Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona.
Peta tačka dnevnog reda – Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini.
(Mihailo Jokić: Javio sam se po amandmanu.)
Biće prilike. Nastavljamo.
Saglasno članu …
(Mihailo Jokić: Javio sam se ministru da kažem, o porezima.)
Ministar će ostati do kraja.
Molim vas da mi ne dobacujete.
(Mihailo Jokić: Povreda Poslovnika.)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine, Siniša Mali, ministar finansija, Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta, Jelena Tanasković i Aleksandar Dujanović, državni sekretari u Ministarstvu zaštite životne sredine, Aleksandra Imširagić Đurić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra zaštite životne sredine, Sara Pavkov, posebna savetnika u kabinetu ministra zaštite životne sredine i Slađana Brđić, šef odseka u Ministarstvu zaštite životne sredine.
Primile ste amandmane koje su na predlog zakona podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Zoran Tomić, kao i Odbor za zaštitu životne sredine.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za zaštitu životne sredine, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres predloga zakona u pojedinostima.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Dabić.
(Mihailo Jokić: Tražio sam povredu Poslovnika.)

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo uvaženi ministre sa saradnicama, danas imamo pred nama amandmane koje će naša poslanička grupa podržati, a tiču se unapređenja teksta samog zakona. I ove nedelje smo imali kao i prethodnih nedelja i kao uopšte od početka rada ovog saziva Narodne skupštine jedan niz dobrih zakonskih rešenja koji će doprineti unapređenju poslovne klime u našoj državi. To je ono što je konstanta od početka rada Narodne skupštine u ovom sazivu.

Da podsetimo građane Srbije, tu su bili Zakon o uvođenju jedinstvenog registra administrativnih postupaka, usvojili smo Zakon o fakturisanju, Zakon o fiskalizaciji i to su sve zakoni koji direktno unapređuju poslovnu klimu i ambijent u našoj državi. Sve je to na fonu onoga što jeste agenda ove Vlade i prethodne Vlade, od kada je SNS preuzela vlast, a to je digitalizacija koja na svaki mogući način doprinosi tome da investitori imaju olakšanu proceduru kada investiraju novac u našu državu.

Naravno da su svi veliki investitori koji su dolazili, u prvom redu i američki „DFC“ u zadnjim saopštenjima je upravo sve vreme apelovao na tome da moramo još više da radimo na tome da digitalizujemo našu javnu upravu i da olakšamo preobimne procedure i birokratske prepreke koje postoje u našoj državi. Vlada upravo na tome insistira i sa svim ovim zakonskim rešenjima mi odgovaramo na potrebe investicija zato što je nama pre svega važno da taj rast bude konstantan, da privreda konstantno napreduje, jer nam to donosi mogućnost da investiramo, da i dalje ulažemo ovoliko mnogo novca i u javne radove, pre svega na autoputeve. Da možemo da ulažemo u železničku infrastrukturu, da možemo i dalje da gradimo škole, bolnice, da možemo i dalje da omogućujemo da privredna klima bude na tako visokom nivou koji dovodi do velikog privrednog rasta.

Mnogi su osporavali prognoze ministra Siniše Malog kada je reč o rastu BDP za ovu godinu. Ministarstvo je dalo prognozu da će biti rast 6,5%, setimo se, iz Fiskalnog saveta su osporavali te prognoze.

To govori o činjenici da država i te kako zna dobro svoj posao i da ministarstvo na čijem je čelu gospodin Siniša Mali i te kako dobro radi, ima dobre rezultate. Ovako visok rast nije bio moguć bez ozbiljnih strukturnih reformi i svih ovih zakona koje je Narodna skupština u prethodnom periodu usvojila.

Šta to znači direktno za građane Srbije? Znači, kada imate visok rast i dalje možete da planirate ovako masivne radove koji se dešavaju na nivou cele države. Mi govorimo o tome da ove godine sedam novih autoputeva počinjemo i radimo brze saobraćajnice, takođe ćemo nastaviti ulaganje u sve ono što je započeto prethodnih godina. Evo samo u Zlatiborskom okrugu, iz koga ja dolazim, predsednik Aleksandar Vučić bio je u poseti pre nekih mesec dana. Dobili smo najave, i to danas kada se kaže – dobili smo najave, svi znaju da će to biti urađeno. Ranije je to bilo predizborno obećanje, kada se neko iz vlasti bivšeg režima obrati i nešto kaže, budite sigurni da se to nikada neće desiti. Danas kada se nešto najavi, vidimo da se sasvim sigurno i dešava.

