Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na pretres u pojedinostima po prvoj tački dnevnog reda – Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, Slavica Savičić i Saša Stevanović, državni sekretari, dr Dragan Demirović, pomoćnik ministra i Marijan Blešić, rukovodilac Grupe u Ministarstvu finansija.
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski, kao i amandman Vlade.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pozdravljam ministre. Dobro nam došli.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Za raspravu po ovom amandmanu prijavio se prvo narodni poslanik Dejan Kesar.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas kada raspravljamo o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i administraciji, važno je reći nekoliko bitnih stvari.

Pre svega da se amandmanima na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i samim tekstom osnovnog zakona vrši usklađivanje i ti amandmani će svakako doprineti unapređenju našeg poreskog sistema, ali važno je isto reći da ovim Predlogom zakona o poreskom sistemu i administraciji istovremeno dobro utičemo i na Predlog zakona o fiskalizaciji.

Kada govorimo o Predlogu zakona o fiskalizaciji, važno je reći da se ovim zakonom definiše prelazni period za obveznike fiskalizacije kako bi se prilagodili novom sistemu fiskalizacije. Kao dobra strana ovog predloga zakona jeste i što će planirane troškove zamene fiskalnih uređaja, kada govorimo o privredi, snositi država, a ne obveznici fiskalizacije.

Umesto da se pojedini mediji bave dobrim stvarima koje se nalaze i u Predlogu zakona o porezima i poreskoj administraciji, kao i u Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, danas se mediji prethodnih nekoliko dana bave iznošenjem krupnih neistina, i to je najblaža reč koju mogu da kažem, kada govorimo o određenim naslovima koje možemo pročitati u medijima koji su danas bliski predstavnicima opozicionih stranaka.

Umesto da govorimo o onim rešenjima koja će unaprediti našu privredu i koja će unaprediti doprinos celokupne privrede našem poreskom sistemu, mi se danas bavimo špekulacijama i neosnovanim napadima. Umesto da danas ti mediji govore o svim onim dobrim stvarima koje je ministar Siniša Mali uradio od početka svog mandata, a koje su jasno doprinele jačanju našeg fiskalnog sistema, koje su doprinele jačanju našeg ekonomskog sistema, oni se svakodnevno bave napadima na lik i delo ministra finansija. Ti napadi jesu zasnovani na onim neistinama koje se danas recikliraju, a koje su dokazane kao notorne neistine.

Danas predstavnici opozicije koriste isključivo svoje medije da bi ministra Malog napali kako on tobože ima 24 stana. Ta 24 stana mi danas možemo da pomnožimo i sa deset i sa sto i sa dvesta i da kažemo da danas ministar Mali možda ima 240 ili 2400 stanova. Isto tako, možemo da optužimo bilo koga od ministara ili od ovde prisutnih narodnih poslanika da imaju dvesta ili trista stanova, ali mi vrlo dobro znamo da je to jedna dokazana neistina.

Kontekst ove teme napada na ministra Malog jeste da se zamaskiraju sve one stvari koje se dešavaju u redovima opozicije. Mi od 2012. godine tražimo od svih nadležnih organa da nam odgovore kako je to bivši gradonačelnik grada Beograda Dragan Đilas stekao toliko enormno bogatstvo i da se niko od nadležnih pravosudnih organa nije temeljno bavio njegovim razvojnim putem od trenutka kada je prijavio da je kao uspešni preduzetnik iz Češke prijavio 70 hiljada evra i jedan star automobil, a kada je odlazio sa te funkcije prijavio skoro 22 miliona evra u nekretninama?

Da on ima danas 22 miliona evra u nekretninama, a ja mislim da ima i mnogo više, ne kažem ja, ne kažu samo predstavnici SNS, to dokazuje prijava iz Agencije za sprečavanje korupcije. Kada Agencija za sprečavanje korupcije kao nadležni organ kaže da Dragan Đilas danas poseduje toliku imovinu, mi moramo, svi građani Srbije, da se zapitamo kako je neko od zarade od 100, 120 ili 150 hiljada dinara, koliko je on imao kao gradonačelnik Beograda, mogao da stekne tolike nekretnine? Očigledno je da postoje određene sumnje da on to nije stekao u skladu sa zakonom.

Da nije tu imovinu stekao u skladu sa zakonom, možemo govoriti i o funkcionisanju „Multikom grupe“ koja je bila pod njegovom šapom dok je on bio gradonačelnik Beograda. Kada kažem pod njegovom šapom, mislim zato što je on direktno rukovodio radom te „Multikom grupe“, a direktno kao gradonačelnik Beograda je obezbeđivao da ta „Multikom grupa“ sarađuje sa gradskim preduzećima i gradskim ustanovama. To opet ne kažem ja, nego to kaže izveštaj Verice Barać, u kome je jasno taksativno napisano kako je „Multikom grupa“ dobijala određene poslove i kako je Dragan Đilas preko te „Multikom grupe“ vršio određeni uticaj na određena gradska i državna preduzeća kako bi „Multikom grupa“ dobila te poslove.

U tom izveštaju se jasno navodi kako je „Multikum grupa“ uvećavala svoj neto prihod od 2008. godine do 2012. godine, kako je „Multikum grupa“ dobijala mogućnost da preprodaje sekunde po desetostruko većim cenama nego kolika je cena iznosila na RTS-u, čak da su i određene štamparije koje su bile u okviru „Multikum grupe“ dobijale poslove od Narodnog pozorišta i tako dalje.

I kada želite da zamaskirate nedela onih koji su vaši direktni osnivači, kada govorim o određenim televizijama i tabloidima, najbolje je da nekog napadnete iz SNS, zato što mogućnost da sakrijete određenu istinu, vi pokušavate da je sakrijete određenim napadima.

Kao što sam rekao, kontekst cele priče jeste da se zamaskiraju određene istine. I takođe ti napadi nisu samo usmereni da se zamaskira istina, nego su ti napadi usmereni i na Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije.

