Zahvaljujem.
Uvaženi ministre Mali, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao i u svom izlaganju kad smo diskutovali o rebalansu budžeta za 2021. godinu pre nekoliko meseci, i danas ću u svom učešću u diskusiji veći akcenat staviti na budžetska davanja za kulturu, jer kao umetnik ne želim, niti mogu da govorim o detaljima o kojima su finansijski stručnjaci već govorili, dali su svoje mišljenje na ovaj rebalans, koje je pozitivno. Ministar je sam u svom uvodnom izlaganju veoma iscrpno predstavio izmene Zakona o budžetu, ali su i kolege narodni poslanici pre mene izneli važne stavke izmene ovog zakona.
U vremenima u kojima epidemija pored zdravstvenih ostavlja i ekonomske posledice na globalnom nivou, predloženi novi rebalans je prevashodno razvojnog karaktera, jer je u odnosu na prethodni rebalans u ovom opredeljeno 388,9 milijardi dinara za kapitalne investicije, čija bi realizacija posledično trebala da doprinese rastu BDP.
Ovaj rebalans predviđa povećane prihode za oko milijardu i 100 miliona evra i relativno malo povećanje rashoda od oko 200 miliona evra, što je i razlog smanjenja fiskalnog deficita od 900 miliona evra, a što sve zajedno predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju u narednom periodu.
Želim da istaknem da sam primetila da su davanja iz budžeta republičkom Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje smanjena i time budžet rasterećen za oko 33 milijarde dinara. Dakle, sa 141 milijarde na 108 milijardi dinara za penzioni fond, zahvaljujući boljoj naplati doprinosa.
S ovim u vezi, nije zgoreg da ponovim predlog koji sam već jednom navela u svom izlaganju na temu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju pre nekoliko meseci, a koji se direktno tiče stabilnosti penzija i njihovog potencijalnog rasta u budućnosti.
Ukoliko bi država uspela da realizuje ideju i projekat Đerdap 3, koji postoji već nekoliko decenija i određeni procenat vlasničke strukture dodeli republičkom penzionom fondu, uz trenutnu krizu koja se tiče energenata i potražnje za njima, koja će se u budućnosti sigurno replicirati, električna energija a posebno zeleni kilovati će biti tretirani kao suvo zlato, uz godišnji promet od 1,8 otprilike milijardi evra koje bi Đerdap 3 mogao da ostvari, značajno bi se smanjila davanja iz budžeta ka penzionom fondu, penzije bi bile stabilne i obezbedio bi se njihov kontinuiran rast, a u isto vreme bi se na svojevrstan način realizovala i delimična privatizacija energetskog sektora koja se od nas očekuje od strane međunarodnih organizacija.
U skladu sa rečenim, budžet države bi bio znatno rasterećen i sredstva iz budžeta bi mogla da se usmere ka drugim sektorima kojima bi ovakva sredstva bila neophodna, što da ne, i ka kulturi, umetnosti i obrazovanju.
Kao socijalista po svom uverenju, smatram da privatizaciju žila kucavica jednog društva kao što su energetika, zdravstvo, obrazovanje, odbrana, ne bi trebalo privatizovati, te sam u navedenom predlogu videla određeni kompromis koji bi potencijalno mogao biti dobar potez za našu državu, a i sigurnost za naše penzionere, jer bi se na taj način izbegle aktivnosti na finansijskim tržištima sa sredstvima penzionog fonda, što se već pokazalo da u periodima krize može biti izuzetno riskantno.
Kada govorimo o predloženom rebalansu, izuzetno su važna opredeljena davanja za zdravstvo, izgradnju kovid bolnica, fabrike vakcina, pomoć privrednim subjektima i povećanje broja novih radnih mesta, ulaganje u infrastrukturu, puteve, koji će u jednom trenutku povezati sve krajeve naše zemlje i omogućiti brz transport roba i usluga.
Naravno, kada je u kući hladno, svi u porodici vuku jorgan na svoju stranu, pa najbolje prođu oni koji su jači i oni koji zauzmu prvo mesto u sredini. Kao umetniku i pripadniku kulturne scene, dozvolićete mi da, slikovito rečeno, povučem bar u ovoj diskusiji ćošak jorgana na moju stranu i stranu kulture, jer svoje mesto i glas u Narodnoj skupštini moram da iskoristim i ponovo istaknem važnost kulture, njenog opstanka, oporavka u doba pandemije, ali i razvoja i napretka u budućnosti.
Činjenica da su davanja za kulturu za koju decimalu ovim rebalansom uvećana me ohrabruje i pravi je momenat koji želim da iskoristim i da apelujem na ministra finansija i predstavnike Vlade da u predstojećem budžetu naprave prostora u kom bi kultura dobila povećanje sredstava, koje bi dovelo naše davanje u kulturu po glavi stanovnika bar na nivo davanja zemalja u regionu, kao što su Severna Makedonija, Crna Gora, Rumunija, zašto da ne, Hrvatska, Mađarska i Slovenija, a koje sve redom izdvajaju više po glavi stanovnika za kulturu nego mi u ovom specifičnom trenutku.
