekao, da se ne otkrije kako je Dragan Đilas posadio 68 miliona na 17 računa po belom svetu, gde je razlika do 619 miliona, odakle Draganu Đilasu danas 22 miliona evra samo u nekretninama koje je on prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Kako je moguće da niko od nas ovde 180 nema ni jedan posto od tih 22 miliona?

Kako ste stekli 22 miliona? Tako što ste bili izuzetan preduzetnik u Češkoj, pa ste prilikom započinjanja političke karijere prijavili 70.000 evra u ušteđevini i neki stari automobil i to je bilo sve sa čime ste počeli i onda ste nekoliko godina kasnije došli do toga da osnivate političku stranku i da se vi i vaš megafon Marinika Tepić vozite po Srbiji automobilima od po 100.000 evra. To je tema. To je tema, da se zamaskira kriminal onih koji su Srbiju uništavali do 2012. godine. Ali, centralna tema jeste da se opet optuži Aleksandar Vučić.

Na njihovu žalost, moram da im kažem da Aleksandar Vučić nema nijedan račun po belom svetu zato što njemu nije interes da se obogati. Njemu je interes da ova Srbija napreduje, da bude prosperitetna, da ima veće plate i penzije.

Nemojte da se služite svaki dan novim i novim lažima kako biste uspeli da ga dehumanizujete porodicu Vučić sa krajnjim ciljem da srušite Aleksandra Vučića, da se vratite na vlast, da se vratite u vaše fotelje kako bi sticali milione, da prodajete građane Srbije, da prodajete narod na Kosovu i Metohiji zato što vi u tome vidite samo zaradu.

Vi kažete da je 24 stana proizašlo iz nekih pandorinih papira, a da li u tim pandorinim papirima postoji kako je Vuk Jeremić dobijao 200.000 dolara iz Katara? Da li u tim pandorinim papirima piše kako su mu Patrik Ho i Lozo uplaćivali 5,3 miliona, od toga 1,3 miliona na račun njegove PR agencije? To sigurno ne piše, ali i da piše, vi to ne biste spominjali.

Da li piše u tim papirima da je Dragan Đilas koristio svoju „Multikom grupu“, da direktno sarađuje sa gradskim preduzećima i gradskim ustanovama i time na najgrublji način iskoristi svoju poziciju gradonačelnika do 2012. godine?

Ali, ne napadate vi iz opozicije, vi koji danas nemate ni 3% podrške, pa zovete na sva usta evroparlamentarce da ovde dođu, da vam donesu neki dekret, da možda u tom dekretu piše da njegovo veličanstvo Dragan Đilas danas stupa na vlast, iako nema podršku svojih građana. Tražite po belom svetu pomoć, ali ne možete da je dobijete zato što su i ti evroparlamentarci videli sa kakvim diletantima oni ovde imaju posla. Došli ljudi, rekli nam šta treba da uradite, vi otišli sa tih pregovora i za taj neuspeh okrivljujete opet Aleksandra Vučića, koji vam je dao mogućnost da pregovaramo o izbornim uslovima. A kada je SNS pregovarala o izbornim uslovima za vreme Borisa Tadića? Niko nije kao najveću opozicionu stranku hteo da nas primi, da razgovaramo o bilo čemu, a najmanje o izbornim uslovima.

Ali, sem Siniše Malog, imamo još jednu goru i jednu histeričniju kampanju koja se sprovodi poslednjih dana, a to je ono što oni nazivaju afera "Jovanjica". Nije to, gospodo iz opozicije, afera "Jovanjica". Tu nema nikakve afere. To je sudski postupak koji se vodi pred nadležnim sudovima, a vaša je potreba da napadate Aleksandra Vučića, Andreja Vučića i njegovu porodicu i zato vi to nazivate aferom. A znate šta je mnogo gore od toga? Zato što je to dokazana laž. To ne govorim ja, to ne govore poslanici SNS, to je rekla presuda Prvog osnovnog suda kada je onaj stručnjak koji je završavao treću godinu srednje škole u avgustu, kada su mu ocene bile 2 i 3, dokazani i osvedočeni lažov presudom Prvog osnovnog suda, kada je izgubio direktno od Andreja Vučića.