I na vašu veliku žalost, Aleksandar Vučić nema račune po belom svetu, kao što ima Dragan Đilas, nema 68 miliona evra na 17 računa po belom svetu i nema svoju firmu, kao što je „Multikum grupa“ i da njome direktno rukovodi i da obezbeđuje određene poslove za tu firmu kako bi se on enormno obogatio.

Ali, ne samo da napadate ministra Malog, vi takođe napadate i određene narodne poslanike, svakodnevno i određene ministre, samo zato što rade isključivo u interesu Republike Srbije i zato što svi zajedno imaju rezultate kojima mi kao SNS možemo da se podičimo od 2012. godine.

O rezultatima te politike ne moramo samo da govorimo, rezultate te politike možemo da vidimo, da vidimo kada se vozimo autoputevima, da vidimo kada idemo u nove bolnice, u nove škole, a možemo da osetimo i u našem novčaniku, danas kada imamo platu od 560 evra, a da je ona iznosila 320 evra 2012. godine.

Kada vidite sve te stvari koje danas praktično mogu da se osete, vi morate da vršite jednu beskrupuloznu kampanju kako bi dehumanizovali određene ljude i kako bi sproveli klasičnu autoprojekciju onoga što ste vi radili do 2012. godine. I rezultat te histerije i te kampanje laži koje vi želite da sakrijete vidi se i kroz aferu „Jovanjica“ koju vi prebacujete već nekoliko dana kroz vaše medije, a direktna meta toga jeste i predsednik i njegov brat Andrej Vučić i kompletna porodica Vučić.

Kao što sam na jučerašnjoj sednici, ovde u Narodnoj skupštini govorio, nije to afera, to je sudski postupak koji se danas vodi pred nadležnim sudskim organima i mi ćemo taj epilog sudskog postupka videti, da li za godinu, dve, tri ili četiri godine, ali svakako ćemo dočekati da vidimo epilog tog sudskog postupka.

Nije vas briga za sudski postupak, nije vas briga šta će se na kraju tog sudskog postupka dokazati ili nedokazati, vama je bitno da u epicentru te priče bude konstantno Aleksandar Vučić, da bude Andrej Vučić, da budu svi članovi porodice Vučić, kako biste vi, vašim biračima pokazali da ono što ste vi radili, tobože, je mnogo manje nego što danas radite i što želite da pripišete Aleksandru Vučiću.

Vas brinu sve one stvari koje će se uskoro saznati i zato je prisutna histerija u vašim redovima, a predvodnik te potpune histerije, da se ne bi saznala istina ko je sa kim radio, ko je za čiji račun radio, ko je sa kojim stranim faktorima i stranim ambasadama radio u napadima na Aleksandra Vučića, jeste potpredsednik Narodne stranke, Miroslav Aleksić.

I ne samo da je dokazano da je Miroslav Aleksić grupo slagao i da je osvedočeni lažov kada je govorio da se Andrej Vučić čuo sa nekim iz predmeta „Jovanjica“, ne da se nije čuo ni sa kim iz predmeta „Jovanjica“, nego se nije ni video, a to da je osvedočeni lažov ne govorim ja, nego to govori presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu. Ali, da takvi ljudi su spremni na sve stvari, samo da bi dobili određene političke poene, pokuje upravo i ovo svedočanstvo Miroslava Aleksića u kome piše da je gospodin potpredsednik Narodne stranke morao da završava treću godinu srednjeg obrazovanja u avgustu.

Zamislite sada čoveka koji je krio sve ove godine da je srednju školu završavao sa ocenama dva i tri, da je završavao u avgustu, zamislite na šta je sve spreman taj čovek da kaže i da uradi da bi direktno napao svoje političke oponente. Ali ne napada on te političke oponente zato što u tim nekim njegovim izjavama i reakcijama ima istine, nego zato što Miroslav Aleksić danas pokušava da pobegne sa broda koji je udario u stenu i pokušava sada da pobegne sa tog broda zato što je dobijao informacije od određenih ljudi koji nisu želeli dobro ni Aleksandru Vučiću, ni njegovoj porodici.

Ima izjava Aleksandra Vučića koju bih želeo da podelim sa vama ovde, nadam se da je većina vas pročitala, a to je da primetna histerija u redovima opozicionih stranaka, a i u redovima određenih službenika MUP-a zato što su mislili da su oni tu tobože istinu, dobro zapakovali, da će građani Srbije to da prihvate. Neće građani Srbije to da prihvate zato što su oni svedoci svega onoga što ste radili od 2012. godine sa jedinim ciljem da se destabilizuje Srbija i da se diskredituje porodica Vučić.

Da bi ostavio dovoljno vremena mojim kolegama za raspravu, želim da kažem da takvim notornim neistinama i lažima nikada nećete dobiti podršku građana Srbije, zato što građani Srbije vide koliko smo obezbedili autoputeva, koliko smo obezbedili novih škola i bolnica, koliko smo vrsta vakcina obezbedili i to su one stvari koje pobeđuju na izborima. Nadam se da će građani Srbije na predstojećim izborima pokazati predstavnicima opozicionih stranaka gde oni stvarno pripadaju, a to je na smetlištu političke istorije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč po amandmanu ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, znate zbog čega je ova ovolika histerija i panika u redovima dela opozicije u Srbiji? Ne samo zbog toga što se iz dana u dan otkriva kako su pljačkali ovaj naš nesrećni narod, koliko su imovine pokrali, koliko su milijardi Beograd zadužili, koliko stotina miliona strpali u svoje džepove, kakve vile imaju i automobile, to je jedna strana priče, onih 50 računa u inostranstvu. Zbog svega toga oni jesu u panici, ali ih hvata panika zbog jedne druge stvari mnogo više.

