Zahvaljujem gospodinu Rističeviću.
Prelazimo na ovlašćene predstavnike poslaničkih klubova.
Prvi na listi je potpredsednik Narodne skupštine i predsednik poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja, gospodin Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, s obzirom da smo dobili obrazloženje koje smo čuli, a koje predstavlja osnov za izmenu i dopunu budžeta, gde smo imali prilike čuti i videti dobre vesti, dakle osnov za promenu budžeta nije preživljavanje, već, dakle, finansijska energija koja je sakupljena tokom godine i koja predstavlja pozitivan rezultat na osnovu koga se može napraviti i ovaj korak.

Ovaj rezultat u pogledu budžetskih sredstava imamo zahvaljujući, dakle, dvema stvarima - jedno je zdrava ekonomska fiskalna i finansijska politika, a druga je isto tako veoma važna, ili ništa manje važna, izbalansirana politika sa kovid merama. Dakle, to treba imati u vidu, jer da smo tu bili brzopleti kao neke druge zemlje i da smo imali, da kažem, više restrikcija zasigurno ne bismo mogli imati ove finansijske rezultate. Zato, usput rečeno, ali takođe jako važno, zamolio bih da se bude veoma oprezno sa uvođenjem kovid propusnica i da se ne silazi ispod 22.00 časa. Za preko 22.00 časa i ugostiteljske objekte ima logike jer pristojan svet posle 22.00 časa treba da bude u kući i tu nemam nikakav problem da imamo oštre mere.

Međutim, kada je u pitanju dnevni period tu bi molio da se ne zaležemo i da se ne utrkujemo sa uvođenjem raznih restrikcija, a pogotovo nikako kovid propusnica. To je veoma važno i sa aspekta elementarnog ljudskog individualnog prava i sa aspekta ustavnih principa i normi, ali isto tako i sa aspekta namere da nastavimo ovaj trend ekonomsko-finansijskog razvoja i stabilizacije gde onda možemo imati, ako Bog da, u predstojećim mesecima još značajnije rezultate.

Raduje me ova mogućnost, ovi rezultati i ovaj finansijskih potencijal kako bi ono što je započeto, zacrtano i ono što se planira moglo da bude uspešno realizovano.

Ono što posebno zanima nas narodne poslanike Stranke pravde i pomirenja u ovom pogledu jeste i ono u šta smo direktno i uključeni, a to je nastojanje i borba da se opština Sjenica revitalizuje posle više od dve decenije vladavine jedne kriminalizovane vlasti čije posledice nažalost nisu samo ekonomska propast jedne opštine, jedne siromašne opštine, koja, kako smo već više puta kazali, svega nekoliko dana ima već duže od jedne godine, od kako je formirana vlast, ona ima svega nekoliko dana deblokiran račun.

Međutim, uprkos toj činjenici da se suočava sa dugovima od preko pet miliona evra koji zapravo predstavljaju omču oko vrata ne samo za razvojni proces, već za elementarno preživljavanje same administracije javnih ustanova, preduzeća i svega onoga što čini javni sektor u opštini Sjenica, međutim, ta vlast zahvaljujući sopstvenoj sposobnosti, zahvaljujući odgovornosti naravno u saradnji sa nadležnim državnim organima uspeva da nađe energije i da se pokrenu vrlo značajni investicioni projekti.

Ovog trenutka nakon što je završena strateški bitna pešterska magistrala, čuvena pešterska magistrala koja je čekala decenije i decenije da bude realizovana, koja Peštersku visoravan povezuje sa jednog kraja na drugi kraj, čak se i to krajnje selo koje se nalazi u neposrednoj blizini sa granicom Crne Gore i naziva Ugao, jer se nalazi na uglu, na ćošku zemlje i same Pešterske visoravni uspeli smo da zajednički prošle i pretprošle godine okončamo taj veliki projekat čime smo zapravo dobili normalno funkcionisanje jedne svojevrsne arterije za život i razvoj pešterskog područja, tačnije tog dela Peštera odnosno teritorije i prostora opštine Sjenica.

Ovog trenutka se takođe privode radovi na takođe jednom važnom putnom pravcu prema selu Bare koji takođe povezuje jedan veoma značajan broj sela čime se zapravo otklanja jedna velika nepravda ili jedan zaostatak u elementarnoj infrastrukturi opštine Sjenica na koga se takođe čekalo više decenija.

Isto tako još važnija investicija ili veoma važna investicija jeste devet kilometara asfaltnog puta između tzv. golijskog puta i sela Štavalj, tačnije između deonice puta Novi Pazar – Sjenica, tačnije od Duge poljane prema Sjenici. Radi se totalna rekonstrukcija ili revitalizacija tog putnog pravca koji je jako opterećen. Od velikog je značaja realizacija u toku tako da upravo ovaj budžetski priliv i usvajanje ove dopune i izmene budžeta će ostvariti pretpostavke da se ne zastane sa realizacijom ove investicije, što je od izuzetno velikog značaja za Sjenicu, ali i ne samo Sjenicu već se radi o državnom putu koji je od regionalnog značaja jer on dalje vezuje prostor od Novog Pazara prema Novoj Varoši, Priboju, pa i dalje prema BiH, odnosno Sarajevu.

Dakle, očekujemo da se ovaj trend investicija, posebno u infrastrukturi, nastavi. Tu je još jedan set potreba vezanih za seoska područja koja su delegirana ali se radi o manjim investicijama, što će se zasigurno naći mogućnosti da to bude ubrzo realizovano.

S druge strane, ono što jeste glavno, iščekivanje i što je već potvrđeno svim krupnim i strateškim planovima, kao i političkim dogovorima, jeste ubrzanje realizacije auto-putnog pravca Koridor 11, nastavkom dalje od Požege prema Ivanjici, a potom Pešterskoj visoravni pa dalje prema jugu, odnosno Boljarima. To će zapravo biti nova stranica istorije, ne samo za opštinu Sjenica, već i za celu sandžačku regiju, pa i širu regiju, pa i za samu zemlju, odnosno povezivanje dve zemlje, Srbije i Crne Gore, odnosno povezivanje Srbije sa obalom Jadranskog mora. Zasigurno se nakon realizacije tog auto-putnog pravca i u ekonomskom i u opšte društvenom smislu može otvoriti jedna nova stranica.

U Sjenici takođe značajno učestvujemo u pogledu pokretanja još nekih drugih važnih investicija. Kao što ste imali prilike i medijski biti obavešteni pre nekoliko dana, konačno je sve spremno da se pristupi realizaciji projekta izgradnje osnovne škole, sasvim nove osnovne škole, projektovane u milionskom iznosu iznad osam miliona evra, sa referencama koje zasigurno mogu vredeti, kako smo to već jednom kazali, za 22. vek.

Ja moram biti u ovome subjektivan, svaka investicija me raduje i ne mogu reći da su investicije u infrastrukturi ili investicije u privredi ili investicije u nekom drugom sektoru važnije jedna od drugih, to su prosto po svojoj važnosti toliko važne investicije da se ne mogu stavljati u neki nadređen odnos odnosno hijerarhijski položaj, ali ono što subjektivno moram kazati da me najviše, ili ponajviše obraduje najava ili početak investicije u obrazovanju. Jer, imati kapaciteta ne samo da sagradite školu, vi znate da u manjim mestima sa koliko malo novca možete sagraditi neku malu ili finu školu, ali gradnja škola u vrednosti između osam i 10 miliona evra nije samo gradnja škole i rešavanje jednog pitanja potrebe za školom, to je mnogo više, to je kulturno-civilizacijska poruka, to je prosto znak i poruka jednog novog opredeljenja prema obrazovanju, gde vi zapravo podižete standard u jednoj školi.

Da, neko će reći da je to samo jedna škola, jeste, ali za tu jednu školu treba da se izdvoji između osam i 10 miliona evra. Moglo se od toga rasparčati i praviti neke improvizovane, male, nedovoljno standardizovane ne samo škole nego i bilo koji drugi objekti da se gledalo populistički na ovaj projekat ili na slične projekte investicija, ali graditi projekat sa takvim referencama, graditi projekat koji će zapravo predstavljati otvaranje nove stranice u pristupu obrazovanja, gde ćemo zapravo primiti, radi se o školi u samome gradu koja ima jako puno svojih isturenih odeljenja po selima, dakle, koja će primiti decu za koju sam siguran da roditelji i deca kada vide takvu jednu školu trebaće im vremena da se naviknu, da li su u Sjenici ili su izmešteni na neki satelitski brod ili neki ultra razvijeni grad ili prostor ove zemlje odnosno sveta, što će zasigurno predstavljati jednu sasvim novu pojavu, odnosno jednu novinu.

