Zahvaljujem potpredsedniče.

Poštovana ministarko Obradović sa saradnicima, uvažene kolege, dragi građani Srbije, pre svega svima kojima danas slavite slavu od srca čestitam, kolegama iz SNS takođe, da još dugo godina slavite svi zajedno u miru, pre svega, a ostalo smo ionako zaduženi da obezbedimo i za građane i za nas.

Govorimo o dva veoma važna zakona i sve diskusije pre moje su bile iscrpe i značajne i neću mnogo novog reći, ali hoću da se osvrnem na važnost pre svega oba zakona i činjenicu šta znači i šta donose i koliko je promena ovog zakona u stvari potvrda pre svega jačanja poluga demokratizacije našeg društva, ali su isto tako i jedan bitan mehanizam jačanja pravne države kroz kontrolu pre svega poštovanja Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Novi Zakon o Zaštitniku građana kada govorimo o njemu ili o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja govorimo pre svega sa pozicije da je Zaštitnik građana jedan nezavisni državni organ koji po definiciji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, javnog pravobranilaštva kao organa nadležnog za pravnu zaštitu, imovinskih prava i interes Republike Srbije, kao i svih drugih organa, odnosno organizacija preduzeća i ustanova koje vrše javno ovlašćenje i pred kojima građani ostvaruju svoja prava.

Ako znamo da je Zaštitnik građana ustavna kategorija onda su naravno jasna i njegova ovlašćenja i pre svega snaga njegove zakonske zaštite građana od nesavesnog rada državnih organa i nosilaca javne vlasti, odnosno od onoga što u praksi zovemo državna administracija.

Uspostavljanje institucije Zaštitnika građana, i o tome ste, ministarka, govorili, odraz je pre svega izraženije potrebe ovih modernih društava da jednostavno iskoračimo u smeru, da olakšamo i unapredimo kvalitet života. Govorili ste vi, ali i moje kolege, da je sam pojam ombudsmana prvi put ustanovljen u švedskom parlamentu, davne 1809. godine, kao jedan od organa koji nezavisno od izvršne vlasti brine o pravima građana. Danas je to institucija koja se na evropskom nivou uspostavlja kao negde jedinstveni mehanizam, tako da je i za Srbiju uspostavljanje ovog instituta deo otprilike našeg evropskog puta.

Zaštitnika građana imaju sve članice EU danas, ali i sve zemlje kandidati. Institut zaštitnika uveden je zakonom 2005, a donošenjem Ustava 2006. godine je definisan njegov ustavni položaj i uloga, čime je dobio značajno mesto u našem pravnom sistemu i svrstan je u najviše organe državne vlasti. Velika ovlašćenja koja Zaštitnik građana ima potvrđuju, pre svega, značaj ovog nezavisnog organa koji samostalno i bez bilo kakvih političkih pritisaka vrši kontrolu rada državnih organa pred kojima građani ostvaruju svoja prava.

Građani imaju pravo da zaštitu potraže kod Zaštitnika građana onda kada nisu uspeli da ostvare svoja prava i iscrpili su sve pravne mogućnosti pred državnim organima ili sudovima. Ne može se osporiti diskusija kolege Zukorlića u onom delu u kom govori o rokovima, ali sada prosto kod donošenja svakog zakona negde tek praksa pokaže šta je ono što treba unaprediti, tako da sve to treba uzeti u obzir kada je u pitanju i ova verzija zakona i svaka buduća o kojoj ćemo, sigurna sam, mi ili neki drugi razgovarati.

Digitalizacija državne uprave, odnosno uvođenje e-uprave i stavljanje u funkciju pre svega jedinstvenog registra stanovništva, koji je povezao čak 13 različitih baza podataka, zatim otvaranje jednog šaltera za sve usluge uprave, uvođenje elektronskih potpisa i elektronskog dokumenta, kao i stalna edukacija zaposlenih u javnom sektoru, dokaz su pre svega opredeljenosti naše države da jača pravnu državu i garantuje svojim građanima pravnu sigurnost u ostvarivanju prava.

Srbija je, naročito u prethodnih pet godina, učinila dosta kvalitetnih koraka ka tom cilju, i to pre svega ministarstvo na čijem ste čelu, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ali i svi ostali vladini resori u domenu svoje odgovornosti. Tako da, lično verujem da će se daljim unapređenjem, pre svega stručnosti i efikasnosti javne uprave, smanjiti i pritisak možda na instituciju Zaštitnika građana, makar u onim segmentima neefikasnog rada, ćutanja administracije ili formalno-pravnih propusta organa vlasti, što često kod građana može stvarati osećaj nesigurnosti, nejednakosti ili neretko i diskriminacije u ostvarivanju prava.

Čak smo i ovde u parlamentu mnogo puta govorili upravo o efikasnosti tih državnih organa, doneli brojne zakone koji treba da doprinesu i efikasnosti i zakonitom radu javne uprave, suzbijanju nepoželjnog ponašanja državne administracije, pre svega korupcije, nepotizma, jer za svakog građanina susret sa službenikom na šalteru jeste otprilike prva slika o državi i o njenoj efikasnosti i pravičnosti. Ona izreka na koju smo svi navikli, a to je „Fali ti jedan papir“, zaista je na dobrom putu da postane prošlost, bilo da je razlog stvarnog nedostatka papira ili neprofesionalnog odnosa nekog službenika koji građanima jednostavno kažu - dođi sutra.

Naglašavam da ne zaboravimo da iz te slike o javnoj vlasti proističe kasnije i opšti stav o državi, a kriterijume efikasnosti i zakonitosti rada naše javne uprave koriste neretko i evropske institucije. Pre svih Evropska komisija koja ocenjuje napredak Srbije kao kandidata za članstvo u EU. Poslednji izveštaj negde govori da smo prepoznali ono što oni kritikuju i unapredili ono što su bili nedostaci.