Ne da se Andrej Vučić nije čuo ni sa kim iz tog predmeta "Jovanjica", nije se čak ni video, a Miroslav Aleksić nastavlja sa svojim lažima i to samo pokazuje da je primetna histerija u redovima opozicije, da je primetna histerija u redovima tajkuna i mafijaša. Da li znate zašto? Zato što će se vrlo brzo saznati celokupna istina - ko je za koga radio, ko je sa kim radio, ko je od koga dobijao informacije, ko je sa kim bio u vezi od stranih agentura i određenih stranih ambasada sa ciljem da se uruši Aleksandar Vučić.

Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana dao jednu dobru izjavnu, a to je da je primetna histerija u određenim redovima, a pogotovo u određenim medijima, a ja bi ih nazvao tajkunskim medijima i među određenim policijskim službenicima zato što će se ubrzo saznati sve stvari koje se tiču afere "Jovanjica". Oni su svi zajedno mislili da su tu aferu dobro spakovali i da će to narod prihvatiti. To narod neće da prihvati zato što su videli šta radite i kada govorimo o Siniši Malom i kada govorimo o Andreju Vučiću i kada govorimo o deci Aleksandra Vučića. Vi samo sprovodite politiku histerije i mržnje.

Ta mržnja je viđena i u Novom Sadu, kada je sin Borislava Novakovića polomio Gradski odbor SNS samo zato što se ne slaže sa politikom SNS. Ko je od vas iz opozicije osudio napade na majku Aleksandra Vučića koje su iznesene od strane Marka Vidojkovića na tajkunskom mediju "Nova S"? Pa, niko. To je vama cilj. Vi ne možete u Srbiji da pobedite na osnovu političkog programa. Vi ne možete da pobedite na osnovu volje građana. Vi samo možete da pobedite na taj način što ćete svaki dan fabrikovati nove i nove laži isključivo usmerene ne Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, ali građani Srbije znaju ko radi za svoju zemlju, ko gradi auto-puteve, škole, bolnice, ko ne pristaje na ucene stranaca kako bi interese svoje zemlje stavio iznad svega, ko brani svoj narod na Kosovu i Metohiji. Građani vrlo dobro znaju ko je rasparčavao ovu zemlju, ko je davao nezavisnost na tacni Albancima danas u Prištini i ko je prodavao Kosovo i Metohiju zarad tapšanja po ramenu u stranim ambasadama. Najvažnije, znaju građani vrlo dobro ko je građane uništio dok je sebi punio džepove.

Hvala.

Zahvaljujem, uvaženom kolegi Dejanu Kesaru.
Sledeća je na listi narodna poslanica Rajka Matović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodne poslanice, pred nama se nalazi Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini.

Osnovni cilj donošenja novog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini jeste potpuno usklađivanje ove oblasti sa direktivama Evropske unije. Obzirom da je problem buke sve prisutniji i da buka u životnoj sredini može da predstavlja rizik po zdravlje ljudi, Evropska unija je 2002. godine usvojila direktivu o proceni i o upravljanju bukom u životnoj sredini.

Republike Srbija je donošenjem zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini 2009. godine delimično prenela obaveze iz direktive u svoje zakonodavstvo. Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini ovu oblast uređuje koherentno, celovito i koncipiran je tako da sadrži devet poglavlja.

Osnovne odredbe zakona definišu predmet zakona. Buka na koju se odnosi zakon jeste buka kojoj su izloženi ljudi i to u izgrađenim područjima, javnim parkovima, tihim zonama anglomeracija, tihim zonama izvan naselja, ali i u blizini škola, bolnica i zona osetljivih na buku.

Propisuju se izuzeci od primene zakona. Tako se zakon ne odnosi na buku koja nastaje u radnoj sredini, u prevoznom sredstvu, buku iz susednog domaćinstva, vojnih aktivnosti, domaćih i divljih životinja ali i zvučnog oglašavanja zvona verskih objekata.

Subjekti zaštite od buke predstavljaju sve nivoe vlasti od jedinica lokalne samouprave, preko autonomne pokrajine, pa sve do republičkog nivoa, odnosno do Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Veoma je bitno da se naglasi da se ovim zakonom definišu i mere ali i uslovi zaštite od buke.

Preventivne mere se ogledaju u prostornom, urbanističkom i akustičkom planiranju, a uslovi zaštite od buke su indikatori buke i granične vrednosti.

Takođe, ovim zakonom predviđena je i izrada strateških karata buke i akcioni planovi, kako bi u narednom periodu poboljšali našu životnu sredinu.