Vidite, neko može kazati - pa, dobro, bitno je da je suvo, da ne kaplje, da je toplo, da ima klupa, itd. Da, to jeste najbitnije, to je bitno kad nedostaje. Ali, kada je u pitanju formiranje mladog bića, deteta, budućeg čoveka, prostor je mnogo više od elementarne funkcionalnosti. Prostor je ambijent koji značajno utiče na odgoj, na kulturno, na obrazovno, na vaspitno profiliranje budućeg čoveka i ukoliko vi vršite edukaciju, obrazovanje, odnosno vaspitanje deteta u školi sa takvim standardom, a još ukoliko imate rukovodstvo koje će kasnije tu školu tako i održavati, što će definitivno biti njihova obaveza i insistiranje nadležnih organa u Ministarstvu prosvete i ostalim faktorima nadzora, dakle, boravak deteta u osnovnoj školi osam godina, znate koliko je to, to je za godinu više nego što je boravilo u svojoj porodici pre nego što je došlo u školu.

Dakle, vi tom detetu koje je došlo iz različitih socioekonomskih i porodičnih uslova dajete šansu da ono upozna novi svet sa drugačijim standardom, čime on dobija poruku i estetskih i konformističkih i kulturoloških i svih drugih mogućnosti i osećaja, gde se to dete leči od određenih kompleksa inferiornosti, gde uspeva i gde boravi osam godina u periodima nastave i zapravo nešto što je moglo da viđa samo na televiziji ili u nekim drugim kataloškim prezentacijama, dobija mogućnost da u tome živi. Znate vi da je to mnogo bitno za podizanje dostojanstva tog deteta, pogotovo kada su u pitanju manje razvijena i siromašna područja.

Ovo smatram svojevrsnom revolucionarnom porukom u pogledu obrazovanja. Istina, u ovom slučaju je to Sjenica, a znam da su još neki gradovi i mesta počašćeni ovakvim projektima. Ono što znam i verujem jeste da to nije samo opredeljenje da po neko mesto i po neki grad dobiju takvu školu, već da će, ako bog da, uskoro zemlja biti preplavljena u svim svojim delovima takvim školama.

Ovo je nešto što, iako izgleda skoro nemoguće, gde imamo nekoliko paralelnih pojava, s jedne strane, kako rekoh, borbu opštinske uprave da preživi pod dugovima koji su nagomilavani proteklih preko 20 godina, a sa druge strane imate ambijent i vesti koje dobijate o krvavim posledicama pokušaja kriminalaca koji su ranije imali direktni uticaj na tu vlast pa ne mogu da se pomire sa time da više ne mogu oni upravljati tim vlastima koji su se, nažalost, usudili i na krvoločna ubistva. Borba i dalje traje, pokušaj tih kriminalaca da ovladaju školama, da vrše uticaj na članove školskih odbora, da postavljaju direktore, paralelno sa tim da kažem, tom tamnom stranom dešavanja u Sjenici, za šta verujemo da su deo prošlosti, odnosno posledica te prošlosti.

Ali, evo vidite, ima se snage kada zdrave snage hoće da rade zajedno, one zdrave snage u Sjenici, one zdrave snage ovde u Beogradu, u Vladi Republike Srbije, naravno i u samom predsedništvu i u drugim strukturama ovog sistema imamo ta dva paralelna procesa.

Sa jedne strane, obračun da se definitivno izopšti svojevrsnim hirurškim zahvatom da se eliminišu uticaji kriminalnih struktura koje su do sada davile, gušile, ispijale krv Sjenici proteklih decenija, a sada sa druge strane i dok traje taj obračun, ima se snage, pokazuje se i sposobnost i mogućnost da se sprovode i ovakvi projekti.

Sledeći posle ove škole nam je i projekat izgradnje doma zdravlja. Takođe veoma važan projekat za koji se vrše sve potrebne pripreme itd. Privodi se kraju i dogradnja i opremanje dečijeg vrtića, takođe projekat posvećen našoj najznačajnijoj kategoriji, a to su deca.

S druge strane, ono što me raduje jeste da već nekoliko meseci teku ozbiljne pripreme za jednu izuzetno važnu stranu investiciju. Eto, to bi bila možda prva važna velika investicija koja dolazi u Sandžak, dolazi na prostor Sjenice. Radi se isto tako o investiciji teškoj više desetina miliona evra u energetski sektor, tačnije u solarnu proizvodnju električne energije. Radi se o američkoj kompanije. Pripreme se privode kraju. To će, prema onome što sam dobio od informacija, biti jedna od najskupljih ili najznačajnijih investicija ove vrste na području zemlje, možda i na području Balkana, jedan od najvećih proizvođača solarne energije.

To je nešto što iako po svojoj prirodi takva investicija ne donosi previše radnih mesta jer je to takva tehnologija, ali donosi ogromnu energiju, ogromnu investiciju. Prvo samom proizvodnjom električne energije, potom prihodima koji će se ostvarivati, od kojih će jedan značajan procenat imati i opština Sjenica, a potom infrastrukturom, asfaltom i svakom drugom koja će se učiniti dostupnom tim selima.

Dakle, radi se, evo vidite, ma koliko da je svet prolazio depresivnu atmosferu, ma koliko imali sve ove frontove, borbe sa krvoločnim kriminalcima, borbe sa kovidom, ali kada dobijete prve ljude na pravom mestu i kada dobijete spremnost tih ljudi da opšti interes stave iznad svog ličnog, da traže u svim strukturama države i vlasti one koji su dobri, normalni, pametni, nesebični, koji rade svoj posao kako treba. Zapravo su ovo samo neke od inicijacija, od prvih, ali vrlo važnih koraka koji pokazuju da je na nekoj tački koja je smatrana potpuno zapostavljenom, potpuno ugašenom.

Sjeničarci su, kroz razgovore sa njima to čujem, smatrali da su neka kažnjena kategorija, pa su izmišljali razne razloge zašto su kažnjeni, pa su smatrali da se u decenijama kažnjeni zato što su se sukobili sa Sedmom crnogorskom brigadom partizanskom, sa Pekom Dapčevićem koji nailazio dole od Crne Gore prema Beogradu kad je rat završen. Onda su naišli na brdo Jarut i tamo ovi naši nisu ni znali da je završen Drugi svetski rat, nisu imali radio, pa im niko nije javio, i oni izašli sa puškama, oni navikli, ko god naiđe oni na brdo i pucaj, a ovi onako bili opušteni, pa dobro nadrljali. Onda su tamo ljudi progonjeni. Znate, još u tom komunističkom vremenu. Ali, u Sjenici su smatrali da su, između ostalog, kažnjeni zbog toga i da decenijama se ništa nije dešavalo i da ništa nije ulagano.

Dakle, ne radi se o tome, radi se o tome da bi jedna opština dobila investicije ona mora imati domaćina. Dakle, da biste stavili pare u vreću morate sašiti dno od vreće. Ne može da se stavlja u vreću bez dna ništa, jer sve što stavite to propadne.

Dakle, ovo je zapravo ta ilustracija stanja i mogućnosti, ono što nas očekuje, ako Bog da, još mnogo više.

Zato, u tom pogledu će naši narodni poslanici podržati predložene izmene i dopune ovog budžeta i nastaviti svakako da zajednički podižemo i Sjenicu i druge investicije na području Sandžaka i širom zemlje.

Hvala vam.

Zahvaljujem se uvaženom potpredsedniku Narodne skupštine.
Sledeći je predstavnik poslaničkog kluba JS, gospodin Vojislav Vujić.
Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, ja slušajući prethodnog kolegu razmišljao sam da li ima smisla da počnemo da nabrajamo šta je sve urađeno, pa dovoljno u ovoj kalendarskoj i budžetskoj godini koja je danas na dnevnom redu, i verujte mi to bi bio Sizifov posao. Siguran sam da ne postoji ni opština, ni grad u Srbiji koji nisu dobili jednu veću ili manju kapitalnu investiciju.

Kada pričamo danas o rebalansu budžeta, ono što je za vas, ministre, za vas najbitnije, poslanička grupa JS će svakako podržati ovaj rebalans budžeta. To ne radimo deklarativno, to ne radimo samo zato što smo koalicija, nego iz nekoliko razloga.

Prvi razlog je ostvaren suficit u ovom budžetu. Znači, mi ne radimo rebalans da bismo popravljali neke greške, nego jednostavno imamo veći priliv od očekivanog. Za vas koji ste i optimista uvek nekako kad pravite te budžete vi tu budete suzdržani, imate neku kočnicu i to je dobro.

Drugi razlog je taj što ste i održali reč. Kada smo glasali za ovaj budžet prošle godine vi ste dali smernice u kojima će ovaj budžet da se kreće i u otežanim uslovima koji su svakako b ili, pre svega mislim na pandemiju, gospodine ministre, vi ste vaš posao uradili kako treba. Evo, dolazimo do kraja budžetske godine i vidimo da je sve pozitivno.

Treći razlog zašto će poslanička grupa JS da podrži ovaj rebalans, a to je upravo to domaćinsko poslovanje ili to domaćinsko budžetiranje koje ste imali. Vi ste uspeli da napravite taj domaćinski budžet, a reč – domaćinski u Srbiji znači da ste uspeli da ispoštujete sve kategorije društva. Siguran sam da niko nije zaboravljen u ovoj krizi, ali pored toga vi niste ugrozili, tj. nije stopirano i dovedeno u neko rizično poslovanje taj neki razvoj naše privrede.