Novim predlogom zakona se osnažuje nezavisnost, a time i značaj institucije Zaštitnika građana i otklanjaju nedostaci uočeni u četrnaestogodišnjoj praksi primene ovog važećeg zakona. Jasnije se preciziraju ovlašćenja, postupci i procedure značajne za zaštitu prava građana pred ovim organom, a vrši se i neophodno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa potpisanim međunarodnim ugovorima i konvencijama, pre svega sa evropskom praksom i zakonodavstvom.

Novim predlogom zakona preciziraju se ovlašćenja koja proističu iz svih potpisanih međunarodnih ugovora i konvencija i u skladu sa tim precizira se da Zaštitnik građana ima ulogu nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, nacionalnog mehanizma za praćenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima, kao i položaj posebnog tela koje štiti, promoviše i unapređuje prava deteta, za mene negde najvažniji momenat.

U kontekstu ovih ovlašćenja, zaista ću posebno skrenuti pažnju na značaj novih zakonskih ovlašćenja koja se tiču prava deteta. Nemam dilemu da me ministarka razume zašto baš o tome pričam, jer je pre svega najosetljivija populaciona grupa. Ovim novim rešenjem se daje ovlašćenje Zaštitniku da bez prethodne najave može bez ometanja da dođe u ustanovu socijalne zaštite za smeštaj dece, mladih i odraslih, izvrši pregled i ustanovi da li su narušena ili ugrožena prava deteta.

Zaštitnik je u prethodnim izveštajima ukazivao i na mali broj zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite, što je jedan od razloga nedovoljnog preventivnog rada i kada je u pitanju porodično nasilje, naročito nad decom, ali to se može odnositi i na prava dece u postupcima razvoda braka, što se sve češće otvara kao problem, ili na prava iz oblasti socijalne zaštite porodice sa decom koja žive u teškim socijalnim uslovima.

Iskoristiću priliku da skrenem pažnju i na probleme samohranih porodica, sa decom koja uprkos pravosnažnim presudama ne dobijaju alimentaciju jer nedostaje izvršenje presuda, što je takođe jedan od razloga za obraćanje Zaštitniku građana. Sve je učestaliji i primer ugrožavanja dečijih prava u postupcima poveravanja dece pri razvodu braka. Često se roditelju dete oduzima zbog lošeg materijalnog stanja, pri čemu se zanemaruje potreba deteta da bude sa roditeljom sa kojim je bezbednije i kome je dete možda emotivno privrženije. Umesto da se roditelju materijalno pomogne da on brine o detetu, pribegava se i smeštaju u hraniteljsku porodicu kojoj se plaća briga o detetu, iako ono ima svoje roditelje.

Prosto, negde cenim da bi zdravije za dete bilo da se roditelju sa kojim dete želi da živi možda pomogne na način na koji to država zaista radi kada su u pitanju hraniteljske porodice. Da ne svedem svoju diskusiju baš na utisak o filmu snimljenom po istinitom događaju, film „Otac“, ali zašto da ne, da se i na to osvrnemo kao na jedan slučaj koji možda ne bi smeo da nam se ponovi.

Kada je u pitanju zaštita prava deteta, ovim zakonom će se omogućiti da roditelji ili staratelji podnesu pritužbu na rad organa koji krše prava deteta, a ukoliko je dete starije od 10 godina života može i samo da podnese pritužbu za kršenje prava od strane državnih institucija i organa. Sve ovo potvrđuje ogroman značaj i ulogu Ombudsmana i time njegovu ogromnu odgovornost za realizaciju nadležnosti koje su Ustavom i ovim zakonom utvrđene.

Mi kao narodni poslanici, u poslednjih par godina, redovno na plenumu raspravljamo i usvajamo izveštaj Zaštitnika građana, što ima karakter nadzora nad radom ovog organa. Iz ranijih izveštaja o radu Zaštitnika građana upoznavali smo se sa obimom i strukturom zahteva i pritužbi građana upućivanih Zaštitniku, kao i sa ishodima tih podnesaka, od kojih su se mnogi odnosili upravo na bazične potrebe i prava građana. U tom smislu, i pitanje izbora ličnosti Zaštitnika građana i njegovih zamenika predstavlja veliku odgovornost Narodne skupštine, koja po zakonu bira Zaštitnika.

Slažem se potpuno da je iskorak u načinu predlaganja Zaštitnika. Međutim, ovim predlogom menjaju se i uslovi potrebni za izbor Zaštitnika i njegovih zamenika, dužina njihovih mandata i predlaže se da Zaštitnik građana ne mora biti diplomirani pravnik, kao što je to do sada bio, produžava se mandat na osam godina, a predlaže se i da zamenike, kojih može biti do četiri više, ne bira Narodna skupština, već ih postavlja sam Zaštitnik na osnovu konkursa.

Podneli smo kao poslanička grupa nekoliko amandmana koji se odnose upravo na stručnu spremu Zaštitnika, pre svega, i način izbora njegovih zamenika. Zaista, predlažemo i mislimo da Zaštitnik mora biti po struci diplomirani pravnik, jer su poslovi Zaštitnika usko vezani za sprovođenje zakona i zaštitu građana od izigravanja zakona na bilo koji način.

Kada su u pitanju zamenici Zaštitnika, predlažemo da se njihov izbor vrati u Skupštinu zbog značaja uloge i velikih ovlašćenja koja prosto imaju ovim zakonom, ali ćemo po amandmanima razgovarati u raspravi u pojedinostima o tome, da sada ne oduzimam ni sebi ni vama vreme. Međutim, molim vas da ipak razmislite o tom predlogu jer je zaista dobronameran i čini mi se negde svrsishodan.

Drugi Predlog zakona iz ovog pretresa jesu izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i on sadrži takođe obimne izmene kojima se unapređuje institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koji je kao i Zaštitnik građana važan nezavisni državni organ, sa značajnom ulogom u našem pravnom sistemu.

