Hvala.
Reč ima Jelena Mihailović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre Mali, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao i u svom izlaganju kad smo diskutovali o rebalansu budžeta za 2021. godinu pre nekoliko meseci, i danas ću u svom učešću u diskusiji veći akcenat staviti na budžetska davanja za kulturu, jer kao umetnik ne želim, niti mogu da govorim o detaljima o kojima su finansijski stručnjaci već govorili, dali su svoje mišljenje na ovaj rebalans, koje je pozitivno. Ministar je sam u svom uvodnom izlaganju veoma iscrpno predstavio izmene Zakona o budžetu, ali su i kolege narodni poslanici pre mene izneli važne stavke izmene ovog zakona.

U vremenima u kojima epidemija pored zdravstvenih ostavlja i ekonomske posledice na globalnom nivou, predloženi novi rebalans je prevashodno razvojnog karaktera, jer je u odnosu na prethodni rebalans u ovom opredeljeno 388,9 milijardi dinara za kapitalne investicije, čija bi realizacija posledično trebala da doprinese rastu BDP.

Ovaj rebalans predviđa povećane prihode za oko milijardu i 100 miliona evra i relativno malo povećanje rashoda od oko 200 miliona evra, što je i razlog smanjenja fiskalnog deficita od 900 miliona evra, a što sve zajedno predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju u narednom periodu.

Želim da istaknem da sam primetila da su davanja iz budžeta republičkom Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje smanjena i time budžet rasterećen za oko 33 milijarde dinara. Dakle, sa 141 milijarde na 108 milijardi dinara za penzioni fond, zahvaljujući boljoj naplati doprinosa.

S ovim u vezi, nije zgoreg da ponovim predlog koji sam već jednom navela u svom izlaganju na temu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju pre nekoliko meseci, a koji se direktno tiče stabilnosti penzija i njihovog potencijalnog rasta u budućnosti.

Ukoliko bi država uspela da realizuje ideju i projekat Đerdap 3, koji postoji već nekoliko decenija i određeni procenat vlasničke strukture dodeli republičkom penzionom fondu, uz trenutnu krizu koja se tiče energenata i potražnje za njima, koja će se u budućnosti sigurno replicirati, električna energija a posebno zeleni kilovati će biti tretirani kao suvo zlato, uz godišnji promet od 1,8 otprilike milijardi evra koje bi Đerdap 3 mogao da ostvari, značajno bi se smanjila davanja iz budžeta ka penzionom fondu, penzije bi bile stabilne i obezbedio bi se njihov kontinuiran rast, a u isto vreme bi se na svojevrstan način realizovala i delimična privatizacija energetskog sektora koja se od nas očekuje od strane međunarodnih organizacija.

U skladu sa rečenim, budžet države bi bio znatno rasterećen i sredstva iz budžeta bi mogla da se usmere ka drugim sektorima kojima bi ovakva sredstva bila neophodna, što da ne, i ka kulturi, umetnosti i obrazovanju.

Kao socijalista po svom uverenju, smatram da privatizaciju žila kucavica jednog društva kao što su energetika, zdravstvo, obrazovanje, odbrana, ne bi trebalo privatizovati, te sam u navedenom predlogu videla određeni kompromis koji bi potencijalno mogao biti dobar potez za našu državu, a i sigurnost za naše penzionere, jer bi se na taj način izbegle aktivnosti na finansijskim tržištima sa sredstvima penzionog fonda, što se već pokazalo da u periodima krize može biti izuzetno riskantno.

Kada govorimo o predloženom rebalansu, izuzetno su važna opredeljena davanja za zdravstvo, izgradnju kovid bolnica, fabrike vakcina, pomoć privrednim subjektima i povećanje broja novih radnih mesta, ulaganje u infrastrukturu, puteve, koji će u jednom trenutku povezati sve krajeve naše zemlje i omogućiti brz transport roba i usluga.

Naravno, kada je u kući hladno, svi u porodici vuku jorgan na svoju stranu, pa najbolje prođu oni koji su jači i oni koji zauzmu prvo mesto u sredini. Kao umetniku i pripadniku kulturne scene, dozvolićete mi da, slikovito rečeno, povučem bar u ovoj diskusiji ćošak jorgana na moju stranu i stranu kulture, jer svoje mesto i glas u Narodnoj skupštini moram da iskoristim i ponovo istaknem važnost kulture, njenog opstanka, oporavka u doba pandemije, ali i razvoja i napretka u budućnosti.

Činjenica da su davanja za kulturu za koju decimalu ovim rebalansom uvećana me ohrabruje i pravi je momenat koji želim da iskoristim i da apelujem na ministra finansija i predstavnike Vlade da u predstojećem budžetu naprave prostora u kom bi kultura dobila povećanje sredstava, koje bi dovelo naše davanje u kulturu po glavi stanovnika bar na nivo davanja zemalja u regionu, kao što su Severna Makedonija, Crna Gora, Rumunija, zašto da ne, Hrvatska, Mađarska i Slovenija, a koje sve redom izdvajaju više po glavi stanovnika za kulturu nego mi u ovom specifičnom trenutku.

Svi znamo koliko smo knjiga za vreme karantinskih dana pročitali, filmova odgledali, odslušali ploča i odgledali koncerata, koliko smo virtuelnih izložbi ispratili i na taj način obojili neizvesne dane čekajući vakcine i povratak u pređašnje stanje, normalan život.

Za to vreme umetnici su stvarali, iako za to nisu dobijali honorare i zarade, a ustanove kulture su osmišljavale kreativne pristupe, koristeći sve raspoložive tehnološke resurse da zadrže konzumente kulturnih i umetničkih sadržaja, do povratka u normalu. Zato je važan svaki paket pomoći koji država opredeli kako ka oporavku kulture, tako i svakom drugom sektoru.

I ovaj rebalans predviđa sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled Kovida - 19 u sektoru kulture u iznosu od 305 miliona 994 hiljade dinara, što iznosi negde oko 2,6 miliona evra. Nepravedno je da poredimo ovaj iznos sa iznosima koje su opredelili Ujedinjeno Kraljevstvo kroz fond za oporavak kulture u iznosu od 1,57 milijardi funti ili 2,5 milijarde evra koje je opredelila jedna bogata Nemačka, koja smatra da je takav paket bio neophodan i da je najveći posle Drugog svetskog rata.