Lično, veoma mi je drago što je ovo još jedan u nizu od zakona koje donosimo u oblasti zaštite životne sredine, jer životna sredina nije nešto što nama pripada, već je to nešto što smo pozajmili od budućih generacija.

I dok se SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, trudi da svaki segment našeg društva poboljša, počevši od velikih infrastrukturnih projekata, puteva, pruga, železnica, bolnica, dovođenjem stranih investitora, pojedinci izgrednici našeg društva trude se da na svaki mogući način degradiraju i predsednika Republike Srbije, ali i celo naše društvo. Njima je način političke borbe psovanje majke predsednika Aleksandra Vučića, najmonstruoznije vređanje dece predsednika, izmišljanje najgnusnijih laži i o predsedniku, ali i o njegovoj porodici, o svakom časnom i poštenom članu SNS.

Nije to pristojna Srbija. Pristojni građani naše Republike vide i napredak društva, vide da je nezaposlenost smanjena, vide nova radna mesta, znaju da imaju sigurni zdravstveni sistem koji se zaista lavovski bori u ovom trenutku protiv korona virusa. Pristojni građani Republike Srbije nemaju skrivene milione evra po celom svetu kao njihov gazda Dragan Đilas. Njihov jedini cilj jeste da uruše pristojno društvo, kako bi ponovo mogli da državni novac prelivaju na svoje privatne račune po celom svetu. A o njima samima upravo govore najbolje oni, oni koji nemaju program, nemaju političku viziju, a predstavnici su im brilijantni dvojkaši, oni koji su jedva završili srednju školu sa prosekom dva koma nešto daju sebi za pravo da komentarišu bilo koga od nas. Bojkot izbora im je izgovor, jer su i oni svesni da im je cenzus od 3% veoma visoko, nedostižan, skoro pa kao Aleksiću i prosek u školi. Njihov način političke borbe jeste psovanje, vređanje i laganje. Naš način političke borbe jeste napredak Srbije i to građani veoma dobro prepoznaju, ukazujući nam poverenje na izborima.

Upravo zbog svih građana Republike Srbije, zbog velike većine koja nam je ukazala poverenje, ali i zbog građana čije poverenje tek treba da pridobijemo rezultatima, moramo da se trudimo da radimo još više i još bolje.

I ovaj zakon o kom danas raspravljamo je još jedan korak napretka modernoj i stabilnoj Srbiji i uređenoj, kakvu njeni građani zaslužuju. Stoga ću zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem svima koji su učestvovali u prvom delu sednice i ministarki Vujović na njenom učešću.
Nastavljamo posle pauze. Nastavak je u 15.00 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, pred nama je zakon koji sistemski uređuje oblast životne sredine u oblasti buke u životnoj sredini.

Nisam sklon, na samom početku da kažem, da se u svojim diskusijama ponavljam sa svojim uvaženim kolegama koji su u prvom delu sednice poprilično, da kažem, elaborirali različite delove iz samog zakona.

Razlog za donošenje je primarno vezan za Direktivu 2002/49/E3 i usklađivanje sa evropskom legislativom. Ja bih govorio malo iz drugog ugla, da kažem, ali dotaknuću se u svakom slučaju jednog dela i razloga za donošenje ovog zakona a koji se primarno tiče mira i uslova zaštite od buke u životnoj sredini i zvučna zaštita. Pre svega, u kontekstu preventivnih mera zaštite koje ste vi ovde naveli da se odnose na oblast planiranja izgradnje, a na taj način što se u prostornim i urbanističkim planovima obezbeđuju mere i uslovi zaštite od buke a naročito međusobni prostorni raspored infrastrukture, industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata, kao i akustičko zoniranje i utvrđivanje posebnih režima korišćenja tih područja.

Sada ovo dosta stručno zvuči i naravno da ljudi iz ove oblasti koji su pisali ovaj zakon i svi koji se razumeju u kontekstu zaštite životne sredine i merenja buke znaju otprilike sve šta ovo znači, ali da bi pokušali ovu tematiku da približimo građanima Republike Srbije koji prate ovaj prenos i da bi ovu raspravu učinili delom, zanimljivijom u kontekstu i same predmetne rasprave, ja bih se referisao na jedan primer koji je izuzetno važan za Srbiju, za Beograd, a koji upravo definiše ovo što sam u uvodnom delu oko preventivnih mera govorio.