Vrlo često možemo da vidimo da vas na medijima kritikuju kritizeri i to je dobro. Opasno je ako vas kritikuju kritičari, a vidim da takvih nema zainteresovanih. Pratim vaš rad ministre, od 2012. godine i ono što slobodno mogu da kažem da svaki put kada ste došli na neku funkciju, vama je padala uglavnom neka teška funkcija koju trebate da realizujete i svaki put ste dobili vruć krompir u ruke. Nije slučajno što vas nekako od te 2012. godine hvalim, imam priliku da od tada učestvujem u radu Odbora za finansije i znam kroz kakve probleme smo prolazili.

Mogu da zamislim vaše evropske kolege, kolege koje decenijama nasleđuju uređene budžete, koji po prirodi stvari uvek imaju neku mirnu vodu po kojoj trebaju da plove, a kod nas ono što ste nasledili i ono što ste pokušali da ispravljate, a evo uspeli ste posle deset godina rada da ispravite i stabilizujete ovaj budžet, nije jedina otežavajuća okolnost. Otežavajuća okolnost kakvu nemaju ministri nekih razvijenijih zemalja, a to je konstantna pretnja sa naše južne pokrajine, pre svega mislim na terorističku pretnju, jer imali smo različite situacije na koje država uvek morala da odgovori, a da se razumemo, u današnje vreme ukoliko nemate stabilne finansije kada dođemo u neku kriznu situaciju kakvih je kroz istoriju, kada je u pitanju naša južna pokrajina uvek bilo, nekako smo svi sigurniji, a pre svega i naša vojska i naša policija kada znaju da je budžet stabilan.

Onda opet dolazim do tog nekog zaključka da svi ti kritizeri što više udaraju po vama vi ostvarujete sve bolje rezultate. Ako trebamo da budemo konkretni ministre i da pričamo o konkretnim stvarima, ovo su sada činjenice. Znači, najveća globalna kriza, a budžet nam je jači za milijardu i po. Privreda nikad otpornija na krizu. Kapitalne investicije nam rastu. Nivo javnog duga je pod kontrolom. Nikad više nije ulagano u infrastrukturu. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, što nije bio običaj, hvale i oni konstatuju i prihvataju rast od 7% BDP. Svrstavaju nas u tri top zemlje u Evropi po rastu BDP. Ono što je najmerljivije za ljude koji ne moraju mnogo da se razumeju u finansije, a to je stanje na računu. U ovom trenutku na računu imamo 372 milijarde ako ne grešim, to ste juče rekli na Odboru za finansije.

Uz sve ovo što sam nabrojao, socijalna politika je izraženija u smislu pomoći stanovništvu zbog pandemije kovida, nego u bilo kojoj drugoj zemlji u okruženju. Da sad ja ne ponavljam taksativno ono što ste vi rekli i ono što će verovatno moje kolege danas da kažu šta je to što je svako kao pomoć u ovoj pandemiji dobio, a spisak nije mali. Upravo zbog takve odgovorne politike, JS će podržati ovaj rebalans.

Ono što moram da naglasim, a to je da ste vi ministre od te 2012. godine zajedno sa svim članovima Vlade koji su se smenjivali, neki su odlazili, neki novi su dolazili, uspeli da uđete u istoriju, jer ovi podaci koje danas imamo svakako zavređuju svaku pohvalu i svaku pažnju.

U ovom rebalansu opet gledate unapred, i to je dobro, znači, ovo nije samo rebalans i ovo nisu samo potezi koji se odnose na ovu godinu, sa ovim rebalansom olakšavate posao svima u narednoj budžetskoj godini. U ovom rebalansu, ono što hoću da naglasim, povećavaju se sredstva za razvoj poljoprivrede u dodatnih 2,7 milijardi, sada je to preko 60 milijardi ukupno, ako gledamo celu budžetsku godinu. Ovo će svakako sigurno poljoprivrednim proizvođačima olakšati rad.

Zašto se na početku fokusiram, ministre, na poljoprivredu? Mi trenutno imamo energetsku krizu, ne mislim mi kao Srbija, nego generalno energetska kriza je zahvatila veće okruženje, ali slobodno mogu da kažem i svetsku ekonomiju. Mi zbog naše odgovorne politike i dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom imamo, mogu da kažem, i povlašćenu cenu gasa, imamo stabilan ugovor koji nam garantuje i snabdevanje i cenu tog gasa do kraja ove godine.

Ali, šta je posledica takve situacije kada je konkretno gas za vrlo kratko vreme drastično poskupeo? Posledica je ta što se zatvorio veliki broj fabrika koje se bave proizvodnjom veštačkog đubriva. Gospodine ministre, stanje na terenu je takvo da je veštačko đubrivo skoro duplo poskupelo, to nema veze sa nama, ali je to nešto što će svakako i nas da pogodi. Zato će poljoprivreda u narednom periodu da se sretne sa velikim problemom, a to je kako da uspe da održi cene hrane na nivou kakav je sada.

Zato sam zahvalan zbog ovih 2,7 milijardi koju ste povećali, ali zbog takve cene veštačkog đubriva, ministre, moraćemo da razmišljamo, ako ne u ovoj, onda bar na početku sledeće budžetske godine, kako da dodatno poljoprivrednim proizvođačima izađemo u susret, jer ako krenemo sa povećanjima poljoprivredne proizvodnje, koja je evidentna zbog cene veštačkog đubriva, siguran sam i da će cena prehrambenih proizvoda da poraste.

Značajna povećanja su i u oblasti turizma. Dolazim iz turističkog mesta, dolazim iz Vrnjačke Banje, i siguran sam, jer sam razgovarao sa dosta hotelijera i sa dosta vlasnika turističkih agencija, šta se sve kod njih izdešavalo na početku ove pandemijske krize, i znam koliko im je bilo teško, naravno, uostalom kao i svima ostalima. Ono što je činjenica, to je da ste uspeli da pomognete i jednima i drugima, i hvala vam na tome.

Juče smo na Odboru za privredu komentarisali malo detaljnije Ministarstvo turizma i kakve sve promene oni očekuju u njihovom finansijskom planu, kada je u pitanju ovaj rebalans. Kolega Krstić iz Trgovišta, ne vidim ga sada ovde, juče je dao jedan dobar predlog, a to je da svakako treba stimulisati i pomagati svima, ali možda malo više treba pažnje da obratimo na one turističke agencije koje goste dovode u Srbiju, i za njih bi možda trebalo da napravimo neki poseban stimulativni program.

Ono što je interesantno i što je bitno za sve građane Srbije, to je da u ovom rebalansu, kada je u pitanju Ministarstvo turizma, izdvajaju se značajna finansijska sredstva koja će da budu namenjena digitalizaciji turističke ponude Republike Srbije. To je jedan dobar projekat u okviru koga će se napraviti državni buking za rezervaciju i plaćanje smeštaja i preko aplikacije, preko mobilnog telefona, svako, gde god da se nađe u Srbiji, imaće tog nekog svog ličnog turističkog asistenta.

Zašto je dobar ovaj projekat? Ovaj projekat je dobar zato što se ne odnosi samo na turistička mesta, odnosi se na sve opštine i na sve gradove u Srbiji. Jednostavno, imaćemo priliku da u startu u svakoj opštini, u svakom gradu imamo po dve znamenitosti koje će automatski da budu na toj aplikaciji, a onda u zavisnosti od truda i rada svake lokalne samouprave, broj tih objekata će se povećavati.

Veliki posao nas očekuje i kada je u pitanju fiskalizacija. Tu ste odvojili dodatnih šest milijardi za realizaciju ovog jednog velikog i obimnog projekta. Za one koji su u poslu bili i ranije, kada smo prvi put počeli da radimo fiskalizaciju, znaju da to nije bilo ovako kao što je danas. Tada kada se uvodila fiskalizacija svako je imao trošak, svako je morao iz svog poslovanja da izdvoji određena sredstva kako bi kupio fiskalnu kasu, kako bi uopšte mogao da ispoštuje zakon.

Ono što je za svaku pohvalu i što preduzetnici, ministre, komentarišu, to je da ovog puta nemaju nikakve dodatne troškove. Ovog puta se država potrudila da kompletnu fiskalizaciju, tj. zamenu hardvera i novog softvera, sve troškove pokrije država.

Isto tako hoću da pohvalim i izdvajanja za sport. Vi ste i malopre to naglasili da je obezbeđeno dodatnih 2,3 milijarde dinara i nabrajali ste i sami koliko se novih sportskih objekata radi. Zašto je to bitno? Pa bitno je zato što kroz ovu krizu pandemijsku koju smo prošli i svi su imali osećaj da će nekako sve da stane, ali vi ste to lepo rekli – život ne može da stane, mi moramo da razmišljamo kako bi sad neko pravio neku skalu, pa bi mogao da deli na stvari bitne ili na manje bitne. U stvari, za život je sve bitno.