Ono što moramo kroz analizu primetiti je da je nemački BDP po glavi stanovnika sedam puta veći od našeg, a nemačka pomoć opredeljena kulturi u vreme kovida po glavi stanovnika čak 80 puta veća. Nemački BDP je 63 puta veći od našeg, a pomoć sektoru kulture čak 960 puta veći. Sve ovo možemo iskoristiti kao dobru smernicu u smislu opredeljenja koje ćemo imati kad se radi o odnosu prema kulturi.

Ova razlika u računici je na neki način razlika našeg odnosa prema kulturi. Lična bojazan koju ja imam je da će u jednom ključnom momentu u budućnosti kada se bude lomila odluka o našem statusu u okviru međunarodnih organizacija i eventualnom prijemu u EU, kosovsko pitanje biti važno, ali će možda i važniji biti skrining kulturnog i duhovnog nivoa nas kao naroda i društva u celini, a ne samo intelektualne elite.

Ne smemo mi, potomci Nemanjića, Obilića, Petrovića, i mi koji smo se rodili na prostoru prve evropske civilizacije, dozvoliti da tuđa materijalna bogatstva određuju trasu našeg kulturnog razvitka i opstanka. Mi moramo biti ti koji će čuvati svako svoju crkvu, manastir, arheološko nalazište, ulagati u muzejsku građu, savremeno stvaralaštvo i kreativne umove, stvarati svoju a svetsku priču i dičiti se poreklom koje nosimo.

Možda bi vid pomoći sektoru kulture u budžetu za 2022. godinu, a u fazi oporavka od krize izazvane kovidom, mogao biti i kreiranje dva kruga konkursa Ministarstva kulture u godini koja dolazi, kako bi što više stvaralaca došlo do određenih sredstava, a da se u isto vreme probudi scena i animiraju stvaraoci na povratak u aktivno kreiranje.

Zbog činjenice da je budžet za 2022. godinu skoro kompletiran, smatram da je poslednji momenat da se Ministarstvo finansija i celokupna Vlada suštinski i urgentno posveti iznalaženju modusa za povećanje budžeta za kulturu za 2022. godinu i posle dužeg vremena načini odlučan rez u tretmanu kulturnog stvaralaštva i pozicioniranju kulture na mesto koje joj u svakom civilizovanom društvu pripada, jer imam utisak da kultura u raspodeli budžeta uvek dođe pretposlednja ili zadnja u redu i prilično simbolično dobije onoliko koliko preostane posle raspodele sredstava na, po mnogima, značajnije sektore u društvu i skoro uvek sa prefiksom da će i kultura doći do većih sredstava u budžetu i to kad se sve krize, bilo da su na političkom, ekonomskom ili zdravstvenom planu, razreše.

Nažalost, nekako mi se čini da bar za mog života do sada skoro da nijedan period, kraći ili duži, nije bio bremenit raznim krizama a život teče i ono što se vremenski izgubi u kulturnom razvoju je, nažalost, nenadoknadivo.

Nadam se da će glas mene i mojih kolega biti uvažen i da će se pravovremenom reakcijom, kako Ministarstva finansija tako i Vlade, doći do eventualne korekcije za davanje u kulturu predstojećem budžetu za 2022. godinu, jer sam sigurna da fakte i nade koje sam iznela deli kako sa kulturnim poslanicima tako i sa celim narodom i Ministarstvo kulture i informisanja, na čelu sa više nego agilnom gospođom Majom Gojković.

Uvaženi ministre, nadam se i verujem da će ogroman i nesumnjiv ekonomski uspeh koji ste apostrofirali na početku vašeg uvodnog izlaganja u predstojećem budžetu osetiti i sektor kulture i to znatno značajnije, nego što je to ovim rebalansom obuhvaćeno, kako bi se kulturni sektor ponovo pokrenuo, oživeo i razvijao posle paralize u koju ga je velikim delom dovela i ova kovid kriza. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Ana Čarapić.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani građani Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, iz svega što smo imali priliku da čujemo tokom današnje rasprave sasvim je jasno da je tema Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini jako važna, kako za građane i privredu, tako i za čitavu državu. Dakle, danas raspravljamo o rebalansu budžeta za 2021. godinu.

Zli jezici će svakako sada reći kako mi nismo dobro planirali fiskalne prihode i fiskalne rashode i da smo zbog toga u aprilu mesecu ove godine imali prvi rebalans budžeta, a sada u oktobru mesecu i drugi. To zapravo nije tačno. Kao prvo, svi smo svesni da je prethodna godina bila jako teška i nestabilna, kako na globalnom nivou, tako i na nivou čitave naše države, i to zbog kriza koja je izazvana Kovidom-19, krize koja još uvek traje i ne znamo kada će se završiti. Drugo, rebalans budžeta je rezultat povoljnijih kretanja na svim nivoima, rezultat je boljeg rezultata, a ne nepovoljnijih kretanja i gorih rezultata, kao što je to bio slučaj do 2012. godine kada su našom državom upravljali neki neodgovorni političari.

Mislim da svi mi treba da se ponosimo sopstvenim izborom. Izabrali smo odgovorno državno rukovodstvo koje je u prethodnih devet godina odlično vodilo i unutrašnju i spoljnu politiku zahvaljujući kojoj mi danas ne samo da imamo bolje rezultate od očekivanih, već svakog dana smo svedoci koliko se naša zemlja menja i razvija.

Samo prošle nedelju obeležilo je niz događaja koji potvrđuju koliko je Srbija danas uspešnija i naprednija u odnosu na pre devet, deset ili dvadeset godina.

Kao prvo, MMF je revidirao projekcije privrednog rasta za Srbiju sa prvobitnih 5% na 6,5%. Vlada Republike Srbije kaže da ćemo godinu završiti sa privrednim rastom od 7%. To je upravo jedna od polaznih pretpostavki za izradu rebalansa budžeta za 2021. godinu. Dakle, danas nas MMF i Svetska banka hvale, hvale napredak Srbije. Setimo se samo 2012. godine kada je misija MMF i Svetske banke napustila Srbiju bez obavljenog posla, pri čemu je prethodno nekoliko programa propalo i to zbog, naravno, neodgovorne politike prethodne vlasti.

