Hvala predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, s obzirom da je 2020. i 2021. godina, to su bile godine pandemije, ujedno i godine neizvesnosti, u mnogim sferama našeg društva, a naročito u finansijskom smislu, mi nismo ni mogli da znamo kako će se epidemiološke mere i koja jačina tih epidemioloških mera, donesena i kakve će ona posledice imati na celokupno društvo i normalno je da u jednoj takvoj atmosferi imamo ispred Narodne skupštine, jedan ovakav dokument, koji ćemo usvajati, a to je rebalans budžeta.

Dakle, mi smo ovde imali aprila meseca prvi rebalans budžeta, koji je Narodna skupština usvojila, imala poverenje u Vladu, u ministarstvo i samog ministra, da će mere koje donose da daju dobre rezultate, što se iz ove perspektive sada mnogo jasnije vidi.

Nadamo se da će do kraja godine javni dug biti oko 58,2%. Zadržavanje javnog duga ispod 60% BDP, tj. ispod nivoa mastrihta, je ono što možemo reći da je važan rezultat u ovoj godini, u godini u kojoj je Vlada dala ogroman novac za suzbijanje ove zdravstvene krize, ako se setimo samo da i prošle godine, i ove godine, to bilo nekih 8 milijardi evra, onda vidimo da je to zaista izuzetan rezultat i da će poslanička grupa zbog toga i onoga što ću u narednom periodu reći i glasati za ovaj rebalans budžeta.

Ovakvi pozitivni rezultati nisu posledica trenutnog rada, već jednog sistematskog kontinuiranog rada, i Vlada i Ministarstva finansija, ako vidimo da u poslednjih 4 godine, imamo suficit u budžetu, onda možemo sa sigurnošću reći da izbalansirani, dobro izbalansirani budžeti koji su bili pre zdravstvene krize, su i doprineli da danas imamo ovakve pozitivne rezultate.

Ovaj rebalans budžeta je projektovan sa fiskalnim deficitom od 4,9% BDP, tj. nekih 304,5 milijardi dinara, u odnosu na aprilski deficit mi ovde imamo pad, smanjenje deficita sa 6,7% na 4,9% BDP.

Ako bolje malo pogledamo ovaj izveštaj onda ćemo videti da neka 3,5% deficita BDP, u stvari predstavljaju neke vanredne mere, koje su usmerene na suzbijanje ove zdravstvene krize, tako da je realni deficit oko 1,4% BDP, i upravo zbog toga mogu da kažem da je to jedna dobra osnova za budžet za 2022. godinu i mogu se složiti da će i javni dug u 2022. godini, biti ispod 60% BDP.

Uvek kada govorimo o rebalansu, bez obzira i pre nego da sagledate ono što će se njime predložiti uvek imamo dosta kritika, kritičara, ja bih rekao i kritizera onih koji traže dlaku u jajetu i koji će uvek reći koliki su to prihodi u ovom rebalansu manji, jer apriori rashodi su ili toliki ili uvećani i koliko to Vlada traži sada novca da se zaduži kako bi pod navodnicima, preživela kraj ove godine.

Međutim, ako pogledamo prihode mi možemo videti da su prihodi izuzetno visoki, to su prihodi povećani za 132 milijarde dinara. Naravno da usled velike neizvesnosti oko razvoja epidemiološke situacije i rizika da se ona može preliti na usporavanje privrednih aktivnosti, Vlada je bila u ovoj slučaju veoma oprezna.

Pored toga mnogi podaci koji su bili upotrebljeni za prvi rebalans budžeta oni su bili ili nevidljivi ili nisu bili pouzdani, tako da je došlo do ovakvih razlika. Naravno da oni koji traže dlaku u jajetu, oni će uvek reći da su ovo velike greške, ali ja postavljam pitanje šta bi bilo kada bi danas na dnevnom redu bio rebalans sa prihodima koji su negativni, tek tada bismo onda imali jedan veliki kritički osvrt svih njih.

Međutim, mislim da u ovom vremenu i sada i pred nama Vlada treba da bude i veoma oprezna, veoma hrabra i mislim da zahvaljujući hrabrosti koju pokazala u prethodnim godinama došli smo do ovakvo izuzetnih rezultata.

Najvažniji faktori koji su doveli do ove izmene prvo to je stopa realnog rasta BDP-a, od 6% na 7%. Ako se setite mnogi nisu verovali u ono vreme kada se govorio od 6% da će biti sada već niko ne postavlja pitanje da li će biti 7%, možda i više od 7% BDP-a.

Povoljnija kretanja na tržištu rada, dakle veće plate i veći broj uposlenih podsetio bih vas da su tada mnogi mislili da će ove godine biti velikih otpuštanja to se nije desilo i naravno pozitivan uticaj programa ekonomskih mera na ličnu potrošnju koja je zaista i povećana.

Što se tiče samih rashoda predloženi rebalans budžeta, kad pogledamo same cifre vidimo da je rashod povećan na 25 milijardi dinara, ali ako malo bolje sagledamo situaciju mi vidimo da baš nije tako. S obzirom da imamo uvećanje kapitalnih investicija ili kapitalnih rashoda od 27 milijardi dinara, znači od 362 na 389 milijardi, a to je 7,4% uvećanje koja se ulažu u putnu infrastrukturi u zdravstvo, onda vidimo samo da ta osnova jednostavno rashod smanjuje tako da rashod nije baš onako kako brojke kažu.