Ministre, ja ću da vas citiram. Vi ste juče rekli na Odboru za finansije – bitno je da smo održali optimizam kod građana. U stvari, i to možda deluje onako nebitno u celoj situaciji u kojoj smo se našli, ali, ministre, to je jedan težak zadatak kroz koji smo svi zajedno uspeli da prođemo. Ono što je sigurno, optimizam kod ljudi ste sačuvali, pandemija se bliži svom kraju. Nažalost, pretrpeli smo velike žrtve, nismo ni manji ni veću u odnosu na prosek koji je pogodio čitav svet, kada pričamo o našem najbližem okruženju i Evropi, ali ono što imam osećaj da smo uspeli svi zajedno to je da sačuvamo taj optimizam kod ljudi.

S obzirom na to da smo juče na Odboru za finansije imali goste, tu su bili ljudi iz Narodne banke Srbije, tu su bili ljudi iz Fiskalnog saveta, ja danas, s obzirom da pričam o rebalansu i budžetu, moram da spomenem i njih, naravno. O Narodnoj banci Srbije i guvernerki Jorgovanki Tabaković neću puno da pričam, jer ako krenem da pričam ponoviću svoje diskusije iz nekih ranijih perioda gde sam za Narodnu banku Srbije imao reči hvali, jer su uspeli da sačuvaju tu neku našu monetarnu politiku na jednom stabilnom nivou, a ono što se vidi i što je više nego očigledno, to je da su monetarna i fiskalna politika usklađene i da vi i Narodna banka Srbije delujete kao jedan tim. Znači, kada je Narodna banka Srbije i vaše ministarstvo u pitanju, ja tu ništa ne bih menjao.

Kada pričamo o Fiskalnom savetu, kada pričamo o prof. Pavlu Petroviću, ja sam se trudio da ih razumem u nekim prethodnim rebalansima ili budžetu. Imao sam osećaj da oni krajnje dobronamerno hoće da ukažu na neke stvari. E sada, posle ovog što sam juče čuo na Odboru, više sam nego zbunjen. Imam osećaj da oni stalno traže neke zamerke, imam osećaj kao da nismo na istoj strani. Ja apsolutno ne sporim kvalifikacije gospodina Pavla Petrovića da se nalazi na mestu na kome se nalazi, ali ja ne vidim njegovu dobru volju da to svoje znanje i iskustvo koje ima da u korist svakog rebalansa ili nekog novog budžeta koji radimo.

Mi smo juče imali priliku da čujemo njihove komentare o budžetskoj 2022. godini. Pazite, to niti je bila tema, niti smo se time bavili, pola izveštaja koje smo dobili od Fiskalnog saveta odnosi se na pravljenje novog budžeta. Ono što mene kao građanina, sada ne pričam kao narodnog poslanika, pogađa, a verujem i većinu građana su situacije gde neko može sebi da da za pravo da kritikuje način kako su se pravile kovid bolnice, kako se ulagalo u zdravstvo. Čak u jednom delu komentara spočitava se kako su izdvojena značajna sredstva za završavanje Hrama Svetog Save. U nekom trenutku se kritikuje način kako ste pomagali, ne vi lično, nego Vlada Republike Srbije, kako se pomagalo ljudima u isplati novčanih sredstava u ovoj kovid krizi.

Ono što je na mene juče ostavilo jedan pozitivan utisak, vi ste gospodina Pavla Petrovića pitali da da bolji predlog kako on misli da to treba da uradimo. To je ono gde sam ja razočaran. Nismo dobili predlog, znači, i dalje postoje ljudi koji se svrstavaju u kritizere, ne u kritičare, zato što kritičar uvek može da vam kaže – e, slušajte, ovde ste pogrešili, ako uradite ovako, ili bar ja predlažem da uradite ovako, biće dobro. Ne, oni kažu – ovo nije dobro. Vi kažete – a kako mislite da je dobro, koju kategoriju da izbacimo, kome da kažemo – hej, vi niste taj ko treba da dobije pomoć od države, a svi su je dobili? On nije imao odgovor na to pitanje. Tako da, ministre, ponavljam onaj stav – što više kritizera ima, vi ostvarujete sve bolje rezultate i, ako nastavimo ovako, za Srbiju nema zime.

Rekao sam, da mi nismo ni Švajcarska, ni Austrija, ni Norveška, ni Švedska, ali da kao i svi oni moramo da napravimo budžete, moramo da radimo rebalanse budžeta. Zašto se ovo kažem i zašto ovo potenciram? Zato što oni nemaju probleme sa kojima se mi srećemo. Kovid krizu smo imali svi, to nije sporno, ali teroristu u južnoj pokrajini, kakve mi imamo, te zemlje nemaju. Oni nemaju kuću na putu, kakvu mi imamo i oko te kuće se uvek vrte neki različiti interesi. Znači, praviti budžet u Republici Srbiji je duplo teže nego u bilo kojoj drugoj zemlji koja se nalazi na nekom drugom mestu, a ne baš ovde gde se nalazimo mi.

Ali, kako i vi kažete, naš zadatak je da pored svega, ministre, širimo optimizam i zato ću ja da iskoristim ovu priliku da vas pozdravim u ime delegacije koja je otišla u Egipat, delegacije koju predvodi Dragan Marković Palma, predsednik JS i poslaničke grupe kojoj ja pripadam.

Hoću da vas informišem da je u toj delegaciji 150 članova, da su tu 122 lekara, zajedno sa medicinskim osobljem i to su ljudi koji su podneli najveći teret kovid pandemije, sa njima se nalazi jedan manji broj novinara i privrednika. Ovo nije ni prva, ni poslednja delegacija koju je Dragan Marković Palma, ispred JS, ali pre svega ispred Srbije odveo u svet i svaka ta delegacija kao posledicu takvog putovanja širi jednu bolju sliku o Srbiji i pokušavamo da ispravimo neku krivu sliku, kakvu je Srbija imala pre nekih desetak godina. Znači, svako od tih domaćina, a to su uglavnom zvaničnici tih država, sačeka, primi tu delegaciju i uvek dobije tačne informacije šta se trenutno u Srbiji dešava. U tim delegacijama sada su lekari, ali i pored njih uvek su bili i privrednici i poljoprivrednici, bile su delegacije sa studentima, sa prosvetnim radnicima, sa zanatlijama.

Zašto ovo, ministre kažem? Kažem zato što sa pozicije, na kojoj se nalazi JS, vi znate da Draga Marković Palma nije ministar, vi znate da mi nemamo resore u državnim organima, svakako podržavamo sve što Vlada radi, ali hoću da vam kažem da uvek postoji način da ko hoće da pomogne državi, da ko hoće da pomogne Vladi, to može da uradi na neki originalan način. Pa, ovo je poruka svim tim kritizerima, ovo je poruka i Fiskalnom savetu, nađite način kako možete da pomognete. Svi mogu da kritikuju, a samo oni koji misle dobro Srbiji i srpskom narodu mogu da pomognu. Naravno, napominjem sva ova putovanja, o kojima sam pričao, nisu plaćena iz budžeta.

Ponavljam JS će da podrži ovaj rebalans budžeta, da vam ja poželim da nastavite ovako da radite i za Srbiju nema zime.

Zahvaljujem se, uvaženom poslaniku Vujiću.
Odgovor, predlagač, uvaženi ministar, Siniša Mali.