Kada je reč o međunarodnim kreditnim rejting agencijama 2012. godine Srbija je u potpunosti izgubila poverenje kod međunarodnih kreditnih rejting agencija, a danas te iste agencije ocenjuju Srbiju pozitivnim ocenama. Mi smo na korak od investicionog kreditnog rejtinga.

Takođe, prošlu nedelju obeležio je početak realizacije jako važnog infrastrukturnog projekta i to modernizacija i rekonstrukcije železničke pruge, dakle deonica Subotica – Horgoš, granica sa Mađarskom. Tim povodom su se susrela dva lidera, tj. predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić i mađarski premijer Viktor Orban.

Takođe, prošle nedelje je potpisan ugovor u Valjevu sa nemačkim investitorom koji će uložiti značajna sredstva u ovom delu Srbije, gde će posao dobiti preko 1.000 ljudi.

Takođe, prošle nedelje je počeo sa radom novi rudnik bakra i zlata u Boru koji će omogućiti još veće povećanje prosečnih zarada zaposlenih u ovom delu Srbije.

Tu je i pozitivan izveštaj Evropske komisije koja hvali napredak Srbije i koja preporučuje otvaranje još dva klastera koji će ubrzati naš put ka EU.

Dakle, ovde sam govorila samo o događajima koji su obeležili prethodnu nedelju. Nema dana da državno rukovodstvo ne uradi nešto dobro za građane, ne uradi nešto dobro za privredu, ne uradi nešto dobro za čitavu državu uprkos svim pritiscima koji nam dolaze iz spoljnog okruženja, uprkos napadima od strane dela opozicije koji su upućeni porodici predsednika Republike.

Kada je reč o rebalansu budžeta za 2021. godinu o kome danas raspravljamo, ono što mogu da kažem je da smo mi zahvaljujući ekonomskom paketu mera u vrednosti od preko osam milijardi evra uspeli da sačuvamo sva radna mesta, uspeli smo da ubrzamo privrednu aktivnost, a pritom smo održali, odnosno očuvali makro ekonomsku stabilnost. Zahvaljujući merama, odnosno odgovornoj politici Vlade mi ćemo godinu završiti sa najvećim privrednim rastom u Evropi, ali i sa budžetskim deficitom koji će biti manji od očekivanog.

Za ovu godinu prvobitno je planiran, dakle, budžetski deficit od 6,9%. Zbog dobrih rezultata mi ćemo godinu završiti sa deficitom od 4,9%, i to zbog bolje naplate svih poreskih prihoda za čak 183 milijarde dinara. Pre svega, imamo bolju naplatu poreza na dodatu vrednost, imamo bolju naplatu poreza na dohodak građana zbog veće zaposlenosti, imamo bolju naplatu poreza na dobit pravnih lica zbog uspešnijeg poslovanja naših privrednih subjekata, imamo veće prihode po osnovu carina, veće prihode po osnovu akciza od očekivanih.

Iz tih razloga Vlada Republike Srbije je u četvrtak prošle nedelje usvojila rebalans budžeta koji predviđa povećanje ulaganja u kapitalne investicije, i to sa prvobitnih 7,2% na rekordnih 7,8% bruto domaćih proizvoda.

Rebalansom budžeta za 2021. godinu, o kome danas raspravljamo, opredeljena su sredstva za početak izgradnje beogradskog metroa, zatim opredeljena su sredstva za izgradnju fabrike za proizvodnju vakcina, zatim sredstva za završetak radova na rekonstrukciji Kliničkog centra Srbije, zatim opredeljena su sredstva za izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda i za kanalizaciju u čak 70 jedinica lokalnih samouprava. Tu su i sredstva za početak izgradnje dunavske magistrale na potezu o Požarevca do Golupca, zatim sredstva za Moravski koridor, itd.

Rebalansom budžeta za 2021. godinu opredeljena su sredstva za isplatu jednokratne novčane pomoći građanima Srbije od 20 evra, a 20 evra svim punoletnim građanima koji su se prijavili za ovu vrstu pomoći biće isplaćeno u decembru ove godine.

Ono što je važno, mi ćemo uspeti da realizujemo sve infrastrukturne projekte, pri čemu ćemo sačuvati makro ekonomsku stabilnost i završićemo godinu sa javnim dugom ispod nivoa mastrikta, dakle sa javnim dugom od 58,2%, i to u uslovima kada mnoge razvijene zemlje kako u svetu, tako i u Evropi imaju trocifrene stope javnog duga.

Ono što mogu da primetim je da je struktura naše privrede jako dobra. Mi imamo proizvodne kapacitete koji su izvozno orjentisani i zahvaljujući tome uspeli smo da ostvarimo rast neto izvoza, ali smo takođe uspeli da prepolovimo deficit tekućeg računa platnog bilansa.

Inače, naš deficit tekućeg računa platnog bilansa u potpunosti je pokriven prilivom stranih direktnih investicija i Srbija je apsolutni rekorder kada je u pitanju priliv stranog novca.

Srbija uglavnom uvozi repromaterijal, uvozimo mašine, uvozimo opremu, a to je još jedan dokaz koliko se u našu zemlju danas investira.

Kada čujete članove Vlade, kada čujete predstavnike MMF i Svetske banke, kada čujete koliko je Srbija danas napredovala sasvim je jasno zašto je meta svakodnevnih napada porodica predsednika Republike, kao i sam predsednik i to od političara koji zapravo nemaju politiku. Sigurna sam da Aleksandar Vučić bez obzira na sve napade nikada neće odustati od svoje borbe za jaču, bolju, snažniju i moderniju Srbiju, kao ni članovi SNS. Dakle, nastavićemo da se borimo i u buduće za bolje rezultate. Nastavićemo da radimo i da gradimo, a Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržaće rebalans budžeta za 2021. godinu. Hvala.

Hvala gospođo Čarapić.
Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvaženi ministre, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi kod grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu. Mislim, kao i do sada, uvaženi ministre, ja ću iz srca vama reći, da ste vi jedan izvrsni poznavalac finansijskih prilika, da vodite ministarstvo na najbolji način, a to se sada pokazuje i dokazuje.

Vi, naša Vlada i naš predsednik Srbije i svi mi koji smo tu radimo maksimalno u interesu svih građana. Uvek sam govorio i govoriću i u narednom periodu za probleme naših sela, naših poljoprivrednika, za probleme u našim malim sredinama, i na jugoistoku Srbije i u ostalim delovima Srbije, ali sada možemo reći samo pohvalne stvari, zato što sada ovaj rebalans budžeta daje mogućnost da se pomogne, kao prvo, svakom građaninu naše Srbije u ovoj teškoj situaciji, da se pomogne svakom onom čoveku kome je to potrebno.

