Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/398-21

3. dan rada

07.10.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 89 narodnih poslanika. Radi redovnog utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u elektronske jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 98 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obrazloženje, odnosno obaveštenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Prvi reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se doktore Orliću.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću kao i do sada postaviti nekoliko pitanja koja se tiču baš naših ljudi koji se bave poljoprivredom.

Kao prvo bih se zahvalio našem ministru poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, koji je zajedno sa svojim Kabinetom uspeo konačno da se obezbede uslovi da se izvozi u EU pileće meso. To unazad 30 godina nije bilo moguće. To je velika stvar za sve naše proizvođače pilećeg mesa, za sve naše živinare, a očekuje se vrlo brzo da će u toku naredne godine, početkom 2022. godine imati mogućnost da se obezbedi izvoz i za svinjsko meso, što znači da će naši proizvođači, a naši poljoprivredni proizvođači imati mogućnost da svoje proizvode koji su kvalitetni, zdravi, moći da izvezu na veliko evropsko tržište.

Ali, jedna od bitnih stvari da bi mogao svaki kilogram piletine, svinjetine da se izveze, da se proda, vrlo je bitno da taj deo prethodni bude urađen na najbolji način, da bude povoljno za naše proizvođače, što znači da hrana za tu našu živinu, za te naše krave, za naše ovce, za te naše svinje, za tu našu stoku bude, što se kaže, veoma kvalitetna. Zato treba da bude i jeftina ili da se obezbede veće subvencije da bi svaki kilogram toga bio jeftiniji, da može da bude konkurentnije na evropskim tržištima.

Podaci koje imam vezano za koncentrate koji se daju za proizvodnju piletine, za proizvodnju teletine, za mlekarstvo, da je cena koncentrata unazad pet, šest meseci poveća blizu za 50% u zavisnosti za šta je. Mislim da zbog toga što imamo sada šansu da izvozimo u EU piletinu, nadam se da će biti i svinjetina, da se iznađe mogućnost da se što više obezbede veće subvencije za te naše proizvođače, sa posebnim akcentom da to budu veća sredstva za one ljude koji žive u tim marginalnim područjima, u nerazvijenim područjima, jer tamo je bogom dato da se ljudi bave stočarstvom, proizvodnjom i svinja, i ovaca, i krava, i piladi, i teladi. Sa druge strane, moramo obezbediti veće subvencije.

Još jedna bitna stvar jeste da subvencije budu redovne. Kada podnese zahtev taj naš proizvođač, taj seljak da se zahtev obradi i da mu se do kraja te godine obezbede sredstva, jer imamo situaciju da ima više godina da se ne isplate subvencije i sada ti ljudi su obezbedili sredstva, obezbedili koncentrate, a skočila je cena koncentrata, oni su se zadužili i sada prodaju ta svoja grla.

Zbog toga mislim da bi bilo dobro da se poveća visina subvencije, ali subvencije da budu redovne i da se isplate svakom onom čoveku, ali u prvom delu da to bude isplativo ljudima koji žive u tim brckoplaninskim područjima, ljudima koji žive u nerazvijenim područjima. To je za nas veoma bitno zato što je to šansa za razvoj poljoprivrede i jedini način.

Jedna od bitnih stvari istog hteo bih da kažem konkretno da dam podršku našem ministru Lončaru, čoveku koji vodi Ministarstvo zdravlja, koji svojim radom, svojim angažovanjem, zajedno sa svim našim doktorima i sestrama u svakom trenutku pomaže našim ljudima da izađemo iz ove teške situacije, iz ove kovid situacije.

Velika podrška ministru, velika podrška našim doktorima, sestrama, svima onima koji učestvuju u ovoj teškoj situaciji da se zaštiti i da se spasi svaki ljudski život. Jedan najbitnija stvar za sve nas jeste vakcinacija, vakcinacija i vakcinacija. Vakcinišite se da bismo spasili živote i da bi smo na taj način imali mogućnost da idemo napred.