Ako pogledamo da imamo i povećanje rashoda od 25 milijardi dinara, a to su razne intervencije vezane za zdravstvenu krizu, prevenciju ublažavanja posledica nastalu usled ove pandemije. Znači od 76 na 100%, odnosno na 100 milijardi dinara to je 32% uvećanje, onda nam je potpuno jasno o kakvom rashodu ovog budžeta i govorimo.

Što se tiče samih subvencija one su ostale na istom nivou od 212 milijardi dinara, ali u samoj strukturi je došlo do nekih promena i ja bih o tome par rečenica da kažem.

Pre svega, dobro je da su subvencije u poljoprivredi povećane za 1,9 milijardu dinara. Mi u JS smatramo da je i poljoprivreda ona grana koja nam daje veliku stabilnost i to se moglo videti upravo u ovim godinama, u ovoj i prethodnoj godini kada je bila pandemija, kada su se svi odjednom setili i sela i poljoprivrede.

Mi smatramo da mnogo veće subvencije treba ići na poljoprivredu, a ulaganje u poljoprivredu i nije bacanje para, već se ne vraćaju i direktno i indirektno.

Direktno se već zna kako se vraćaju, a indirektno vraćanje možemo samo naslutiti, samo na primeru kroz migracije stanovništva koji će se sigurno smanjivati i kroz povećanje nataliteta koje siguran, smanjenje nezaposlenosti itd.

Zato mi očekujemo da u narednoj godini budžet, znači za 2021. godinu budžet poljoprivede bude oko 5%, a možda i veći, upravo zbog toga što imamo sad imamo velike turbulencije na svetskom tržištu i oko nafte, i oko gasa, a takođe i đubrivo koje je poskupelo 100%, pa i više. To znači da Vlada mnogo više treba da se posveti poljoprivrednom proizvođaču da ne bismo imali tu nekih.

Što se tiče tugovanja koje ministarstvo o ima prema poljoprivrednim proizvođačima u vidu mera direktnih podsticaja iz prethodnih godina očekujemo da će to takođe ući u budžetu za 2022. godinu, da ćemo to ove godine rešiti.

Dobro je da su subvencije za drumski saobraćaj povećane i to 36% u vrednosti od 11,1 milijardu dinara i to su tzv. produktivna ulaganja. Vlada je nastavila da ulaže u putnu infrastrukturu, u železničku infrastrukturu i mislimo da je to dobro ulagati u autoputeve, koridore, itd.

S obzorom da dolazim sa juga Srbije, predložio bih da se malo više ulaže na Jugu Srbije u putnu infrastrukturu. Više puta sam ovde govorio o određenim putevima, regionalnih puteva, i ovog puta ću pomenuti regionalni put Leskovac – Vučje, koji je proglašen za jedan od tri najoštećenija puteva i nadamo se da će u narednoj godini to biti završeno, naročito ako znamo da oko tog puta gravitira negde 30.000, pa i više ljudi, i njihov višedecenijski problem bi time bio rešen.

Što se tiče sektora zdravstva, povećanje u odnosu na rebalans budžeta u aprilu je evidentno i to u vidu rekonstrukcije opremanja Kliničkog centra Srbije, kao i izgradnja opremanja Kovid bolnice i rekonstrukcija zdravstvenih centara, kao i fabrika vakcine, kojoj se očekuje završetak iduće godine. Svi se moramo složiti da su to opravdani kapitalni izdaci.

Takođe, sve što je Vlada uradila u ovom kovid vremenu i za same zdravstvene radnike, od povećanja plate i blagog povećanja upošljenih je bilo pravovremeno i adekvatno, jer su zdravstveni radnici, u suštini, najviše podneli teret u ovoj pandemiji.

Ovom prilikom moram da spomenem sistem obrazovanja, tj. školstva, koji takođe podnosi veliki teret u ovoj pandemiji. Možda on nije direktno viđen, ali sigurno postoji. Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo da ulaganje u prosvetu je ulaganje u sopstvenu budućnost.

Ovom prilikom pozvao bih predstavnike Vlade da razmisle oko toga da se što više ulaže u obrazovanje. Podsetio bih samo na jednu stvar, a to je da prosvetni radnici imaju platu koja je ispod republičkog proseka. Ponovio bih još jednom, ulaganje u obrazovanje je ulaganje u sopstvenu budućnost.

Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je kolega narodni poslanik, Zoltan Pek, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik već naglasio, poslanici i poslaničke grupe SVM će podržati drugi rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, zbog više razloga.

Naime, njegovim usvajanjem obezbediće se dalje ubrzanje privredne aktivnosti, čuvanje radnih mesta i održavanje ukupne makroekonomske stabilnosti. Pokazatelji ekonomske aktivnosti bili su iznad očekivanja još od druge polovine 2020. godine, zahvaljujući čemu je Srbija postigla predkrizni nivo ekonomske aktivnosti već u prvom tromesečju ove godine, pre većine evropskih zemalja i jedno tromesečje ranije od naših očekivanja.

