Poštovani predsedniče, poštovani narodi poslanici, želim samo nekoliko reči da kažem o ovoj temi iz jednog drugog ugla nezavisno u odnosu na uticaj na životnu sredinu. Postoje neki propisi i procedure koje su predvideli kako se u ovakvim slučajevima postupa od strane države.
Moja koleginica Irena malopre je objasnila vezano za obuhvat prethodne stvari koje se moraju uraditi pre procene uticaja na životnu sredinu. Ali, moram reći jednu stvar, ne samo fakulteti, ne samo stručna javnost, ne mi, nego svaki građanin Srbije u toku javnog uvida, kada bude prezentovana studija uticaja na životnu sredinu, imaće učešće. Tako da, od strane Vlade Republike Srbije, biće obezbeđena potpuna transparentnost čitavog postupka, i nemojte da imate nikakve sumnje u to.
Za nekoliko minuta biće tu prisutan i ministar prosvete i nauke, gospodin Ružić, pa će vam on moći detaljnije govoriti o Rudarskom fakultetu. Ali, svaka insinuacija, ovo mene podseća na onu situaciju šta bi bilo kad bi bilo. Mi u ovom trenutku nismo videli studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, u kojoj moraju biti sadržani i tehnološki procesi, način regulisanja eventualnih problema koji se mogu desiti kao akcidenti. Tako da, kada to bude na dnevnom redu, onda možemo pričati o konkretnim stvarima.
S druge strane, da, kako je i najavljeno, tako će i biti, tako će se i desiti, kada bude studija pred nama, onda će se odrediti i vreme održavanja referenduma, i nemojte biti uopšte ni u jednoj dilemi, ovakva stvar će biti prvi put na prostoru Republike Srbije da se o jednom ovakvom projektu odlučuje i svi građani će biti uključeni u to.
Što se tiče ugla poljoprivrede, naravno da na svakom prostoru gde dolazi do izgradnje bilo kog industrijskog postrojenja mora biti uključeno i Ministarstvo poljoprivrede, pre svega preko svoje Uprave za poljoprivredno zemljište, u pogledu eventualnih reperkusija koje to može imati na samo zemljište na kome se eventualno gradi bilo kakvo postrojenje, na njegovu okolinu, bližu i dalju, i uopšte kako to može uticati eventualno i na vodotokove.
Nemojte zaboraviti da bez saglasnosti nauke u ovom delu ne može biti nikakve realizacije sve dok sve relevantne institucije ne daju odgovor na pitanja koja će se otvoriti kroz studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Zahvaljujem.

Poslanik Glišić ima reč.

Potrebna je opreznost kada je „Rio Tinto“ u pitanju i zato sam i uveo u uvodnom delu ovaj deo vezan za njihovu ličnu kartu, šta su radili na drugim mestima u svetu, samim tim mi imamo razloga da budemo vrlo oprezni, u najmanju ruku, kad su oni u pitanju, bilo da nešto obećavaju, bilo da negde vrše uticaj u neke naše institucije, a pogotovo kada uzmemo u obzir i to da pripadaju jednom političkom bloku koji nama radi direktno protiv nas KiM. Mislim, oni su deo tih država i tog koncepta koji se pokazao kao neprijateljski prema nama.
Onda, naravno, dolazimo u situaciju da postavljamo pitanje hoće li naša država moći da iskontroliše sve ono što su oni obećali?
Žao mi je što ministarka Mihajlović nije tu, jer na prethodnim razgovorima sa premijerkom Brnabić, postavio sam pitanje na koje nisam dobio odgovor, o tome da li je tačno da mi u rudarstvu imamo samo pet rudarskih inspektora koji danas funkcionalno kontrolišu preko 300 kompanija rudarskih koje rade po Srbiji?
To je zato što smo upali u zamku ideje o slaboj državi, o tome da država ne treba da bude jaka i prisutna. To je taj koncept koji imamo već 30 godina ovde, umesto da pravimo jaku državu, koja će štititi interese građana.