Svi znamo koliko smo knjiga za vreme karantinskih dana pročitali, filmova odgledali, odslušali ploča i odgledali koncerata, koliko smo virtuelnih izložbi ispratili i na taj način obojili neizvesne dane čekajući vakcine i povratak u pređašnje stanje, normalan život.
Za to vreme umetnici su stvarali, iako za to nisu dobijali honorare i zarade, a ustanove kulture su osmišljavale kreativne pristupe, koristeći sve raspoložive tehnološke resurse da zadrže konzumente kulturnih i umetničkih sadržaja, do povratka u normalu. Zato je važan svaki paket pomoći koji država opredeli kako ka oporavku kulture, tako i svakom drugom sektoru.
I ovaj rebalans predviđa sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled Kovida - 19 u sektoru kulture u iznosu od 305 miliona 994 hiljade dinara, što iznosi negde oko 2,6 miliona evra. Nepravedno je da poredimo ovaj iznos sa iznosima koje su opredelili Ujedinjeno Kraljevstvo kroz fond za oporavak kulture u iznosu od 1,57 milijardi funti ili 2,5 milijarde evra koje je opredelila jedna bogata Nemačka, koja smatra da je takav paket bio neophodan i da je najveći posle Drugog svetskog rata.
Ono što moramo kroz analizu primetiti je da je nemački BDP po glavi stanovnika sedam puta veći od našeg, a nemačka pomoć opredeljena kulturi u vreme kovida po glavi stanovnika čak 80 puta veća. Nemački BDP je 63 puta veći od našeg, a pomoć sektoru kulture čak 960 puta veći. Sve ovo možemo iskoristiti kao dobru smernicu u smislu opredeljenja koje ćemo imati kad se radi o odnosu prema kulturi.
Ova razlika u računici je na neki način razlika našeg odnosa prema kulturi. Lična bojazan koju ja imam je da će u jednom ključnom momentu u budućnosti kada se bude lomila odluka o našem statusu u okviru međunarodnih organizacija i eventualnom prijemu u EU, kosovsko pitanje biti važno, ali će možda i važniji biti skrining kulturnog i duhovnog nivoa nas kao naroda i društva u celini, a ne samo intelektualne elite.
Ne smemo mi, potomci Nemanjića, Obilića, Petrovića, i mi koji smo se rodili na prostoru prve evropske civilizacije, dozvoliti da tuđa materijalna bogatstva određuju trasu našeg kulturnog razvitka i opstanka. Mi moramo biti ti koji će čuvati svako svoju crkvu, manastir, arheološko nalazište, ulagati u muzejsku građu, savremeno stvaralaštvo i kreativne umove, stvarati svoju a svetsku priču i dičiti se poreklom koje nosimo.
Možda bi vid pomoći sektoru kulture u budžetu za 2022. godinu, a u fazi oporavka od krize izazvane kovidom, mogao biti i kreiranje dva kruga konkursa Ministarstva kulture u godini koja dolazi, kako bi što više stvaralaca došlo do određenih sredstava, a da se u isto vreme probudi scena i animiraju stvaraoci na povratak u aktivno kreiranje.
Zbog činjenice da je budžet za 2022. godinu skoro kompletiran, smatram da je poslednji momenat da se Ministarstvo finansija i celokupna Vlada suštinski i urgentno posveti iznalaženju modusa za povećanje budžeta za kulturu za 2022. godinu i posle dužeg vremena načini odlučan rez u tretmanu kulturnog stvaralaštva i pozicioniranju kulture na mesto koje joj u svakom civilizovanom društvu pripada, jer imam utisak da kultura u raspodeli budžeta uvek dođe pretposlednja ili zadnja u redu i prilično simbolično dobije onoliko koliko preostane posle raspodele sredstava na, po mnogima, značajnije sektore u društvu i skoro uvek sa prefiksom da će i kultura doći do većih sredstava u budžetu i to kad se sve krize, bilo da su na političkom, ekonomskom ili zdravstvenom planu, razreše.
Nažalost, nekako mi se čini da bar za mog života do sada skoro da nijedan period, kraći ili duži, nije bio bremenit raznim krizama a život teče i ono što se vremenski izgubi u kulturnom razvoju je, nažalost, nenadoknadivo.
Nadam se da će glas mene i mojih kolega biti uvažen i da će se pravovremenom reakcijom, kako Ministarstva finansija tako i Vlade, doći do eventualne korekcije za davanje u kulturu predstojećem budžetu za 2022. godinu, jer sam sigurna da fakte i nade koje sam iznela deli kako sa kulturnim poslanicima tako i sa celim narodom i Ministarstvo kulture i informisanja, na čelu sa više nego agilnom gospođom Majom Gojković.
Uvaženi ministre, nadam se i verujem da će ogroman i nesumnjiv ekonomski uspeh koji ste apostrofirali na početku vašeg uvodnog izlaganja u predstojećem budžetu osetiti i sektor kulture i to znatno značajnije, nego što je to ovim rebalansom obuhvaćeno, kako bi se kulturni sektor ponovo pokrenuo, oživeo i razvijao posle paralize u koju ga je velikim delom dovela i ova kovid kriza. Zahvaljujem.