U drugom tromesečju ove godine nivo BDP-a, nalazilo se na oko 3% iznad predkriznog nivoa. Rast BDP-a je u prvoj polovini godine prema proceni Republičkog zavoda za statistiku iznosio je 7,6%. Snažan … je vođen oporavkom u uslužnim sektorima koji su prošle godine najviše bili pogođeni krizom, kao i rastom industrije i građevinarstva.

Posmatrano s rashodne strane, rast je vodila domaća tražnja, tj. investicije i potrošnja. Drugim rebalansom budžeta Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.488 milijardi dinara, što je za 150 milijardi dinara više u odnosu na iznose predviđene budžetom, a ukupni budžetski rashodi su predviđeni u iznosu od 1.765 milijardi dinara. Ono što treba da podvučemo jeste da je ukupan fiskalni deficit smanjen sa 381.000.000.000 na 304.000.000.000 dinara.

Kada govorimo o deficitu moramo da kažemo da su i pored realizacije trećeg paketa pomoći od oko 4,5% BDP-a, fiskalna kretanja u šest meseci ove godine povoljnija od očekivanja zbog bolje realizacije prihoda zahvaljujući bržem oporavku ekonomske aktivnosti.

Učešće deficita opšte države u BDP iznosi oko 4,9%, što je za 2% manje nego što je bilo predviđeno prethodnim rebalansom, a javni dug države na kraju juna iznosio je 55% BDP, što znači da Vlada Republike Srbije ispunjava kriterijume iz mastrikta.

Na nivou godine očekuje se rast BDP od 7%, koji će biti vođen u najvećoj meri domaćom tražnjom. Takvom kretanju ključno bi trebalo da doprinesu nastavak realizacije infrastrukturnih projekata i pravovremen i adekvatan odgovor nosilaca ekonomske politike u Srbiji i po tom osnovu obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja i očuvani proizvodni kapaciteti i radna mesta.

Pored toga, rast izvozne ponude, uz normalizaciju globalnih ekonomskih tokova, usled nastavka vakcinacije i očekivani oporavak eksterne tražnje, doprineće i dvocifrenom rastu izvoza i popravljanju spoljnotrgovinskog deficita. Isti faktori, kao i očekivano dodatno ubrzanje realizacije infrastrukturnih projekata po osnovu novih planiranih projekata, kao što su metro, izgradnja i modernizacija železnice, autoputevi i brze saobraćajnice, komunalna infrastruktura itd.

Paket ekonomskih mera realizovan tokom 2021. godine direktno utiče na povećanje likvidnosti privrednih subjekata i olakšanje poslovanja posebno onih sektora koji su i dalje pod nešto jačim uticajem pandemije, poput turizma, putničkog saobraćaja, dok se kroz davanja stanovništvu podstiče domaća tražnja i na taj način indirektno utiče na ekonomsku aktivnost.

Paralelno sa ekonomskim merama, ublažavanje restriktivnih zdravstvenih mera rezultiralo je i dinamičnim oporavkom pojedinih delatnosti uslužnog sektora koji su najviše pogođeni pandemijom.

Polazeći od kretanja u međunarodnom okruženju, kao i povoljnih tekućih trendova domaće ekonomske aktivnosti od očekivanih i uzimajući u obzir efekte donetih mera za podršku privredi i stanovništvu, projekcija BDP za 2021. godinu revidirana je na više sa 6% na 7%.

Priliv kapitala u Srbiju ostao je relativno visok, što je doprinelo rastu deviznih rezervi zemlje i jačanju otpornosti na eksterne rizike. Tome je u najvećoj meri doprineo priliv stranih direktnih investicija koji je u prvih šest meseci iznosio 1,8 milijardi evra i za oko 21% bio je viši nego u istom periodu prethodne godine.

Priliv po osnovu portfolio investicija iznosio je blizu 800 miliona evra i rezultat je, pre svega, uspešne emisije evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu.

Uključivanje dinarskih državnih obveznica u renomirani indeks Dži Pi Morgensa krajem juna, koji je rezultat dugogodišnjeg predanog rada Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije, doprineće širenju baze stranih investitora koji ulažu u dinarske devizne obveznice.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, kada govorimo o fiskalnom deficitu, želim da ponovim ono što sam vam već rekao nekoliko puta.

Naime, u članu 2. Zakona o rebalansu ste naveli da potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita planirate obezbediti iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija.

Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da pojednostavite kupovinu državnih obveznica kroz Trezor, sa minimalnim troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima, koji su spremni da finansiraju javni dug naše države.

Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, kao što je i pandemija, a pored toga, minimizira se mogućnost napada inostranih spekulanta na dinar.

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim državljanima koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji su spremni da finansiraju naš javni dug i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima. Susedne zemlje inače već praktikuju takve načine kupovine državnih papira.

Kada govorimo o efektima fiskalne politike, smatram da treba da govorimo i o efektima monetarne politike. Za razliku od pojedinih centralnih banaka u regionu, Narodna banka Srbije nastavila je da vodi podsticajnu monetarnu politiku i da bude ravnopravni partner Vladi Republike Srbije u pružanju podrške privredi i građanima u uslovima očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa.