Znači, ako nemamo inspektore, ako dozvolimo da kroz naše institucije vršljaju lobisti „Rio Tinta“, koje je pokazalo kako se odnosi prema ekologiji i ljudima u svetu, mi smo onda u velikom problemu i mislim da crveni alarm mora da bude upaljen i da moramo da vodimo računa o tome. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Nedimoviću, ne možete sada, pošto je ovo kraj.
Ja samo da dodam da ovo o čemu je govorio gospodin Glišić, mi pripremamo, tu je ministarka Marija Obradović, njeno ministarstvo priprema, u dogovoru sa Venecijanskom komisijom, Zakon o referendumu, apropo onoga što ste pitali.
Istina, taj referendum se nas, pre svega, ticao zbog promena Ustava, ali svakako se tiče i svih drugih pitanja koja će biti aktuelna.
Što se tiče vašeg pitanja, vezano za litijum, Jadar i sve ostalo, dozvolite mi samo da dam jednu opasku. Ja se dugo godina bavim politikom. Kao što znate, bio sam aktuelan i u vreme kada su dolazili i kada je bila svetska vest kako imamo velike kapacitete u tom delu Srbije. Ja prosto ne mogu da verujem da li se za ovih 10, 15 godina nešto promenilo u svetskoj nauci, pa je sada to postalo štetno?
Kako sad oni koji su hvalili sve te projekte, sad odjednom kažu da je to izuzetno štetno za našu zemlju? Mislim, sve je moguće, ali mislim da se malo više promenila politička pozicija nekih ljudi kad govore o svemu tome.
Sve u svemu, ja se sećam, bio sam premijer, kada se o tome razgovaralo, a bio sam i prvi potpredsednik Vlade od 2008. do 2012. godine, a pretpostavljam da su aktivnosti na ovome krenule još i ranije.
U svakom slučaju, naravno da treba zaštititi životnu sredinu. Uopšte nemam nikakve dileme oko svega toga, ali treba odvojiti šta je politika a šta je zaista zaštita životne sredine.
Malo sam zloupotrebio funkciju predsednika Skupštine, ali eto, u toj sam poziciji, šta da radim.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani potpredsednici Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, na početku želim da članovima Vlade, predsednici Vlade i potpredsednicima i svim ministrima čestitam godinu dana uspešnog funkcionisanja.

Moje prvo pitanje upravo ide u tom smeru. Pitanje je upućeno prvom potpredsedniku Vlade, koji pretpostavljam menja predsednicu, i ministru finansija. Kakav je vaš utisak posle godinu dana, a možemo da napravimo jedan presek stanja, radili smo manje-više u vanrednim okolnostima zbog pandemije prouzrokovane kovid virusom, da li ste zadovoljni? Koji su najveći uspesi Vlade Republike Srbije u proteklih godinu dana? Šta je to sa čim mi koji smo glasali za ovu Vladu, kao i građanke i građani mogu da budu zadovoljni? I da li postoji nešto što smo propustili, nešto gde smo mogli možda brže i bolje da reagujemo?

Moje drugo pitanje je takođe upućeno prvom potpredsedniku Vlade ili nekom drugom ko je zadužen, kao i ministru finansija. Znači, ono što najviše zanima sada građanke i građane jeste kako se odvija situacija sa kovidom? Kakve su projekcije? Imamo uvođenje tzv. kovid propusnica. Kako će se to odraziti na privredu?

Pre neki dan smo ovde usvojili rebalans budžeta koji je prouzrokovan našim privrednim rastom, da li do kraja godine možemo očekivati dalji rast ili će nas možda uvođenje nekih novih kovid mera zaustaviti u tom privrednom rastu? Naprosto, kakva su očekivanja i šta će Vlada preduzeti povodom toga? Hvala vam.

Hvala vama, gospodine Tandir.
Ko se od predstavnika Vlade javlja za reč?
Reč ima ministar Ružić.
Izvolite.

Zahvaljujem, narodni poslaniče.
Dakle, što se tiče vašeg pitanja u vezi sa ovom proteklom godinom i koliko je Vlada Republike Srbije u odnosu na ono što su bili proklamovani ciljevi u svim sferama društva uradila, ja bih mogao da dam, ne paušalno, već rekao bih objektivnu ocenu da smo u okolnostima u kojima smo se kao društvo nalazili, uradili mnogo.