Predsednik je najavio 200 miliona evra investicija u Zlatiborski okrug, od toga 80 miliona evra u sam zdravstveni centar koji će dobiti mogućnost da uz tako velike i masovne investicije postane peti klinički centar u Srbiji. To je nešto što potpuno menja sliku našeg regiona. To nije slučaj samo kod nas, to je slučaj na nivou cele Srbije. Kada govorimo o našem regionu, 200 miliona evra, da ljudi znaju, to je nešto što nije ušlo u naš region u proteklih 45 godina, 45 godina mi nismo imali toliko veliki obim investicija.

Ono što je predsednik najavio, krenulo je već sa realizacijom. Radiće se prva faza rekonstrukcije zdravstvenog centra, to je već u toku. Imamo i završetak radova, najavljuje se da će do Požege biti naredne godine gotov autoput „Miloš Veliki“, radimo obilaznicu oko Užica, radimo obilaznicu oko Zlatibora. Na sam Zlatibor država ulaže danas već osam miliona evra u razvoj sportsko-rekreativnih terena. Dok mi ovde govorimo, mašine su u Tripkovi, radi se put za Aerodrom „Ponikve“, 136 miliona dinara direktne investicije iz budžeta.

Dakle, ne postoji nijedno selo, zaseok, ne postoji nijedna opština u Srbiji da danas država ne ulaže ogromne količine novca. To se vidi, to je nešto što niko ne može da negira. Jak rast je jedina garancija da će i dalje da se sve te investicije odvijaju, kao što je sada slučaj. Upravo zbog toga svi ovi zakoni koji su pred nama zapravo jesu polazna osnova da bi mogli da dođemo da tako visokog rasta.

Sve kada saberemo i pogledamo šta se dešava u celom regionu, vidimo da naša država sa velikim i jakim privrednim rastom pretiče ostale u regionu i po platama i po ukupnom BDP-u. Zbog toga je velika histerija prisutna u celom regionu. Zbog toga su veliki napadi i na našu državu. Svuda u regionu čujemo razne povike na našu državu, kako oni kažu, na taj veliki bauk velikosrpskog nacionalizma.

Sve je to posledica činjenice da danas vi vidite da Srbija velikim koracima ide napred, da danas možemo da dostignemo taj evropski kvalitet života i to je nešto što svi vide. Zato su i velika osporavanja i veliki napadi. To će, siguran sam, i u narednim mesecima da se intenzivira, s obzirom da danas možete da primetite da ćemo i po prosečnoj plati prestići Hrvatsku i po ukupnom BDP-u. To je nezamislivo bilo do pre devet godina.

Zato danas imate ovoliku tenziju u regionu. Videli smo i na primeru poslednjih dešavanja na KiM, kako su neki mislili da sa Srbijom danas može da se pregovara po nekom receptu od ranije, kada dođe do svršenog čina, pa mi moramo da prihvatimo zatečeno stanje i onda kažu – hajde da sada to zatečeno stanje pretvorimo u realnost i da mi moramo da se saglasimo sa svim tim što je dolazilo kao diktat spolja i iz regiona od određenih krugova.

Danas to više nije slučaj. Sa Srbijom mora da se pregovara. Niko više Srbiju ne doživljava kao što je to ranije bio slučaj, kao neku vreću za udaranje. Danas je Srbija stabilna i možemo da govorimo o dobrim rezultatima koje naša država postiže na svim poljima. To nam daje i mogućnost da investiramo i u naše sredine na KiM i u Republiku Srpsku. Ne postoji nijedna opština, pored Srbije, ne postoji nijedna opština u Republici Srpskoj i tri u Federaciji gde su Srbi većina, da Srbija nije uložila novac. To pre 2012. godine nije bilo moguće ni govoriti, ni razmišljati, jer nismo imali dovoljno novca ni za sopstvene plate i penzije, a danas kada imamo stabilnu državu, stabilnu ekonomiju, imamo mogućnost da govorimo o svim tim stvarima koje su bitne za naš narod u celini.