Poverenik je svojevrsni zaštitnik prava na javno obaveštavanje i informisanje o aktivnostima i nadležnostima organa javne vlasti. Posrednik je između građana i organa vlasti i rešava sporne situacije u kojima građanima i pravnim licima državni organi uskrate pristup informacijama od javnog značaja. To je neko kome građani treba da veruju i imaju poverenja da će im on pomoći da ostvare svoja prava na informacije od javnog značaja, bilo da je u pitanju informacija od uticaja na prava građana ili informacija od opšteg, odnosno javnog interesa.

Rad Poverenika i veliki broj zahteva tražioca informacija od javnog značaja potvrđuje značaj ove institucije i poverenje koje su građani izgradili. U skladu sa ovim zakonom, Poverenik se uključuje u zaštitu prava onda kada organi javne vlasti donesu rešenje kojim se odbija zahtev za pristup informacijama. Onda građani ili pravno lice zbog takvog rešenja imaju pravo i mogućnost da podnesu žalbu Povereniku.

Upravo smo u Godišnjem izveštaju o radu i Poverenika, razmatranog na sednici Narodne skupštine, videli da je najveći broj žalbi Povereniku upućeno upravo zbog nepostupanja po zahtevima tražioca informacija. Zato se ključne izmene ovog zakona i odnose, čini mi se, na unapređenje tog postupka i povećanje transparentnosti podataka koji se objavljuju, kao i na proširenje kruga lica na koje se zakon odnosi.

Predložene izmene treba da dovedu do toga da svi organi vlasti postupaju u skladu sa zakonskim obavezama i da građani mogu da ostvare svoje pravo iz zakona, a to je dostupnost informacija o radu organa vlasti.

Proširivanje kruga lica na koje se zakon odnosi imaće veliki uticaj na povećanje obima dostupnih informacija o radu javne uprave. I na kraju, možemo reći da su izmene ovog zakona rezultat i našeg strateškog opredeljenja ka evropskim integracijama i u praksi uočene potrebe poboljšanja zakona u interesu javnosti da bude obaveštena i da raspolaže relevantnim informacijama koje mogu uticati na život, zdravlje ili ostvarivanje prava.

Kao i Zaštitnik građana, tako i poverenik predstavljaju mehanizme demokratizacije društva, jačanje pravne države, što i jeste negde strateško opredeljenje Srbije. U tom kontekstu, pred ovim nezavisnim organima stoji jedna velika odgovornost za vršenje ovlašćenja koja su im Ustavom i zakonom poverena.

Ono što je takođe možda bila moja dilema lično i poslaničke grupe je dužina mandata, negde isključivo zbog toga što mi se čini da će taj mandat od osam godina biti najduži mandat koji bilo ko ima uz Srbiji, nekako mi je mnogo čak i iznad mandata predsednika Republike. Ali, odustali smo od amandmana koji utiče na dužinu mandata, pre svega verujući da je procena koja je urađena pre nego što je tako dug mandat dodeljen racionalna. Možda ima i smisla da osam godina obavljaju tu funkciju.

Nadam se da ćemo ovim izmenama unaprediti, opet kažem, i poboljšati postojeće stanje. Sigurna sam da će praksa pokazati da tu treba još toga uraditi. U svakom slučaju, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, vama ministarka lično čestitke za jedan ovakav iskorak. Ovo nisu male izmene zakona, i to dva zaista važna zakona za funkcionisanje Srbije. Tako da, očekujem da će nam praksa dati još zadataka koje treba da unapredimo. Molim da još jednom i pre rasprave u pojedinostima obratimo pažnju na ono na šta smo probali da amandmanski odreagujemo. Hvala vam.

Zahvaljujem koleginici Paunović.
Sledeći narodni poslanik je Dejan Kesar.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, kao što su moje uvažene kolege u toku današnjeg dana rekle, pred nama je danas Predlog zakona o Zaštitniku građana, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

I u toku današnjeg dana ovde u Narodnoj skupštini ćemo razgovarati o zakonskim aktima koji imaju za cilj regulisanje oblasti koje spadaju u nadležnost nezavisnih institucija i koji za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, kao najvišem zakonodavnom telu.

Takođe, u toku prethodne sednice smo imali mogućnost da raspravljamo o izveštajima nezavisnih institucija, odnosno nezavisnih regulatornih tela, i na taj način smo jasno pokazali želju i nameru da čujemo komentare i mišljenja koja nam dolaze od strane nezavisnih institucija, ali ono što je značajna promena u odnosu na period kada je SNS predstavljala najjaču opozicionu stranku ovde u domu Narodne skupštine jeste što nismo mogli da čujemo negativna mišljenja koja su usmerena ka vladajućoj većini, nego komentare koji predstavljaju različite poglede na određene mere i aktivnosti koje preduzima Vlada Republike Srbije.

Kada govorimo o samom Predlogu zakona o Zaštitniku građana, ustavni i zakonski okviri za njegovo donošenje su sadržani u članu 91. Ustava Republike Srbije. Ustav Republike Srbije jasno definiše da je Zaštitnik građana nezavisni državni organ koji štiti prava građana Republike Srbije, ali istovremeno sprovodi kontrolu nad radom organa državne uprave, organizacija, javnih preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.

Da bismo u startu napravili jasnu distinkciju u pogledu ovlašćenja Zaštitnika građana, moramo da kažemo da Zaštitnik građana nije ovlašćen da nadzire rad Narodne skupštine Vlade Republike Srbije, predsednika Republike Srbije, Ustavnog suda i drugih sudova i javnih tužilaštava.

Ukoliko bismo govorili o razlozima za donošenje ovog zakona, s jedne strane, potrebno je unapređenje zakonskih odredbi koje se odnosi na sistem kontrole rada državnih organa uprave i onima kojima su poverena javna ovlašćenja i, s druge strane, unapređenje pojedinih zakonskih odredbi koje se odnose na način izbora Zaštitnika građana koji će doprineti efikasnijem i transparentnijem radu Zaštitnika građana u budućnosti.