Ako govorimo o spoljnopolitičkom mislim da smo upravo nastavili sa afirmacijom državotvorne politike sa jasnom i argumentovanom borbom u međunarodnoj areni za očuvanje državnog interesa i uvažavanje državnog razloga koji je veoma značajan za Republiku Srbiju.
Što se tiče svih ostalih resora, rekao bih da je mnogo toga, iako smo unapred bili svesni da će praktično ovaj mandat biti oročen, niko to nije prepuštao slučaju, nego smo zahvaljujući predsednici Vlade i naravno čitavom timu, upravo mnogo dinamičnije pristupili realizaciji mnogih važnih projekata, da ne govorim sada u ime ostalih kolega u svim ostalim resorima.
Kada govorimo i o našem privrednom rastu i onome što je i ministar Mali prethodnih dana govorio obrazlažući rebalans budžeta, mislim da smo jedna od retkih država da upravo u vreme trajanja kovid pandemije uspevamo da beležimo očigledan rast i ako se ne varam preko 70% direktnih investicija u regionu zapadnog Balkana upravo otpada na Republiku Srbiju. Dakle, mi jesmo jedna od najatraktivnijih destinacija za investicije.
Što se tiče vašeg drugog pitanja, s obzirom da sam uveren da će i moje kolege, naročito gospodin Mali, obrazlagati ovaj deo koji se tiče njegovog resora, što se tiče drugo pitanja korona virusa i koji su planovi, koje su mere koje predlažemo. Ono što svakako mogu da kažem to je da Krizni štab vrlo temeljno razmatra sve modele koji su komplementarni potrebi da izborimo sa ovom pošašću. Trudimo se da vodimo računa i o privrednom rastu, ali pre svega se trudimo da vodimo računa o zdravlju nacije. To je nešto što je prioritet svih prioriteta.
U tom smislu mere koje jesu predložene i mere koje su bile i ranije predlagane i koje su na snazi pre svega moraju biti poštovane. Inoviranje tih mera uvođenjem kovid propusnica svakako jeste refleks jednog stanja u kome se nalazimo, gde praktično po brojkama vidimo da dolazi do pogoršanja u tom smislu i do nažalost većeg manevra za mutaciju samog virusa imajući u vidu da još uvek taj procenat imunizacije, odnosno vakcinacije ili vakcinisanih građanki i građana u opštoj populaciji nije dovoljno visok da bismo mogli da izađemo na neku zelenu granu.
Iz perspektive ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja mogu da kažem da je obrazovni sistem još uvek veoma vitalan, rezistentan prema ovom virusu i da smo prethodnih dana i kolega Lončar, naravno i mi u ministarstvu i predstavnici „Batuta“ i tim za škole imali seriju sastanaka u vezi sa eventualnim merama koje će biti predmet rasprave na sednici Kriznog štaba početkom iduće nedelje.
Koliko i na koji način se upravo ova pandemija odražava i na naš ekonomski rast i uopšte na privredu i na sam društveni, rekao bih život, svakako svi smo svedoci toga, ali mislim da Vlada Republike Srbije čini sve, pre svega Ministarstvo zdravlja, naravno i RFZO, i svi koji su referentni da se tim problemom bave, da na najbolji mogući način odgovorimo na ove izazove. Jedini način da na pravi način odgovorimo na izazove to je jedan mnogo viši stepen individualne odgovornosti, solidarnosti prema drugima i podizanje svesti o tome koliko je u stvari vakcina jedna civilizacijska tekovina jedini način da se sa ovom pošašću izborimo.
Uvek koristimo tu priliku i svaku priliku da apelujemo na sve građane koji nisu do sada se vakcinisali da to i učine.

Hvala.
Reč sada ima ministar Mali.

Hvala puno.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pitanje je bilo oko toga šta smatramo da smo u oblasti ekonomije, u oblasti privrede najbolje uradili u proteklih godinu dana, dakle za privih godinu dana rada ove Vlade.