Ono što je takođe konstanta jeste da se odvijaju nesmanjeni napadi na našu državu iznutra. Vidimo i sami da prosto naša opozicija, koja u nedostatku bilo kakvog političkog programa, sada već prelazi onu granicu gde je potpuno normalno pozivati na neki terorizam, linč, kako kaže onaj Bulatović iz Đilasove stranke, kaže – svako će tražiti svog naprednjaka po Srbiji. Potpuno je to prošlo nezapaženo. Normalno je, dakle, da pozivate na građanski rat i apsolutno se i slažemo da treba da se tako ophode, zato što je to pokazatelj svega onoga što smo mi govorili. Mi smo demaskirali tu njihovu politiku, govorili smo da je njihova politika jedino rušenje Srbije, a oni sada sami priznaju da je to jedina politika. I treba to da govore, da građani Srbije znaju.

S jedne strane imate stabilnu vlast, imate ljude u vlasti koji se bore za ovu državu, a sa druge strane imate ljude koji najavljuju krvoproliće, građanske ratove. Čini mi se da je to poštenije za građane Srbije da odmah mogu da vide ko je šta ponudio pred izbore i da se u skladu sa tim opredele. Mi smo potpuno sigurni da građani nikad neće glasati za takve jedne neodgovorne političare koji su doveli do praktično bankrota naše države u proteklom periodu, a danas nam, kažem, plasiraju takve teze o tome da je potrebno da se u Srbiji desi neko krvoproliće da bi oni došli na vlast.

Zamislite šta bi bilo da mi pozovemo naših 700.000 članova da jure njihovih nekoliko stotina pristalica. Da li bi to bilo normalno ponašanje jedne odgovorne stranke? Mi, naravno, nikada nećemo pozivati ni na kakve sukobe. Nama je bitno da ovde bude mir, i u našoj državi i u regionu, jer nama taj mir obezbeđuje prosperitet i naša država će sasvim sigurno u narednim godinama, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, imati mogućnost da još više napreduje i, kao što je predsednik rekao, da pravi još veću razliku u odnosu na region. Dakle, nije dovoljno što smo ih pretekli, treba da pravimo još veću razliku kako bismo i narednih godina imali tako visok nivo investicija i prosto mogućnost da našu državu zaista dovedemo do nivoa da ovde bude evropski kvalitet života, čemu se svi nadamo i čemu težimo.

Naravno da napadi koji dolaze od strane opozicije i na vas direktno, gospodine Mali, nisu slučajni, jer vi ste pored predsednika Aleksandra Vučića najzaslužniji čovek za to što se danas dešava ovoliki privredni rast naše države i potpuno je normalno očekivati da i dalje budu napadi na vas lično, na porodicu predsednika Vučića, na sve ljude koji nešto rade u ovoj državi će biti najintenzivniji napadi.

A čudno je to da nema napada na one koji ne rade ništa, a ima ih i u Vladi, ima ih i na drugim mestima, na njih nema nikakvih napada i po tome možete da vidite kome se najviše ta opozicija zamera, kome smeta. Znači, smeta im Aleksandar Vučić, smetaju im njegovi najbliži saradnici koji rade za ovu državu. Naravno da apsolutno imate podršku ovog parlamenta za sve što radite, zato što sve ovo o čemu mi danas govorimo je direktno rezultat jednog odgovornog pristupa Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića tome da država Srbija konačno može da postane jedna evropska država sa evropskim kvalitetom života, kažem, čemu svi mi težimo.

U danu za glasanje ćemo sasvim sigurno podržati sve ove zakone i amandmane koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić.

Prvo da iskažem protest. Vi ste resetovali sistem, bila je nula, a ja sam bio treći. U međuvremenu, govorilo je pet poslanika.

To nije tačno.

Ne znam zašto ste to uradili, povredili ste Poslovnik, ali ja vam to opraštam.

Poštovana gospodo, posebno mi je zadovoljstvo što sam prisutan kada je prisutan i ministar finansija. Hteo bih nekoliko praktičnih stvari da kažem.

Prvo, da li su ovi podaci, ministre, tačni koje sad ja iznosim, a koji su vezani za avgust mesec 2021. godine, da je prihod 110,3 milijarde, da je porez 98,5 milijardi, da je to procentualno 89,3%? Ako je to tačno, a verovatno je tačno, to govori o tome koliko je porez bitan kada je u pitanju budžet i da se može prosto reći da njegova popunjenost, njegova veličina zavisi od poreza. E sad, šta treba uraditi da taj porez bude još veći i u apsolutnom iznosu i u ovom relativnom iznosu?