Hvala puno, gospodine Vujići, samo par komentara na vaše izlaganje, Jedna mala ispravka koja je u korist građana Srbije.
Dakle, jutros kada sam proveravao stanje na računu, imali smo 373,9 milijardi dinara na računu. Dakle, malo više nego juče, ali to vam je, uvaženi građani Srbije, poštovani narodni poslanici, preko tri milijarde evra. Dakle, apsolutno smo likvidni, imamo novca na računu, sve svoje obaveze ispunjavamo u dinar, u dan. Sva obećanja koja je predsednik dao, takođe ispunjavamo u dinar i u dan. Ovo je slika jedne potpuno drugačije Srbije.
Razlog zbog kojeg radimo ovaj rebalans, je veći priliv u budžet, bolje naplata poreza, veća privredna aktivnost, zadržan broj zaposlenih. Nemamo ta velika otpuštanja, zatvaranje proizvodnih pogona, kao što imate priliku da vidite u nekim drugim i većim i jačim ekonomijama, od naše.
Jedna slika uspešne drugačije Srbije i ja sam kao ministar finansija, naravno i kao pojedinac koji učestvuje u tome, veoma ponosan, ali to je rezultat rada svih nas, svih vas, našeg predsednika, cele Vlade, svih građana Srbije.
Mislim da kada ste pomenuli optimizam, kada je naša ekonomija u pitanju. Da, taj optimizam je tu, dakle građani su videli da mogu na našu zemlju da računaju kada je kriza u pitanju, kada su svi bili u panici, šta, kako i gde da se reaguje, kada je pandemija korona virusa bila prošle godine, kada je krenula. Naš predsednik je veoma staloženo definisao dva fronta, jedan – borimo se za zdravlje naše ekonomije, dva – borimo se za zdravlje naših građana. Napravili smo u međuvremenu i tri kovid bolnice, potpuno nove bolnice. Kažem, gradimo nešto što je prva fabrika vakcina u našoj zemlji, u međuvremenu smo se kroz tri paketa pomoći izborili za našu ekonomiju. Tako da sa te strane, mislim da smo na pravi način pokazali kako vredi i kako treba da se bori za našu zemlju.
Tema koju ste vi pomenuli je za Ministarstvo finansija veoma važna, a to je tema oko e-fiskalizacije, dakle, novog modela fiskalizacije. Postojeći model, podsetiću vas datira još iz 2003. godine. Ovaj novi model otvara jednu novu stranicu u fiskalnom sistemu naše zemlje, pogotovo što ga kombinujemo i sa uvođenjem elektronskih faktura. Dakle, želimo da obezbedimo u našoj privredi još transparentniji način poslovanja, da budemo još konkurentniji, još atraktivniji nego malo koja zemlja, čak i u Evropi. Ovaj novi sistem fiskalizacije da vi znate, ako već niste čuli, omogući će onima koji su fiskalni obveznici da račune izdaju i preko mobilnog telefona i preko tableta. Dakle, nisu samo oni stari glomazni fiskalni uređaji u pitanju. Pri tome, privreda ima velike koristi. Naime, borba protiv sive ekonomije, borba protiv nelojalne konkurencije, omogući će onima koji rade u skladu sa zakonom da posluju mnogo bolje, neće imate neke godišnje servise fiskalnih uređaja koji su sada bili obaveza. Nećete imati one rezervne papirne rolne i tako dalje. Privreda komora Srbije projektovala je i izračunala da otprilike deset miliona evra privreda štedi samo na tim troškovima.
Idemo sa jednim sistemom koji je potpuno drugačiji, potpuno nov i jednostavno koji omogućava našoj ekonomiji da bude mnogo uspešnija. Naravno, malo pre ste pomenuli, jeste, razlikujemo se od drugih i mi smo rekli da ćemo celokupan trošak uvođenja novog sistema pokriti. U rebalansu budžeta imate dakle imate tri milijarde dinara dodatnih na već postojećih tri, dakle, šest milijardi dinara ukupno. U potpunosti ćemo pokriti trošak uvođenja novog sistema fiskalizacije.
Meni ostaje da pozovem još jedanput sve naše privrednike da se prijave ukoliko žele naravno ovu subvenciju. Subvencija je 100 evra po prodajnom mestu, 100 evra po fiskalnom uređaju. Mi smo juče već isplatili prve subvencije za prvih nekoliko hiljada preduzeća koja su se prijavili. Svake nedelje ćemo te subvencije isplaćivati. Dakle, pozivam privrednike, prijavite se što pre da vam pokrijemo taj trošak, da vi nabavite potrebnu opremu. Prelazni period za uvođenje novog sistema fiskalizacije važi od 1. novembra do kraja aprila naredne godine, a nakon toga imaćemo samo novi sistem fiskalizacije koji će u mnogome promeniti način funkcionisanja, dati nam još jedno jako oružje u borbi protiv sive ekonomije i sa druge strane dati sliku jedne uređenije i jače Srbije.
Ono što sam zaboravio da kažem, dve stvari samo ako mi dozvolite, kad je rebalans budžeta u pitanju. Jedna veoma važna stvar kada je naša socijalna politika u pitanju. Mi smo identifikovali dva najznačajnija projekta za koja smo obezbedili 1,5 milijardi dinara u rebalansu budžeta, to je početak rekonstrukcije Doma za smeštaj starih Kulina u Aleksincu, veoma važan projekat za nas i obezbedili smo novaca za rekonstrukciju Doma za decu o omladinu u Beogradu u Zvečanskoj. Jedan primer odgovorne socijalne politike na koju se ponosimo i kao što vidite malo novca samo da nađemo slobodnog, uvek ćemo ga dati i usmeriti ka onima kojima je naša pomoć najpotrebnija.
Još jedan samo komentar oko izazova koji nas očekuju u narednoj godini, a o tome ćemo pričati kada budemo govorili o budžetu za 2022. godinu. Dakle, veliki su izazovi trenutno u globalnoj ekonomiji, izazovi koji se odnose i na pandemiju korona virusa koja očigledno pokazuje svoje varijante raznih mutacija, nažalost se i ne smiruje, dakle, taj zdravstveni rizik ostaje, pri tome mi ga adresiramo na način na koji investiramo u rekonstrukciju domova zdravlja, kliničkih centara i dalje nabavljamo vakcine, nove moderne lekove, kako bi se izborili protiv toga.
Moja želja je samo da pozovem sve građane Srbije da se što pre vakcinišu jer je to jedini način da se izborimo sa pandemijom ove bolesti. U svakom slučaju to je nešto što nam je prioritet i čime se bavimo već 18 meseci i imamo novca dovoljno na računu RFZO kako bi sve te lekove i sve te neophodne i terapije i vakcine i sve ostalo kupili i platili na vreme.
Ono što jeste potencijalni izazov za sve nas, to je ta energetska kriza, kao što vidite u svetu imate nagli skok cena i gasa, dakle energenata, goriva, nafte, struje, uticaj, naravno i na srpsku ekonomiju postoji.
Mi trenutno razmatramo i veći broj alternativa modaliteta na koji način da pokušamo da pomognemo, podržimo našu privredu ili ublažimo negativne posledice toga, a o tome ćemo više pričati kada budemo govorili o budžetu za 2022. godinu.
Meni je veoma važno da građani Srbije čuju da smo svesni kao i uvek svih izazova sa kojima se suočava i globalna ekonomija, naravno, naše okruženje i naša zemlja, kao što smo odgovorno, na vreme, brzo, efikasno, sveobuhvatno reagovali kada je pandemija korone u pitanju. Tako ćemo na svaki dodatni izazov reagovati ukoliko se za to ukaže potreba.
Novca na računu imamo. Malopre sam rekao, jutros 373,9 milijardi dinara, dakle novac je tu, potpuno smo makroekonomski stabilni, svaki indikator koji god da pomislite je stabilan, jak, čvrst, kao što je i naša zemlja, jednostavno te izazove ćemo rešavati ukoliko se pojave.
Ali, kažem, poverenje se već razvilo, sigurnost je tu, država je tu da pomogne i da se izbori za svako novo radno mesto, ali i za svaki dodatni dinar povećanja plata, povećanje penzija, svaki najnoviji lek koji se pojavi na tržištu, mi ga obezbeđujemo da ga imaju i građani Srbije, tako da sa te strane sam izuzetno zadovoljan odgovornom politikom koju vodimo u svim društvenim oblastima, ali vama hvala na tome što ste me podsetili da nešto kažem i oko ovih izazova i na kraju krajeva da vas ispravim za tu 1,5 milijardu, dakle 373,9 milijardi dinara imamo jutros na računu. Apsolutno smo stabilni po tom pitanju. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Sledeći je uvaženi narodni poslanik i predstavnik poslaničkog kluba SDPS gospodin Milorad Mijatović.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre sa saradnikom ja ću odmah na samom početku naglasiti da će poslanička grupa SDPS sa zadovoljstvom glasati za ovaj drugi rebalans budžeta u 2021. godini.

Zašto? Pa, prvo, rebalans je dobro projektovan, realan, on je rađen konzervativnom metodom, što nam govori da će sve ono što ovde stoji biti do kraja realizovano. Ja sam optimista, ja ne širim lako optimizam, ali sam siguran da će neki pokazatelji biti mnogo bolji, a o njima ću govoriti u daljem svom izlaganju.

Znate, Srbija ima stabilne i održive finansije. To građanima Srbije moram naglasiti i zato sva ova teška vremena, a Kovid 19 je jedno izuzetno teško vreme za ceo svet, pa i za Srbiju.

Mi imamo adekvatne odgovore i to na ova dva fronta, kako ste u svom izlaganju rekli. Jedan front je zdravlje građana i borba da se što više uradi na tom polju i drugi front na kojem vodimo bitku, a to je da zadržimo našu ekonomiju. No, vidimo i sami da je ekonomija zaista pokazala otpornost, da je žilava, a to je veoma dobro.

Zašto to naglašavam? Pa mi imamo kontinuitet u finansijskoj politici. On nije nastao danas, on je počeo od 2014. godine kada smo krenuli u finansijsku konsolidaciju, gde smo prešli kroz jedan težak period, ali smo stvorili zdrave osnove, zdrave osnove o kojima danas pričamo i možemo da damo adekvatne odgovore za sve krize koje su do sada bile.

Nažalost, kriza Kovida 19, neće biti brzo završena i koristim ovu priliku da stalno naglašavam, molim građane Srbije da se vakcinišu iz prostog razloga, to će značiti i borbu za njihovo zdravlje, ali i borba za našu privredu.

Ne mogu da shvatim da i pored činjenice da imamo četiri vakcine, mi imamo nešto više od 50% vakcinisanih građana Srbije. Da naglasim, da u jednoj Kini, sada imate 96% građana koji su vakcinisani. Bitka se dobija, ukoliko se poštuju određena pravila i svako onaj ko poštuje ona pravila, sigurno može računati na rezultate.

Ja sam i za budžet 2021. godinu, rekao da je on realan, stabilan i da predstavlja kontinuitet. Meni je jako drago što mi poštujemo taj kontinuitet i ako nastavimo na ovaj način, Srbija će za 5 ili 10 godina, biti sasvim drugačija i ona je već sada drugačija, ali će biti znatno drugačija.