Primarno bih govorio o Projektu „Beograd na vodi“ koji je sigurno i u vizuelnom i u marketinškom, ali i u životnom smislu kao novog naselja, novog Beograda, nove Srbije i predstavlja jednu vizualizaciju nove vizije Srbije, koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio još u aprilu 2012. godine u kampanji za opšte izbore, gde je kroz jednu tadašnju viziju i pozitivnu kampanju koja je bila baždarena na dva koncepta, jedan je bio na Projektu „Beograd na vodi“, sećamo se svi kada je bivši gradonačelnik Đulijani dolazio sa predsednikom Vučićem, kada su se provozali po Savi i pokazivali tada nepregledne prostore koji su bili zarasli u korov i gde smo imali stare one brodove itd. i one udžerice i sav taj otpad koji se tu godinama nakupljao, kuljao itd.

Da se podsetimo na to da svi građani grada Beograda koji su primarno, da kažem, adresirani gde je prebivalište u ulicama koje su danas preko puta „Beograda na vodi“ koji su jedva čekali godinama, decenijama, da se tu nešto uradi, koliko je i sama vizija i najava tog projekta bila bitna a potvrda podrške koje smo dobili tada na izborima je bila ne samo značajna, već bila je imperativ da se tako nešto uradi.

Sada kada govorimo o viziji, da bi ostvarili u političkom žargonu, da kažem, ili u političkom životu ili u političkom radu kredibilitet, vi u odnosu na vašu viziju morate da nešto uradite po tom pitanju, da budem vrlo prost, da materijalizujete tu viziju. I sada jedan od ta dva stuba politike koju Aleksandar Vučić u toj kampanji predstavlja, jedan je bio Kancelarija za brzi odgovor, jednošalterski sistem koji se danas vrlo uspešno u raznim segmentima obezbeđuje, a drugi je bio Projekat „Beograda na vodi“ koji je sve ono što sam simbol razvoja nove Srbije, novog Beograda i svega ostalog.

Sa druge strane, koliko god se pisalo i govorilo o tom projektu i koliko god on bio predstavljan ne samo marketinški i o njemu se pisalo i dobro i loše i negativno i bilo je puno otpora, u samom startu podrška realizaciji tog projekta nije bila viša od 20% građana Beograda, a da bi sada preko tri četvrtine samo Beograđana, ne samo podržavalo, već svaki dan konzumiralo na neki način sve ono što u rekreacionom i svakom drugom smislu mogu da sprovedu u toku svog života, šetajući promenadom i koristeći druge sadržaje. „Beograd na vodi“ nije projekat koji je elitistički, koji je projekat jednog stambeno-poslovnog prostora koje možete videti u razvijenijim centrima Evrope, u prestonicama njihova, a gde imate naselja koja su zatvorenog ili poluzatvorenog tipa. To naselje ne koriste samo Beograđani, već svi građani Srbije i mnogi iz regiona prvo dolaze u „Beograd na vodi“.

Zašto sada pričam o „Beogradu na vodi“, a u kontekstu priče o buci? Pričam iz tog razloga zato što je dole niklo jedno novo naselje, već niče jedan novi grad koji se integriše sa starim delom grada, a mi imamo još uvek u određenim segmentima, s obzirom da se projekat fazno razvija, infrastrukturu iz prošlog perioda. S obzirom da smo u proteklom vremenskom periodu mogli da gledamo u nekom političkom radu naših političkih suparnika da ekologija, ta generalno zelena agenda postaje dominanta u njihovom diskursu, moram da kažem da sam primetio da tu postoje dvostruki aršini. U suštini su oni spremni da lociraju određene probleme koji postoje u samoj organizaciji grada Beograda, ali isto tako ako im se nešto, sa druge strane, ne sviđa spremni su da primene dvostruki aršin u svemu tome.

Evo, daću jedan primer, a to je stari Savski most, koji ima svoju simboliku, ima svoju vrednost, ali u kontekstu razvoja grada u novom naselju "Beogradu na vodi", apsolutno i u svakom smislu reči nema više upotrebnu vrednost i ne može odgovoriti kako životnim, tako saobraćajnim, tako potrebama života na tom potezu, a ne govorim samo o potezu "Beograda na vodi" i novih stambeno-poslovnih objekata, već govorim i o svim ulicama koje su tu u okruženju - Karađorđevoj, Gavrila Principa, itd.