Zbog toga što se izbori približavaju i kako koji mesec prolazi, dan za danom panika je sve veća. Zbog čega? Svesni su oni šta god pričali, kakve god sami recitovali neka istraživanja javnog mnjenja, jer iza toga nikakva istraživanja ne postoje, nego lepe želje Đilasa, Marinike i ostalih, a verovatno je izvesno kada se našmrkaju ili naduvaju marihuane ili čega već, oni posebno haluciniraju neke svoje izborne velike pobede i rezultate, pa onda podivljaju po tviteru i tako nadahnutim psovkama, bljuvotinama i uvredama koje oni i njihovi botovi svakodnevno pišu i ispljuvavaju po raznim svojim portalima, medijima itd. onda oni pomisle u jednom trenutku da su pobednici u nečemu i da će oni uzeti neku vlast.

Ali kada pogledaju prava istraživanja, kada izađu među građane na ulicu, kada naprave neki svoj mini skup negde i vide da se tu okupi dva-tri čoveka, oni shvate da je pobeda na izborima za njih samo san. Kada pogledaju nove puteve, kada pogledaju, evo i danas, nova fabrika čokolade, preko stotinu novih radnih mesta, preko 50.000 kilograma čokolade na godišnjem nivou koje će se proizvesti iz te fabrike, oni vide da je njima život sve gorči i gorči.

Građanima sve bolji. Plate će, najavljeno je već, zbog dobrih rezultata Vlade Republike Srbije na polju ekonomije, finansija, rasti i ove godine, i sledeće godine, i penzije, naravno, ljudi sve zadovoljniji, sve više osećaju potrebu i mogućnost, vide da ostanu u svojoj zemlji, da u njoj grade svoje porodice i svoju budućnost, a s te druge strane gledate neke žalosne i tužne likove, koji, naravno, tope se ti silni milioni, željni da obnove tu svoju pljačkašku politiku, tajkunsku, mafijašku, a opet tu postoje dva protivnika koji stoje na tom putu – naravno, građani Srbije, a i onaj glavni na koga ukazuju svi, pa i njihovi prijatelji u Prištini i na nekim drugim destinacijama, njihov glavni protivnik, najveća prepreka mafiji u Srbiji, najveći neprijatelj mafiji u Srbiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Sve bi se to njima ostvarilo samo kada ne bi bilo Aleksandra Vučića, pa kažu – zabranimo Aleksandru Vučiću da izađe na izbore, zabranite Vučiću da se kandiduje, zabranite listama da nose u sebi ime predsednika Aleksandra Vučića. Samo da Vučića nema, oni bi bili najsrećniji, zato što znaju da kad nema Vučića u Srbiji, onda oni imaju priliku i mafija ponovo da zaposednu položaje, funkcije, fotelje, da se zgrabi kasa što pre, da se što pre isprazni i kažu – biće rezultata u prvih šest meseci. Nema nikakve dileme. Posle 12 godina u kojima su bili na vlasti, oni jesu uvideli svoje greške, a znate koje greške. Zato što je možda neki sitni dinar ostao, nisu tu siću još uspeli bili da pokradu. E, te greške su uvideli i naučili su na tome i sada su spremni da u roku od šest meseci sve ono što je Aleksandar Vučić, zajedno sa građanima Srbije, vredno, naporno i posvećeno radio svih ovih godina, da oni sednu i da opljačkaju.

E, pa to neće da prođe. Neće to da prođe ni Đilasu, ni Mariniki, ni Jeremiću, ni Bošku i u koliko god kolona jednu, dve, tri, pet se oni delili, ni njihovim Šolacima, ni ostalim njihovim raznim finansijerima, prijateljima, kriminalcima, uličarima i ostalima da ponovo Srbiju povuku u ralje nesreće kriminala.

Mogu oni da govore šta god hoće o nama, mogu da pričaju o parlamentu šta god hoće. Verujte mi, mogu da zameraju rečniku koji ponekad koriste, pa da pišu šta god, izražava se ovako ili onako. Sve je to blago i, verujte mi, suzdržavam se da o njima kažem i najgore moguće reči koje se nalaze u rečniku srpskog jezika, koje su oni zaslužili zato što je nenormalno da imate platu 150.000 dinara ili 200.000 i 300.000 dinara, a da imate 620 miliona evra.

Ja bih bio totalna budala kada bih poverovao da to može neki čovek da skupi 620 miliona, a ni onih 24 zvaničnih. Nek mi neko objasni kojom tom matematikom možeš da imaš 50 računa u inostranstvu. Kako to može? Koji to digitron može, koji to, kako reče koleginica, tehnički mozak, pa i onaj Krang iz „Nindža kornjača“ lepši je od njega, može da izračuna. Evo, stavite prosto na papir. Pa čovek sa osnovnom školom, 150.000 dinara kada izračuna, koliko treba stoleća, vekova da radi da bi skupio to što je Đilas za nekoliko godina na vlasti stekao.

I naravno da on sve nas gleda kao budale. Mi za njega to jesmo. Radimo pošteno za platu, građani Srbije rade za prosečnu platu danas preko 500 evra, 2025. godine će ta plata biti 1.000 evra, penzioneri nikad nisu imali veće penzije nego danas, rastu. Da li je to sve dovoljno? Nije, ali je tri puta veće nego što je bilo u vreme Dragana Đilasa. Da li su ljudi tada mogli da kupe stan na kredit? Nisu. Danas mogu. Pogledajte po Beogradu koliko gradilišta imate, na sve strane se zida, gradi. Neko to mora da kupi. Nije kupio Aleksandar Vučić vile i 40 stanova, kupio je Gojko i Dragan, oni su to kupili. Nema Siniša Mali 24 stana, ali Gojko i Dragan imaju 50. Nije Aleksandar sa bratom uzurpirao garažu, nego je tu garažu uzurpirao pa decenijama zloupotrebljavao Dragan Đilas, pa su morali da ga izbace iz te garaže. Dizala se panika onda. Jer kako, pa zamislite lopovu se usudite da uzmete nešto što je ukrao. Ne uspe nikog da okupi ni da ga brani. Ne shvata čovek, toliko zaslepljen mržnjom. Ja ne mogu da shvatim da imate nekoga ko toliko može da mrzi sopstvenu zemlju i svoj narod. To je već patološka mržnja, on je čovek bolestan. Ne treba samo da izgubi izbore, on treba da se leči.