Ja bih sada postavio još jedno pitanje. Imamo situaciju, konkretno ovde u Beogradu, „Slavija hoteli“. To je kompleks hotela koji se nalaze u centru Beograda, koji imaju preko 120 radnika koji do sada nisu koristili nikakva sredstva, to je državno vlasništvo. Oni nisu imali priliku da koriste sredstva koja je država davala za svaki krevet, za svaku sobu, a sa druge strane svi oni doktori i sestre koji dolaze ovde u Beograd da pomažu u ovoj teškoj situaciji, oni imaju mogućnost da spavaju u hotelima „Slavija“ i da to bude za potrebe svih naših ljudi koji žive ovde u Beogradu.

Mislim da bi smo imali mogućnost i potrebu da se hotelima „Slavija“ obezbede isti uslovi kao i privatnim hotelima, da mogu da prevaziđu ovu tešku situaciju zato što kada je najteže oni su tu da pomažu našim ljudima. Konkretno sada se radi o našim medicinarima koji su ovde i pomažu u Beogradu da se leče ljudi i da se borimo protiv pandemije.

Još jednom uvažene kolege i prijatelji, mislim da država Srbija i naš predsednik rade najbolje što mogu i još jednom pozivam sve da se uradi vakcinacija, jer je to jedini spas za borbu protiv pandemije.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala gospodine Miletiću.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine Marija Jevđić.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.

Poštovani narodni poslanici, svoje današnje pitanje ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodna skupštine, upućujem ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.

U Srbiji, kao i u Evropi, svaki šesti par ima problem sa začećem, odnosno problem sa sterilitetom. Do sada je na svet putem vantelesne oplodnje rođeno više od 8.000.000 beba, to pokazuju podaci evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju.

Pohvalno je da je Srbija jedna od retkih država u Evropi koja finansira neograničen broj pokušaja o trošku fonda za prvo dete do 43 godine života. Do te godine žene, ukoliko par nema nijedno dete, a postoje medicinske indikacije za vantelesnu oplodnju, parovi imaju pravo da preko RFZO apliciraju za vantelesnu oplodnju. Postoje komisije koje oni moraju da prođu i u Srbiji trenutno postoji šest državnih i jedanaest privatnih klinika koje mogu da biraju i to je svakako velika podrška svim parovima koji se bore sa sterilitetom.

Međutim, problem koji se javlja, a koji je možda nedovoljno poznat javnosti, jer se o njemu ne govori dovoljno kao o primarnom sterilitetu, jeste sekundarni sterilitet. On je postao čest problem mladih parova. Koliko je taj problem učestao govori podatak da od 50 dnevnih telefonskih poziva na nacionalni broj za vantelesnu oplodnju 15 je vezano za sekundarni sterilitet.

Sekundarni sterilitet je problem kada parovi prvo dete dobiju prirodnim putem, a u međuvremenu se javi zdravstveni problem kod muškarca ili kod žena i ne mogu prirodnim putem da dobiju dete, a Fond ih kao takve ne prepoznaje jer su prvo dete dobili prirodnim putem. I pored medicinske dokumentacije da nije moguće začeće prirodnim putem, Fond za vantelesnu oplodnju ne može po postojećim odredbama da im pomogne da prošire porodicu.

Jedini grad koji je napravio iskorak po ovom pitanju jeste grad Beograd, koji je pre nekih mesec dana doneo odluku i odvojio oko 30.000.000 dinara da pomogne oko 100 parova koji su već jednom postali roditelji prirodnim putem, a sada zbog sekundarnog steriliteta moraju vantelesnom oplodnjom da dobiju drugo dete.

Međutim, jedan grad u Srbiji nije dovoljan, iza ovog problema mora da stane država, mora da stane fond. Ako znamo da se u Srbiji rađa oko 100.000 beba manje nego pre 70 godina, da samo sedam opština u Srbiji ima pozitivan prirodni priraštaj, da svakog dana čujemo jedan težak podatak, a to je da svake godine nas je sve manje i da otprilike godišnje nestane jedan grad veličine Novog Bečeja. I bez obzira koliko država pomaže finansijski porodicama sa decom za rađanje prvog, drugog, trećeg deteta, trebalo bi da prepoznamo i problem parova koji žele da prošire svoje porodice, a zbog pojave sekundarnog steriliteta i toga da su prvo dete dobili prirodnim putem nisu vidljivi za postojeći zdravstveni sistem.