Siguran sam da ćemo kroz ovaj rebalans budžeta obezbediti nekoliko stvari koje su bitne do kraja godine. Jedna od tih stvari jeste da se nastavi maksimalna podrška našem zdravstvu. Naši zdravstveni radnici koji su stvarno najopterećeniji sada, njima dajemo maksimalnu podršku, jer sada se bore za svaki ljudski život. Ovde sa ovog mesta još jednom pozivam sve naše ljude, mlade i one starije koji se nisu vakcinisali, da se vakcinišu, jer je to jedina mogućnost, jedini spas. Na taj način ćemo stvarno zaštiti svakog pojedinca, da li je on u Svrljigu, Beloj Palanci, da li u nekom drugom delu Srbije. Jeste vakcinacija nešto na čemu svi moramo potencirati i to će jedino dati rezultata.

Što se tiče zdravstva u Srbiji, zdravstvo radi maksimalno dobro, ljudi su stvarno svi na najvećem stepenu angažovanja i to je velika potreba trenutno za nas.

Ostale stvari, ostala ministarstva i sve ono što sada ovde kod nas u Srbiji funkcioniše, za sve njih mogu da dam čistu desetku. Mislim da je naša Vlada i sve ono što se radi pokazalo rezultate, fiskalna stabilnost i sve ono što je bitno, jer od toga sve počinje. Šta drugo, nego reći da moramo nastaviti ovakvim intenzitetom da radimo, da se gradi, da se grade i autoputevi, da se grade fabrike, da se grade novi domovi zdravlja, sve ono što je potrebno da se radi u svakom delu naše zemlje Srbije.

Opštine, kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, i tamo se radi, s tim što bismo mi tamo morali da stavimo veći akcenat, da tamo moramo obezbediti veće mogućnosti, a s druge strane da se tamo obezbede veća sredstva za svakog onog koji želi tamo da ostane u nekom selu, u mom Svrljigu, da li u Beloj Palanci ili u nekoj drugoj opštini, mlad čovek koji želi da ostane u tom selu, da stvara porodicu, tim ljudima moramo dati veće mogućnosti, a ta mogućnost u prvom delu mora biti finansijska. Mislim da u tom delu moramo dati veću pažnju.

Još nešto, svi mi koji živimo na takvim područjima, najvećim delom se živi od poljoprivrede i sami smo svedoci da bez poljoprivrede nema ni razvoja privrede, nema ni razvoja naše zemlje. U tom delu moramo malo više staviti apostrof, baš zbog toga što veliki broj tih naših poljoprivrednih proizvođača, tih naših seljaka koji žive u tim našim područjima stvarno se mnogo muče. Oni su čuvali, oni su hranili, oni su branili zemlju. Zato moramo iznaći mogućnost da do kraja godine ono što nije isplaćeno da se tim ljudima isplate subvencije, da se u 2022. godini iznađe mogućnost da se povećaju subvencije za područja koja su sa otežanim uslovima života, da se obezbede veća sredstva za svaku onu mladu osobu koja živi na selu, koji tamo rađaju decu, koji tamo žele da stvaraju porodice, da oni imaju za sebe veće naknade i, normalno, to će sigurno dati rezultata.

Još jednom, uvaženi ministre, podržavam vas i kao čovek, jer stvarno ste odličan stručnjak, imate rezultata, tako nastavite da radite i ova naša zemlja će ići napred. Kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao čovek koji podržava i Vladu i našeg predsednika, ja ću svim srcem podržati ovaj rebalans budžeta i očekujem da će tako biti i sa našim kolegama iz Skupštine.

Zahvaljujem i gospodinu Miletiću.
Reč ima Snežana Paunović.

Zahvaljujem, potpredsedniče, uvažene kolege i poštovani građani Srbije.

Ministre Mali, vi nekako izazivate krajnosti, ovi koji vas kritikuju umeju da budu brutalni, a ovi koji vas hvale takođe da preteraju, pa mi koji kasnije dođemo na red budemo u problemu da nađemo sredinu.

Rebalans budžeta Republike Srbije za 2021. godinu drugi put po redu, imali smo ovu situaciju i prošle godine, rezultat je ekonomskog napretka naše države u ovoj budžetskoj godini i važno je da imamo sredstva za dodatna ulaganja, u pre svega najznačajnije sektore društva.

Izuzetno teška 2020. godina zbog pandemije Kovida 19 negde je potpuno poremetila na svetskom nivou sve razvojne trendove i tu je, čini mi se, Srbija ostala u najboljoj poziciji u odnosu na ono što smo mogli da vidimo ili što ćemo tek gledati kada je u pitanju svetska scena.

Suštinski napredak, po meni, u ovoj fiskalnoj godini je smanjenje budžetskog deficita. Vi ste ga najavljivali, nisu vam svim verovali. Kroz ovaj rebalans se to verifikuje i to sa ključnom konstatacijom, zaista moram naglasiti, na početku pre svega ove diskusije. Ali, ako samo uporedimo ekonomsku statistiku za ove dve godine, jasno je da je Srbija veoma sigurnim koracima krenula ka ostvarenju svojih, pre svega, ranije planiranih razvojnih ciljeva, a to je brži privredni rast kroz direktne strane investicije i strateške infrastrukturne projekte, posebno u oblasti saobraćaja i energetike.

Istovremeno, ovaj rebalans vodi stabilizaciji javnih finansija koje su prethodne dve godine morale da se prilagođavaju ovoj sto puta pomenutoj novonastaloj situaciji izazvanoj pandemijom korona virusa. Otuda i ta dinamičnost, pre svega u planiranju budžeta. Otuda i dva rebalansa u ovoj godini.

Ta brzina prilagođavanja novonastaloj situaciji i preusmeravanja velikog dela budžetskih sredstava u zaštitu zdravlja i života stanovništva od ove opake planetarne bolesti potvrđuje, čini mi se, najvažniju činjenicu, a to je dobra ekonomska politika države kojom je obezbeđen i veći rast BDP-a od planiranog za ovu godinu. Planirani rast je bio 6%, a ostvariće se čak 7% rasta BDP-a, što zaista suštinski dokazuje da se prosto vodila jedna odgovorna fiskalna politika, ali i da su makroekonomske mere Vlade dovele do ovog natprosečnog rezultata, koliko god to sada zvučalo možda preterano.