Ali ukoliko bi nam neko postavio pitanje kako bismo mogli da definišemo ovaj zakonski akt u kratkim crtama, mi bismo rekli da je on jasan, koncizan i da sadrži jasno definisane odredbe i norme koje će doprineti lakšoj primeni ovog zakonskog teksta u svakodnevnim situacijama i koji će biti garant još nezavisnijem i transparentnijem radu Zaštitnika građana.

Svakako, pošto danas govorimo o novom zakonskom aktu, on sadrži takođe i nove zakonske norme, ja ću probati da se usredsredim samo na one zakonske norme koje predstavljaju specifičnost u odnosu na prethodni zakonski akt. Kao što su svakako i moje kolege rekle, taj predlog zakonskog akta definiše najširi krug lica prema kojima Zaštitnik građana može da preduzme radnju u cilju njihove pravne zaštite, odnosno sva pravna i fizička lica, kao i lica koja u tom trenutku nemaju državljanstvo ili lica koja ne poseduju državljanstvo, što je suštinska promena u odnosu na prethodni zakonski akt koji nije prepoznavao ovu kategoriju lica.

Takođe, u članu 2. se definiše da je Zaštitnik građana organ nadležan za obavljanje poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, kao i Nacionalnog mehanizma za praćenje i sprovođenje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, što je direktan korak ka dodatnoj zaštiti i unapređenju korpusa ljudskih prava u Republici Srbiji.

Ali norme koje predstavljaju svakako novinu u odnosu na prethodni zakonski akt jesu one koje regulišu transparentniji način izbora Zaštitnika građana ovde u Narodnoj skupštini uz aktivno učešće nadležnog skupštinskog odbora. Te norme jasno definišu mogućnost raspisivanja javnog poziva od strane predsednika Narodne skupštine, koji će biti upućen svim onim zainteresovanim licima koja žele da budu kandidati za poziciju Zaštitnika građana i da se ovaj javni poziv objavi u novinama koje se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije, kako bi najšira javnost mogla da bude uključena u ovaj vrlo odgovoran proces.

Svakako najbitnija promena jeste što se, umesto sadašnjeg šestogodišnjeg mandata, Zaštitnik građana bira na mandat od osam godina, ali razlika jeste što on neće moći da bude reizabran na tu funkciju.

Što se tiče poslova, smatram da smo malo pričali o tome u ovim uvodnim rečima ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa. Što se tiče promena kada govorimo o nadležnostima Zaštitnika građana jeste što će on sada imati mogućnost da upućuje inicijative za izmene i dopune zakona ne samo Narodnoj skupštini i ne Vladi Republike Srbije, nego svim onim drugim državnim organima koji se nalaze pod sistemom njegove kontrole.

Svakako, važnu novinu predstavlja i što podnosioci pritužba će sada morati da iscrpe sva pravna sredstva, pa da pritužbu podnose Zaštitniku građana i da Zaštitnik građana u budućnosti neće moći da raspravlja, odnosno neće moći da postupa po anonimnim prijavama.

Ono što možemo prepoznati kao pozitivne ciljeve ovog zakona jeste da se ostvaruje budžetsko-finansijska nezavisnost, zatim proširivanje postojećih ovlašćenja koja se ostvaruju kroz davanje inicijativa širem krugu državnih organa, kao i jačanje nezavisnosti institucije Zaštitnik.

Ono što ste vi, ministarka, rekli u postupku pripremanja ovog predloga zakona imali smo veoma jasan princip inkluzivnosti gde su uključena i fizička lica i drugi međunarodne institucije kako bismo danas mogli da pričamo o najboljem zakonskom aktu koji danas, odnosno, o kojem ćemo u narednim danima glasati u Narodnoj skupštini.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, to je sastavni deo Strategije reforme javne uprave od 2021. do 2025. godine i kao jedan od ciljeva jeste bio i izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Ono što mi u poslednje vreme prepoznajemo kao negativnu praksu i ono što se u pravnoj struci naziva zloupotreba prava, jeste što veliki broj lica prosto guši instituciju Poverenika velikim brojem pritužbi i onda dolazi do pokretanja prekršajnog postupka gde ti isti podnosioci naplaćuju troškove u odnosu na učešće i na finalizaciju tog prekršajnog postupka.

Novine jesu, svakako, što je Poverenik za informacije od javnog značaja ovlašćen da izdaje prekršajne naloge u iznosu od 30.000 dinara onim odgovornim licima koji ne postupe po njegovom zahtevu, kao i obaveza Poverenika, odnosno da Poverenik može da izda nalog svim nadležnim državnim organima da sve najbitnije informacije obavljaju na svojim veb prezentacijama.

Zaista smatram da su ovi zakonski predlozi uređeni dobro od strane Vlade Republike Srbije kao ovlašćenog predlagača i resornog ministarstva i zaista možemo da budemo ponosi na određene zakonske norme koje su uvedene u ove nove zakonske tekstove.

Ipak, ono što ne mogu da shvatim i što će se moje izlaganje razlikovati u odnosu na moje uvažene kolege, jeste što se susrećemo sa određenim oprečnim stavovima u odnosu na period do 2012. godine.

Mi moramo ovde da postavimo jasnu distinkciju u odnosu na period pre 2000. i posle 2012. godine i da pričamo o svim onim ljudima koji su bili na čelu ovih nezavisnih institucija, koji su te institucije koristili za svoju političku samopromociju, a svoje poslove nisu radili u skladu sa Ustavom i zakonom.

Zato je meni prilikom čitanja ovog predloga zakona zaista neshvatljivo da su i Poverenik za informacije od javnog značaja i Zaštitnik građana davali preporuke još 2011. i 2012. godine da se ovi zakonski predlozi unaprede a ništa nisu uradili tokom svog mandata. Podsetiću vas da je gospodin Saša Janković obavljao ovu funkciju od 2007. do 2017. godine, a gospodin Rodoljub Šabić je ovu funkciju vršio od 2004. do 2018. godine.