Svaku odluku koju donesemo ovde u Skupštini sprovodimo u cilju da Srbija bude pre svega zdravije i bolje mesto za život naše dece i briga o natalitetu jeste strateški cilj ove Vlade, ali i svih nas. Za Jedinstvenu Srbiju očuvanje srpske porodice je prioritet, jer je porodica svetinja i bez zdrave porodice ne možemo govoriti ni o jednom segmentu društva.

Naša direktna borba je da se iskoreni bela kuga, da se svake godine rađa sve više dece, da podatak da će nas do 2050. godine biti ispod šest miliona bude samo statistička greška. Zbog toga, danas postavljam pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru – da li postoji mogućnost da se kroz Fond za vantelesnu oplodnju nađu sredstva za pomoć parovima koji zbog sekundarnog steriliteta nisu u mogućnosti da prošire svoju porodicu, a to žele? Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospođo Jevđić.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, Stefan Krkobabić.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Uvaženi potpredsedniče Orliću, uvaženi ministre, uvaženi narodni poslanici, na proleće nas očekuju redovni predsednički, beogradski i izbori u još nekoliko lokalnih samouprava, kao i vrlo verovatno vanredni izbori za poslanike za Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Otpočeo je i proces primene svega onoga što je s ciljem poboljšanja izbornih uslova dogovoreno u dijalogu između vlasti i opozicije, uz posredovanje predsednika Republike, odnosno facilitatorsku ulogu predsednika Narodne skupštine i predstavnika Evropskog parlamenta. Najveći deo dogovorenog tiče se pre svega zadovoljavanja interesa i obezbeđivanja što ravnopravnijeg položaja političkih stranaka, kako vlasti, tako i opozicije.

Naše glavno pitanje ima i prethodno pitanje Vladi Republike Srbije – da li će se, u cilju sprovođenja dogovorenog u dijalogu, posezati sa eventualnim izmenama u delu izbornog zakonodavstva, kao što je to npr. učinjeno prošle godine kada je izborni cenzus spušten sa pet na tri posto, takođe ozakonjena, pa kroz izborni proces 2021. i realizovana pozitivna diskriminacija manje zastupljenog pola u parlamentu?

Ako je odgovor pozitivan, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ smatra da bi trebalo da se izmeni i dopuni izborno zakonodavstvo u smeru obezbeđivanja prava osoba sa invaliditetom, da budu birani i ravnopravno zastupljeni u najvišem predstavničkom zakonodavnom telu na državnom nivou, ali i organima lokalne samouprave. Pojedini zakoni delimično regulišu prava osoba sa invaliditetom, ali pogotovo u izbornom zakonodavstvu postoji prostor za unapređenje.

Članom 40a stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika definisano je da na izbornim listama mora biti 40% manje zastupljenog pola i da među svakih pet kandidata po redosledu na listi mora biti po dva kandidata manje zastupljenog pola. Iako je procenat osoba sa invaliditetom u ukupnoj populaciji mnogo veći, ovo zakonsko rešenje je veliki napredak u odnosu na ranija rešenja.

Prema studiji Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine, osobe sa invaliditetom u Srbiji još uvek nisu dovoljno zastupljene ni u ekonomskom ni u društvenom smislu. Da se podsetimo, osobe sa invaliditetom se definišu kao one koje su u većem riziku nego opšta populacija u doživljavanju ograničenja i prepreka u obavljanju specifičnih aktivnosti ili ograničenja u društvenom učešću.