Možda bi mogli da kažemo da se tek u ovoj godini zapravo vidi kvalitet i rezultat prošlogodišnje ekonomske i socijalne politike i da tek sada imamo otprilike definiciju svega toga šta je zapravo pozitivni efekat odluke Vlade da svojim paketima mera pre svega utiče na drastično umanjenje onih negativnih efekata Kovida i za privredu, ali i za stanovništvo.

U ovoj godini se vidi pre svega efekat mera podrške privredi, od samostalnih trgovinskih radnji, pa sve do velikih preduzeća, jer mi se čini da su prosto oživeli, da ne kažem ono što su bile crne slutnje - preživeli apsolutno svi. Kod prošlogodišnjih rebalansa, a rekla sam da ih je takođe bilo dva, sećamo se tih različitih reakcija na mere Vlade, ali je sada sa ovim rebalansom jasno da su naši makroekonomski stratezi ipak dobro isplanirali te ekonomske trendove i zato smo i bili negde uspešniji u vreme Kovida od mnogih snažnijih i većih država i u regionu i u svetu.

Ovaj oktobarski rebalans predviđa smanjenje budžetskog deficita za oko 900 milijardi, ako se ne varam, mada ne volim da govorim o ciframa. Tu ste neprikosnoveni i prosto rizikujem da budem ispravljena, kao kolega Vujić. Najviše sredstava usmerava se u realizaciju kapitalnih investicija u oblasti saobraćaja i zdravstva i upravo su te kapitalne investicije one na kojima se upošljava najpre veliki broj ljudi i privrednih subjekata najrazličitijih profila i jedan od najvažnijih poreskih prihoda i faktora ubrzanog privrednog razvoja.

Za nas je važno i to što upravo u 2020. godini, godini akutnog Kovida, Srbija nije stala. Započeti su ili čak završeni mnogi kapitalni projekti kako u oblasti zdravstva, što je podiglo kapacitet našeg zdravstvenog sistema za suprotstavljanje Kovidu, tako i u oblasti putne i železničke infrastrukture, kao i u sektoru energetike, rekla bih u ovom momentu ne najmanje važan, da ne kažem najvažnijem.

Uprkos Kovidu, završena je kapitalna investicija Srbije u oblasti energetike, to je gasovod u dužini od 403 kilometra koji je deo turskog toka i koji je omogućio Srbiji da se pozicionira kao zemlja gasnog tranzita, što je posle proizvođača najbolja pozicija. Koliko je ova investicija od kapitalnog značaja potvrđuje se danas kada je počela ta postkovid svetska energetska kriza, koja je izazvala pre svega skok cena nafti i gasa i kada mnogo bogatije države prosto nisu obezbedile sigurno snabdevanje.

Veoma je važno i što je stavljeno u funkciju skladište gasa u Banatskom Dvoru, što je omogućilo pre svega da napravimo rezerve gasa po nižoj ceni, što nam sada omogućava dobar nivo energetske stabilnosti.

Na ove energetske projekte neki su prethodnih godina takođe imali primedbe, ali evo vreme daje odgovor da su svakako bile neopravdane. Gasna pozicija Srbije je bolja i to danas niko ne treba i ne može da dovede u pitanje.

Ovaj projekat potvrđuje i to da Srbija vodi dobru energetsku politiku koja nam omogućava i energetsku stabilnost i energetsku bezbednost koja je važna. I još jedna prednost Srbije jeste to što imamo uporište u različitim energetskim izvorima, dobro je da se i dalje radi na afirmaciji zelenih izvora energije, kao i na projektima modernizacije naših rudnika uglja i termoelektrana, kojima su neophodni, pre svega ekološki standardi. Znamo da je ta energetska tranzicija dug proces i da ne smemo zapostaviti ozelenjavanje, proizvodnju uglja i proizvodnja struje iz ovog izvora, ali na dobrom smo putu.

Pohvalila bih i to što se sa ovim rebalansom povećavaju sredstva za održavanje državnih puteva, za podršku u razvoju preduzetništva, za podsticaj u poljoprivredi i mere ruralnog razvoja, kao i za zelene politike, pre svega za podsticaj reciklaže i ponovnog korišćenja otpada.

Moja koleginica, Jelena Mihajlović je govorila i o sredstvima izdvojenim za kulturu, ja ne bi bila ja, ako ne bih u susret budžetu za 2022. godinu podsetila da ste obećali da ćete iz godine u godinu povećavati sredstva koja će biti opredeljena za kulturu. Tako da verujem da ćemo 2022. godine doći makar do 1,5% ukupnog iznosa budžetu. Znam da je izazov, ali ja verujem u vaša obećanja, ispostavilo se da uvek ispoštujete ono što kažete.

Drugi razdeo sa povećanjem sredstava jeste Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gde se rebalansom opredeljuje preko 237 milijardi, što je otprilike za 65 milijardi više od budžetom opredeljenih sredstava i tu su u pitanju kapitalne investicije čija realizacija će u ovoj, ali i narednim godinama biti jedan od glavnih pokretača razvoja.

Čuli smo već, kolege su govorile o tome koji su to infrastrukturalni projekti, a i vi sami na Odboru za finansije i danas u svom uvodnom izlaganju.

Ono što ću istaći na kraju, možda ne kao najveće zadovoljstvo, jeste što posle nekoliko budžetskih ciklusa, kada je Vlada dobijala kritike od Fiskalnog saveta, ovoga puta je izostalo i to. Dobili smo pozitivnu ocenu, imali smo možda neku opasku koja se tiče transparentnosti, ali nju bi pre svela na neshvatanje momenta da nisu sve informacije baš za deljenje. O tome smo kolega Arsić i ja razgovarala, čak i kad je bio Odbor za privredu.