Tu sad dolazimo do buke. Taj most, pošto svi šetaju promenadom, dolaze nam turisti, Beograđani masovno šetaju svaki dan tuda, a vikendom ne možete da prođete, taj most stvara ogromnu količinu buke koja se širi u koncentričnim krugovima i na ulice u starom delu Beograda - Karađorđevom, Gavrila Principa i mnogim drugim. Ta buka je ogromna.

Međutim, ovi borci za nazovi ekologiju i zaštitu životne sredine, oni tu imaju kontra pristup i oni kažu da tu nema buke i u principu se zalažu za to da taj most tu ostane. Ali, sa druge strane, imaju primedbu na drugim pozicijama gde je ta buka ili gde je ugrožena životna sredina, da to istaknu.

Gospodo draga, jedan aršin - jedan obrazac, u toj vrsti priče je nešto što je neophodno. Taj potez koji sada već možemo da koristimo je značajno manji u odnosu na sve ono što će u budućnosti biti još kao novo izgrađeno, jer taj potez koji ide tamo prema "25. maju", pa linijski park koji ide prema Pančevačkom mostu na jednu stranu ili spajanje od novog šoping centra "Galerije" prema sajmu, pa dalje prema Adi ciganliji, prostor za šetanje, za rekreaciju, u jednom potezu, ja mogu slobodno da kažem da će biti veći nego bilo gde u Evropi. Taj prostor ne koriste ljudi koji žive dole u novom naselju ili novom delu grada, već koriste svi i neophodno je upravo iz tih razloga.

Zato me raduje činjenica da je gradski arhitekta, gospodin Marko Stojčić najavio da će sledeće godine Stari savski most biti razmontiran, u nekim delovima isečen, konzerviran i u svakom slučaju na određen način posle upotrebljen u neke druge svrhe, koje mogu zadovoljiti ovu vrstu činjenice koja podrazumeva da mi o svemu onome što je nekad predstavljalo Beograd i taj most, da ćemo moći na određeni način predstaviti, a ne na lokaciji koja je žila kucavica u saobraćaju, u životnom i u svakom drugom smislu.

Iz tog razloga, smatram da je izuzetno važno, kao što sam i rekao na samom početku, kako ćete vi projektovati razvoj jednog grada. Mi vidimo da se infrastruktura po Srbiji širi u svakom pogledu, ako govorimo o samo putnoj infrastrukturi, vidimo da se svi standardi uspostavljaju u smislu tih zvučnih zidova odnosno prepreka da se buka ne bi mogla čuti u okolnim naseljima, kućama, koje su u blizini auto-puteva, izgradnji drugih puteva, brzih cesta itd.

Ako se referišem ponovo na ovaj projekat, da bih bio vrlo jasan, onda vidimo da u tom delu naselja mi ćemo imati izmeštanje autobuske stanice. Na mestu gde je današnja autobuska stanica će se zidati nove škole, "Beograd na vodi" je projekat u kojem država ima 35% svog učešća vlasništva, da tako kažem, privatni partner ima 65%, a svi, ono što je kao nova vrednost, kao nekadašnja vizija a danas uspešno ostvaren projekat koji se fazno sve brže i brže razvija, koje je najveće gradilište u ovom delu Evrope, pokazuje da se i te kako dobro planiralo i da se i u kontekstu buke dobro planiralo, ali tu sada treba da ide novi most koji će imati četiri trake, gde će moći i pešaci da pređu, imaćemo novi biciklističko-pešački most na drugoj relaciji, itd. Prosto, u svakom delu grada Beograda planiraju se stvari koje će ići u tom pravcu da se buka sve više smanjuje.

U tom kontekstu bih rekao za sve ono što nas napadaju u vezi izgradnje metroa za koji su prvo rekli da se neće raditi, pa onda da nakon toga kada smo već došli u poziciju da danas imamo i kuda će ići trase, da i sama izgradnja metroa u kontekstu smanjivanja buke i te kako ima veliki uticaj, zato što će se veliki broj Beograđana i svih ostalih u budućnosti voziti metroom, što znači da ćemo imati smanjen broj vozila na ulicama Beograda, a takođe izgradnjom ovih infrastrukturnih radova, tipa novog mosta koji će biti na toj lokaciji, to je samo jedan segment koji u vizuelnom i svakom drugom smislu pokazuje da mi i te kako dobro projektujemo, da i te kako dobro planiramo, a ono što je najvažnije, da kada nešto obećamo, da to uradimo.