Mislim da je to jedno veoma dobro pitanje s obzirom da okolnosti u kojima se našla, ne samo srpska, nego celokupna privreda, privreda celog sveta. Dakle, od kada je pandemija Kovida 19 krenula ceo svet je u jednoj globalnoj krizi koja nikada nije u istoriji zabeležena u smislu masovnog otpuštanja, zaustavljanja svih proizvodnih procesa, zdravstvene pandemije koja je izazvana Kovidom 19.
Dakle, u tim najtežim, rekao bih i nikada izazovnijim uslovima, predsednik Vučić je definisao ako se sećate, još polovinom prošle godine, dva prioriteta i dva fronta, borbu za zdravlje građana Srbije i borbu za očuvanje naše ekonomije.
Kada je počela kriza izazvana korona virusom, ako se sećate Srbija je bila jedna od prvih zemalja u svetu koja je obezbedila i dovoljan broj respiratora, lekova, opreme. Kada su krenule vakcine bili smo prva zemlja u Evropi koja je nudila sve četiri vakcine građanima Srbije. Tako da smo maksimalno sve učinili ka tome kako bi sačuvali zdravlje i živote ljudi.
Podsetiću vas takođe da smo kao nikada pre izgradili tri potpuno nove kovid bolnice. Svaka od njih, izgradnja je trajala oko 4 meseca. Ja se ne sećam da je ikada bilo da Srbija tako brzo reaguje i da u tako kratkom vremenskom periodu izgradi potrebne kapacitete koji su u ovom slučaju verovatno spasili hiljade života.
Ne treba da govorimo ni u prilog tome da, kao što znate, o tome smo pričali tokom izlaganja oko rebalansa budžeta pre samo dva dana, dakle mi trenutno gradimo i prvi u jedinu, rako bih, fabriku vakcina u regionu. Bićemo jedina zemlja u regionu koja će od marta meseca naredne godine proizvoditi svoje vakcine.
Dakle, to vam dovoljno govori sa kolikom smo ozbiljnošću prišli problemu rešavanja Kovida 19. Ono što, ja nisam ekspert u tome, govore razni lekari, na kraju krajeva svi to možemo da pročitamo, da je Kovid 19 nešto sa čime treba da naučimo da živimo i ono što mi radimo, radimo sa željom da dugoročno ublažimo negativne posledice tog Kovida 19 u smislu i nabavke potrebnih lekova, nabavke potrebne opreme, izgradnje bolnica. Mi smo u rebalansu budžeta obezbedili novac i za završetak i potpuno opremanje Kliničkog centra Srbije ovde u Beogradu koji će biti gotovo za par nedelja.
Dakle, dugoročno, najvažnija je ta fabrika vakcina koja će nam dati i obezbediti, ne samo stabilnost, nego i jednu preko potrebnu suverenost kada, ne dao Bog, dođe neka sledeća kriza.
Ono što je kada je ekonomija u pitanju drugačije u odnosu na sve prethodne vlasti, ja bih rekao ili sve prethodne krize sa kojima smo se suočavali, to je ta odlučnost i brzina sa kojom je Vlada Republike Srbije, sa kojom je predsednik Vučić i svi mi na kraju krajeva reagovali kada se pojavila pandemija korona virusa i kada je najvažnije stvar bila sačuvati radna mesta, sačuvati proizvodne kapacitete, izbeći te crne scenarije, koje ste imali priliku da vidite u mnogo većim razvijenijim zemljama, nego što je to Srbija. Dakle, u Americi gde su desetine miliona ljudi ostali bez posla, zatvorene firme, izgubljena radna mesta, stala ekonomija, jedan kolaps jedne privrede ili privreda za koju ne biste očekivali, s obzirom da su razvijenije od naše, da na takav način padnu, one su pale. Pale su na prvi udar korona virusa, u prvoj polovini prošle godine.