Počeću od nekih kategorija. Znate, mi govorimo o BDP. Moram naglasiti kada je u novembru prošle godine, kada sam govorio o budžetu, bio sam malo skeptičan, jer 6% u vreme pandemije je bio zaista veliki rezultat, a vidite 2021. godine, mi govorimo o 7% rasta BDP.

Ja mislim da će on do kraja godine biti čak i veći od 7%, širim taj optimizam i u to sam siguran.

Da budem jasan, Srbija mora da ima mnogo veći BDP, a nećemo ga postići lako, 2022. godine je predviđeno da ćemo imati rast BDP 4,5%, a 2023. godine 4%.

Znate, Srbija mora da ima te više stope, da bismo sa tih naših 50, nešto malo više 49 zarez nešto milijardi evra, dizali svoj BDP, i tada ćemo moći mnogo toga više da uradimo i novih autoputeva i novih puteva, novih bolnica, novih škola i sve ono što je veoma važno.

Mi iz ranijeg perioda imamo vrlo negativna iskustva oko fiskalnog deficita. Znate, za ovu godinu je bio planiran 6,7%. Nije mali. Ja sam dao tada i preporuku kod rebalansa, činjenicu da sve ono što je potrebno za zdravlje građana, za očuvanje privrede, treba zaista finansirati, bez obzira na deficit.

Mi smo u ovoj godini, baš zbog ovih dobrih rezultata, došli da već sada imamo fiskalni deficit 4,9%. Ja sam siguran da će on biti do kraja godine, i niži od 4,9%, što je za Srbiju veoma dobro.

Gospodine ministre, vi ste u vašem izlaganju naglasili da mi pravimo rebalans zbog viška prihoda, skoro po svim stavkama i to je dobro, taj višak prihoda je negde od 1,7 milijardi evra, kako smo već imali i veće rashode oko 800 miliona evra, a to znači mi imamo da smo fiskalni deficit smanjili za 900 miliona evra, što znači imamo mogućnost da ulažemo u neke druge oblasti i što je vama bitno i što je važno, a što ste i vi naglasili. Orijentacija koja je uvek bila ulaganje u javne investicije, je opravdana orijentacija iz prostog razloga, javne investicije, putevi, daće sutra znatno veću mogućnost da Srbija ide većim koracima napred i da imamo upravo onaj BDP, koji želimo, stope rasta između 4 i 5%, a to je ono što je Srbiji potrebno duži vremenski period, a da imamo uređene i sređene finansije, to je pokazala i prethodna 2020. godina, jer smo imali najmanji pad od samo 0,9 BDP, kada su druge zemlje iz našeg okruženja imale 12, 15% pada BDP.

Ono o čemu uvek volim da govorim, a to je javni dug opšte države. Znate, on će u 2021. godini iznositi 58,5% bruto-društvenog proizvoda. Ja sam siguran da će on biti niži. Ja to očekujem. Ali, ja sam vas decidno prošle godine ovde upitao da li će biti javni dug niži od 60% uslova Mastrihta, vi ste pred Narodnom skupštinom rekli - neće biti dostignut. Održali ste svoju reč, to je veoma dobro.

Ja ne bih polemisao to što neke zemlje mnogo razvijenije, koje imaju veći bruto-društveni proizvod od Srbije imaju i veći javni dug. Za Srbiju, za našu ekonomiju, taj dug je negde ona optimalna granica do koje možemo ići da ne bismo sutra došli u dužničko ropstvo. To je ta crvena linija Mastrihta. Ja sam uvek govorio da volim crvene linije. Prema tome, poštujte pravila i te crvene linije o kojima ovde ima reči.

Jedna od tema koju sam već načeo u svom govoru, a to jesu javne investicije. U kriznim vremenima javne investicije u ovom obimu znače izlaz iz teške situacije. Znate, 7,8% bruto-društvenog proizvoda, a to je rekordno visok nivo, ja bih čak upotrebio reč impozantno. Ja pratim javne investicije, znam kada je bilo manje od 2%, sanjao sam da bude 5%. Mi sada imamo 7,8%. Znate, to je veoma dobro.

Govorili ste o devet autoputeva koji su se počeli graditi. Neki će već u martu biti završeni, a to je od Pojata do Kruševca, taj deo trase. Biće otvorena brza pruga Beograd – Novi Sad, ja sam očekivao, a ona će verovatno početi da funkcioniše već krajem ove godine, ja sam očekivao da ću doći za budžet 2021. godine tim brzim vozom, ali eto, sačekaću do marta meseca, pa ću se tada provozati.

No, mi izdvajamo znatno veća sredstva za infrastrukturu i ovim rebalansom to ide 400 miliona evra, ide u infrastrukturu, ide u zdravstvo.

Znate, kao neko ko živi u Novom Sadu, ponosan sam na kovid bolnicu. Iza jednog brda koje je tamo postojalo, za tri meseca vi ste dobili izvanrednu bolnicu. Treba je videti, to je ono što je vidljivo, što je očigledno, koja je, nažalost, napunjena zbog svih ovih dešavanja, što znači da se unapred predviđalo, šta se može desiti, ne može nas iznenaditi čak ni to u ovoj krizi. Mi uvek imamo odgovor. Ja bih voleo da je bolnica prazna i da postane gradska bolnica, što očekujem.

Naravno, sve ovo što je rađeno, urađeno je dobro, iz prostog razloga, vrlo brzo smo u 2021. godini stigli u ekonomiji na nivo od 2019. godine, to znači nivo koji je bio pre izbijanja kovida. Mi smo sačuvali zaposlenost. Ona je na istom nivou kao 2019. godine. Plate ne da su smanjivane, one su rasle i nominalno i realno. To se isto odnosi i za penzije, rasle su i nominalno i realno. Iako je velika kriza, mi imamo strane direktne investicije koje su 2,7 milijardi evra do oktobra ove godine. Znate, to znači da i stranci imaju poverenja u ono što se dešava u Srbiji, uz stabilnost njene privrede i spremni su da ulažu u našu zemlju.

Naravno, ničeg ovog ne bi bilo da nije bilo adekvatne finansijske politike i to finansijske i monetarne politike.

Mi imamo stabilan devizni kurs, koji je u vreme ove krize vrlo stabilan. Govorilo se, mi smo juče govorili na Odboru za finansije o rezervama. Znate, rezerve Narodne banke, bruto, iznose 6,8 milijardi evra, od toga 3,3 milijarde su upravo u vreme ove pandemije kupljene pare. Imamo 36,9 tona zlata.

Znate, to su veliki rezultati. A za mene je najveći rezultat da dva meseca u 2021. godini Fond PIO nije povlačio sredstva iz budžeta. Ja ne pamtim da je to ikad bilo. To znači Fond PIO nije povlačio sredstva iz budžeta, što znači da su doprinosi zaposlenih bili dovoljni za isplatu penzija u Srbiji.

Rekao sami stojim na tom stanovištu da očekujem do kraja godine bolje rezultate. Za to mi daju ovi indikatori koje sam nabrojao, ono što ste govorili o stanju na budžetu, stanju kako pritiču sredstva u budžet.

Naravno, postoje i rizici. Mi danas o njima nismo govorili, malo smo govorili. Najveći rizik jeste pitanje energije. Kao što vidite, energija veoma mnogo ide cena, oscilira, mislim na gas i električnu energiju. Ja očekujem, pratite te indikatore, da ćemo imati prave odgovore na sve to.

Drugo, inflacija. Ne krijemo, da, inflacija je u septembru mesecu, međugodišnja je 5,7%. Ja očekujem da će do kraja godine ona biti negde na 4%. Ta inflacija negde u prvom kvartalu sledeće godine će biti u onom koridoru koji je planiran, to znači da očekujem 3%, ali da vidimo kako će ići, jer imamo i povećanje cena hrane, povećanje još nekih značajnih proizvoda i to se dešava u našoj zemlji, ne samo zbog toga što je to Srbija sama od sebe nešto učinila, već mi smo deo Evrope, deo tog sveta. Mnogo toga što se tamo dešava se preliva na Srbiju.

Mi moramo stalno naglašavati i davati adekvatne odgovore na ta pitanja, jer tako ćemo preduprediti neku buduću krizu. Ja ne očekujem, znajući da imamo stabilne finansije, stabilnu ekonomiju, neka veća iznenađenja. Ta iznenađenja se neće desiti ako budemo redovno pratili i davali odgovore.

Rebalans o kome danas raspravljamo ja smatram kao uvertiru, kao prvi korak za budžet 2022. godine. Vi imate dobru osnovu. Ta osnova je takva da vi možete ovaj budžet koji očekujemo u sledećem mesecu, o njemu ćemo raspravljati, a to je da će taj budžet značiti i kontinuitet sa ovom politikom koja je do sada dala rezultate i da očekujemo nešto što je bolje.

Znam, kada govorimo o penzijama, penzije su vrlo značajne. Mi imamo 1.700.000 penzionera. Švajcarska formula je dala dobre rezultate i treba nastaviti s njom, iz prostog razloga jer smo sva izdvajanja za penzije negde sveli na 10,5% BDP-a i to je dobro, jer ne može više da se desi bilo kakva veća oscilacija i penzije će uvek biti na vreme isplaćivane, sa povećanjem koje će biti adekvatno u skladu sa rastom privrede i to je sigurno.