Moji predlozi su sledeći. Porez kada se izračuna obvezniku mora biti tačan. Ta veličina u apsolutnom iznosu ne sme biti rastuća. Ona, ministre, mora biti manja ili jednaka. To stvara sigurnost, to povećava broj onih koji plaćaju porez.

Drugo, ministre, obim obveznika mora se povećavati. Mislim da vi dobro znate i svi mi znamo da postoje ljudi koji ne plaćaju porez. Sada se postavlja pitanje – kako to u lokalnim sredinama, kako te ljude uvući u sistem, stvoriti im obavezu da plaćaju porez? Na tome se mora intenzivno raditi. Moraju se pronaći mehanizmi da se povećava obim.

Treća stvar, mi smo zaštitili dužnike, otpišemo kamatu, otpišemo glavnicu, otpišemo i glavnicu i kamatu itd, pa ispada da je bolje ne plaćati porez nego ga redovno plaćati. Sad kad je glavnica razdvojena od kamate i kad se posebno plaća glavnica i prvo plaća glavnica, a ne kamata, naravno da je obveznik u povoljnijem položaju nego što je bio pre pet, šest ili deset godina.

Šta ja predlažem? Ja predlažem da isto tako kao što štitimo dužnike, jer bolje je živ dužnik nego mrtav, znači, bolje je da je on tu prisutan i pomoći mu da se izvuče, ali mi moramo naći mehanizme, ministre, da stimulišemo one koji plaćaju redovno porez. Oni moraju imati neke benefite.

Evo jedna digresija. Ja sam vam to predlagao, ali vi niste bili tu. Recimo, uzmite porez na imovinu. Porez na imovinu se plaća kvartalno u četiri rate. Zašto se ne pruži mogućnost građanima koji imaju novac da to plate odjednom i da ostvare neki benefit, da imaju neki popust od 5 do 8%? Znate li vi koliko bi ljudi to uradilo ako oni koji uzimaju porez, a to su gradovi i opštine, znaju šta će uraditi sa tim novcem. I mnoge druge stvari.

Na primer, treba u poreskoj politici uvesti princip avansa, da neko ko ima novac u datom trenutku, pošto je cena novca na svetskom tržištu u ovom trenutku vrlo mala, da plati celokupan porez a da za to ima određene benefite. To u praksi mora da se neguje da bi, kažem, porez koji je prisutan, videli ste u avgustu mesecu u kom procentu je u celom budžetu, bio u još većem procentu, odnosno da bi bio u apsolutnom iznosu još veći.

Druga stvar na koju želim da ukažem a koja je vrlo osetljiva jeste državna svojina, kao oblik javne svojine. Ne treba juriti i ne treba žuriti i ne treba državnu svojinu po svaku cenu eliminisati, da sve bude privatna svojina. Ja odgovorno tvrdim da kada postoji dobar menadžment, sposobni ljudi, odgovorni ljudi, da niko nije odgovorniji prema državi i prema budžetu nego državno vlasništvo, odnosno državno preduzeće.

Možda je vreme da se uradi zakon o javnoj svojini? Vi niste ovde bili prisutni, ja sam i u prošlom mandatu, a i ovde sad, nastavio da pričam o dolaru. To je moja omiljena tema. Ja smatram da u svim oblicima u javnom dugu treba bežati od dolara. Dolar je vrlo opasno oružje. Ja sam rekao u jednom momentu - opasnije od atomske bombe. Ministre, vi verovatno znate taj podatak ali možda neki poslanici ne znaju, Amerikanci sa 67,5 milijardi dolara pružaju podršku i garant su, upamtite, za 4,3 triliona dolara. Koja je to prevara? Koja je to hartija? Koja je to vrednost? To je toalet papir.

Znači, mi kad ulazimo u aranžmane, uzeli smo kredite od Kine u juanima, moramo jačati nacionalnu valutu, nema potrebe da mi ulazimo u dolare. Dolar je, ministre, to je moje lično mišljenje, velika prevara i može da bude za nas velika opasnost. Mi moramo, kad su u pitanju i devizne rezerve i javni dug, čuvati se dolara i jačati svoju sopstvenu valutu i ići na nacionalne valute ako želimo da sačuvamo svoju nezavisnost, jer će taj dolar kao valuta u datom trenutku sigurno biti zloupotrebljena.