Treba tom čoveku pomoći. Njemu nije lako. Zamislite kako njemu izgleda kada pogleda dnevnik nacionalni u pola osam i kada vidi koliko puteva u Srbiji i fabrika je izgrađeno. On zna da je toliko puta deset glasova manje onda za njega. Kako da mu bude kad vidi danas novih sto radnih mesta koja su otvorena? Kako da se oseća taj čovek koji je zatvorio 400.000 radnih mesta dok je bio na vlasti? Pa njemu nije dobro, njemu pozli svaki dan kad gleda dnevnik. Kad pogleda naslovne strane novina i vidi kako isplivava iz dana u dan pljačka od 12 godina koje je otimao građanima Srbije ne samo novca, novac smo nadoknadili i vraća se, ljudima je ukradeno ono što niko ne može da vrati, 12 godina života je oteto svima nama. Dvanaest godina je lopov ukrao građanima Srbije. Tih 12 godina ne možete ljudima da vratite. Sve može da se sazida, da se obnovi, ali život ne može da se vrati i ne može niko da nam plati tih 12 godina.

I zato građani Srbije neće nikada više dati priliku bilo kome da obnavlja bilo kakav peti oktobar, šesti oktobar, sedmi, bilo kakav datum kojim se oni ponose. Čime se ponose? Time što je zapaljena ova zgrada, time što je zapaljen RTS, što su kalašnjikove krali iz Majke Jevrosime? I tačno, reći će oni – jeste, neki od nas su tada podržavali da dođe do promena 5. oktobra, ali evo ja javno kažem i rekao sam to i 5. oktobra – 5. oktobar je najveća greška u poslednjih 30 godina koju smo kao narod napravili, najveća greška koja je preskupo i najviše koštala ovaj narod i tako nešto više nikad ne sme da nam se ponovi. Sazreli smo kao narod i u političkom i u demokratskom smislu, znamo da biramo, znamo da merimo rezultate. Jednom smo bili naivni, dva puta ne može to da bude. Đilas neće imati dva puta priliku da se vrati i da nas pljačka jer onda nešto s nama ne bi bilo u redu.

Ova Srbija danas podržava Aleksandra Vučića, i završavam, podržava ga zbog rezultata, podržava ga zbog radnih mesta, podržava ga zbog boljeg života koji nije serija nego stvarni bolji život, podržava ga zbog puteva, fabrika, plata i penzija, podržava ga zbog realnog života, podržavaju ga i ti penzioneri koji se gade Draganu Đilasu, zato što njihovi unuci ostaju u Srbiji i na sledećim izborima i svakim drugim će pobeđivati politika i Aleksandar Vučić zato što Srbija želi da ide napred, želi krupnim koracima da napreduje, da se gradi i da radi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ilija Matejić.
Izvolite.

Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Dakle, u glavnoj raspravi i danas moje kolege su rekle dosta toga i o Zakonu o zaštiti od buke u životnoj sredini i o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i danas o zakonima o muzejima. Ja tu zaista ne bih imao šta novo da dodam, rasprava je bila zaista odlična.

Ali želeo bih da porazgovaram, pošto je bilo puno reči danas o kulturi, o kulturi u Srbiji i u mojoj opštini, ali i o političkoj kulturi koja kod nas postoji takva kakva je. Pre svega, kada govorim o kulturi, tu moram da spomenem moju opštinu koja ima Galeriju naivne umetnosti koju naša braća Slovaci održavaju živom. Neki su čak i ceo svoj život tome posvetili i zaista je predivna i poznati su i u kulturno-umetničkim krugovima Srbije, ali i čitave Evrope po toj svojoj naivnoj umetnosti.

Takođe moram da spomenem da mi u opštini Kovačica u jednom malom selu Idvor imamo Memorijalni kompleks Mihailo Pupin koji sačinjava njegova stara škola, njegova rodna kuća, kao i narodni dom Mihaila Pupina. To je zaista ono čime se mi ponosimo. U toku je postupak obnove njegove stare škole. Opština Kovačica je prvi put, hajde da kažem, primećena konačno od naše države, odnosno naša država je primetila i mala mesta i dobili smo od Ministarstva za kulturu i informisanje sredstva za obnovu te škole, odnosno za izradu projektne dokumentacije, kao i za rekonstrukciju, na čemu smo veoma, veoma zahvalni.

Zaista bih vas sve pozvao, i vas poštovani građani, i vas koleginice i kolege, da ako volite svoju zemlju dođete i da posetite taj Memorijalni centar „Mihajla Pupina“. Zašto kažem, ako volite svoju zemlju? Pa, kada govorimo Mihajlu Pupinu i o tome šta je on uradio za našu zemlju, mislim da je malo jedna sednica Narodne skupštine. Mogu samo da napomenem da je posle Prvog svetskog rata trebalo da bude sklopljen Versajski sporazum koji je trebalo da potpiše Nikola Pašić, ali je tu Mihajlo Pupin odigrao glavnu ulogu. Naime, čitav Banat, sve do Pančeva je trebalo da pripadne Rumuniji i to je sve bilo već gotovo, dakle, čitav Banat sve do Pančeva, i bilo je dovoljno samo jedno pismo Mihajla Pupina američkom predsedniku Vudrou Vilsonu da se to ne dogodi i da Banat koji je i dan danas naš pripadne tada nama. Pazite samo kakav je on ugled imao u svetu kada je jedno pismo bilo dovoljno za to.