Tokom prvog polugodišta 2021. godine visina referentne kamatne stope zadržana je na nepromenjenom nivou od 1%, koliko iznosi od decembra 2020. godine. To je najniži nivo referentne kamatne stope u režimu ciljne inflacije i za 1,25 procentnih poena niži nivo nego pre pandemije. To je doprinelo tome da je Vlada Republike Srbije mogla da formira kredite sa garantnom šemom, kod kojih je kamatna stopa bila ispod tržišnih i na takav način je uspela da spasi privredu Republike Srbije.

Pored toga, ne smemo zaboraviti ni to da bez moratorijuma na otplatu kredita ne bismo mogli da sačuvamo finansijsko stanje privrede i stanovništva u ovoj kondiciji u kojoj se trenutno nalaze. Zbog toga posebno pozdravljam odluku NBS o moratorijumima na kredite, koja je doneta u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima ukazuje na to da je zahvaljujući pravovremenim i adekvatnim merama NBS i Vlade, usmerenim na ublažavanje negativnih efekata pandemije na privredu i stanovništvo, kvalitet aktive banaka očuvan i dodatno ojačan.

Stepen dinarizacije meren učešćem dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima banaka privredi i stanovništvu u prvoj polovini 2021. godine povećan je za 1,3 procentna poena i krajem juna je iznosio 38,6%, što je najviši nivo do sada.

Rast stepena dinarizacije prvenstveno je rezultat većeg dinarskog kreditiranja privrede.

Inflacija u Srbiji bila je osmu godinu zaredom pod kontrolom. Narodna banka Srbije je nastavila, uprkos brojnim potresima iz međunarodnog okruženja, da ispunjava svoj osnovni cilj – obezbeđenje niske i stabilne inflacija. Inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede i za godinu i dve unapred bila su već duži period niska i relativno stabilna, što je istovremeno bila potvrda većeg kredibiliteta monetarne politike.

Donoseći odluku da ne menja visinu referentne kamatne stope, Izvršni odbor NBS je isticao da su rezultati domaće privrede povoljniji od očekivanih i u uslovima globalno pogoršane epidemiološke situacije početkom godine. Naša poslanička grupa pozdravlja takav stav NBS.

Kolege narodni poslanici, želim da naglasim da ćemo glasati za rebalans budžeta, jer pored toga što predviđa dodatna sredstva za kapitalne projekte, ukupno 234 miliona dinara, omogućava i realizaciju kapitalnih projekata koji su za nas od posebnog značaja.

Za poljoprivrednike je jako važno i izgradnja dva natputnjaka kod Ipsilon kraka, jer bi u suprotnom morali voziti više kilometara traktorom kako bi došli do svoje njive. Međutim, kod Mejkuta je završen, a počeli su radovi i na nadvožnjaku Pačira preko Ipsilon kraka. Izgradnjom pomenutom natuptnjaka, povećava se bezbednost učesnika u saobraćaju.

Vršiće se rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge između Subotice i Segedina. Radi se o važnom projektu, pošto se njegovom realizacijom skraćuje zadržavanje na graničnim prelazima i razvija prekogranična saradnja.

Na kraju, još jednom da kažem, glasaćemo za rebalans, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaži privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanju pada zaposlenosti, odnosno očuvanja životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima Jelena Mihailović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre Mali, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao i u svom izlaganju kad smo diskutovali o rebalansu budžeta za 2021. godinu pre nekoliko meseci, i danas ću u svom učešću u diskusiji veći akcenat staviti na budžetska davanja za kulturu, jer kao umetnik ne želim, niti mogu da govorim o detaljima o kojima su finansijski stručnjaci već govorili, dali su svoje mišljenje na ovaj rebalans, koje je pozitivno. Ministar je sam u svom uvodnom izlaganju veoma iscrpno predstavio izmene Zakona o budžetu, ali su i kolege narodni poslanici pre mene izneli važne stavke izmene ovog zakona.

U vremenima u kojima epidemija pored zdravstvenih ostavlja i ekonomske posledice na globalnom nivou, predloženi novi rebalans je prevashodno razvojnog karaktera, jer je u odnosu na prethodni rebalans u ovom opredeljeno 388,9 milijardi dinara za kapitalne investicije, čija bi realizacija posledično trebala da doprinese rastu BDP.

Ovaj rebalans predviđa povećane prihode za oko milijardu i 100 miliona evra i relativno malo povećanje rashoda od oko 200 miliona evra, što je i razlog smanjenja fiskalnog deficita od 900 miliona evra, a što sve zajedno predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju u narednom periodu.

Želim da istaknem da sam primetila da su davanja iz budžeta republičkom Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje smanjena i time budžet rasterećen za oko 33 milijarde dinara. Dakle, sa 141 milijarde na 108 milijardi dinara za penzioni fond, zahvaljujući boljoj naplati doprinosa.

S ovim u vezi, nije zgoreg da ponovim predlog koji sam već jednom navela u svom izlaganju na temu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju pre nekoliko meseci, a koji se direktno tiče stabilnosti penzija i njihovog potencijalnog rasta u budućnosti.