Ono što mi je takođe neshvatljivo jeste da je broj pritužbi od 2009. do 2012. godine bio mnogostruko veći nego što je to bio 2019, 2020. i 2021. godine, pa je broj pritužbi 2012. godine iznosio, odnosno broj obraćanja 23.525 a broj podnetih pritužbi iznosio 5.021.

Ovaj egzaktan broj nam govori o tome na koji način su radili državni organi do 2012. godine. Oni prosto u tom trenutku nisu želeli da odgovaraju nikome zato što su znali da imaju apsolutnu većinu u Vladi, da imaju ovde apsolutnu većinu i da ne moraju nikome ništa da objašnjavaju u bilo kojoj oblasti, u bilo kom aspektu i to im se naravno obilo o glavu 2012. godine kada je narod shvatio da ne želi više na čelu države da ima diletante.

Isto kada govorimo o Zaštitniku građana, moram da podsetim sve moje uvažene kolege i građane Republike Srbije o izjavi koju je Saša Janković dao pre nekoliko nedelja za jedan mediji u kojoj je rekao da su mu određeni ambasadori i određeni kvaziprijatelji predlagali da na određeni način dođe u kontakt sa Aleksandrom Vučićem, da mu se približi, da mu se podvuče pod kožu, a nakon toga što dobije njegovo poverenje da na određeni način, naravno uz njihove savete, određenih centra moći pokuša da preuzme ulogu Aleksandra Vučića, jer tobože Aleksandar Vučić ima određene probleme sa srcem, pa je mnogo bolje da Saša Janković bude kalif umesto kalifa.

Ali, ja se ne bih složio sa tim nazivom kalif umesto kalifa, već da dođe na mesto predsednika Republike Srbije. Saša Janković koji je bio naš politički oponent i za koga smo mi govorili sve one stvari koje je on zaista radio je u određenom trenutku odlučio da olakša dušu i da nam kaže sve one stvari koje će biti uvod za stvari sa kojima se mi susrećemo poslednjih godinu, godinu i po dana. A te stvari koje su nastavak njegov izjave, jesu upravo ono što mi danas vidimo u medijima, medijima koje su u najvećem broju pod vlasništvom predstavnika bivšeg tajkunskog režima, koji vrše dehumanizaciju i kriminalizaciju porodice Aleksandra Vučića.

Imali smo pre neki dan izjavu potpredsednika SNS Miloša Vučevića, sa kojom se ja u potpunosti slažem, kao i sve moje kolege, nadam se i evo sada kada gledam svi mi svojim telom potvrđuju, odnosno da je Miloš Vučević prvi koji je olakšao dušu 2019. godine i koji je rekao da postoje paralelni centri moći koji hoće direktno da naude predsedniku Aleksandru Vučiću. Zašto se to dešava? Dešava se zato što je Srbija danas ekonomski jača, ekonomski nezavisna, samostalna, samostalno donosi svoje odluke i predstavlja problem i određenim i spoljašnjim i unutrašnjim centrima moći.

Zašto je nekome bilo potrebno da pravi paralelne strukture u državi u MUP da bi se izvršila potpuna kriminalizacija i dehumanizacija porodice Vučić, pre svega Aleksandra Vučića, a zatim njegovog brata Andreja Vučića uvlačenjem u afere kako bi neko mogao da posle određenog vremena dođe na vlast i preuzme sve zasluge koje smo mi ostvarili od 2012. godine.

Mi te rezultate danas vidimo. Mi vidimo da su pojedini visoki državni, odnosno u to vreme visoki funkcioneri MUP danas u pritvoru. Ne možemo da zanemarimo činjenicu da je predsednik Aleksandar Vučić bio prisluškivan 1882 puta. Ne možemo da zanemarimo činjenicu da su njegovog brata Andreja Vučića pratili određeni pripadnici MUP. Da je neko dostavljao podatke KRIK-u i drugim tzv. nezavisnim medijima o njegovom sinu Danilu Vučiću kako tobože sedi u nekom kafiću i gleda utakmicu. Pa, šta je u tome loše?

Onda kao vrh ledenog breza napravite, odnosno pokušate da izmislite aferu Jovanjica gde vam podršku daju određeni policijski funkcioneri kako je neko morao, odnosno kako su terali Koluviju da direktno optuži Andreja Vučića i time slome Aleksandra Vučića kako bi otišao sa vlasti. Nije ovo prvi put da se dešava.

Kada govorimo o spoljnim centrima moći, ti napadi dolaze iz Crne Gore, oni dolaze iz BiH, oni dolaze iz Hrvatske, ali evidentno je da imaju određenu podršku unutar Beograda i unutar Republike Srbije da sprovedu svoj plan da Srbija ne bude više jaka, nezavisna nego da ona bude slaba, da mora srpski narod uvek da pati i da srpski narod mora da se izvinjava za sve one stvari koje je radila ili koje nije radila.

Zaista molim, pošto smo juče pričali o rebalansu budžeta, da se odvoje veća sredstva i za Ministarstvo unutrašnjih poslova i za Ministarstvo pravde i da jedanput konačno ovo klupko koje ima više slojeva skroz otvorimo i da vidimo ko je bio sve učesnik ovih, ja bih rekao, katastrofalnih napada na porodicu Aleksandra Vučića. Zašto je to nekome trebalo u ovim trenucima i zašto su neki, ja kažem, nadam se da će državni organi ubrzo to otkriti, stvarali pojedine paralelne strukture i u državi i u tajkunskim medijima i u određenim opozicionim blokovima, ali i u određenim strukturama Ministarstva unutrašnjih poslova.