Koliko je američki predsednik tada Vudro Vilson cenio Srbiju govori podatak, a to je rekla jedna moja koleginica da je 1918. godine okačio zastavu Srbije na Belu kuću i rekao za Srbe: „Srbi su odvažni i plemeniti narod čiji duh nije slomljen iako im je zemlja razorena.“ Dakle, govorio sam o tome već za ovom govornicom, ukoliko u svojoj karijeri budem za svoju državu 5% uradio od onoga što je uradi Mihajlo Pupin zaista ću smatrati sebe dostojnim da obavljam ovu funkciju.

Što se tiče naše političke kulture ili nekulture, dakle, prisustvovali smo svi nekim ružnim scenama, ja bih tako nazvao, prošle nedelje, kada je u nekoj emisiji jedan pisac, ni manje ni više nego opsovao majku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću. Slušamo svaki dan u medijima kako mi živimo u nekoj diktaturi, kako živimo u nekom mraku, kako nema izbornih uslova zbog toga, medijski mrak itd, a pazite, ni manje ni više, slobodno psuješ majku predsedniku Republike i da ti zbog toga ne fali ni dlaka sa glave. Pa, šta bi bilo onda da te „diktature“ tek nema. Što je najgore, niko od te političke elite koju čini naša opozicija nije ni reč rekao da osudi to, da se izvini itd. Ali, to samo govori više o njima, o tome koliko oni nemaju ideju, o tome kolika je njihova nemoć.

Govorio sam već da fali džentlmenstva u toj borbi za političku scenu Srbije. Evo i ministar je sportista i svako ko se bavio sportom zna kako se časno bori za nešto, ako imaš neki cilj, kako se časno bori, a ne ovako kako oni to rade. Znate, danas si jako popularan kada pljuješ nekoga. Da li taj Vučić ima poneku grešku? Pa, ja ne znam za jednog čoveka na svetu koji radi svakog dana a da nema nijednu grešku. Jedino su valjda bezgrešni oni koji po ceo dan sede i pljuju po internetu, koji pišu raznorazne tekstove i šta ti ja znam, a oni koji rade, pa, normalno da će nekad i da pogreše.

Sada, pošto sam ja, eto, subjektivan, hajde tako da kažemo, želim da postavim jedno pitanje za koje sumnjam da ću dobiti odgovor. Ako taj Vučić, baš toliko ne valja, a zašto ga onda pljuju toliko mediji iz Hrvatske? Pljuju ga pod nalogom njihove političke elite iz Hrvatske. Zašto? Zašto ga pljuju mediji iz Bosne i Hercegovine po istom principu? Zašto ga pljuju mediji iz Crne Gore, koji su pod kontrolom Mila Đukanovića? Mi svi moramo da sarađujemo sa našim komšijama, ali ako nam oni žele dobro zašto onda to rade? Zašto je, ako je on toliko loš, Aljbin Kurti rekao 19. septembra ove godine: „Kosovo nije problem, problem je Vučić“. Da li je to rekao zato što Aljbin Kurti voli Srbiju? On bi trebao da je voli, jer je to njegova zemlja, ali sumnjam da je rekao da mu je Vučić problem zato što je Vučić loš za Srbiju i da se on brine za našu dobrobit.

Dakle, da završim, nije njima problem Aleksandar Vučić, njima je u stvari problem jaka Srbija. Znate, ovu sednicu smo započeli 5. oktobra na taj jedan nemili datum u političkoj istoriji naše zemlje i tada su na vlast na krilima i stranaca, na krilima i naših narko klanova došli oni koji su imali poverenje naroda, imali su i podršku naroda tada i došli su na vlast na krilima ideje da obnovimo našu zemlju posle bombardovanja, ali su izneverili to poverenje naroda i umesto obnove Srbije mi smo dobili pljačku, mi smo dobili prodaju svih naših firmi, dobili smo Pogrom Srba 2004. godine na Kosovu i Metohiji, jednostranu nezavisnost 2008. godine itd.

Mi, pogotovo mi mlađi koji smo došli ovde zaista moramo da se borimo, da u budućnosti stvorimo jednu modernu, jednu kulturnu, jednu jaku Srbiju koja nije više crna rupa na Balkanu i da ne prestajemo sa svojim radom, jakim radom, teškim radom sve dok sve velike sile na svetu ne budu o Srbiji govorile kao što je to Vudru Vilson govorio 191. godine. Živela Srbija.

Reč ima narodni poslanik, Miloš Terzić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, javio sam se da govorim o amandmanu na važan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Slažem se sa stavom Vlade da se ovaj amandman ne prihvati zato što smatram da je Vlada predvidela prihvatljiv rok zakonskim rešenjem za podnošenje primedbi.

Svakako smatram da se uređivanjem ove materije daje dodatni doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike, ali isto tako smatram da je važno da ovaj zakon o kojem govorimo da on bude usklađen sa Zakonom o fiskalizacije, jer na taj način dokazujemo da smo posvećeni tome da nastavimo sa sveobuhvatnim procesom digitalizacije i osavremenjivanje našeg sistema i dokazujemo da hoćemo da idemo u korak sa vremenom i sa novim tehnologijama.

Set finansijskih zakona o kojima smo raspravljali ove nedelje imaju za cilj da Srbija pre svega nastavi svoj ekonomski napredak, naravno kroz ulaganja u infrastrukturu, izgradnju novih auto-puteva, brzih pruga. Mi danas imamo ekonomski snažnu državu i takođe možemo da govorimo o dodatnim merama podrške našim građanima usled uticaja pandemije virusa korona. Do ovakvih mogućnosti smo došli zahvaljujući neophodnim reformama koje smo sproveli, koje sprovela SNS 2014. godine.