U tom kontekstu, živela nam Srbija, mirna, čista i napredna!

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvažena ministarka Vujović sa saradnicima, poštovani građani Srbije, nema sumnje da smo se sa bukom svi u svom životu suočavali, kada se umorni vratimo sa posla, kada nas uveče budi muzika iz obližnjeg kafića ili kada se gradilište ili auto-put ili neka magistralna saobraćajnica nalazi tik u našem naselju ili u neposrednoj blizini naše stambene zgrade.

Pitanje koje se nameće je koja je podnošljiva granica tih različitih zvukova, galame, buke, koji dopiru do nas i koja je to podnošljiva granica koja ne ugrožava naše zdravlje i naš san? Da li prijavama komunalnoj miliciji ili inspekciji mi potencijalno zatvaramo neki lokal, neko radno mesto, zbog preglasne muzike iz kafića ili iz nekog drugog ugostiteljskog objekta? Kako odrediti granicu podnošljivosti? Koje su to granične vrednosti u urbanim gradskim zonama koje ne ugrožavaju zdravlje građana?

O sličnim temama u formi rešenja i te kako se na jedan odgovoran način odnosila Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine kada je predložilo ovaj zakon koji se danas nalazi pred nama narodnim poslanicima u Domu Narodne skupštine. Reč je o usklađivanju propisa sa propisima EU i implementaciji evropske Direktive iz 2002. godine i, rekla bih, prvi put se na jedan celishodan i svrsishodan način Srbija bavi ovim problemom.

Niko se ovim problemom u Srbiji nije bavio decenijama. Često se ovaj problem rešavao tako što su građani pozivali policiju ili komunalnu miliciju i katkad su ove institucije bile neme i oglušili su se o pozive građana. O tome su svedočili i građani Cetinjske ulice koji su pomoć za rešavanje svog problema potražili čak i u Strazburu pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Ključni cilj ovog zakona je kako da se uspostavi jedan jedinstven sistem i utvrde mere zaštite kako bi se smanjili ti štetni efekti po zdravlje ljudi. Brojna naučna istraživanja pokazuju da kontinuirana buka zaista ozbiljno može narušiti opšte zdravlje pojedinca, može narušiti njihov kvalitet života, socijalnu komunikaciju i svakako može ugroziti i međuljudske odnose.

Negativan uticaj čoveka na buke može dovesti do različitih oštećenja, različitih problema zdravstvenih, od oštećenja sluha, do poteškoća u komunikaciji, pa čak i problema u radnom okruženju u radnoj efikasnosti. U psihološkom smislu brojna istraživanja su pokazala da buka izaziva i dugoročne posledice koje se ogledaju u smanjenju tolerancije, anksioznosti, pa čak i agresije.

Kako se definiše buka? To je jedan od ozbiljnih pojmova koje definiše ovaj zakon. Buka se definiše kao svaki neželjen ili neprijatan zvuk. Ona izaziva akustičan stres za čitav organizam i buka na čovekov organizam različito reaguje u zavisnosti od jačine decibela kojima je čovekov organizam izložen. Ukoliko su ti decibeli veći, ti štetni efekti po zdravlje čoveka su takođe veći.

Zvuk može najpre delovati na naše čulo sluha, ali i na ostale organe izazivajući one neželjene posledice kao što su poremećaj sna, gubitak sna, razdražljivost, uznemirenost, može dovesti do pada imuniteta i u onim najekstremnijim slučajevima do skoka krvnog pritiska, do brojnih kardio-vaskularnih bolesti, pa čak i do različitih stresnih reakcija čovekovog organizma.

Svetska zdravstvena organizacija nas je u prethodnim godinama i te kako upozoravala na buku i na činjenicu da, osim što je štetna buka u ekstremnim situacijama, može biti i kobna po zdravlje ljudi i zato je zaštita od buke jedna jako važna ekološka tema i ona je deo ekoloških prava svih građana Srbije, i rekla bih pitanje od posebnog političkog interesa u kome se u ovom trenutku Srbija bavi i hvata u koštac kako bi se obezbedio, rekla bih, bolji kvalitet života svih građana koji žive u Republici Srbiji i kako bi se zaštitila njihova prava, pre svega mislim na njihova ekološka prava.