Ukoliko bi država uspela da realizuje ideju i projekat Đerdap 3, koji postoji već nekoliko decenija i određeni procenat vlasničke strukture dodeli republičkom penzionom fondu, uz trenutnu krizu koja se tiče energenata i potražnje za njima, koja će se u budućnosti sigurno replicirati, električna energija a posebno zeleni kilovati će biti tretirani kao suvo zlato, uz godišnji promet od 1,8 otprilike milijardi evra koje bi Đerdap 3 mogao da ostvari, značajno bi se smanjila davanja iz budžeta ka penzionom fondu, penzije bi bile stabilne i obezbedio bi se njihov kontinuiran rast, a u isto vreme bi se na svojevrstan način realizovala i delimična privatizacija energetskog sektora koja se od nas očekuje od strane međunarodnih organizacija.

U skladu sa rečenim, budžet države bi bio znatno rasterećen i sredstva iz budžeta bi mogla da se usmere ka drugim sektorima kojima bi ovakva sredstva bila neophodna, što da ne, i ka kulturi, umetnosti i obrazovanju.

Kao socijalista po svom uverenju, smatram da privatizaciju žila kucavica jednog društva kao što su energetika, zdravstvo, obrazovanje, odbrana, ne bi trebalo privatizovati, te sam u navedenom predlogu videla određeni kompromis koji bi potencijalno mogao biti dobar potez za našu državu, a i sigurnost za naše penzionere, jer bi se na taj način izbegle aktivnosti na finansijskim tržištima sa sredstvima penzionog fonda, što se već pokazalo da u periodima krize može biti izuzetno riskantno.

Kada govorimo o predloženom rebalansu, izuzetno su važna opredeljena davanja za zdravstvo, izgradnju kovid bolnica, fabrike vakcina, pomoć privrednim subjektima i povećanje broja novih radnih mesta, ulaganje u infrastrukturu, puteve, koji će u jednom trenutku povezati sve krajeve naše zemlje i omogućiti brz transport roba i usluga.

Naravno, kada je u kući hladno, svi u porodici vuku jorgan na svoju stranu, pa najbolje prođu oni koji su jači i oni koji zauzmu prvo mesto u sredini. Kao umetniku i pripadniku kulturne scene, dozvolićete mi da, slikovito rečeno, povučem bar u ovoj diskusiji ćošak jorgana na moju stranu i stranu kulture, jer svoje mesto i glas u Narodnoj skupštini moram da iskoristim i ponovo istaknem važnost kulture, njenog opstanka, oporavka u doba pandemije, ali i razvoja i napretka u budućnosti.

Činjenica da su davanja za kulturu za koju decimalu ovim rebalansom uvećana me ohrabruje i pravi je momenat koji želim da iskoristim i da apelujem na ministra finansija i predstavnike Vlade da u predstojećem budžetu naprave prostora u kom bi kultura dobila povećanje sredstava, koje bi dovelo naše davanje u kulturu po glavi stanovnika bar na nivo davanja zemalja u regionu, kao što su Severna Makedonija, Crna Gora, Rumunija, zašto da ne, Hrvatska, Mađarska i Slovenija, a koje sve redom izdvajaju više po glavi stanovnika za kulturu nego mi u ovom specifičnom trenutku.

Svi znamo koliko smo knjiga za vreme karantinskih dana pročitali, filmova odgledali, odslušali ploča i odgledali koncerata, koliko smo virtuelnih izložbi ispratili i na taj način obojili neizvesne dane čekajući vakcine i povratak u pređašnje stanje, normalan život.

Za to vreme umetnici su stvarali, iako za to nisu dobijali honorare i zarade, a ustanove kulture su osmišljavale kreativne pristupe, koristeći sve raspoložive tehnološke resurse da zadrže konzumente kulturnih i umetničkih sadržaja, do povratka u normalu. Zato je važan svaki paket pomoći koji država opredeli kako ka oporavku kulture, tako i svakom drugom sektoru.

I ovaj rebalans predviđa sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled Kovida - 19 u sektoru kulture u iznosu od 305 miliona 994 hiljade dinara, što iznosi negde oko 2,6 miliona evra. Nepravedno je da poredimo ovaj iznos sa iznosima koje su opredelili Ujedinjeno Kraljevstvo kroz fond za oporavak kulture u iznosu od 1,57 milijardi funti ili 2,5 milijarde evra koje je opredelila jedna bogata Nemačka, koja smatra da je takav paket bio neophodan i da je najveći posle Drugog svetskog rata.

Ono što moramo kroz analizu primetiti je da je nemački BDP po glavi stanovnika sedam puta veći od našeg, a nemačka pomoć opredeljena kulturi u vreme kovida po glavi stanovnika čak 80 puta veća. Nemački BDP je 63 puta veći od našeg, a pomoć sektoru kulture čak 960 puta veći. Sve ovo možemo iskoristiti kao dobru smernicu u smislu opredeljenja koje ćemo imati kad se radi o odnosu prema kulturi.

Ova razlika u računici je na neki način razlika našeg odnosa prema kulturi. Lična bojazan koju ja imam je da će u jednom ključnom momentu u budućnosti kada se bude lomila odluka o našem statusu u okviru međunarodnih organizacija i eventualnom prijemu u EU, kosovsko pitanje biti važno, ali će možda i važniji biti skrining kulturnog i duhovnog nivoa nas kao naroda i društva u celini, a ne samo intelektualne elite.