Još sam nešto hteo da kažem ali sam se dekoncentrisao, dugo sam čekao i malo sam se iznervirao jer sam neopravdano bio pomeren, ali to su stvari, ministre, o kojima bi trebalo razmišljati.

Sad sam se setio! Ove zelene obveznice koje ste emitovali, sad vi pomozite meni, ja imam podatak da je ročište 15 godina a da je kamata 1,25. Ako je to tačno, svaka vama čast. I ako je 2%, opet je svaka vama čast, jer je 2012. godine bilo, čini mi se, 7,5%, 8,5%. To je onaj put kojim treba ići. Znači, treba isplatiti onaj dug sa visokom kamatom, uzimati nove kredite, jer je sad kamata negde 2 ili 2,5%. Vi to radite izvrsno i ja vam na tome čestitam. Hvala i toliko od mene.

Hvala, gospodine Jokiću.
Na član 39. amandman je podneo Odbor za zaštitu životne sredine.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Molim predstavnika predlagača da se izjasni o ovom amandmanu.
Reč ima ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Prihvatamo ovaj amandman.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Za reč se javila Olja Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, juče smo imali konstruktivnu raspravu o Predlogu zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini u načelu, a danas i u pojedinostima i poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" podržaće predložene amandmane na ovaj zakon, s obzirom da oni unapređuju predloženi tekst zakona.

Mogli smo da čujemo, pored informacija o zakonu, i sve ono što se u prethodnom periodu uradilo na podizanju standarda životne sredine, ali i boljeg kvaliteta života građana, s obzirom da se sada pristupilo ozbiljnom rešavanju višedecenijskih problema.

Zalaganje da budućim generacijama ostavimo čistiju i zdravu životnu sredinu vidi se kroz delovanje i kroz raznorazne akcije i projekte koji su sprovedeni, koji su trenutno u toku, ali i sve one koje su planirane za naredni period. Neki problemi, s obzirom na oblast koju obuhvataju, ne mogu biti rešeni preko noći, ali se pomak i napredak i te kako vide, za razliku od vremena kada smo imali ogromne egzistencijalne probleme i kada o ovim pitanjima nismo ni razmišljali, već smo imali druge prioritete za rešavanje.

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, kao što smo čuli, jedan je od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima EU koji ovu oblast uređuje koherentno i celovito. Neophodno je uspostavljanje jedinstvenog funkcionalnog sistema praćenja i kontrole nivoa buke i održavanje baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema, obavljanje odgovarajućih merenja nivoa buke, izrada strateških karta buke na osnovu kojih će se izraditi i akcioni planovi kojima će se utvrditi mere zaštite od buke u cilju sprečavanja i smanjenja dalje izloženosti štetnim efektima buke tamo gde nivoi izloženosti mogu ugroziti životnu sredinu, ali i zdravlje ljudi i poboljšati kvalitet preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite. U područjima gde izloženost buci je ispod graničnih vrednosti, odnosno zadovoljavajući potrebno je da održimo postojeći nivo buke.

Pravno lice koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke dužno je da u skladu sa zakonom obezbedi merenje buke koju emituje i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, kao i da primenjuje mere zaštite od buke propisane ovim zakonom. Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini uticaće na sve građane s obzirom na materiju koju uređuje, ali ne predviđa troškove za sve građane. Troškovi će nastati za zagađivača, odnosno za vlasnike i korisnike izvora buke zbog obaveznog usaglašavanja sa odredbama ovog zakona.

Pomenuti troškovi vezani su za preduzimanje odgovarajućih tehničkih, tehnoloških i drugih mera zaštite i praćenje uticaja delatnosti na nivo buke i oni nisu novi već su postojali i do sada u važećim propisima po kojima su preduzeća, ali i druga pravna lica u obavezi da u okviru svojih investicionih i proizvodnih troškova uračunavaju troškove zaštite životne sredine, a tu naravno spadaju i troškovi zaštite od buke.

Svi ovi troškovi opravdavaju ciljeve koji bi trebalo ostvariti ovaj Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, a koji su u javnom interesu što bi značilo u interesu očuvanja zdravlja građana i životne sredine u celini.