Moram da govorim i o platama u javnom sektoru. Moja omiljena tema jeste platni razredi. Ja ću vas uvek podsećati na platne razrede, zato što mislim da ovaj segment plata u javnom sektoru takođe moramo urediti nekim pravilom, da li su to platni razredi, znam da je to suviše složen i težak zadatak, ali je moguće ići korak po korak i uvesti neke objektivne ekonomske kriterijume da tu ne bismo imali neka iznenađenja.

Ja kao socijaldemokrata, kao predstavnik SDPS Rasima Ljajića, cenim činjenicu da ste povećali minimalnu platu za 9,4%, da ona iznosi 35.012 dinara.

To je dobro. Ja očekujem da ćete u socijalnom dijalogu sa sindikatima što pre stići do nekog cilja koji je zadat, a to je da minimalna plana pokriva minimalnu potrošačku korpu. Ja to očekujem u naredne dve godine i voleo bih da mi date to obećanje.

Još jedna od tema koju ja stalno govorim, a to su ciljevi održivog razvoja. Raduje me činjenica da ste izdvojili značajna sredstva za kanalizaciju, prečistače voda, za održivu ekonomiju, upravljanje deponijama itd. To su značajna sredstva. Prateći šta se dešava u lokalnim samoupravama, bojim se da se svi utrkuju da dobiju ta sredstva, da krenu u rad, da nemaju dovoljno projekata, da tu nema racionalnog pristupa. Znate, kao država mora imati strategiju gde i kako idemo i da imamo upravo taj racionalni pristup. Znate, ne treba svaka opština da ima prečistač voda ili da svi imamo sve. Treba naći ono što je najoptimalnije, a to je jedna od oblasti gde ćemo mi u narednom periodu puno ulagati u zelenu ekonomiju, zelenu energiju i to je ono u šta ćete vi verovatno u narednom periodu više izdvajati. Mene ta činjenica raduje, a krenulo je znatno bolje od drugog rebalansa prošle godine.

Naravno, mene, gospodine ministre, veoma raduje vaš entuzijazam, to sam rekao i za budžet 2021. godine, a kada ste obrazlagali, što vi verujete u ono što govorite, držite reč i to ostvarujete. Upravo bih želeo da ta vaša realnost bude i dalje izražena, i to u budžetu za 2022. godinu. Očekujem znatno povoljnije vesti i povoljnije projekcije, iako ste oprezni i koristite često konzervativnu metodu, ali zbog toga se vaša obećanja ispunjavaju.

Na kraju ću naglasiti da će poslanička grupa SDPS sa zadovoljstvom glasati za ovaj rebalans, jer će to značiti kontinuitet finansijske stabilnosti koju imamo i što pre da završimo sa ovom pričom oko korone, jer ako sa tom pričom ne završimo, mi sutra nećemo imati ni radnike, ni privredu, jer privredu i državu čine ljudi, zdravi ljudi, koji su spremni za rad. Zato završavam ponovo - vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Mijatoviću.
Sledeći je narodi poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani ministre, poštovani predstavniče ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je izmena Zakona o budžetu za 2021. godinu i na samom početku moram da se složim sa profesorom Mijatovićem - jedan kontinuitet ekonomske stabilnosti, jer Srbija je i 2021. godinu ušla jaka i ekonomski stabilna sa potpunim uverenjem da ćemo realizovati projektovanu stopu BDP od 6%, a dolazimo do projektovane stope BDP od 7%. Mi smo ubeđeni i preko 7%.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2021. godinu, šta reći, pozitivan, razvojni, ali moram posebno naglasiti i, pre svega, socijalno odgovoran. Socijalno odgovoran je pored razvojne politike kroz infrastrukturne projekte, kapitalne investicije. Dakle, država nastavlja da vodi jednu ekonomsko-socijalnu, odgovornu politiku u čijem sedištu je običan čovek, građanin Srbije i životni standard građana Srbije.

Država u ovom trenutku, kao što je ministar rekao na Odboru za finansije ima više od 300 milijardi dinara i nastavlja sa politikom podizanja životnog standarda i ulaganja u infrastrukturu.

Ostvarili smo rezultat. Mi danas ne razgovaramo o rebalansu budžeta zato što imamo rashod, već zato što smo ostvarili dobar rezultat. Ostvarili smo rezultat bolji nego što smo očekivali za 183 milijarde dinara. Dakle, mi vršimo promenu Zakona o budžetu, jer smo postigli rezultate koji su bolji od onih koje smo planirali. U odnosu na aprilski rebalans fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi dinara, a u najvećoj meri zbog značajno bolje realizacije prihoda. Samim tim, predloženim rebalansom predviđen je i deficit republičkog budžeta i, umesto 6,9% BDP, sada iznosi 4,9% BDP, što je veoma značajan rezultat.

Sa ovako planiranim deficitom javni dug će na kraju 2021. godine, kao što ste rekli, iznositi 58,2% BDP, što je manje od nivoa Mastrihta od 60%, a da ne objašnjavam ponovo šta je Mastriht i od koje godine je uveden Mastriht i iz kojih razloga.

Pandemija izazvana korona virusom jeste uticala na ekonomsku politiku zemlje, ali zahvaljujući, pre svega, merama Vlade Republike Srbije na umanjenju negativnih posledica pandemije na ekonomski sistem, država je spasila privredu, održala je na stabilnim nogama, sačuvali smo proizvodne kapacitete, sačuvali smo radna mesta, obezbeđena je likvidnost i održan životni standard građana, što je suštinski najvažnije. Dakle, država je reagovala pravovremeno i na vreme sprovela prvi i drugi paket ekonomske pomoći građanima i privredi, a trenutno se sprovodi i treći paket.

Dakle, država je, podsetiću, izdvojila 961,1 milijardu dinara za pomoć građanima i privredi od početka pandemije korona virusa do danas. To je otprilike, ispravite me ako grešim, negde oko 17,2% BDP. Postavlja se pitanje da li je jedna država u svetu, da li je jedna država u Evropi prihvatila ovoliki teret krize na sebe. Dakle, Vlada Republike Srbije, predsednik Srbije pokazali su jednom odgovornom i ozbiljnom ekonomskom politikom, opreznom ekonomskom politikom, mada nam ovi, kako da kažem, predstavnici nezavisnih regulatornih tela vrlo često govore da smo neoprezni, ali jednom opreznom politikom uspela da pokaže da sistem funkcioniše onda kada je najteže i ne samo da sistem funkcioniše, već da ostvaruje dobre ekonomske pokazatelje.

U 2020. godini, osim 100 evra pomoći svim punoletnim građanima Srbije, penzioneri su, podsetiću, u nekoliko navrata dobili dodatni novac od države, najpre 4.000 dinara, potom 5.000 dinara. Ove godine će svi punoletni građani naše zemlje dobiti po 60 evra, odnosno dva puta po 30 evra, a uz to u decembru biće isplaćeno dodatnih 20 evra pomoći. Penzioneri su i ove godine dobili dodatnih 50 evra pomoći, a nezaposleni 60 evra, a svi vakcinisani po 3.000 dinara. Pomoć od 100 evra, ono što posebno treba naglasiti, dobili su i Srbi sa prostora Kosova i Metohije, uključujući i decu, dok su nezaposleni dobili dodatnih 100 evra.

Pomenuću samo neke od mera Vlade za ublažavanje posledica korona virusa, a to je isplata tri minimalne zarade za više od milion zaposlenih, odlaganje poreza i doprinosa na zarade za tri meseca, povoljniji krediti preko garantne šeme sa komercijalnim bankama i preko Fonda za razvoj, stavljen je i moratorijum nad otplatom kredita, najpre za tri meseca, a zatim za još dva, što je iskoristilo čak 90% zaduženih građana.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu omogućilo je da se danas kroz rebalans obezbede sredstva za dodatno finansiranje, pre svega infrastrukturnih i kapitalnih projekata. Svako ulaganje u infrastrukturu podstiče, naravno, rast ekonomije, zapošljava privredu, otvara i održava nova radna mesta. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Izgradnja infrastrukture je preduslov za dolazak investitora.

Srbija je prošle godine privukla strane investicije u iznosu od tri milijarde evra, a u periodu od januara do jula meseca, čini mi se, negde oko 1,902 milijarde evra.

Srbija je u vrhu evropskih zemalja po stranim investicijama, a upravo od stranih direktnih investicija zavisi napredak zemlje, finansijski rast ali i isplata plata i penzija.

Rebalansom budžeta za 2021. godinu za kapitalne investicije izdvojeno je čak 3.088,094 milijarde dinara. Podsetiću javnost pre svega, ne govorim ovo zbog vas gospodine ministre i zbog kolega, ali prethodnim rebalansom izdvojili smo 330, zapravo budžetom smo izdvojili 333 milijarde dinara, što je bilo 5,5% BDP a potom još 88 milijardi dinara.