U Srbiji se to nije desilo. Ako se sećate i to je, po meni, najveći uspeh ove Vlade, u proteklih godinu dana, bar kada je ekonomija u pitanju, a to je da smo jednim, prvim, nakon toga drugim i ove godine trećim paketom mera podrške i privredi i građanima, ukupne vrednosti od preko osam milijardi evra, to je skoro 18% našeg godišnjeg BDP-a, dakle sa osam milijardi evra, mi smo podržali i našu privredu, podržali i naše građane, da vas podsetim prošle godine isplatom 100 evra, isplatom šest ili sedam minimalnih zarada za privatni sektor, dakle za one koji su bili najugroženiji, mikro, mala i srednja preduzeća, preduzetnici. Ove godine takođe, ako pogledate, i dalje nam je treći paket, koji sprovodimo u toku. Dakle, mi ćemo sada 1. novembra, u ponedeljak već isplatiti sve penzionere sa ovih obećanih 30 evra, 2. i 3. novembra isplatićemo sve građane koji su se prijavili za pomoć od 30 plus 30 evra i otvorićemo još jednu prijavu za 20 evra u decembru mesecu, koju ćemo takođe isplatiti svim punoletnim građanima Srbije.
Ono što je meni posebno važno, o tome ste na kraju krajeva kao narodni poslanici i glasali pre dva dana, taj novac je u budžetu, odnosno u rebalansu budžeta koji ste usvojili.
Kada pogledate kako je Srbija reagovala apsolutno u pravom trenutku na pravi način, targetirano, ciljano i pogledajte efekte koje smo ostvarili, mi ćemo ove godine imati stopu rasta našeg BDP od preko 7%. Krenuli smo sa šest, pa sa šest i po, a sada smo već na tome da će nam rast naše ekonomije biti preko 7% uzimajući u obzir minus 0,9 iz prošle godine, što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Mi ćemo kada saberemo prošlu i ovu godinu sigurno imati i biti pozicionirani kao jedna od najbolje ili najbrže rastuće ekonomije u Evropi.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, a kada je to Srbija bila pobednik u ekonomiji? Dakle, skoro se nije desilo. Mi sada jesmo. Sa jedne strane, to je pokazalo koliko nam je ekonomija otpornija, jača, koliko su fabrike koje su otvarane, a predsednik Vučić ih je otvorio skoro 250 samo za ovih proteklih nekoliko godina, koliko su one otpornije na krizu, koliko su na zdravijim osnovama napravljene. Mi nismo imali te crne scenarije da imamo desetine hiljade ljudi koji su ostali bez posla. Nama je stopa nezaposlenosti danas ista kao i 2019. godine pre krize. Imamo stopu rasta koja je nikada veća, nikada viša, a pri tome smo svako svoje obećanje koje smo dali ispunili, u dan i u dinar. Nije to bilo jednostavno da reagujete na pravi način, da pokušate da budete bolji od drugih razvijenih zemalja. Mi smo u tome uspeli i slika naše privrede, slika naše države danas je potpuno drugačija nego pre samo par godina. Naravno, nije to slučajno. Ovo je rezultat jedne odgovorne ekonomske politike koju je još predsednik Vučić započeo kada je bio predsednik Vlade. Prošli smo svi zajedno kroz teške reforme od 2014. godine. Prošli smo kroz reforme fiskalne konsolidacije, u jednom trenutku smanjenja plata, smanjenja penzija jer nam je prethodna vlast ostavila haos u javnom sistemu. Nismo imali ni za penzije da isplatimo tog meseca i onda pogledajte te teške mere, teške reforme, izmene Zakona o radu itd. koje su dovele do toga da mi četiri godine za redom do 2020. godine imamo suficit u budžetu. Smanjili smo i isplatili one stare skupe kredite koje je neko pre nas uzimao. Stvorili smo dovoljnu rezervu da možemo da reagujemo kada je kriza u pitanju kao da smo znali da će kriza da dođe i onda pogledajte 2020. godine – došla je kriza, nažalost, ali Srbija je reagovala jako odlučno sa dovoljnim rezervama, pokazala da imamo novca na računu, da imamo zdrave javne finansije, da smo mnogo jači nego što smo ikada bili i uprkos osam milijardi evra koje smo uložili, podržali našu privredu kako bi umanjili negativne posledice Kovida 19 mi smo potpuno stabilni i nemamo nikakav problem ni u jednom makroekonomskom indikatoru.