Očuvanje života i zdravlje građana su nam svakako najvažniji. Srbija je imala tu sreću da se, zahvaljujući odgovornoj politici Aleksandra Vučića, među prvima imamo dostupne vakcine i to celu paletu vakcina koje su bile stavljene pred građane i oni su mogli da biraju.

Ovu priliku bih iskoristila da ponovo apelujem na sve ljude koji se do sada nisu vakcinisali da to i učine, a ovde pre svega mislim na mlade ljude, jer je među njima i najmanji procenat vakcinisanih.

Mi smo retka država u svetu koja može da se pohvali sa izgrađene tri potpuno nove kovid bolnice, ali i pored toga rekonstruisali smo i mnoge postojeće, kao što je i Opšta bolnica u Pirotu odakle ja dolazim.

Pored toga, u Srbiji se već proizvodi jedna vrsta vakcina, u pitanju je ruska vakcina, a već će se u narednom periodu proizvoditi još jedna vakcina, a to je kineska ili Sinofarm vakcina.

Predsednik Aleksandar Vučić najavio je i kad je bio u poseti Dubaiju, da je jedna od tema razgovora sa šeikom Muhamedom bila o lekovima koji su se pojavili na tržištu, koji su inovativni i jako dobri za korona virus. Nadamo se da će u narednom periodu i oni biti dostupni građanima Republike Srbije.

Takođe, u pregovorima smo i sa Fajzerom oko istih lekova koji bi trebalo, oko sličnih lekova, koji bi trebalo da se pojave na tržištu.

Ne postoji ništa važnije i skuplje od života ljudi. Zato naš predsednik radi sve, koristeći čak i svoje prijateljske odnose, da sve što postoji, sve što bude izašlo na svetsko tržište bude dostupno i građanima Republike Srbije.

Takođe, želimo da pomognemo i svim našim susedima u regionu. To se moglo videti na delu i kada smo im donirali vakcine u vremenu kada su njima jako značile.

Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, trudi se da svaki segment našeg društva poboljša. Počev od očuvanja života i zdravlja ljudi, od velikih infrastrukturnih projekata, od novi puteva, pruga, bolnica, vrtića, fabrika, novih radnih mesta, preko povećanja plata i penzija, pa sve do poboljšanja standarda životne sredine i kvalitetnijeg života građana.

Na drugoj strani pojedinci ne prestaju da rade i govore protiv svoje države i protiv svog naroda samo zarad svojih ličnih interesa i bogaćenja. Ali, narod ne mogu da prevare. Zato nemaju apsolutno nikakvu podršku građana i oni su toga i svesni i verovatno se iz tog straha i boje da izađu na izbore, izađu pred jedini sud za naš rad, a to su građani.

Građani ne žele da žive u strahu do nesigurne egzistencije dok se pojedinci nenormalno bogate. Građani žele da žive u mirnoj, stabilnoj i ekonomski jakoj Srbiji kakva je danas.

Apsolutno je ružni i nedopustivo da politički program jedne stranke budu stalni i sve jači napadi na predsednika, na njegovu porodicu, na vas ministre i na sve one koji se bore za bolju Srbiju i za još jaču Srbiju. Svi oni smetaju opoziciji, jer su stopirali dalje punjenje džepova i računa, svi oni koji se bore za politiku SNS i svi mi koji ulažemo da Srbija bude još bolje mesto za život, stopirali su dalje bogaćenje opozicije i punjenje njihovih računa. Građani su to prepoznali i apsolutno ne podržavaju da više budu pljačkani.

Osim stalnih napada koji uznemiravaju javnost, prošle nedelje videli smo i demoliranje SNS u Novom Sadu.

Građani ne podržavaju ovakav način političke borbe, već žele konkretne rezultate, žele plani program i to jasno kažu i na izborima.

Upravo zbog vas, dragi građani Republike Srbije i zbog poverenja koje ste nam ukazali, mi ćemo nastaviti da se trudimo i radimo na čelu sa Aleksandrom Vučićem, da još više jačamo Srbiju koja će sa godinama biti još bolje, stabilnije i zdravije mesto za život i na koju ćemo se svi ponositi.

Danas ulažemo u životnu sredinu i očuvanje zdravlja građana Republike Srbije čisteći Srbiju, a ne čisteći budžet Republike Srbije. Hvala.