Nadam se da ćemo svi zajedno stati iza ove ozbiljne i odgovorne politike, da se više nikada nećemo sakrivati i da ćemo stati svi zajedno u odbranu i Aleksandra Vučića i Andreja Vučića. Zašto je potrebno nekome da vrši kriminalizaciju brata predsednika prethodnih nekoliko godina, da ga napada, da ga lažno optužuje da ima restorane, da ima vinograde, da ima kafiće, da ima ja ne znam šta? Gde ste vi videli Andreja Vučića da sedi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu? Da li imate i jedan dokaz? Nemate. Zato što vam je potrebno da udarite na članove porodice Aleksandra Vučića, da bi određene paralelne strukture došle na njegovo mesto i kako bi uspele da preuzmu sve one zasluge koje je on stvorio od 2012. godine do danas.

Nadam se da nećemo raditi samo na izmeni zakona koje se odnose na nezavisne institucije. Zašto? Zato što tih nezavisnih institucija nema nigde da osude napade na članove porodice Aleksandra Vučića. Nemate nigde Poverenicu za rodnu ravnopravnost, nemate nigde Zaštitnika građana kada se u dnevnom listu "Danas" objavi naslovna strana protiv Danila Vučića, a nemate ni neke funkcionere SNS da osude takve napade. Oni bi verovatno žešće osudili određene napade da kuče udare na ulici. Nemate ih ni pre mesec dana, nemate ih ni sada.

Mi moramo jedanput da napravimo distinkciju od stvari koje su nam se dešavale do 2012. godine. Mi ne smemo ni na jedan način da postanemo nekadašnja Demokratska stranka, da radimo samo stvari koje ćemo stvoriti da bi stavili sebi u džep. Mi moramo da budemo mnogo napredniji u odnosu na period pre 2012. godine. Ali, zato nam je bitno da imamo jedinstvenu politiku, da nemamo paralelne strukture, da nemamo ljude koji žele iz ćoška da skinu Aleksandra Vučića, da napadnu Andreja Vučića, Danila Vučića, kako bi ga naterali da ode sa vlasti.

Dragi građani, ja vam kažem, sve dok je SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem u Srbiji, ovde odluke neće donositi tajkuni, neće donositi članovi pojedinih paralelnih struktura, neće donositi prljave značke iz Ministarstva unutrašnjih poslova i neće donositi tajkuni i strani ambasadori. Građani Republike Srbije su ovde jedini koji mogu da odlučuju, a ja se nadam da ćemo na predstojećim izborima 2022. godine dati punu podršku politici Aleksandra Vučića, jer je to jedina politika koja obezbeđuje prosperitet i dalji napredak Srbije. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Kesaru.
Sada prelazimo na listu narodnih poslanika.
Prva na listi je koleginica Misala Pramenković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministrice sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su, kao što smo imali prilike čuti, dva veoma važna zakonska rešenja. Jedan se tiče Predloga izmena i dopuna Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, a drugi se odnosi na Zakon o Zaštitniku građana.

I jedan i drugi zakon se direktno tiču prava u pogledu ostvarivanja, zapravo predstavljaju adekvatne mehanizme u pogledu ostvarivanja prava građana i u tom pogledu je svakako interes svih nas, narodnih poslanika, koji prevashodno zastupamo interese građana, da podržimo ovakva zakonska rešenja koji predstavljaju adekvatnu i kvalitetnu dopunu u pogledu funkcionisanja konkretnih mehanizama, odnosno dva veoma važna instituta.

Kada je u pitanju sam Predlog izmena i dopuna Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno o Povereniku informacija od javnog značaja, vidimo da kroz ovo zakonsko rešenje se dodatno učvršćuje pozicija Poverenika, što je veoma značajno u pogledu ne samo veće transparentnosti već i mogućnosti odnosno ovlašćenja koje ovaj veoma važan mehanizam dobija u pogledu mogućnosti da zatraži od relevantnih faktora, dakle javnih institucija, ustanova, da informacije koje je neophodno postave recimo na svojim veb prezentacijama itd.

Sa druge strane, i taj segment donekle kaznene politike koju može u ovom momentu izreći sam Zaštitnik je verovatno adekvatno sredstvo za dolazak do informacija od javnog značaja.

U pogledu Zakona o Zaštitniku građana čuli smo niz izmena koje imaju intenciju prevashodno učvrstiti takođe poziciju Zaštitnika građana sa aspekta nezavisnosti i zastupanja interesa građana, što mu je prevashodno i u opisu same namene i onoga što se očekuje od Zaštitnika građana.

Dakle, Zaštitnik građana je institut koji bi trebao pomoći građanima u momentima kada osete da ne mogu doći do adekvatne pravne zaštite ili do rešenja određenog problema koji ih tišti.

Iskoristila bih priliku da spomenem instituciju lokalnog Zaštitnika građana kao veoma važnu. Dakle, lokalni ombudsman je jako značajan momenat, iako Zakon o lokalnoj samoupravi ne obavezuje lokalne zajednice već daje kao mogućnost. Dobar deo njih se, da tako kažem, odvažio da uspostavi ovaj institut, neki još nisu, ali pitanje lokalnog ombudsmana nekada može biti možda i adekvatno iskorišćeno, odnosno zastupanje građana od strane lokalnih zaštitnika građana možda nekada može u znatnoj meri biti i zloupotrebljeno i na neki način možda ispolitizovano, što se ne bi smelo desiti.

Navešću konkretan primer. Naime, 2016. godine u Tutinu je lokalni Zaštitnik građana napao dvojicu građana, što je presedan i nespojivo sa funkcijom koju obavlja. Upravo u pogledu stručnih, ali i moralnih kvaliteta, kada spominjemo potencijalne kandidate, kako za nacionalne tako i za lokalne zaštitnike građana, ti kvaliteti su nešto što treba biti odlika takvih osoba. Dakle, pored stručnih kvaliteta, moralni kvaliteti su ti koji su veoma značajni, posebno u manjim lokalnim zajednicama, gde se ljudi obično znaju, prepoznaju jedni druge i onda pitanje je da li neko može imati poverenja i da li ima hrabrosti da se obrati zapravo osobi za koju možda sumnja da će na najbolji mogući način zastupati interese.