Ne smemo mi, potomci Nemanjića, Obilića, Petrovića, i mi koji smo se rodili na prostoru prve evropske civilizacije, dozvoliti da tuđa materijalna bogatstva određuju trasu našeg kulturnog razvitka i opstanka. Mi moramo biti ti koji će čuvati svako svoju crkvu, manastir, arheološko nalazište, ulagati u muzejsku građu, savremeno stvaralaštvo i kreativne umove, stvarati svoju a svetsku priču i dičiti se poreklom koje nosimo.

Možda bi vid pomoći sektoru kulture u budžetu za 2022. godinu, a u fazi oporavka od krize izazvane kovidom, mogao biti i kreiranje dva kruga konkursa Ministarstva kulture u godini koja dolazi, kako bi što više stvaralaca došlo do određenih sredstava, a da se u isto vreme probudi scena i animiraju stvaraoci na povratak u aktivno kreiranje.

Zbog činjenice da je budžet za 2022. godinu skoro kompletiran, smatram da je poslednji momenat da se Ministarstvo finansija i celokupna Vlada suštinski i urgentno posveti iznalaženju modusa za povećanje budžeta za kulturu za 2022. godinu i posle dužeg vremena načini odlučan rez u tretmanu kulturnog stvaralaštva i pozicioniranju kulture na mesto koje joj u svakom civilizovanom društvu pripada, jer imam utisak da kultura u raspodeli budžeta uvek dođe pretposlednja ili zadnja u redu i prilično simbolično dobije onoliko koliko preostane posle raspodele sredstava na, po mnogima, značajnije sektore u društvu i skoro uvek sa prefiksom da će i kultura doći do većih sredstava u budžetu i to kad se sve krize, bilo da su na političkom, ekonomskom ili zdravstvenom planu, razreše.

Nažalost, nekako mi se čini da bar za mog života do sada skoro da nijedan period, kraći ili duži, nije bio bremenit raznim krizama a život teče i ono što se vremenski izgubi u kulturnom razvoju je, nažalost, nenadoknadivo.

Nadam se da će glas mene i mojih kolega biti uvažen i da će se pravovremenom reakcijom, kako Ministarstva finansija tako i Vlade, doći do eventualne korekcije za davanje u kulturu predstojećem budžetu za 2022. godinu, jer sam sigurna da fakte i nade koje sam iznela deli kako sa kulturnim poslanicima tako i sa celim narodom i Ministarstvo kulture i informisanja, na čelu sa više nego agilnom gospođom Majom Gojković.

Uvaženi ministre, nadam se i verujem da će ogroman i nesumnjiv ekonomski uspeh koji ste apostrofirali na početku vašeg uvodnog izlaganja u predstojećem budžetu osetiti i sektor kulture i to znatno značajnije, nego što je to ovim rebalansom obuhvaćeno, kako bi se kulturni sektor ponovo pokrenuo, oživeo i razvijao posle paralize u koju ga je velikim delom dovela i ova kovid kriza. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Ana Čarapić.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, iz svega što smo imali priliku da čujemo tokom današnje rasprave sasvim je jasno da je tema Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini jako važna, kako za građane i privredu, tako i za čitavu državu. Dakle, danas raspravljamo o rebalansu budžeta za 2021. godinu.

Zli jezici će svakako sada reći kako mi nismo dobro planirali fiskalne prihode i fiskalne rashode i da smo zbog toga u aprilu mesecu ove godine imali prvi rebalans budžeta, a sada u oktobru mesecu i drugi. To zapravo nije tačno. Kao prvo, svi smo svesni da je prethodna godina bila jako teška i nestabilna, kako na globalnom nivou, tako i na nivou čitave naše države, i to zbog kriza koja je izazvana Kovidom-19, krize koja još uvek traje i ne znamo kada će se završiti. Drugo, rebalans budžeta je rezultat povoljnijih kretanja na svim nivoima, rezultat je boljeg rezultata, a ne nepovoljnijih kretanja i gorih rezultata, kao što je to bio slučaj do 2012. godine kada su našom državom upravljali neki neodgovorni političari.

Mislim da svi mi treba da se ponosimo sopstvenim izborom. Izabrali smo odgovorno državno rukovodstvo koje je u prethodnih devet godina odlično vodilo i unutrašnju i spoljnu politiku zahvaljujući kojoj mi danas ne samo da imamo bolje rezultate od očekivanih, već svakog dana smo svedoci koliko se naša zemlja menja i razvija.

Samo prošle nedelju obeležilo je niz događaja koji potvrđuju koliko je Srbija danas uspešnija i naprednija u odnosu na pre devet, deset ili dvadeset godina.

Kao prvo, MMF je revidirao projekcije privrednog rasta za Srbiju sa prvobitnih 5% na 6,5%. Vlada Republike Srbije kaže da ćemo godinu završiti sa privrednim rastom od 7%. To je upravo jedna od polaznih pretpostavki za izradu rebalansa budžeta za 2021. godinu. Dakle, danas nas MMF i Svetska banka hvale, hvale napredak Srbije. Setimo se samo 2012. godine kada je misija MMF i Svetske banke napustila Srbiju bez obavljenog posla, pri čemu je prethodno nekoliko programa propalo i to zbog, naravno, neodgovorne politike prethodne vlasti.