Zahvaljujući tim reformama uspeli smo da konsolidujemo naše javne finansije, uspeli smo da osnažimo srpsku ekonomiju i sada nam je cilj da te rezultate sačuvamo, da u narednom periodu postižemo još bolje rezultate, a u prethodnom periodu uspeli smo da obezbedimo sve u vreme krize što je bilo neophodno za potrebe naše države, za potrebe naših građana. Mislim da smo jedna od retkih država u Evropi koja je i u trenucima krize prouzrokovane virusom korona uspela da podigne plate i penzije za naše građane. Više puta smo tokom godine podigli plate zdravstvenim radnicima i to dokazuje da smo od 2014. godine zaista nešto radili, da smo nešto zaradili i uspeli smo da pomognemo nezaposlenima kojih je danas tri puta manje nego što je to bio slučaj 2012. godine.

Kruna svega, mogu slobodno da kažem, u borbi protiv pandemije jeste to što smo uspeli da izgradimo tri nove kovid bolnice i da dokažemo da nam je borba za živote naših građana pre svega prioritet. Mislim da je retko koja država u Evropi, pa čak i u svetu uspela da to uradi tako brzo i tako kvalitetno. Što se srpske ekonomije tiče uspeli smo održimo najveći nivo direktnih investicija, dakle, Srbija ima najviše direktnih investicija ako uporedimo to sa svim zemljama u regionu zapadnog Balkana. Nije bilo zatvaranja fabrika, čak je bilo i otvaranja novih radnih mesta i svi ekonomski pokazatelji jasno govore o tome da će Srbija nastaviti i narednih godina da bude najbrža rastuća ekonomija u Evropi.

Jedino što je dobro u ovoj globalnoj krizi jeste što nas ona nije zadesila 2012. godine kada su ovu zemlju vodili rasipnici iz DS, Đilas, Tadić i Jeremić, jer onda ne bismo imali ni prijatelje u međunarodnim krugovima koji bi mogli da nam pomognu kada nam je pomoć bila neophodna, ne bismo mogli ni kao država finansijski da izdržimo teret ove krize jer je država do 2012. godine u potpunosti bila, zahvaljujući takvim politikantima iz bivšeg režima u potpunosti ekonomski i politički uništena.

Zašto to govorim? Zato što je klupko očigledne pljačke države od strane bivšeg režima konačno počelo da se odmotava i neko će morati da snosi odgovornost za ekonomsko i političko uništavanje Republike Srbije. Mi ne smemo nikada više da dozvolimo da nam se na vlast vrati, da nam se ponovo dogode nekakvi Đilasi i nekakvi Jeremići, jer u tom trenutku od Srbije ništa neće ostati. Pre svega, zato što je mnogo truda, rada, znoja i marljivosti uloženo u to da se srpska država konačno ponovo vrati na noge.

Jedino što nude ovi iz bivšeg režima to je politika nasilja, nekakvih obojenih revolucija, kako bez političke volje građana Srbije pokušali da dođu na vlast i uz svesrdnu pomoć i podršku stranih agentura, kako bi mogli da nastave tamo gde su stali, a to je da kradu novac građana Republike Srbije i da pune svoje džepove.

Hoću takođe da iskoristim priliku, ako mi dozvolite da čestitam hrabrom srpskom narodu na KiM, jer su u prethodnom periodu pokazali čeličnu volju, hrabrost, jedinstvo, slogu da ostanu i opstanu na KiM. Mislim da je sada svima jasno da je, pre svega, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, Srbija je takva zemlja sa kojom više niko ne može da razgovara jezikom pretnji i jezikom ucena.

Pokazali smo baš po pitanju KiM da je Srbija danas neuporedivo snažnija nego što je to bio slučaj 2004. i 2008. godine, kada je predstavnike bivše režima bilo baš briga za srpski narod na KiM, kada im je taj narod služio samo kao predmet trgovine, kako bi otvarali što više tajnih računa svuda po svetu. Mislim da je svima jasno da je sa politikom ponižavanja i vređanja nacionalnog dostojanstva srpskog naroda gotovo.

Mi po prvi put, posle 22 godine od završetka rata na KiM, od potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 10. juna 1999. godine i od usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti 1244, imamo državnika, imamo predsednika Aleksandra Vučića koji je zbog rezultata, pre svega onih ekonomskih, ali i vojnih i političkih, koje je Srbija ostvarivala u prethodnom periodu, sposoban da kaže jednom NATO paktu – ako ne reagujete vi, reagovaćemo mi i zaštiti ćemo pre svega živote naših sunarodnika u južnoj pokrajini, ako to situacija bude zahtevala.

Upravo zbog toga Aleksandar Vučić i SNS imaju apsolutnu podršku i apsolutno poverenje koje im pružaju građani Srbije na KiM. Mi 2004. godine, kada je sprovođeno etničko čišćenje nad srpskim narodom na KiM, kada su gorele naše crkve i naši manastiri, mi nismo smeli jedno borno vozilo Vojske Srbije da izvedemo na ulice Beograda, a kamo li uz administrativnu liniju. Mi do 2012. godine, zahvaljujući ponižavajućoj i puzajućoj politici Ponoša, Šutanovca, koji su vodili puzajuću politiku pristupanja Srbije NATO paktu, nismo imali jedan, jedini avion koji je mogao da poleti. Mislim da su građani Srbije na KiM razumeli poruku kada su videli našu avijaciju uz Jarinje i Brnjak. To je poruka koja podrazumeva da će Srbija uvek da se bori, pre svega za mir i stabilnost, ali da nikada više nećemo dozvoliti nove pogrome, nove „Oluje“ i da nikada više nećemo dozvoliti da bilo ko ugrozi živote naših građana.

Iskreno me ne čudi uopšte što se Hašim Tači, trgovac ljudskim organima, na sednici Saveta bezbednosti UN zahvaljivao Vuku Jeremiću, jer znaju teroristi iz Prištine da ako takvi politikanti upravljaju srpskom državom, da će oni moći da ostvare svoje ciljeve, baš kao što su bili na pragu toga do 2012. godine. Zato im jednima i drugima i ovim drugosrbijancima iz Beograda koji su predvođeni Draganom Đilasom i Vukom Jeremićem i teroristima iz Prištine smeta i kao najveći pretnju definišu upravo Aleksandra Vučića. Malo, malo pa se teroristi iz Prištine zahvale i Đilasu i Tadiću i Jeremiću, jer znaju da nisu bili sposobni od 2008. do 2012. godine da utiču na to da jedna zemlja u svetu donese odluku kojom bi povukla priznanje lažne države.