Najčešće u urbanim gradskim sredinama mi imamo taj pojam – komunalne ili opšte buke, kojima su izloženi ljudi koji žive u urbanim gradskim sredinama i u toj užoj čovekovoj okolini. Glavni izvori buke su različiti, oni mogu biti od saobraćaja. Svesni smo činjenice da, ako pogledate samo Beograd, jedna porodica ima više automobila. Na godišnjem nivou imamo jako veliko povećanje broja motornih vozila, kamiona i ostalih prevoznih sredstava. Takođe, jedan od izvora buke može biti industrija, građevinski i javni radovi, sport, rekreacija, brojne manifestacije i zabave i buka koja dolazi iz ugostiteljskih objekata.

Važno je da reagujemo na vreme, da posle ne bude kasno i važno je da u naše zakone implementiramo i primenimo sva ona pozitivna iskustva od razvijenih zemalja EU, koje su se sa ovim problemom izborile na jedan adekvatan način.

Ovaj zakon u svojoj srži, u svojoj biti implementira direktivu EU iz 2002. godine i to je jedan od važnijih delova ovog zakona.

Takođe, važno je da iz primera dobre prakse nešto i naučimo, da ne bude to samo selektivna primena ovih propisa i da sav teret padne na vlasnike ugostiteljskih objekata, na vlasnike građevinskih firmi, na neke pojedince, već da se na jedan sistemski način reši ovaj problem.

Neophodno je da se sama država aktivnije uključi u ovaj problem, da naši gradovi i opštine izrade planove zaštite od buke, akustično zoniranje, a i da posebnu pažnju posvetimo i u oblasti planiranja i izgradnje.

Takođe, potrebno je pogledati na koji način su neke razvijenije zemlje EU izašle sa ovim problemom na kraj. Države EU su upravo kroz to stalno merenje i izradu planova za kontrolisanje buke u svojim gradovima zahtevale kroz regulativu država članica da se na svakih pet godina izgrađuju nove mape od buke, novi planovi za njeno upravljanje.

Srbija sada ovim primerom, ovim zakonom koji je danas pred nama u domu Narodne skupštine, ovaj zakon je, da podsetim sve kolege narodne poslanike i sve građane Srbije, prošao kroz javnu raspravu gde se uključio veliki broj vladinih organizacija i grad Beograd je davao svoje inicijative, što smatram da je dobro, kako bi se kreirao jedan zajednički zakonodavni okvir po meri svih građana Srbije, bez obzira da li žive u nekom velikom ili malom gradu, na provinciji ili u urbanim delovima Srbije. Jako je važno da imamo jedno dobro i kvalitetno zakonsko rešenje.

Nacrtom zakona definisan je pojam buke kao što sam rekla, proširena je lista izvora buke, kao i nadležnih organa za izradu strateških karata buke i akcionih planova. Uređuju se ko su to subjekti zaštite od buke, koje su to mere i uslovi zaštite, dozvoljen je pristup informacijama o buci, nadzor, ali i brojna druga pitanja koja na jedan dobar način idu u pravcu zaštite životne sredine i zaštite zdravlja ljudi građana Srbije.

Dobar primer izrade planova karata i merenje buke, o čemu su govorile moje kolege narodni poslanici, imamo na primeru grada Niša, koji je izradio stratešku kartu od buke, ali neophodno je da i ostali gradovi u Srbiji krenu u izradu ovako značajnih dokumenata kako bi se zaštitili od buke.

Dok sam bila u gimnaziji, XV beogradskoj gimnaziji, imali smo jedno značajno delo kao obaveznu lektiru na nastavi srpskog jezika, Vilijama Foknera „Buka i bes“, gde Fokner u jednoj svojoj rečenici kaže – život je bajka koju idiot priča, puna buke i besa, a ne znači ništa.

Koliko nama, koliko vama znači buka, to je nešto sa čime treba da se svi zapitamo pre nego što usvojimo ovaj zakon, a i onda kada ga usvojimo kakva će biti njegova implementacija.

Koliko se vi sa problemom buke suočavate u vašem naselju, u vašem gradu u kom živite? Koliko buka utiče na vaše psihofizičko zdravlje, na vaš kvalitet života? Koliko buka prekida vaš poslepodnevni odmor? Koliko vam smeta uveče u noćnim časovima buka iz obližnjeg kafića? Da li čujete buku sa vašeg prozora ukoliko vam se zgrada, stambena zgrada, nalazi u blizini autoputa ili železnice? Koliko košta tišina?