Kada je reč o međunarodnim kreditnim rejting agencijama 2012. godine Srbija je u potpunosti izgubila poverenje kod međunarodnih kreditnih rejting agencija, a danas te iste agencije ocenjuju Srbiju pozitivnim ocenama. Mi smo na korak od investicionog kreditnog rejtinga.

Takođe, prošlu nedelju obeležio je početak realizacije jako važnog infrastrukturnog projekta i to modernizacija i rekonstrukcije železničke pruge, dakle deonica Subotica – Horgoš, granica sa Mađarskom. Tim povodom su se susrela dva lidera, tj. predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban.

Takođe, prošle nedelje je potpisan ugovor u Valjevu sa nemačkim investitorom koji će uložiti značajna sredstva u ovom delu Srbije, gde će posao dobiti preko 1.000 ljudi.

Takođe, prošle nedelje je počeo sa radom novi rudnik bakra i zlata u Boru koji će omogućiti još veće povećanje prosečnih zarada zaposlenih u ovom delu Srbije.

Tu je i pozitivan izveštaj Evropske komisije koja hvali napredak Srbije i koja preporučuje otvaranje još dva klastera koji će ubrzati naš put ka EU.

Dakle, ovde sam govorila samo o događajima koji su obeležili prethodnu nedelju. Nema dana da državno rukovodstvo ne uradi nešto dobro za građane, ne uradi nešto dobro za privredu, ne uradi nešto dobro za čitavu državu uprkos svim pritiscima koji nam dolaze iz spoljnog okruženja, uprkos napadima od strane dela opozicije koji su upućeni porodici predsednika Republike.

Kada je reč o rebalansu budžeta za 2021. godinu o kome danas raspravljamo, ono što mogu da kažem je da smo mi zahvaljujući ekonomskom paketu mera u vrednosti od preko osam milijardi evra uspeli da sačuvamo sva radna mesta, uspeli smo da ubrzamo privrednu aktivnost, a pritom smo održali, odnosno očuvali makro ekonomsku stabilnost. Zahvaljujući merama, odnosno odgovornoj politici Vlade mi ćemo godinu završiti sa najvećim privrednim rastom u Evropi, ali i sa budžetskim deficitom koji će biti manji od očekivanog.

Za ovu godinu prvobitno je planiran, dakle, budžetski deficit od 6,9%. Zbog dobrih rezultata mi ćemo godinu završiti sa deficitom od 4,9%, i to zbog bolje naplate svih poreskih prihoda za čak 183 milijarde dinara. Pre svega, imamo bolju naplatu poreza na dodatu vrednost, imamo bolju naplatu poreza na dohodak građana zbog veće zaposlenosti, imamo bolju naplatu poreza na dobit pravnih lica zbog uspešnijeg poslovanja naših privrednih subjekata, imamo veće prihode po osnovu carina, veće prihode po osnovu akciza od očekivanih.

Iz tih razloga Vlada Republike Srbije je u četvrtak prošle nedelje usvojila rebalans budžeta koji predviđa povećanje ulaganja u kapitalne investicije, i to sa prvobitnih 7,2% na rekordnih 7,8% bruto domaćih proizvoda.

Rebalansom budžeta za 2021. godinu, o kome danas raspravljamo, opredeljena su sredstva za početak izgradnje beogradskog metroa, zatim opredeljena su sredstva za izgradnju fabrike za proizvodnju vakcina, zatim sredstva za završetak radova na rekonstrukciji Kliničkog centra Srbije, zatim opredeljena su sredstva za izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda i za kanalizaciju u čak 70 jedinica lokalnih samouprava. Tu su i sredstva za početak izgradnje dunavske magistrale na potezu o Požarevca do Golupca, zatim sredstva za Moravski koridor, itd.

Rebalansom budžeta za 2021. godinu opredeljena su sredstva za isplatu jednokratne novčane pomoći građanima Srbije od 20 evra, a 20 evra svim punoletnim građanima koji su se prijavili za ovu vrstu pomoći biće isplaćeno u decembru ove godine.

Ono što je važno, mi ćemo uspeti da realizujemo sve infrastrukturne projekte, pri čemu ćemo sačuvati makro ekonomsku stabilnost i završićemo godinu sa javnim dugom ispod nivoa mastrikta, dakle sa javnim dugom od 58,2%, i to u uslovima kada mnoge razvijene zemlje kako u svetu, tako i u Evropi imaju trocifrene stope javnog duga.

Ono što mogu da primetim je da je struktura naše privrede jako dobra. Mi imamo proizvodne kapacitete koji su izvozno orjentisani i zahvaljujući tome uspeli smo da ostvarimo rast neto izvoza, ali smo takođe uspeli da prepolovimo deficit tekućeg računa platnog bilansa.

Inače, naš deficit tekućeg računa platnog bilansa u potpunosti je pokriven prilivom stranih direktnih investicija i Srbija je apsolutni rekorder kada je u pitanju priliv stranog novca.

Srbija uglavnom uvozi repromaterijal, uvozimo mašine, uvozimo opremu, a to je još jedan dokaz koliko se u našu zemlju danas investira.

