Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/398-21

3. dan rada

07.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Uvaženi potpredsedniče Orliću, uvaženi ministre, uvaženi narodni poslanici, na proleće nas očekuju redovni predsednički, beogradski i izbori u još nekoliko lokalnih samouprava, kao i vrlo verovatno vanredni izbori za poslanike za Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Otpočeo je i proces primene svega onoga što je s ciljem poboljšanja izbornih uslova dogovoreno u dijalogu između vlasti i opozicije, uz posredovanje predsednika Republike, odnosno facilitatorsku ulogu predsednika Narodne skupštine i predstavnika Evropskog parlamenta. Najveći deo dogovorenog tiče se pre svega zadovoljavanja interesa i obezbeđivanja što ravnopravnijeg položaja političkih stranaka, kako vlasti, tako i opozicije.

Naše glavno pitanje ima i prethodno pitanje Vladi Republike Srbije – da li će se, u cilju sprovođenja dogovorenog u dijalogu, posezati sa eventualnim izmenama u delu izbornog zakonodavstva, kao što je to npr. učinjeno prošle godine kada je izborni cenzus spušten sa pet na tri posto, takođe ozakonjena, pa kroz izborni proces 2021. i realizovana pozitivna diskriminacija manje zastupljenog pola u parlamentu?

Ako je odgovor pozitivan, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ smatra da bi trebalo da se izmeni i dopuni izborno zakonodavstvo u smeru obezbeđivanja prava osoba sa invaliditetom, da budu birani i ravnopravno zastupljeni u najvišem predstavničkom zakonodavnom telu na državnom nivou, ali i organima lokalne samouprave. Pojedini zakoni delimično regulišu prava osoba sa invaliditetom, ali pogotovo u izbornom zakonodavstvu postoji prostor za unapređenje.

Članom 40a stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika definisano je da na izbornim listama mora biti 40% manje zastupljenog pola i da među svakih pet kandidata po redosledu na listi mora biti po dva kandidata manje zastupljenog pola. Iako je procenat osoba sa invaliditetom u ukupnoj populaciji mnogo veći, ovo zakonsko rešenje je veliki napredak u odnosu na ranija rešenja.

Prema studiji Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine, osobe sa invaliditetom u Srbiji još uvek nisu dovoljno zastupljene ni u ekonomskom ni u društvenom smislu. Da se podsetimo, osobe sa invaliditetom se definišu kao one koje su u većem riziku nego opšta populacija u doživljavanju ograničenja i prepreka u obavljanju specifičnih aktivnosti ili ograničenja u društvenom učešću.

Probleme osoba sa invaliditetom prepoznale su i UN koje su, u skladu sa načelom društvene uključenosti i jednakih prava osoba sa invaliditetom, 2006. godine donele Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, čime je uspostavljena namera da se način posmatranja invaliditeta suštinski izmeni, a shodno tome i svi pravni sistemi politike i planiranja vezana za tretman, prava i položaj osoba sa invaliditetom na nacionalnom nivou. Republika Srbija je još 2007. godine potpisala ovu konvenciju, čime je ona postala deo srpskog pravnog sistema, a usvojila je i Strategiju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da trenutno u svetu živi više od jedne milijarde ljudi sa nekim oblikom invaliditeta, što čini oko 15% ukupne svetske populacije. Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu od diskriminacije posvećen je posmatranju diskriminacije osoba sa invaliditetom. U Srbiji se rukovodi procenom da osobe sa invaliditetom čine oko 10% ukupne populacije u Republici Srbiji, između 700 i 800 hiljada ljudi.

Sva istraživanja naglašavaju da je položaj žena u ukupnoj populaciji osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji vidljivo nepovoljniji od položaja muškaraca, što znači da uz sve neravnopravnosti i nepovoljnosti statusa osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji žene sa invaliditetom su dodatno u nepovoljnijem položaju u pogledu obrazovanja, ekonomske aktivnosti i opšteg ekonomskog i društvenog položaja.

Ukupan broj birača u Republici Srbiji je nešto viši od šest i po miliona, iz čega zaključujemo sa osobe sa invaliditetom koje bi mogle da budu birane u organe lokalnih jedinica samouprave ili u parlament čine 12% biračkog tela. S obzirom na sadašnji broj od 250 narodnih poslanika, ukoliko bismo želeli da osobe sa invaliditetom budu odgovarajuće zastupljene u ovom najvišem državnom domu, bilo bi potrebno i da među poslanicima bude barem isti procenat osoba sa invaliditetom, tj. da u skupštinskim klupama bude 30 osoba sa statusom osoba sa invaliditetom.

Moje pitanje za Vladu Republike Srbije jeste da li bi izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnoj samoupravi bilo izvodljivo da se odredba o većoj zastupljenosti osoba sa invaliditetom u organima zakonodavne vlasti i lokalnim skupštinama uvrsti u izborne zakone već za izbore koji nas očekuju početkom naredne godine? Zahvaljujem se na pažnji.