To su sve neka od pitanja kojima ćemo se baviti praćenjem i implementacije ovog zakona. Nema sumnje da se sa bukom ne možemo izboriti brzo, da je potrebno uključivanje svih odgovornih lica u lancu odgovornosti. Najpre, bazirati se tom urbanističkom planiranju naših gradova i opština, uključiti naše gradove i opšte u izradu tih akustičnih karata i akcionih planova u cilju smanjenja i zaštite građana od buke, ali i postavljanje zelenila duž saobraćajnica izgradnjom tzv. vertikalnih zidova i barijera za zaštitu od saobraćajne buke.

Kakvi su primeri i šta to kažu iskustva iz razvijenih zemalja EU? Iskustva kažu sledeće – efikasne barijere smanjuju nivo buke za pet do 10 decibela. Na taj način smanjuju jačinu zvuka saobraćajne buke za čak polovinu. Na primer, ako imamo zaštitnu barijeru od buke, samim tim postiže se smanjenje buke za 10 decibela koje može proizvoditi kamion koji tuda prolazi na nivo zvuka prosečnog automobila ili pak, ako imamo drvored, ako imamo gustu vegetaciju, ako imamo gusto rastinje duž naših autoputeva i ako je širina tog rastinja, te zelene vegetacije oko 30 metara, takvo rastinje i takvi drvoredi mogu smanjiti nivo buke za čak pet decibela.

Prednost pošumljavanja nije samo zaštita od buke već i pošumljavanje. Mi se borimo i za smanjenje nivoa zagađenosti vazduha u našim gradovima.

Takođe, kada pogledamo iskustvo u SAD dolazimo do podataka da po važećem saveznom propisu SAD nivo buke u naseljima uz puteve ne sme da prelazi 65 decibela. Generalno, intenzitet varira između 70 i 90 decibela na prometnim putevima i autoputevima.

Smanjenjem nivoa buke za pet do 25 decibela putem odgovarajućeg izbora akustičnih materijala i izgradnju barijera u velikoj meri možemo u budućnosti rešiti ovaj problem.

Po zakonu koji je na snazi u samoj EU potreba za postavljanje barijera protiv saobraćajne buke u oblasti kod koje ona dolazi na rastojanje od 100 metar gde postoje četiri crne tačke. Šta to zapravo znači? To znači da je buka na četiri uzastopna mesta veća od 60 decibela. Na Odboru za evropske integracije, zaista mogu da posvedočim kao član ovog Odbora, smo imali zaista konstruktivnu raspravu, gde su se uključili i vaše saradnice iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i narodni poslanici su izneli niz problema sa kojima se suočavamo u opštinama i gradovima iz kojih dolazimo kada je reč o buci.

Organizovano je, kao što sam rekla, javno slušanje. Dobro je da se i grad Beograd uključio i da je dao svoje predloge koji su postali sastavni deo ovog zakonskog rešenja.

Takođe, želela bih da kažem da je dobro što će sada pored inspekcije i komunalna milicija u jedinicama lokalnih samouprava imati veće nadležnosti, da će moći da meri i kontroliše buku ugostiteljskih objekata. Usvajanjem ovog zakona naši komunalni milicajci, naši inspektori će moći na licu mesta da izmere intenzitet i nivo buke i odmah će moći da izriču zaštitne mere od kojih je jedna od najrigoroznijih – oduzimanje instrumenata, oduzimanje aparata sa kojeg se emituje muzika ili buka. Ove mere će i te kako ići u koristi građana, a sankcionisaće sve one bahate ugostitelje koji nisu poštovali propise.

Ova zakonska rešenja na dobar način odgovaraju zaštiti ekoloških prava građana Srbije, ali i potrebama privrede, vlasnika ugostiteljskih objekata koji poštuju meru, koji su savesni, koji nisu bahati, koji poštuju zvanične propise države Srbije i ovog zakona koji ćemo usvojiti i koji je danas na dnevnom redu.

Na samom kraju mislim da je najbolji put u uspostavljanju reda u ovoj oblasti, ali i praćenje i implementacija svih onih dobri zakonskih rešenja i direktiva EU, kako bi se unapredio kvalitet života građana Republike Srbije i kako bi se zaštitilo njihovo zdravlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Sledeći je narodni poslanik Nebojša Bakarec. Izvolite.