Kada čujete članove Vlade, kada čujete predstavnike MMF i Svetske banke, kada čujete koliko je Srbija danas napredovala sasvim je jasno zašto je meta svakodnevnih napada porodica predsednika Republike, kao i sam predsednik i to od političara koji zapravo nemaju politiku. Sigurna sam da Aleksandar Vučić bez obzira na sve napade nikada neće odustati od svoje borbe za jaču, bolju, snažniju i moderniju Srbiju, kao ni članovi SNS. Dakle, nastavićemo da se borimo i u buduće za bolje rezultate. Nastavićemo da radimo i da gradimo, a Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaće rebalans budžeta za 2021. godinu. Hvala.

Hvala gospođo Čarapić.
Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvaženi ministre, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi kod grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu. Mislim, kao i do sada, uvaženi ministre, ja ću iz srca vama reći, da ste vi jedan izvrsni poznavalac finansijskih prilika, da vodite ministarstvo na najbolji način, a to se sada pokazuje i dokazuje.

Vi, naša Vlada i naš predsednik Srbije i svi mi koji smo tu radimo maksimalno u interesu svih građana. Uvek sam govorio i govoriću i u narednom periodu za probleme naših sela, naših poljoprivrednika, za probleme u našim malim sredinama, i na jugoistoku Srbije i u ostalim delovima Srbije, ali sada možemo reći samo pohvalne stvari, zato što sada ovaj rebalans budžeta daje mogućnost da se pomogne, kao prvo, svakom građaninu naše Srbije u ovoj teškoj situaciji, da se pomogne svakom onom čoveku kome je to potrebno.

Siguran sam da ćemo kroz ovaj rebalans budžeta obezbediti nekoliko stvari koje su bitne do kraja godine. Jedna od tih stvari jeste da se nastavi maksimalna podrška našem zdravstvu. Naši zdravstveni radnici koji su stvarno najopterećeniji sada, njima dajemo maksimalnu podršku, jer sada se bore za svaki ljudski život. Ovde sa ovog mesta još jednom pozivam sve naše ljude, mlade i one starije koji se nisu vakcinisali, da se vakcinišu, jer je to jedina mogućnost, jedini spas. Na taj način ćemo stvarno zaštiti svakog pojedinca, da li je on u Svrljigu, Beloj Palanci, da li u nekom drugom delu Srbije. Jeste vakcinacija nešto na čemu svi moramo potencirati i to će jedino dati rezultata.

Što se tiče zdravstva u Srbiji, zdravstvo radi maksimalno dobro, ljudi su stvarno svi na najvećem stepenu angažovanja i to je velika potreba trenutno za nas.

Ostale stvari, ostala ministarstva i sve ono što sada ovde kod nas u Srbiji funkcioniše, za sve njih mogu da dam čistu desetku. Mislim da je naša Vlada i sve ono što se radi pokazalo rezultate, fiskalna stabilnost i sve ono što je bitno, jer od toga sve počinje. Šta drugo, nego reći da moramo nastaviti ovakvim intenzitetom da radimo, da se gradi, da se grade i autoputevi, da se grade fabrike, da se grade novi domovi zdravlja, sve ono što je potrebno da se radi u svakom delu naše zemlje Srbije.

Opštine, kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, i tamo se radi, s tim što bismo mi tamo morali da stavimo veći akcenat, da tamo moramo obezbediti veće mogućnosti, a s druge strane da se tamo obezbede veća sredstva za svakog onog koji želi tamo da ostane u nekom selu, u mom Svrljigu, da li u Beloj Palanci ili u nekoj drugoj opštini, mlad čovek koji želi da ostane u tom selu, da stvara porodicu, tim ljudima moramo dati veće mogućnosti, a ta mogućnost u prvom delu mora biti finansijska. Mislim da u tom delu moramo dati veću pažnju.

Još nešto, svi mi koji živimo na takvim područjima, najvećim delom se živi od poljoprivrede i sami smo svedoci da bez poljoprivrede nema ni razvoja privrede, nema ni razvoja naše zemlje. U tom delu moramo malo više staviti apostrof, baš zbog toga što veliki broj tih naših poljoprivrednih proizvođača, tih naših seljaka koji žive u tim našim područjima stvarno se mnogo muče. Oni su čuvali, oni su hranili, oni su branili zemlju. Zato moramo iznaći mogućnost da do kraja godine ono što nije isplaćeno da se tim ljudima isplate subvencije, da se u 2022. godini iznađe mogućnost da se povećaju subvencije za područja koja su sa otežanim uslovima života, da se obezbede veća sredstva za svaku onu mladu osobu koja živi na selu, koji tamo rađaju decu, koji tamo žele da stvaraju porodice, da oni imaju za sebe veće naknade i, normalno, to će sigurno dati rezultata.

Još jednom, uvaženi ministre, podržavam vas i kao čovek, jer stvarno ste odličan stručnjak, imate rezultata, tako nastavite da radite i ova naša zemlja će ići napred. Kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao čovek koji podržava i Vladu i našeg predsednika, ja ću svim srcem podržati ovaj rebalans budžeta i očekujem da će tako biti i sa našim kolegama iz Skupštine.

Zahvaljujem i gospodinu Miletiću.
Reč ima Snežana Paunović.