Probleme osoba sa invaliditetom prepoznale su i UN koje su, u skladu sa načelom društvene uključenosti i jednakih prava osoba sa invaliditetom, 2006. godine donele Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, čime je uspostavljena namera da se način posmatranja invaliditeta suštinski izmeni, a shodno tome i svi pravni sistemi politike i planiranja vezana za tretman, prava i položaj osoba sa invaliditetom na nacionalnom nivou. Republika Srbija je još 2007. godine potpisala ovu konvenciju, čime je ona postala deo srpskog pravnog sistema, a usvojila je i Strategiju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da trenutno u svetu živi više od jedne milijarde ljudi sa nekim oblikom invaliditeta, što čini oko 15% ukupne svetske populacije. Poseban izveštaj Poverenika za zaštitu od diskriminacije posvećen je posmatranju diskriminacije osoba sa invaliditetom. U Srbiji se rukovodi procenom da osobe sa invaliditetom čine oko 10% ukupne populacije u Republici Srbiji, između 700 i 800 hiljada ljudi.

Sva istraživanja naglašavaju da je položaj žena u ukupnoj populaciji osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji vidljivo nepovoljniji od položaja muškaraca, što znači da uz sve neravnopravnosti i nepovoljnosti statusa osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji žene sa invaliditetom su dodatno u nepovoljnijem položaju u pogledu obrazovanja, ekonomske aktivnosti i opšteg ekonomskog i društvenog položaja.

Ukupan broj birača u Republici Srbiji je nešto viši od šest i po miliona, iz čega zaključujemo sa osobe sa invaliditetom koje bi mogle da budu birane u organe lokalnih jedinica samouprave ili u parlament čine 12% biračkog tela. S obzirom na sadašnji broj od 250 narodnih poslanika, ukoliko bismo želeli da osobe sa invaliditetom budu odgovarajuće zastupljene u ovom najvišem državnom domu, bilo bi potrebno i da među poslanicima bude barem isti procenat osoba sa invaliditetom, tj. da u skupštinskim klupama bude 30 osoba sa statusom osoba sa invaliditetom.

Moje pitanje za Vladu Republike Srbije jeste da li bi izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnoj samoupravi bilo izvodljivo da se odredba o većoj zastupljenosti osoba sa invaliditetom u organima zakonodavne vlasti i lokalnim skupštinama uvrsti u izborne zakone već za izbore koji nas očekuju početkom naredne godine? Zahvaljujem se na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala, gospodine Krkobabiću.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, ako dozvolite, osvrnuo bih se na pitanje koje je postavio kolega Krkobabić. Ono jeste opravdano i takvo pitanje već postoji, ali nećemo mi, kolega, implementirati onaj deo dijaloga koji se vodi na drugom koloseku, već ćemo implementirati sve ono što je dogovoreno sa evropskim parlamentarcima, a onaj drugi deo dijaloga sa političkim strankama koje ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima još uvek je u toku. Tu imamo, znate, ono pravilo „chat and house“.

Dakle, ništa nije gotovo dok ne bude gotovo i onog trenutka kada bude definisan čitav predlog i set mera za poboljšanje izbornih uslova, svakako da tada možemo govoriti o tome. To, naravno, podrazumeva određenu zakonodavnu aktivnost, jer svakako da sve ono što su i evropskim parlamentarci predložili i što je prihvaćeno i što će biti implementirano podrazumeva zakonodavnu aktivnost i određene izmene i dopune zakona ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tako je i bilo i tokom prve faze međustranačkog dijaloga. Ništa zlonamerno, samo prosto da znate da takav predlog već postoji.

Moje pitanje je za danas sledeće. Kada je u pitanju naš evropski put, opredeljenje Srbije je potpuno jasno. Naš strateški cilj da postanemo članica EU ispunjavamo svakodnevno, transparentno, usklađujući kompletan zakonodavni okvir sa pravom EU, ali i sprovodeći brojne infrastrukturne i druge razvojne projekte koji Srbiju približavaju evropskoj porodici naroda.

Isto tako, sve aktivnosti države na spoljnopolitičkom planu i na regionalnom nivou dokaz su naše čvrste opredeljenosti da suštinski uvedemo međunarodne standarde u sve sektore života, ne samo radi ispunjavanja zahteva EU, već pre svega zato što građani zaslužuju bolji život, a naša država bolji međunarodni položaj i bolji međunarodni ugled i imidž.

