Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o postupku registracije u APR-u pred Skupštinom su neophodne ako želimo da održimo privredu Srbije konkurentnom, fleksibilnom, a da ulazak na tržište i ulazak u preduzetničke vode maksimalno olakšamo svim građanima koji žele da otvore svoju firmu. Rad na modernizaciji rada APR-a i izmene i dopune Zakona o postupku registracije su upravo reforme koje vode ka tome.

U osnovi ovaj predlog je vezan za efikasnost rada APR-a i za poboljšanje i pojednostavljenje procedure registrovanja novog privrednog društva. Do sada je, prema podacima Svetske banke, samo za izvršenje procedure prijave i dobijanja rešenja o osnivanju potvrda o registraciji i otvaranja računa u banci osobi koja želi da otvori preduzeće bilo potrebno dva dana. To znači da pre nego što neko otvori firmu mora prvo dva dana da šeta od šaltera do šaltera i da skuplja papirologiju.

Promene koje donosi ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o postupku registracije u APR-u pomoći će onima koji osnivaju preduzeće na više načina.

Prvo je da se uvodi to da će ubuduće prijave za osnivanje privrednog društva podnositi samo u elektronskoj formi. Prema podacima Svetske banke, navodi se da kada se pređe na postupak elektronske prijave vreme za sve ove poslove je duplo kraće, a naravno da to donosi i do značajnih ušteda. Ovo rešenje takođe je u skladu sa težnjom reforme u pravcu digitalizacije i omogućavanja da se što veći broj rešenja za građane nađe onlajn i u elektronskoj formi.

Drugo rešenje koje uvode ove izmene i dopune koje pomažu svima onima koji po prvi put žele da se upuste u preduzetničke vode je to što će prilikom prijave za osnivanje preduzeća biti omogućeno da ne moraju da podnose dokumenta i podatke koje već vodi službena evidencija nadležnih organa, odnosno APR će po službenoj dužnosti od nadležnih tražiti ona dokumenta koja su neophodna za prijavu.

Treće rešenje koje bih istakla je promena roka za odlučivanje povodom prijave za registraciju. Kao što je poznato, do sada je taj rok iznosio pet radnih dana, odnosno APR je imao rok od pet radnih dana da odluči o podnetoj prijavi. Ovim izmenama i dopunama zadržava se ovaj rok, ali je promenjeno od kada počinje da teče. Ovim izmenama predviđeno je da rok od pet radnih dana počinje da teče tek od trenutka kada APR dobije svoju neophodnu dokumentaciju. Ovim se rešava to što je APR morao da donese odluku o odbijanju zbog nepotpune dokumentacije registracije, iako u određenim slučajevima razlog kašnjenja je bila tuđa neažurnost u dostavljanju dokumentacije. Dešavalo se npr. da sudovi zakasne sa dostavom podataka o tome da li je neko osuđivan i da li se protiv nekoga vodi krivičan postupak i tako je dolazilo do prekoračenja roka.

Značajna novina je, kao što sam rekla već, unapređenje obima elektronskog poslovanja. Međutim, iako danas građani sve više koriste i veruju elektronskom obliku poslovanja, taj nivo još uvek nije preterano veliki, kako zbog toga što neki građani imaju nedovoljno dobru internet vezu, tako i zbog nedostatka znanja za upravljanje neophodnim aplikacijama ili računarima i pametnim telefonima. Zato je dobro što je dat rok od 18 meseci za primenu ovih zakonskih izmena i na taj način ostavljeno je dovoljno vremena za pripremu kako korisnika registra, tako i da se izgradi odgovarajuća IT infrastruktura i aplikacije koje bi podržale rad ovih sistema.

Ove izmene zaslužuju našu podršku jer olakšavaju osnivanje malih i srednjih preduzeća koje čine okosnicu naše privrede, jer je u njima zaposleno skoro polovina radnika, a njihov uspeh je značajan čak i na inostranim tržištima i ona čine skoro polovinu našeg izvoza. Preduzetnička klima u Srbiji mora da podstiče preduzetnički duh i da omogući svima koji žele da se bave biznisom u Srbiji da to urade na najlakši mogući način, kako bi mogli da se posvete razvoju svog poslovanja, izgradnji poslovnih i trgovinskih mreža i pronalasku i razvoju novih tržišta.