Što se tiče sporazuma sa Prištinom, kada smo već kod teme koja se odnosi na KiM, nama je jasno da Albanci nešto neće, iskren da budem, nisam ni očekivao da nešto hoće, ali EUje ta i čitava međunarodna zajednica koja mora da prinude Albance da poštuju potpisane sporazume. Podsetiću građane Srbije da od 10. juna 1999. godine imamo ukupno potpisanih 48 sporazuma i da Albanci u Prištini ne poštuju apsolutno ni jedan.

Podsetiću građane Srbije da je posle tog famoznog datuma na teritoriju KiM ušlo više od 50.000 dobro obučenih i dobro opremljenih NATO vojnika, da su se najveći zločini na KiM, upravo dogodili posle 10. juna 1999. godine, da su sve to nemo posmatrali NATO vojnici. Onda smo imali 2004. godinu i ponovo etničko čišćenje, ponovo su gorele srpske crkve i srpski manastiri, opet su sve to nemo posmatrali NATO vojnici, pripadnici KFOR-a, ali je to isto nemo posmatrao i režim u Beogradu, zato što su već do 2004. godine kroz pljačkaške privatizacije toliko uništili Srbiju, da Srbija nije mogla i bila sposobna da na bilo koji način odreaguje i pomogne našem narodu na KiM.

Zato ne smemo da se uzdamo u druge već moramo da nastavimo sa odgovornom politikom koju sprovodi SNS, koja podrazumeva da nadjačamo našu ekonomsku, našu vojnu, kao i zdravstvenu moć kako bismo bili sposobni da u svakom trenutku pomognemo našem narodu, ma gde on živeo.

Podsetiću građane Srbije i da je Briselski sporazum ispoštovan, do svega ovoga do čega je došlo prethodnih nedelja na KiM, to se jednostavno ne bi dogodilo, da je ispoštovan taj sporazum, jer bismo imali situaciju da imamo formiranu zajednicu srpskih opština i imali bismo ispoštovanu tačku 10. Briselskog sporazuma koja se odnosi na pravosuđe i niko ne bi mogao i smeo da pozove Ivana Todosijevića, na izdržavanje kazne zatvora, zbog istine koju je rekao o Račku, da je pravde i da je prava, jedini koji bi trebalo da bude u zatvoru i da izdržava kaznu zatvora, zbog slučaja Račak, jeste Vilijem Voker, a ne Ivan Todosijević.

Da je ispoštovan deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na policiju, Srbi bi imali komandira na severu i bez njegovog odobrenja ni pripadnici KBS, ni pripadnici ROSU, ne bi smeli da priđu sredinama u kojima žive Srbi.

Potpuno je jasno iz svega ovoga što sam rekao, ko je faktor destabilizacije na Balkanu, i Međunarodna zajednica i EU, moraju da znaju da ako se u budućnosti nešto loše bude desilo na ovim prostorima, da će to biti isključivo zbog nasilnih pokušaja da se stvori velika Albanija i zato EU, snosi jedan deo odgovornosti.

Zato EU i čitava Međunarodna zajednica moraju da rade na tome, da dođe pre svega do ekonomske normalizacije i da se u punom kapacitetu realizuje inicijativa predsednika Aleksandra Vučića, „ Otvoreni Balkan“, jer oko nekih političkih pitanja se svakako nikada u regionu nećemo složiti, ali hajde da kroz takve naše inicijative, da naše ekonomija napreduje i da naše ekonomije budu deset puta snažnije.

Srbija će naravno, uvek imati i snage i volje, i želje i energije da se bori za KiM, u sastavu srpske države, ali je mnogo važno da nastavimo sa ekonomskim napretkom, jer jedino ekonomski snažna Srbija može da garantuje sigurnu budućnost našem narodu i našoj južnoj pokrajini.

Mislim da je svima kristalno jasno i sa tim ću zaključiti da novih „Oluja“, traktorskih kolona, pogroma, nikada više neće biti zato što danas imamo zahvaljujući SNS, državu za razliku od perioda do 2012. godine.

Danas imamo državu koja je i ekonomski i vojno dovoljno snažna da očuva mir i stabilnost, ali i da zaštiti srpski narod, bar tamo gde je najteže, a to je na KiM.

Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas ću govoriti po amandmanu o Predlogu zakona o poreskom postupku i administraciji kojim se predlaže da Poreska uprava preduzima poslove vođenja jedinstvenog informativnog sistema lokalnih poreskih administracija, propisanim članom 159. ZPPPA-a, počev od 1. januara 2024. godine.

Imajući u vidu, brojne reformske aktivnosti koje su u toku i u okviru reforme Poreske uprave, kao i softversko rešenje jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija integrisano sa brojnim sistemima elektronske uprave i u kontinuitetu sa unapređenjem i uspostavljanjem i funkcionalnošću novih informacionih sistema, samim tim se efikasnije i jednostavnije vode poslovne transakcije, a ujedno doprinosi i pravnoj sigurnosti, obezbeđuje javnu dostupnost u pogledu vođenje poreske politike kao opšti pravni akt i stvaraju jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poreskoj situaciji.

U skladu sa vremenom i unapređenjem informacionih tehnologija, bez kojih svakodnevni život ne bi bio zamisliv, a ujedno i u skladu sa evropskim standardima i propisima u duhu budućnosti moderne Srbije, koji svakodnevno teži Aleksandar Vučić, da imamo jedan od najboljih elektronskih sistema uprave na svetu i apostrofiranjem novih tehnologija i elektronskih rešenja višestruko se umanjuje rizik od malverzacija, kao i skraćenje u procesu poslovanja ali i ostalih segmenata koji su do sada oduzimali vreme, a samim tim i novac, ne samo privrednicima, nego i građanima.