Na tome naše državno rukovodstvo, naša zakonodavna vlast, čiji smo mi predstavnici, i naša izvršna vlast svakodnevno rade. Srbija je ojačala i ekonomski i politički, postala faktor političke stabilnosti u regionu i pokretač mnogih afirmativnih regionalnih inicijativa koje treba da doprinesu miru, stabilnosti i ekonomskom napretku regiona.

Jedna od najvažnijih regionalnih inicijativa jeste svakako mini Šengen, za koji se sada koristi naziv – otvoreni Balkan, to jeste po mišljenju poslaničke grupe SPS vizionarski potez. Srbija je zarad regionalnog povezivanja i intenziviranja ekonomske saradnje u regionu potpisala i brojne bilateralne sporazume sa susednim zemljama, pre svega sa Severnom Makedonijom i sa Albanijom. Dakle, tri države su se opredelile. Ne želimo više da gledamo u prošlost, želimo da gledamo u sadašnjost i u budućnost, u interesu naših građana.

Dakle, Srbija je integrativni faktor zapadnog Balkana, ma koliko nekima iz okruženja to smetalo. Napredak Srbije evidentno je da ne odgovara svima. Zato imamo i očigledne pokušaje sabotiranja našeg evropskog puta. S druge strane, iz Evrope ne dolaze baš najsjajnije vesti po Srbiju. Datumi našeg pristupanja EU se stalno pomeraju. Na poslednjem samitu EU sa zemljama zapadnog Balkana, održanog u Sloveniji proteklih dana, saopšteno nam je da je perspektiva ulaska zemalja ovog regiona, a time i Republike Srbije, u EU 2030. godine. Govori se o perspektivi proširenja, a ne o stvaranom ulasku u EU.

U Deklaraciji usvojenoj juče, 6. oktobra, na samitu u Sloveniji, EU ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana. Da podsetim da je ta ista formulacija bila sadržana i u Deklaraciji sa samita održanog još 2003. godine u Solunu. Stiče se utisak iz ovoga da smo na istom mestu gde smo bili i te 2003. godine. Da nije tako i da je Srbija danas potpuno drugačija od Srbije 2003. godine jasno je svima, ali se nama stalno nameću novi uslovi i od nas traži ispunjenje posebnih zahteva koji ni za jednu drugu zemlju kandidata nisu postojali, niti danas postoje.

Evropska unija je očigledno ranjiva kada je u pitanju zapadni Balkan i ne može još uvek da ponudi objektivna i prihvatljiva rešenja. U vezi sa tim, a povodom juče završenog samita u Kranju u Sloveniji, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije. Šta se očekuje od samita EU sa zemljama zapadnog Balkana, održanog u Sloveniji? Da li se očekuje da EU objektivnije sagledava dešavanja u regionu, pritiske koji se na Srbiju vrše i sabotiranja regionalnih inicijativa koje Srbija pokreće, a koje treba da doprinesu integraciji zapadnog Balkana i pre svega jačanju ekonomskih i političkih veza na ovim prostorima, što je sve preduslov za evropske integracije zapadnog Balkana? Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.

Da li još neko od narodnih poslanika želi da zatraži objašnjenje?

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.
...
Srpska napredna stranka

Uglješa Mrdić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre gospodine Dmitroviću sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas u ime naše poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, imam dva pitanja.

Prvo pitanje se tiče malverzacija i poslovanja Dragana Đilasa i njegovih saradnika i šta su uradile nadležne institucije što se tiče istrage povodom svih onih malverzacija koje je Dragan Đilas napravio dok je bio gradonačelnik Beograda i dok je bio ministar i dok je vodio tzv. Narodnu kancelariju predsednika Republike Srbije. Želeo bih da podsetim i na 619 miliona evra koje je oteo od građana Srbije, na njegove račune u inostranstvu. Istražni organi su utvrdili da on ima račune na Mauricijusu, u Švajcarskoj i još mnogim zemljama i egzotičnim mestima. Da se do kraja istraži i koliko je uzeo novca i na koji način, što se tiče afere „Most na Adi“ i što se tiče podzemnih kontejnera u Beogradu i što se tiče uništavanja poslovanja preduzeća, tj. gradskih javnih preduzeća u Beogradu, i svih onih drugih malverzacija koje su mu omogućile da stekne 619 miliona evra.