Dakle, nama će do kraja ove godine, i za to ste, uvaženi poslanici glasali pre dva dana, u rebalansu budžeta jasno stoji da će nam udeo javnog duga u BDP krajem godine biti 58,2%, daleko ispod 60% koji je nivo mastrikta, a mnogo veće razvijenije zemlje odavno su taj nivo prešle. Nemačke je već na 80, 90%, Hrvatska takođe, Crna Gora je prešla 100%, Francuska, Italija, Španija 120, 130, 160% javnog duga u odnosu na BDP, a mi smo vodili računa o svakom dinaru. Vodili smo računa o svakoj meri koju smo preduzeli, svako obećanje koje smo dali ispunili smo u dan i u dinar bez da smo na bilo koji način ugrozili makroekonomsku stabilnost.
Pred vama je, uvaženi narodni poslanici, za par dana biti i budžet za 2022. godinu. U tom budžetu smo rekli da idemo na dalje smanjenje deficita. Dakle, ići ćemo negde na 3% deficita. Udeo javnog duga u BDP do kraja naredne godine ciljamo da bude 55,5%. Do kraja ove godine je 58,2%, naredne godine još niže, a setite se samo onih iz prethodnih vlasti kada je javni dug bio, koji smo mi nasledili, i preko 70%, kada su neke obveznice koje su oni izdavali koštale građane Srbije 7,25% godišnje. Jedna zelenaška kamata koju je Republika Srbija plaćala, koju su građani Srbije plaćali, a u to vreme, da vas podsetim neki iz te vlasti su takođe novac trpali u svoje džepove i oni se bogatili, a na račun i teret građana Srbije.
Mi smo imali ovde diskusiju pre dva dana, samo da vas podsetim, i oko kursa i oko inflacije. Da vas podsetim još jedanput uvaženi građani Srbije – od 2008. godine do 2012. godine inflacija je bila dvocifrena, godišnje 10, 11, 12%, kurs je od januara 2008. godine sa 81 dinar za evro u avgustu 2012. godine, ako se ne varam, porastao na 119 dinara. To je potpuno neodgovorna ekonomska politika, šta god da je neko i tada dobio od povećanja plata i povećanja penzija izgubio je kroz visoku inflaciju i kroz pad kursa, odnosno pad vrednosti dinara.
Takav slučaj danas nemate. Takvu ekonomsku politiku danas nemate. Ako pogledate poslednjih sedam godina kurs je potpuno stabilan. Više nemate razloga da menjate dinare u evra kao što ste imali pre samo 10 godina. Ako pogledate inflaciju, takođe 1 do 2%. Sada je globalna inflacija malo porasla. Svi kažu da je to kratkoročno, ne zbog visoke potrošnje, nego zbog problema u lancima snabdevanja. Sa strane troškova dolazi ova inflacija i ono što i MMF kaže – biće krajem drugog kvartala sledeće godine smirenje cena takođe, ali i za to smo se pripremili.
Mi smo u januaru mesecu ove godine, ako se setite januara meseca – pandemija korone, rešili i doneli odluku da povećamo penzije za 5,9%, da povećamo plate za 5%, da povećamo minimalnu zaradu za 6,6%. Ovog januara pre devet meseci, a doneli smo odluku u septembru mesecu ove godine da minimalnu zaradu povećamo za 9,4% 1. januara 2022. godine. Pogledajte sada u uslovima kada najveći broj privreda zemalja pokušava da se nekako izbori sa kovidom.
Mi ne zaboravljamo ono što je prioritet naše Vlade, a to je podizanje životnog standarda građana Srbije, gde imate iz godine u godinu, uprkos pandemiji Kovida 19 povećanje plata, povećanje penzija, povećanje minimalne zarade.
Sa povećanjem minimalne zarade od januara 2022. godine idemo po prvi put na preko 35.000 dinara. To je 300 evra. Godine 2011. i 2012. minimalna zarada u Srbiji bila je 15.700 dinara, dakle više nego duplo za evo samo desetak godina, a imali smo godine fiskalne konsolidacije, imali smo poplave, ako se sećate 2014. godine, imamo i sada ovu pandemiju Kovida 19.