Dakle, Fiskalni savet čijim ste kritikama bili često izloženi opravdano ili neopravdano, kako god, ovoga puta je morao da da pozitivnu ocenu sa manje kritičkog osvrta. Kolege pre mene su rekle da ćemo svakako podržati Predlog rebalansa budžeta. Mislim da niste imali tu dilemu ni kada ste došli, pre svega zato što kada je rebalans ovog tipa u kome ne moramo da objašnjavamo da nam novca fali, nego da imamo na pretek, onda je podrška najmanje što poslanici mogu da pruže Vladi Republike Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj rebalans budžeta za 2021. godinu dovoljno govori o tome kakvi su bili ekonomski uspesi i kakvi su ekonomski rezultati Republike Srbije, ne samo u ovoj godini, nego predstavljaju jedan skup rezultata koji se odnosi na 2020. godinu koja je krizna godina, godina koja je bila obeležena žestokom pandemijskom krizom, koja je posle prelivena na globalni nivo i pojedinačni nivo nacionalnih država, gde je većina država u svetu zabeležila ogroman pad, kako bi se to ekonomski reklo, privrednog rasta. Neke zemlje u našem okruženju su zabeležile čak padove od po 15% BDP, zemlje kao što je Austrija je zabeležila istorijski loš rezultat po pitanju stope nezaposlenosti koji je prevazišao u jednom trenutku 2020. godine, 20%.

Za sve to vreme Srbija je uspela zahvaljujući jednoj promišljenoj ekonomskoj politici i strategiji i vas gospodine ministre, ali naravno uz palicu predsednika Republike Aleksandra Vučića da donese optimalne i dobre mere koje će imati, ne samo kratkoročni, nego koliko možemo da vidimo i dugoročni efekat, a on se ogleda u tome što će naša zemlja očigledno ove godine, na kraju ove godine biti šampion u rastu BDP. Kada uporedimo 2020. i 2021. godinu, kada izračunamo taj nivo privrednog rasta, Srbija je definitivno, Srbija će biti zemlja sa najvećim privrednim rastom u Evropi.

To nije samo pitanje cifre, to nije pitanje da li će biti 7%, da li će biti 7,2%. Mi smatramo da će biti negde oko 7,5%. To jeste istorijski nivo kada je u pitanju rast BDP, to treba napomenuti, ali nešto što je još važnije od toga odnosi se na unapređenje privrednog ambijenta i ukupne ekonomske klime u našoj zemlji i na unošenje jedne velike doze optimizma po pitanju novih investicija, otvaranja novih radnih mesta. To može da se vidi na terenu, to možemo da vidimo svakodnevno da se u Srbiji gotovo svaki dan otvaraju nove fabrike u različitim delovima naše zemlje, otvaraju se nova radna mesta, otvaraju se novi tehnološki naučni parkovi. Naša zemlja napreduje po pitanju inovacija, uvođenja novih tehnologija, napreduje po pitanju nauke, naučnih dostignuća, istraživanja i naravno postajemo jedan svojevrsni ekonomski hab koji je vrlo interesantan za sve svetske meridijane i za kompanije koje dolaze u Srbiju iz svih zemalja na svetu.

Dakle, bez pravila i bez postavljanja pitanja o tome odakle dolaze i to smo na kraju krajeva i potvrdili kroz mnogobrojne međunarodne aktivnosti, kroz mnogobrojne aktivnosti našeg predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića na međunarodnom planu, koji je uspeo da za jedno vrlo kratko vreme napravi i stvori za našu zemlju nove partnere, da obnovi savezništva i da obnovi tradicionalna partnerstva sa mnogim zemljama. Tako da je još jedan potvrda takve promišljene i mudre spoljne politike, filigranski odmerene i Samit nesvrstanih zemalja koji je na šezdesetogodišnjicu osnivanja održan ovde u Beogradu, gde je bila prilika i prilika koju smo definitivno iskoristili da obnovimo i ekonomske odnose sa mnogim zemljama Afrike, Azije, Latinske Amerike, da obnovimo politička savezništva, ali da ta politička savezništva usmerimo na ono što jeste dobrobit i blagostanje naših građana, na nove investicije, na jačanje trgovinske razmene i na jednostavno jednu sasvim novu političku doktrinu koju je uveo naš predsednik, a to je odbrana vitalnih i nacionalnih interesa.

Mogu slobodno da kažem da je uticaj na ovih sedam, sedam i po posto rasta BDP nešto što predstavlja, u stvari taj rezultat predstavlja najveći vid patriotizma u jednoj zemlji. Danas, u 21. veku u ovom globalizovanom svetu, u jednoj velikoj krizi u kojoj se svet nalazi, jedna mala zemlja koja je do juče bila vrlo siromašna, koja čak i prirodne resurse koje je imala, ljudske resurse koje je imala, nije umela i naravno političke elite nisu ni želele da iskoriste te resurse na pravi način, niti ih je to interesovalo, počinje da se modernizuje i počinje da stvara jednu ekonomski jaku, snažnu državu koja definitivno postaje jedina suverena država u ovom delu Evrope i držav au kojoj njen predsednik i lider može da donosi suverene odluke koje su u najboljem mogućem interesu njenih građana, a to jeste Srbija.

To se pokazalo mnogo puta koliko je taj u stvari ekonomski razvoj, ekonomski napredak značajan za celokupni razvoj društva, za celokupni razvoj zemlje i za naše geopolitičke pozicioniranje.

Prethodni govornici su na jedan sjajan način govorili o ključnim aspektima i parametrima koji se tiču ovog rebalansa budžeta u odnosu na uticaj na smanjenje fiskalnog deficita, o javnom dugu, o Mastrihtu, o našim obavezama koje imamo prema međunarodnim organizacijama i ekonomskim projekcijama.

Govoriću malo o uticaju ovog rebalansa budžeta i našeg ekonomskog napretka na geopolitiku naše zemlje, na sve ono što predstavlja izazov i što će predstavljati izazov za našu zemlju, a što se možda golim okom i ovako u svakodnevnom životu i ne vidi, nečemu čemu je i naša Vlada i naš predsednik izložen gotovo svakodnevno, a tiče se geopolitičkog pozicioniranja naše zemlje, odbrane naših vitalnih nacionalnih interesa, odbrane i borbe za Republiku Srpsku, za naš narod, srpski narod koji živi u regionu i za odbranu njegovih interesa i njegovog opstanka u zemljama gde on živi, gde egzistira i gde funkcioniše.