Razumem nervozu Dragana Đilasa, moga komšije sa Vračara, mada on na Vračaru ima nekoliko desetina stanova, kako on, tako i njegov brat Gojko, i tako i na drugim luksuznim mestima u Beogradu, na Dedinju itd. Razumem njegovu nervozu jer više ne može da otima od građana Srbije, ali isto tako molim nadležne državne institucije da istraže sve do kraja, kako se ne bi moglo dogoditi da ljudi poput Dragana Đilasa ponovo otimaju od građana Srbije.

Drugo moje pitanje koje se upućuje nadležnim institucijama, kako u zemlji, a oni će to morati da urade i sa određenim svetskim i evropskim institucijama, tj. istražnim institucijama, a tiče se Dragana Šolaka i poslovanja „Junajted grupe“.

Ovih dana i Dragan Đilas i Dragan Šolak, ja razumem i zašto, pokazuju nervozu zato što su svesni da oni ne mogu da se vrate na vlast, da ih narod neće. Narod neće na vlasti one koji otimaju. Samo da podsetim zašto Dragan Šolak sada napada „Telekom Srbije“, napada „Poštu“. Šta god uradi, neko dobro javno preduzeće uradi nešto dobro za građane, kao što je u pitanju „Telekom“, odmah i Dragan Šolak i Đilas pokazuju nervozu. Njima ne odgovara ni jačanje državnih preduzeća, niti institucija. Zato im smeta i Aleksandar Vučić i vi iz Vlade Srbije i mi narodni poslanici.

Koliko je Dragan Šolak sposoban da otima, to smo imali prilike da čujemo od mojih kolega narodnih poslanika, a samo želim da saopštim neke detalje što se tiče finansijskog poslovanja Dragana Šolaka i „Junajted grupe“ i voleo bih da istražni organi to do kraja istraže. Dakle, firma Dragana Šolaka „Junajted grupa“ 2019. godine dugovala je 2,10 milijardi evra, 2020. godine ta dugovanja su porasla na četiri milijarde 140 miliona evra, a danas ukupan dug „Junajted grupe“ Dragana Šolaka, glavnog partnera Dragana Đilasa, iznosi 4.352.482.000 evra, dakle, 4,35 milijardi evra duguje „Junajted grupa“ Dragana Šolaka.

E, zato su danas nervozni i Dragan Đilas i Dragan Šolak i zato treba istražni organi i u Srbiji i u Evropi i u svetu do kraja ovo sve da istraže kako bi svi znali ko su i šta su oni, koliko su sposobni. Oni su sposobni da otimaju, oni su sposobni da duguju, oni su sposobni da milione i milijarde stave u svoje džepove. Ali zato nisu, na sreću, sposobni da dođu na vlast u Srbiji, zato što ih narod neće. Ali, s druge strane, građani ne samo Srbije, nego građani u celoj Evropi i u svetu moraju da znaju i ko je Dragan Šolak i ko je Dragan Đilas.

Prema tome, zato su na potezu nadležni istražni organi i naravno tu očekujemo reakciju i određenih međunarodnih policijskih institucija i određenih tužilaštava i naravno svih drugih istražnih organa gde se i nalaze ovi Đilasovi računi i gde se nalaze sedišta kako „Multikoma“, tako i „Junajted grupe“.

Verujem u državne institucije u Republici Srbiji i građani Srbije veruju u državne institucije u Republici Srbiji. Zato i verujem da ću dobiti odgovore na ova pitanja i da građani Srbije znaju zašto su nervozni Dragan Šolak, Dragan Đilas i njihovi zaposleni Marinika Tepić i njihovi partneri, poput Vuka Jeremića, zato što su ljuti na Srbiju, ljuti su na građane Srbije, ljuti su zato što ne mogu da dođu na vlast jer ih Srbija neće, a Srbija je više puta pokazala da hoće Aleksandra Vučića i njegove saradnike, hoće ih zato što Aleksandar Vučić vodi našu Srbiju u sigurnu budućnost. Hvala.