Uprkos tome vodili smo računa o svakom čoveku, vodili smo računa o svakom građaninu Srbije i pokazali smo na koji način može i treba da se reaguje kada je kriza u pitanju. I to je po meni najveći uspeh ove Vlade kada je ekonomija u pitanju. Ovde mogu da pričam sada još satima ako treba i oko toga šta na to kaže MMF, šta o tome govori Svetska banka, šta o tome govori Evropska komisija. Mogu takođe da pričam o onome što će verovatno i ministarka Vujović govoriti, a to su zelene obveznice.
Dakle, verovali ili ne, u doba kada i dalje vlada globalna ekonomska kriza, mi smo izašli na tržište kapitala, emitovali smo tzv. zelene obveznice, obezbedili smo novac. Dakle, ne samo da pričamo o tome da hoćemo i fabrike za pročišćavanje otpadnih voda, da hoćemo da investiramo u energetski efikasne projekte, da hoćemo da investiramo u održivi energetski razvoj, nego samo čak i obezbedili novac za to. I opet ćemo u budžetu za narednu godinu imati nikada više novca koji je usmeren ka ekologiji, ka onome što treba u budućnosti da učini našu zemlju čistijom i boljom za život.
Na to MMF kaže – kapa dole, svaka čast. Ja sam pre dolaska u Skupštinu imao i razgovor sa potpredsednicom Svetske banke koja takođe kaže - Srbija je ispred svih, kada je zelena agenda u pitanju i kada je ovaj region u pitanju.
Zašto ovo govorim? Zato što su prioriteti drugačiji. Dakle prioriteti koji su vezani za spasavanje života, za zdravlje naših građana su tu prisutni, ali hoćemo da nestajemo i da se bez obzira na to i dalje borimo za bolju ekonomiju, da se borimo za bolje uslove poslovanja i da se borimo za svako novo radno mesto, za veće plate, za veće penzije.
Evo daću vam još jedna primer. Pošto možemo da govorimo i treba da razgovaramo o projektima koje je Vlada Republike Srbije uradila u proteklu godinu dana. A, recite mi sada, kada se više gradilo nego sada? I to u doba globalne najveće ekonomske krize ikada.
Dakle, mi sada u ovom trenutku imamo sedam autoputeva i brzih saobraćajnica koje se grade. Gradi se Moravski koridor, glasali ste uvaženi poslanici o tome da više novca izdvojimo do kraja godine, pošto radovi idu i brže od planiranog i mi ćemo do marta meseca sledeće godine imati autoput od Pojata ka Kruševcu. Gradi se Preljina – Požega, deo „Koridora 11“, gradi se Valjevo – Lajkovac, gradi se Ruma – Šabac – Loznica, gradi se Fruškogorski koridor, to je peti, Ruma – Novi Sad, gradimo brzu saobraćajnicu od Surčina ka Novom Beogradu, gradimo takođe i autoput od Niša ka Merdarima preko Pločnika.
Očekujemo u narednih par dana, bukvalno, da krene da se radi Dunavska magistrala. U rebalansu budžeta za koji ste glasali pre dva dana obezbedili smo novac i za to da krene da se radi ta saobraćajnica od Požarevca ka istoku Srbije, ka Golubcu. Očekujemo vrlo brzo da krene da se radi i autoput Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Do marta meseca završavamo brzu prugu Beograd – Novi Sad, pa ćemo sa brzim vozovima 200 na sat voziti za 30 minuta do Novog Sada.
Malopre sam rekao, izgradili smo tri potpuno nove kovid bolnice, Klinički centar u Nišu, nov, otvoren. Do kraja godine gotov i Klinički centar Srbije u Beogradu.
U rebalansu budžeta, uvaženi poslanici, ako se sećate, izglasali ste takođe da izdvojimo novac i da rekonstruišemo Dom za decu i omladinu u Zvečanskoj, ali takođe da rekonstruišemo i Dom za smeštaj starih „Kulina“ u Aleksincu. Dakle, projekte koje niko radio nije proteklih 40, 50 godina, o kojima su mnogi razmišljali ili smo ih uradili, ili ih već radimo, ili smo obezbedili novac i treba da krenu da se rade.