Ono što bih posebno napomenuo i gde je Vlada Republike Srbije, gde je naša država uradila puno po pitanju same nacionalne bezbednosti i ekonomske bezbednosti, dakle, privredne bezbednosti, to je polje energetike. Ja ću samo napomenuti jednu činjenicu, recimo, da je u samo nekoliko dana u SAD galon prirodnog gasa poskupeo sa 1,5 na 3,35 dolara. Možete zamisliti kakav bi skok, kakve bi turbulencije na tržištu izazvalo to da cena gasa u Srbiji ili, ne daj bože, nafte ili naftnih derivata poraste samo u nekoliko dana za 100 ili 150%, koliko bi to pomerilo tržišna kretanja i koliko bi poremetilo sve ono što smo planirali po pitanju privrednog rasta, privlačenje investicija i ono po čemu smo mi poznati, ne samo u Evropi, nego i u celom svetu, a to je da smo stabilna država, država u kojoj možete kada dođete da investirate, da projektujete kakva će biti njena fiskalna politika, kakvi će biti porezi i možete to da projektujete na jedan srednjoročan i dugoročan period.

Naravno da vi kao jedan dobar znalac, ja sam više puta govorio ovde u parlamentu da smatram da jeste jedan od najboljih ministara finansija u celoj Evropi, ste dobro projektovali i definisali politiku stabilnosti kao nešto što opredeljuje našu ekonomsku politiku i zato mi imamo toliku količinu investicija, zato se u Srbiju sliva 62% ukupnih investicija u zemlje zapadnog Balkana, zbog toga što ovde kada investitori dođu, da li iz Japana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kine, iz bilo koje države, znaju unapred, za godinu dve ili tri, kakva će biti poreska stopa, da se to neće menjati samo zbog toga što neko nema dovoljno znanja ili ima neku trenutnu političku ili dnevnopolitičku potrebu, već da se država vodi, posebno njena ekonomija, na jedan strateški, taktički, veoma promišljen način i tu smo mi u stvari zaslužili taj epitet jedne sigurne zone za investiranje, zbog toga što kada investirate u Srbiju, znate da vam je investicija sigurna i znate da to ne može da poremeti nikakav politički, posebno unutrašnji uticaj.

Mi smo obezbedili energente. Mi smo obezbedili vrlo korektne cene energenata, počevši od električne energije, gasa, naftnih derivata. Nismo dozvolili da zbog toga što imamo dosta velikih zaliha, pogotovo kada je u pitanju gas, to naravno ima najviše veze sa privredom, zbog toga što mnoge kompanije, mnogi proizvodni pogoni, u stvari zavise od toga kakvo će biti snabdevanje gasa i kakva će cena gasa biti. Tu se radi o jednoj strateškoj politici i o tome da se na vreme razmišljalo da može da dođe do jedne ovakve krize, gde se danas hvataju za glavu u jednoj Nemačkoj, u Francuskoj, u Italiji, kada divljaju cene gasa i kada oni koji su želeli da investiraju u nove pogone, u nova radna mesta sada moraju da se povlače ili moraju da povlače mnoge svoje planove i investicije, a samim tim i da to negativno utiče i na bruto domaći proizvod i na razvoj tih zemalja.

Srbija i građani Srbije, kako je to predsednik Aleksandar Vučić lepo rekao, ne treba da brinu oko toga, ne treba da brinu domaćinstva oko toga, ne treba privreda da brine oko toga. Zato je danas Srbija možda i jedina zemlja u Evropi u kojoj gotovo svake nedelje imate nekog novog investitora, svake nedelje dolazi neko novi da otvori neki novi pogon, novu fabriku, zainteresovan je da gradi u Srbiji. Mi imamo porast građevinske industrije gotovo za 100% na godišnjem nivou. Vrlo se lako to vidi i zaključi, kada pogledate broj građevinskih dozvola i uporedite ga sa prethodnim periodom i sa prethodnim godinama, jasno vam je da građevinska industrija, infrastruktura, putna industrija, jednostavno imaju taj kvantni skok koji je potreban i koji u stvari kreira radna mesta.

Mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja je uspela da dovede ekonomiju do te situacije da ne bude drastičnog rasta nezaposlenosti. Štaviše, nama je potrebna radna snaga. S obzirom da smo i zaustavili taj "brain drain", zaustavili smo odliv mladih i obrazovanih ljudi u druge zemlje, posebno u zemlje Evropske unije, ja se bojim da će u narednom periodu, u narednih nekoliko godina, mi apsolutno već sada nemamo problem sa tim da može da se nađe posao u Srbiji, adekvatan posao, u skladu sa stručnom spremom i kvalifikacijama, bojim se da ćemo doći u situaciju da nećemo imati radne snage.

Zbog toga predsednik Aleksandar Vučić tako posvećeno radi na unapređenju demografskih karakteristika u zemlji i podsticanja rađanja, pronatalitetne politike koja je jako važna zbog toga što, naravno, ako nas bude više, imaćemo više i resursa, imaćemo više mogućnosti da obezbeđujemo dalju modernizaciju i rast i u narednom periodu.

Dakle, mislim da je ključna stvar koja je pokazala koliko je važno da ljudi koji su znalci, ljudi koji znaju šta je država upravo upravljaju državom, radi se o energetici, gde smo otvorili jednu mogućnost, to je predstavljeno ovde u rebalansu budžeta, da se finansira i napravi interkonekcija gasna sa Bugarskom. Da bi to bilo bliže i da bih bolje pojasnio građanima Republike Srbije, radi se o tome da Srbija hoće da diverzifikuje svoje snabdevanje gasom. Ta interkonekcija ka Bugarskoj će dovesti do toga da imamo nove puteve snabdevanja gasa, dakle, dobijaćemo gas iz Grčke, radi se konkretno o američkom gasu, i otvaramo Srbiju kao jednu zemlju koja je u stvari poprište konkurencije, jedno ozbiljno tržište za koje će se boriti veliki svetski igrači, kada je u pitanju prodaja i snabdevanje energentima. Naravno, što ima više konkurencije, to će biti bolje za naše građana. Što ima više konkurencije, biće bolje za našu privredu, zato što će jednostavno cene biti povoljnije, cene će biti bolje i, naravno, sami proizvodi će biti jeftiniji. To će uticati generalno na cene proizvoda i na unapređenje životnog standarda građana Republike Srbije.