U tom pogledu želim reći da se nekada određena ovlašćenja ili funkcionisanje određenih organa nekako sa centralnog nivoa prema lokalu znaju malo pogubiti u pogledu doslednosti i u pogledu osećaja odgovornosti. Zato je jako važna koordinacija i saradnja između nacionalnog Zaštitnika građana sa lokalnim zaštitnicima građana.

Recimo, neke savremene zemlje su uvele i veći opseg ombudsmana, odnosno zaštitnika građana, pa postoje, recimo, zaštitnici građana isključivo koji se bave pravima deteta, osoba sa invaliditetom, itd. To je primer dobre prakse, gde ćemo verovatno u nekom budućem periodu i mi težiti takvim nekim izmenama i dopunama i unapređenjima ovog instituta, ukoliko to, normalno, konkretne prilike budu zahtevale. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeća je koleginica Sanja Jefić Branković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom današnjem izlaganju pre svega osvrnuti na Zakon o Zaštitniku građana.

Kao što su kolege već pomenule, njegov značaj je neupitan. On je u naš pravni sistem, odnosno poredak, uveden 2005. godine, dakle pre Ustava koji je sada važeći, a 2006. je sadržao izvesne odredbe koje se odnose na Zaštitnika građana i s tim u vezi 2007. godine imamo Izmenu i dopunu ovog zakona.

Očigledno da sve ove izmene nisu u dovoljnoj meri pratile evropske pravne tokove u tom smislu i da postoji potreba da se donese jedan ovakav zakon. Istovremeno, Evropska komisija jed u više navrata u svojim godišnjim izveštajima o napretku Srbije, isticala stav po kome Srbija mora da donese novi zakon o Zaštitniku građana, koji će unaprediti njegovu nezavisnost, ali i efikasnost u radu.

Istorijski posmatrano retko koja institucija je doživela tako veliku popularnost i rasprostranjenost kao što je institucija ombudsmana, i ovlašćenja koja ombudsman ima još od uvođenja u Švedskoj davne 1809. godine, suštinski se nisu mnogo menjala do danas. Njihov značaj posebno dolazi do izražaja kada govorimo o ombudsmanima na lokalnom nivou.

Dolazim iz Niša, Niš ima svog ombudsmana, odnosno, zaštitnika građana, i mogu da kažem da su izveštaji koje on podnosi skupštini jedinica lokalne samouprave i te kako važni, jer ukazuju na to u kojoj meri dolazi do kršenja prava građana, a posebno se primedbe odnose na rad javno komunalnih i javnih preduzeća čiji je osnivač lokalna samouprava.

Kao što i sam naziv kaže ombudsman, odnosno zaštitnik građana, koja je kao što sam pomenula, u naš sistem uvedena po švedskom modelu, on u bukvalnom prevodu znači - onaj koji ima sluha za narod. Upravo to možda daje neku dodatnu težinu, ali i značaj u postupanju Zaštitnika građana prilikom rešavanja problema.

Potreba za zaštitom ljudskih prava, ali i potreba za nekom spoljašnjom kontrolom rada uprave, utoliko je značajnija ukoliko uzmemo u obzir savremeni koncept, da kažem, kreiranja država uopšte u kome čovek zauzima centralno mesto.

Vreme je jednostavno pokazalo, da je upravo ombudsman taj koji je oličen u jednoj instituciji i zapravo, tu pomoć i podršku i treba da pruža. Zato bih definisala ombudsmana kao osobu kojoj je dat institucionalni karakter, ali to istovremeno nije ni inokosni ni kolektivni organ, već organ ad persona, odnosno organ koji podrazumeva ličnost i instituciju i koji iza sebe ima odgovarajuću stručnu podršku i pomoć.

Skup nadležnosti kojima raspolaže Zaštitnik građana, po mom mišljenju, sasvim je dovoljan da ukoliko se te nadležnosti koriste onako kako su predviđene, obezbedi napredak i pomak u zaštiti prava građana, ali i sprečavanju diskriminacije i unapređenju rada javne uprave uopšte.

Ne želim da umanjim značaj nekih drugih nezavisnih institucija, ali u oblasti zaštite svojih ljudskih prava, građani se najviše odnosno, prvo obrate Zaštitniku građana, što znači da ga prepoznaju kao instituciju koja im može pružiti odgovarajuću pomoć. Možda je razlog za to delokrug rada samog Zaštitnika građana, sa jedne strane, a sa druge strane, možda razlog leži u tome što su postupci pred ovom institucijom potpuno besplatni i lišeni nekih strogih formalnih, da kažem, zahteva koje prate neke druge postupke.

Sa stanovišta zaštite specifičnih ranjivih grupa i njihovih prava, naročito važnu ulogu Zaštitnik građana ima prilikom podnošenja izveštaja, ali i inicijativa za izmenu određenih propisa. Na osnovu izveštaja koje možemo da pročitamo iz prethodnih godina, možemo reći da Zaštitnik građana upravo u toj oblasti ima i najviše uspeha. Pomenuću jednu takvu aktivnost koja je sprovedena prilikom istraživanja u vezi sa sprovođenjem Strategije za unapređenje položaja Roma za period 2009. - 2015. godine, i to istraživanje je pokazalo da od svih predloženih i predviđenih mera samo dve imaju smisla. Kao rezultat reakcije Zaštitnika u tom slučaju došlo se do sačinjavanja jednog posebnog izveštaja o sprovođenju Strategije koja je kasnije dala odgovarajuće rezultate.