Mi smo decenijama u Beogradu bar, slušali o tom metrou koji ćemo da krenemo da gradimo. Naredne srede ćemo potpisati ugovor o početku izgradnje metroa i mi ćemo u narednih par nedelja krenuti u izgradnju. U rebalansu budžeta koji ste vi izglasali je novac za to. Dakle, novac za to se obezbedio.
Tako da moja poruka građanima Srbije, moj odgovor vama uvaženi poslaniče je da smatram da u oblasti ekonomije, u oblasti privrede sama činjenica da smo spasili našu ekonomiju, to ne kaže ni Siniša, ni Dačić, ni Vučić, niti bilo ko, već kažu i MMF, Svetska banka i svi relevantni faktori i institucije u svetu. Na kraju krajeva i Evropska komisija da smo pravovremeno reagovali da se nismo uplašili, da se nismo povukli, da smo građanima Srbije obezbedili dovoljan broj vakcina i bolnički smeštaj, respiratore, lekove, potrebnu opremu, šta god da je bilo potrebno, pa smo čak pomogli i drugima. To je slika jedne potpuno drugačije Srbije i po meni simbol jednog velikog uspeha, naše ekonomske snage, rastuće ekonomske snage.
Malopre je neko rekao da 65%, 70% svih stranih direktnih investicija koje dolaze u region zapadnog Balkana, dolaze u Republiku Srbiju. Pa ne dolaze slučajno. Dolaze zbog toga što se naša država pokazala kredibilnom, stvorili smo poverenje da svako obećanje koje damo i ispunimo u dinar, u dan. Jednostavno, nije slučajno da imate 250 novih fabrika koje su otvorene u Srbiji u proteklih par godina.
Da li smo zadovoljni? Delimično jesmo, ali je još puno posla pred nama. Kao što znate, osnovna politika, bar kada je ekonomija i investicije ove Vlade u pitanju, upravo je program „Srbija 20-25“. Mi ćemo u decembru mesecu ove godine imati prosečnu zaradu u Srbiji od 618 evra. Ako se sećate, smejali su nam se kada je predsednik Vučić obećao da će prosečna plata do kraja 2019. godine biti 500 evra. Taj cilj smo ostvarili, to obećanje smo ispunili, a to je već davno iza nas. U decembru 618 evra, „Srbija 20-25“ predviđa 900 evra prosečnu zaradu u Srbiji u decembru mesecu 2025. godine i prosečnu penziju od 420, 430 evra, uz stotine kilometara završenih autoputeva, brzih saobraćajnica, izgrađenih kanalizacionih sistema, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, škola, bolnica, svega onoga što je važno i za kvalitet života građana Srbije, za životni standard naravno, ali je važno za našu decu, za našu budućnost.
Dakle, ne želimo da buduće generacije znaju šta je deficit, ni da znaju šta je to neki javni dug u odnosu na BDP, niti da poznaju naziv fiskalna konsolidacija, nego da se bave školom, obrazovanjem, da svoje snove ostvare ovde u Srbiji, da svoje porodice zasnuju ovde, da brinu da li će preći u neku bolju firmu i koja je to bolja firma, gde mogu više da zarade. Dakle, to su snovi za koje živimo, to je slika jedne uređenije, bolje i uspešnije Srbije.
Za kraj, poruka je da idemo dalje, sa stabilnošću koju smo uspeli da stvorimo, sa kredibilnošću koju smo stvorili takođe, kredibilitetom koji smo stvorili, pogotovu tokom ove krize. Mislim da su nam vrata otvorena za još brži rast naše ekonomije, naravno to podrazumeva i rast plata, rast penzija, rast životnog standarda, ali za sav prostor da se ti snovi, pogotovu snovi naših mladih našoj lepoj zemlji i ostvare. Hvala lepo, izvinjavam se ako sam malo odužio.

Hvala.
Reč ima ministarka Marija Obradović.
Izvolite.