Što se tiče ovog ekonomskog rasta i razvoja i ovog privrednog rasta od 7,5%, treba posebno napomenuti to da je u stvari to upravo izvor te suverenosti naše zemlje i to je izvor, to je ono o čemu je Vučić govorio 2014. godine, da samo na taj način, ako smo ekonomski osnaženi, ako smo vojno osnaženi, možemo da vodimo sopstvenu politiku i možemo samostalno da upravljamo svojom zemljom.

Želim da napomenem da je ova zemlja i da je naš predsednik bio u proteklih nekoliko godina izložen ogromnim pritiscima pojedinih stranih zemalja, stranih centara moći. Nažalost, u proteklih nekoliko meseci vidimo da se ta kampanja nastavlja ovde i na unutrašnjem planu, da su te akcije koordinisane, i to samo iz jednog prostog razloga - što ne mogu da manipulišu Vučićem, što ne mogu da mu narede i da mu kažu koji će ministar da bude za koji resor u Vladi Republike Srbije, već se te odluke donose u Srbiji, donose se u našim institucijama i, na kraju krajeva, donose ih građani i donosi ih narod Republike Srbije.

Podsetiću građane koliko je bilo pritisaka kada su dolazili Kinezi da investiraju ovde, na njihov tzv. maligni uticaj, na njihove investicije. Sada mi imamo negde oko šest milijardi evra projekata zajedničkih sa kompanijama iz NR Kine, koje zapošljavaju više desetina hiljada ljudi u našoj zemlji.

Kada je u pitanju Ruska Federacija, koliko je bilo pritisaka da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji, da se usaglasi i upodobi spoljna politika naše zemlje sa spoljnom politikom Evropske unije. Vučić je rekao - ne, to nije interes našeg naroda, to nije interes naše zemlje, mi ćemo voditi računa o našem interesu i odupro se tom interesu. Zato što smo imali snage da se odupremo, zato što smo imali dovoljno novca da i sami pokrenemo neke projekte, ali i da privučemo neke druge kojima smo postali zanimljivi, zato što smo pokazali da sami možemo da se brinemo o sebi, a ne da tražimo od nekoga milostinju, kao što je to bilo u periodu između 2000. i 2012. godine, kada je naša ekonomija bila potpuno rasturena raznoraznim špekulantskim privatizacijama, pljačkama i svemu onome što je doprinelo da se unazadi naša zemlja na ekonomskom planu.

Vašingtonski sporazum. Gospodine ministre, bili ste u Vašingtonu? Niste slučajno bili tamo kada je taj sporazum potpisivan. Da li neko misli da bi Vučić uspeo da se izbori, da se tačka 10. izbaci iz Vašingtonskog sporazuma, da nije imao toliku podršku građana, da nije imao dovoljno snage, ali i poverenja u svoju zemlju i u snagu svoje zemlje, da možemo da nastavimo dalje i da možemo da se odupremo tim pritiscima?

Naravno, na kraju se vaša delegacija vratila sa jednim dobrim sporazumom. Konačno posle toliko godina delegacija naše zemlje se vraća sa dobrim sporazumom u našu zemlju koji će doprineti boljitku života građana naše zemlje i našeg naroda, novim investicijama, novim izvorima stabilnosti i naravno saradnji i novom poverenju između SAD i Srbije.

Briselski sporazum. Iako naravno jedan deo ovih sporazuma, veliki deo što se tiče druge strane se ne ispunjava, mi smo pokazali da smo ozbiljna zemlja, da smo pouzdan partner i sve je to uticalo na to da mi možemo da se odupremo pritiscima i da možemo da se izborimo sa tim pritiscima.

Na kraju da pomenem, i „Otvoreni Balkan“, kao jednu sjajnu inicijativu, kao jedan nastavak kontinuitet one njegove ideje iz 2016. godine, o carinskoj uniji, koja će definitivno doprineti tome da ova zemlja strateški može da napreduje sama. Naš jeste strateški spoljno-politički cilj EU, ali nas niko niti može da spreči da mi sarađujemo u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“ sa Albanijom, Severnom Makedonijom i ko god hoće da se priključi tome kako bi mogli da razvijamo naše trgovinske i ekonomske odnose. Niko ne može da nas spreči da sarađujemo sa Višegradskom grupom, ja se čak lično kao poslanik i zalažem i ne krijem to da bi Srbija trebala da bude i deo Višegradske grupe, s obzirom da su to zemlje sa kojima Srbija nema nijedan politički problem, a ima puno, puno mogućnosti da ekonomski i na svaki drugi način sarađuje.

To je ta Srbija od koje je Vučić napravio jednu zemlju koja je prihvatljiva za sve i za one na istoku i za one na zapadu, koja je, kada je trebalo oduprela se određenim pritiscima zarad blagostanja i zarad interesa sopstvenog naroda. To pokazuje šta je pravi lider, to pokazuje šta je jedna ozbiljna suverena država u ovo vreme u 21. veku, koji vodi jedan suvereni i ozbiljni lideri. Zato, naravno, po najnovijim istraživanju koje sam imao priliku juče da vidim, predsednik Aleksandar Vučić, kao ličnost i istorijsku podršku naših građana, 150 dana pred izbore, preko 70% kao ličnost ima po istraživanju Agencije „Faktor plus“.

To dovoljno govori o tome na kom putu se nalazi Srbija, koliko je taj put dobar, pozitivan i koliko u stvari i političke i ekonomske i sve druge reforme će tek biti izvedene i koliko će Srbija napredovati zbog toga što ono što radi SNS i Aleksandar Vučić prepoznaje naš narod, vidi to na terenu, vidi to u svakodnevnom životu na kraju krajeva, vidi to u kući, vidi to na njegovom radnom mestu i na kraju vidi to u novčaniku kroz ovo povećanje zarada jednokratne pomoći.

Ovi što se bune protiv ovih helikopter para, koji imaju naravno po nekoliko hiljada evra platu, naravno oni se i bune protiv toga, ali ne shvataju koliko je važno i koliko je za jednu državu značajno da napravi dobar ambijent i dobru klimu kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju zapošljavanje i nove investicije.

Mi ćemo nastaviti snažno da podržavamo ovakvu vrstu reformske politike koja beleži ogromne rezultate, niti drugog izbora imao, imamo izbor da se Srbija modernizuje, imamo izbor da sledimo politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića, ta politika daje rezultate i mi ćemo naravno ovde u parlamentu nastaviti tu politiku da sledimo. Hvala.