Najveći deo sredstava opredeljen je za povećanje državnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo. Kada je, konkretno, reč o saobraćajnoj infrastrukturi, vi ste o tome govorili, novac je izdvojen za izgradnju puta E 761 deonica Pojate-Preljina, autoput E 763 deonica Novi Beograd – Surčin, zatim za izgradnju brze saobraćajnice petlja Požarevac – Golubac, kao i za beogradski metro.

Čujem od nekih nazovite opozicionih političkih stranaka, danas u dnevnoj štampi konkretno, pišu da je beogradski metro predizborno obećanje. Pa, kako može biti nešto predizborno obećanje ako ovim rebalansom umesto tri milijarde izdvajamo pet milijardi i 10 miliona dinara. Uostalom, rezultati će na kraju pokazati ovakav način ophođenja i koliko su u pravu sa ovakvim konstatacijama.

Srbija je infrastrukturno razvija. Gradimo autoputeve više nego ikada. Urađeno je 350km autoputeva, gradi se 370km autoputeva i još 300km je u pripremi. Važno je da infrastrukturno povezujemo zemlju.

Rebalans predviđa, naravno, i nastavak velikih ulaganja u zdravstvo. Značajnije povećanje sredstava planirano je za realizaciju izgradnje fabrike vakcina, potom za izgradnju i opremanje Kovid bolnice u Novom Sadu, tu je i rekonstrukcija KC Srbije, kao i KC Beograd.

Ulaganje u izgradnju saobraćajne infrastrukture, kao i ulaganje u izgradnju i opremanje novih bolnica i fabrika vakcina višestruko je korisno. Time se razvija i unapređuje sama infrastruktura, unapređuje se kvalitet javnih usluga, pa samim tim i kvalitet života građana. Rebalansom je izdvojen novac za izgradnju gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, izgradnju Data centra u Kragujevcu, kao i za isplatu dodatnih 20 evra pomoći građanima u decembru.

Uspeh ekonomskih paketa pomoći građanima i privredi potvrđeni su pre svega kretanjima na tržištu rada. Ne samo da sačuvana radna mesta, već smo uprkos pandemiji, uprkos ogromnim problemima u ekonomiji povećali minimalnu cenu rada i povećali plate i penzije. Minimalna cena rada prošle godine povećana je za 6,6%. Podsetiću da je Ministarstvo finansija, Vlada Republike Srbije i ove godine donela odluku o povećanju minimalne cene rada i to za čak 9,4%. Plate su povećane za oko 5%, dok je povećanje penzija shodno švajcarskom modelu iznosilo 5,9%.

U okviru Programa „Srbija 2025“ cilj države je prosečna plata u Srbiji do 2025. godine 900 evra, a prosečna penzija 470 evra. Mislim da ovakvim rebalansom i ovakvom ekonomskom politikom se trasira put koji vodi ka realizaciji ovog cilja.

Srbija je prošle godine imala jedan od najmanjih padova BDP u Evropi i siguran sam da će na kraju ove godine realizovati projektovanu stopu BDP od 7%. Mi bi želeli da to bude i preko 7%, ali sasvim je dovoljno i 7% s obzirom da smo krenuli od 2021. godine, ponavljam, sa potpunim poverenjem da ćemo realizovati projektovanu stopu BDP od 6%. Potvrdili smo našu dominantnu poziciju u regionu, kada je privreda i ekonomija u pitanju. Naša ekonomija se brže oporavlja. Pokazali smo da smo otporniji na krizu i da je država na pravi način reagovala sa sva tri paketa pomoći.

Država kontinuirano radi na merama koje imaju za cilj dalje ubrzavanje privredne aktivnosti, očuvanje radnih mesta, ali i kao što ste rekli u uvodnom izlaganju održavanje ukupno makroekonomske stabilnost.

Međutim, da bi omogućili nastavak pozitivnih kretanja na tržištu neophodna je imunizacija stanovništva. Potrebno je što pre da dođemo do kolektivnog imuniteta kako bi se ekonomija otvorila u potpunosti.

Podsetiću vas da smo budžetom za 2021. godinu definisali tri stuba razvoja da bi došli do onog konačnog cilja. Prvi stub jeste svakako borba protiv kovida, drugi stub jeste životni standard građana i treći stub jeste izdvajanje za kapitalne investicije.

Kada je reč o borbi protiv korona virusa mi smo jedna od retkih država koja raspolaže sa svim vakcinama. Država je izdvojila ogroman novac na zdravstvo, na izgradnju i opremanje kovid bolnica, na fabriku vakcina, kao što sam rekao, i ako je država pokazala ovako odgovoran pristup na građanima je sada da pokažu minimum stepena lične odgovornosti. Da bi konačno izašli iz ove situacije potrebno je da se svi vakcinišu. Na taj način zaštitićemo sebe, zaštitićemo svoje najbliže, zaštitićemo one sa kojima se svakodnevno suočavamo, sa kojima radimo i čijem se okruženju nalazimo. Raduje me što je Evropska komisija, zapravo Poslaniku grupu SPS raduje to što je Evropska komisija u svom izveštaju o napretku Srbije je konstatovala da je Srbija uspela da očuva privredu uprkos teškim okolnostima koje izaziva pandemija virusa korona.

Posebno je istaknuto da smo zahvaljujući izuzetno rastu u periodu pre izbijanja same krize uspeli da znatno ublažimo posledice pandemije. Evropska unija je prepoznala napredak koji je napravila Srbija i aktuelna Vlada na čelu sa predsednikom Republike zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije čiji su temelji postavljeni 2014. godine, a to su rast, reforme, razvoj, napredak i prosperitet. Pokazalo se da sistem funkcioniše, kao što sam rekao, i onda kada je najteže.

Naravno da će Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o budžetu za 2021. godinu i potpuno smo sigurni da će Srbija u 2022. godinu ući jaka, ekonomski stabilna sa privredom koja je naravno kao i u 2021. godini bila na stabilnim nogama.

Još nekoliko reči na samom kraju obzirom da smo nedavno imali prilike da razgovaramo sa predstavnicima nezavisnih regulatornih tela kroz razmatranje izveštaja o radu nezavisnih regulatornih tela, a i da su predstavnici nezavisnih regulatornih tela prisustvovali sednici Odbora za finansije, nemamo mi apsolutno nikakvu nameru da vršimo pritisak na rad nezavisnih regulatornih tela. Naša je obaveza da ojačamo rad nezavisnih regulatornih tela, ali i da pratimo da li nezavisna regulatorna tela rade shodno zakonu.

Imao sam prilike da pogledam izveštaj Fiskalnog saveta kada je konkretno reč o izmenama i dopunama Zakona budžeta za 2021. godinu i moje prvo pitanje, da su prisutni, bilo bi da li su uopšte održali sednicu na kojoj su sačinili ovaj izveštaj? Jer, znate, teško je u ovim uslovima pandemije okupiti tri člana i održati sednicu i napraviti jednu analizu kada je reč o Izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2021. godinu. Ja razumem te teškoće, ali ne razumem određene sugestije i predloge koje su dali, a konkretno se tiču netransparentnosti. Poslanička grupa SPS smatra da ako je ikada bilo transparentno, danas je, i od perioda pandemije pa do danas je najtransparentnije.

Druga sugestija, 20 evra koji se dele svima, kao i 3.000 dinara za vakcinisane. Dakle, ovo je slična sugestija i kritika koju smo imali i prilikom podele svim punoletnim licima od po 100 evra. Najbolji odgovor na tu kritiku je da je 6,2 miliona građana prihvatilo pomoć od 100 evra i da zapravo ta pomoć pokušava da smanji najpre siromaštvo u Srbiji, a sa druge strane da na jedan psihološki način utiče na građane Srbije u ovom teškom vremenu, ali i da poveća potrošnju.

Lično sam pitao profesora kojeg veoma uvažavam - kako su se osećali njegovi zaposleni u Fiskalnom savetu kada su primili tih 100 evra, odnosno kada su prihvatili i uzeli tu podršku od 100 evra, a oni su ti koji su sačinili izveštaj koji navodno kritikuje ovu meru? Nije ovo mera koju je izmislila Srbija, ovo je mera koju su koristile velike svetske ekonomije, poput Japana i SAD. Ali, dobro, na nezavisnim regulatornim telima je da rade svoj posao.

Ono što je za nas važno je samo da razgraničimo nivo odgovornosti. Naša odgovornost je velika, kao i Vlade Republike Srbije, kao i predsednika Republike Srbije, a to je odgovornost prema građanima. Odgovornost onih koji predstavljaju nezavisna regulatorna tela jeste samo to da podnesu izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili o budžetu, da daju određene sugestije i predloge, da se slože ili ne slože i tu se završavaju njihova ovlašćenja. Ali, kažem, nadam se bar da je održana ta sednica Fiskalnog saveta, iako razumem tešku situaciju pandemije, da je zaista teško okupiti tri člana i organizovati maksimalne mere predostrožnosti, kao što mi to činimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zahvaljujem, uvaženi ministre, i još jednom ponavljam - poslanička grupa SPS u danu za glasanje svakako će podržati ovaj predlog.