Za kraj, složićete se sa mnom, ukoliko se od osobe koja radi na šalteru neke od jedinica lokalne samouprave bude ljubazna i daje informacije koje su neophodne svim građanima, ako se od profesora očekuje da prenose svoje znanje i objektivno ocenjuju svoje učenike, ako se od lekara očekuje da leče pacijente i da brinu o njihovom zdravlju, onda se i od Zaštitnika građana očekuje da sprovodi ona ovlašćenja koja su mu data, odnosno da zaštiti prava građana onde gde je to u njegovoj nadležnosti.

Upravo, od onih koji vode ove nezavisne institucije, očekuje se da i snagom svog autoriteta, ali i načinom na koji oni svoj rad predstavljaju u javnosti, jer ćemo samo tako stvoriti zaista pravu sliku o tome kakav je njihov rad, a taj kvalitet će se odraziti i na kvalitet pružanja što bi bilo u opisu posla. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći narodni poslanik mr. Đorđe Kosanić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana ministarko Obradović, neću reći dobro došli u Skupštinu, jer ovo je vaša kuća. Bili ste odličan poslanik, a danas svakako odličan ministar, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava o dva veoma važna predloga zakona.

Prvi Predlog zakona o Zaštitniku građana i drugi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Naravno, poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržaće pomute predloge zakona, koji su svakako još jedan primer o angaženosti naše zemlje da ljudska prava budu prioritet, sa jedne strane, gde je pravo svakog građanina lažno bez obzira na nacionalnu pripadnost. Isto tako, da smo kao društvo dovoljno odgovorni i zreli da gradimo zemlju koja će pružiti jednake šanse za sve u skladu sa modernom i demokratskom Srbijom za kakvu se svakako svi zalažemo.

Vraćajući se na same predloge zakona iz ove objedinjene rasprave, kažem, dva veoma važna predloga zakona, ali danas će moje izlaganje biti fokusirano na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Novi zakon, svakako treba da reši jedno goruće pitanje, a to je da li su javne institucije spremne da poštuju zakon. Zakon je inače donesen pre 17 godina. Imao je neke izmene, kao što smo čuli, 2007, 2009. i 2010 godine, ali mnoge stvari nisu obuhvaćene ovim zakonom. Potrebna je korekcija zakona. Tako da imamo i neke, svakako institucije koje su u međuvremenu formirane, a nisu obuhvaćene ovim zakonom.

Dakle, kao što sam rekao, ministarka, Zakon je star 17 godina, i postoji veliki prostor da se ovaj Zakon unapredi u interesu svih naših građana.

Glavni problem u postojećem Zakonu jeste upravo izvršenje Poverenikovih zahteva. Rekli smo da budemo kritični i da kažemo šta su problemi. Čak i kada neki organ uskrati informacije nekom čoveku, Poverenik donese rešenje kojim se zahteva da se one dostave. Oni to ne učine.

Predložene izmene zakona uspostavljaju mehanizam koji treba da dovede do toga da organi vlasti postupaju u skladu sa svakako svojim obavezama. Jedna od bitnih izmena koja dolazi upravo od Poverenika, institucije koja je formirana, ako se ne varam, 2005. godine, je da se ovoj instituciji povere veća ovlašćenja, naravno mislim prvenstveno na inspekcijski nadzor, ali i neke novčane kazne.

Svakako će to doprineti bržem dolasku do informacija, veću proaktivnost vlasti, uz istovremeno omogućavanje zloupotreba kojih je do sada svakako bilo.

Kao što sam rekao, uloga Poverenika postoji od 2005. godine. Ona nikada nije bila, da kažem, beznačajna, ali se u praksi ona svodi na ulogu jednog drugostepenog organa, jer nije u stanju da kao nezavisni državni organ građanima obezbedi informaciju. Prema važećim propisima Poverenik nije u mogućnosti ni da omogući prinudni pristup informacija od javnog značaja nekog organa javne vlasti ukoliko je građanin tražio neke podatke i nije ih dobio.

Ministarka, šta to praktično u praksi znači? Evo, ja recimo dolazim iz Kragujevca. Neki Kragujevčanin je tražio od nekog javnog organa da dobije neku informaciju. Dobio je odgovor da ne raspolažu tom informacijom, a postoje indicije, recimo, da ipak je ta informacija dostupna. Poverenik nema mehanizme da izvrši nadzor i da proveri da li je to tako.

Upravo će novim zakonom to biti omogućeno. I to je dobro, s obzirom da želimo otvoreno društvo, kako ste vi već rekli, u kom će građani moći da budu obavešteni o svim informacijama za koje smatraju da su svakako od javnog značaja.

Isto tako, gospodin Poverenik Marinković, sa druge strane je često pričao, mi smo to podržavali, da želi neku vrstu teritorijalne decentralizacije institucija Poverenika. Da Poverenik malo više obilazi Srbiju, da napusti Beograd, da ima područne jedinice u nekim regionalnim centrima gde bi građani mogli da podnesu žalbe.

Evo, opet kažem, dolazim iz Šumadije. Recimo, da Šumadija bude Kragujevac gde bi svako mogao da dobije informaciju, a time bismo uštedeli i novac i vreme građana i države.

Upravo ovim zakonom daje se Povereniku mogućnost da otvori kancelarije izvan sedišta, izvan Beograda, i u drugim mestima. Time se uspostavlja jednakost svih građana širom Srbije.

Na samom kraju, ministarka, što se tiče EU i našeg usaglašavanja sa njom, iako smo, ja mislim da smo mi davno ispunili sve zahteve i davno smo trebali da uđemo u EU, ali Srbije je u sklopu reforme javne uprave podržava nezavisnost institucija, reforma je u EU ocenjena kao pozitivna i EU je konstantno pružala pomoć u radu oslanjajući se na pozitivna iskustva dobre prakse u svojim zemljama.

Na samom kraju samo da kažem da će svakako poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati pomenuta dva predloga zakona veoma važna, jer mi iz JS uvek podržavamo rešavanje problema koji se tiču običnog čoveka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik i potpredsednik Skupštine, Stefan Krkobabić.
Izvolite.