Iz tog razloga svakodnevno se radi na unapređenju informacionih tehnologija, što možemo videti i u školama, gradskim upravama i ostalim institucijama.

U skladu sa tim, Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem otvorila je naučno tehnološke parkove u Nišu, Novom Sadu i drugim gradovima gde u korak sa svetom pratimo trendove novih informacionih tehnologija, što se najbolje videlo kroz proces vakcinacije, koji se pokazao kao jedan od najboljih u svetu, ujedno unapređujemo celokupno društvo i radimo za dobrobit svih građana Srbije i naše dece.

Jer to je naš zadatak, to je i naša obaveza i ono na čemu konstantno radi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je nekada poniženu Srbiju, koja je bilo slepo crevo Evrope sada postavio na pijedestal vodeće zemlje u regionu, prvenstveno u ekonomskom smislu, a samim tim i u svim drugim sferama društvenog života.

Čime se bivši režim predvođen tajkunom Draganom Đilasom, može pohvaliti po pitanju unapređenja Srbije sem bezobzirne pljačke od 619 miliona evra i računima širom sveta?

Na čelu Beograda upropastio je sve što mu je palo šaka, od vrtića, dečijeg dodatka, podzemnih kontenjera, stotine hiljada ugašenih radnih mesta na nivou države, a da ne govorimo o Mostu na Adi, koji je ujedno i najskuplji most na svetu. Tu su i dugi prsti koje je uperio u „Telekom“ i RTS, gde je sa svojim pajtašem Draganom Šolakom, napravio ugovor koji su samo njima odgovarali, kako bi monopolizovali tržište, krali minute i debelo ih naplaćivali, ne ostavljajući medijski prostor nikome ko misli svojom glavom i radi drugačije.

Sve u skladu sa onim što oni jesu ovekovečeni lopovi i vođe tajkunsko-mafijaške hobotnice, koji su Srbiji popločali put do propasti. Sada kada su maske pale i kada narod zna sa kakvim banditima je imao posla u vreme njihove pljačke oni doslovno linčuju porodicu predsednika Aleksandra Vučića, gde preko svog daktilobiroa, i to javno na najgnusniji način, vređaju maju Aleksandra Vučića, uz odvratne, perfidne i prljave psovke i skupa sa njihovim mafijaškim plaćenicima, Marinikom Tepić, Lutovcem, Markom Vidojkovićem, Aleksićem, koji kao zmije palacaju otrovnim jezicima, kao poslednji ljudski i politički škart, nemoćni idu svakoga dana još dalje u svoje histerije.

Dobro je da se sve čuje i da narod vidi kakve i od koga te odvratne, prljave i perfidne psovke dolaze, kao i fizički napadi, kao što je lomljenje kancelarije Srpske napredne stranke u Novom Sadu od strane alkoholom ohrabrenog sina visokog funkcionera Jeremićeve stranke, Bore Solunca, što je za njih sasvim normalno, jer huliganstvo i teror su u statutu njihovog programa.

Samo se pitam kako bi reagovali da je to uradio sin predsednika Srbije, kome u svom ludilu crtaju metu, čak i kada diše. Što se njihovih ogavnih postupaka tiče, to je valjda za njih sve normalno, jer je to ipak njihov program koji nude narodu Srbije, rasulo, teror, uništavanje i pljačka.

I dok Aleksandar Vučić vodi politiku da zaštiti srpski narod na Kosovu i Metohiji i izvuče ga iz kaljuge u koju su ga gurnuli tajkunski bednici, Vuk Jeremić i Dragan Đilas kojima se verovatno sprema spomenik od strane separatista kao nagrada za sve što su učinili za njih oni su bezbroj puta javno hvalili Aljbina Kurtija i ni jednog jedinog trenutka nisu stali uz naš narod na Kosovu i Metohiji, čak ni rečenicu.

Sve što imaju da kažu stane im u onu čuvenu … da smo genocidan narod. Takvi bednici i kukavice sa besmislenom politikom uništenja nikada neće moći da stanu na crtu Aleksandru Vučiću, fabrikama, putevima, školama i standardu za koji se Vučić lavovski bori.

Na čelu države više nema mesta za plaćenike stranih ambasada koji su obleteli kao kolibri i bili pajaci za šaku dolara, a Srbiju vukli na dno, a sve zarad svojih ličnih interesa. Ali, narod Srbije to vidi, sve razume. Narod Srbije im to neće dozvoliti, jer kada su te bitange spremne da udare na tuđu porodicu zarad isključivo novca građana Srbije šta su tek u stanju da rade ako se ponovo dočepaju vlasti i kakav im je plan i program koji bi ponudili građanima, sem nasilja i još miliona na svojim računima.

Oni plan i program nemaju, sem da bez izbora opet zajašu državne jasle, da narod opet bude gladan i država na rubu propasti. Narod Srbije i to vidi, narod Srbije i to dobro zna i zato će taj narod falange ovekovečenih lopova i secikesa potopiti na izborima jednom za sva vremena na dno njihove močvare gde im je i mesto.

Znamo mi dobro ko se bori za Srbiju, za našu decu, za novo poglavlje istorije, da najzad hrabro koračamo ka vrhu. Nismo više poslednja rupa sveta. To je ono za šta se bori Aleksandar Vučić, to je ono što većina građana Srbije i podržava.

Bez obzira na brutalne napade i pritiske sa svih strana ni jednog trenutka, ni jedan … neće Srbija skrenuti sa tog puta. Nemamo pravo da ne uspemo, nećemo da se povlačimo pred najgorima. Takvu smo borbu odabrali i u njoj ćemo pobediti. Predaja nije opcija.

Živela Srbija.