Rast privrede nije moguć bez jakih malih i srednjih preduzeća, a bez rasta privrede neće biti moguće razviti neophodnu mrežu socijalne zaštite za naše najugroženije građane, nastaviti značajne investicije u infrastrukturu i druge javne kapitalne investicije i, naravno, bez rasta privrede nema novih radnih mesta i nema rasta plata i penzija.

Ove izmene će doprineti stvaranju zdrave preduzetničke klime koja će olakšati da postignemo sve ove ciljeve i zbog toga će poslanici SDPS podržati ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.

Hvala, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka sa saradnikom, s obzirom na to da su danas na dnevnom redu tri zakona i njihove izmene i dopune, ja ću se više usredsrediti na Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Tu bih se malo više zadržao, s obzirom da se radi o pametnim brojilima.

Prvo, trebamo reći da je Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila kredit Elektrodistribuciji Srbije u vrednosti od 40 miliona evra za prvu fazu takozvanog projekta „Pametna brojila“. Ovim projektom, između ostalog, treba da se zameni negde oko 205 hiljada dosta zastarelih i brojila koja se menjaju ovim novim pametnim brojilima i da se instalira, pored toga, celokupni sistem sa pratećom softverskom opremom kako bi došlo do toga da imamo daljinsko merenje, daljinsko očitavanje i isključivanje sa mreža ako je to potrebno.

Ovde bih bacio akcenat na ono što smatram da je takođe veoma bitno, a to je da se izabere konsultant koji ima zadatak da analizira već postojeću mernu infrastrukturu, kao i da učestvuje u pripremi tenderske dokumentacije i sprovođenju same nabavke. Kasnije ću i objasniti zašto je to bitno.

Sam ovaj projekat, pre toga želim da kažem da ima niz dobrih efekata, odnosno aspekata i to je prvo takozvani ekonomski benefit koji ima celokupno društvo, i to u zavisnosti od toga koliko iskoristimo, koliko znamo, hoćemo ili možemo da iskoristimo ove benefite. Drugo, sam energetski sistem ima benefite koji se ogledaju u dodatnoj energiji koja se faktički stvara iz same uštede. Treći benefit koji ovaj projekat može da da jeste da distributeri imaju određene uštede koje se vide kroz samih tih operativnih uštede. Četvrto, sami građani imaju određene benefite o kojima ću, naravno, danas govoriti.

Dakle, što se tiče prvog aspekta, tj. takozvani ekonomski benefiti celog društva, moram da podsetim da imamo sada u ovoj prvoj fazi zamenu oko 205 hiljada brojila, a u drugoj fazi će to biti 260 hiljada brojila. Da podsetim da Republika Srbija ima više od tri miliona brojila koja će morati u narednom periodu da dođe do njihove zamene, a ceo ovaj projekat je težak nekih pola milijarde evra. Sama ova činjenica predstavlja jedan veliki izazov i za našu domaću pamet i za naše ljude, za naše firme, da one učestvuju u celom ovom projektu. Znači, firme da budu direktno uključene, da ne budu podizvođači, nego izvođači samih ovih radova.

Naravno da ovo ne govorim slučajno. Mi znamo da smo 2015. godine imali već jedan ovakav sličan projekat gde je trebalo, i on je najavljivan kao projekat decenije, da se zamene sva brojila u Republici Srbiji. Međutim, taj posao je naprasno prekinut i o tome sada ne bih da govorim, ali u tom poslu prvobitno nisu bile predviđene naše domaće firme. Zato hoću da kažem da, iako je tehnologija od 2015. do 2021. godine napredovala i naravno da ćemo sada imati verovatno i bolja brojila i verovatno bolji softver koji će sve to regulisati, mislim da ako postoji iole realna šansa da naše firme, domaće firme budu učesnice u celokupnom ovom poslu, mi to treba maksimalno da podržimo. Taj posao neće biti u narednih godinu, dve, nego će trajati deset i više godina, a procenjuje se da će biti potrebno oko 1500 novih radnika. Dakle, i sama tenderska dokumentacija treba biti tak opredeljena, da da realnu šansu našim preduzećima, a ne kao 2015. godine kada su ona automatski bila isključena iz toga.

Drugi aspekt jeste ušteda samog energetskog sistema. To je sada veoma bitno, zato što dobijamo dodatnu električnu energiju kroz samu uštedu. Ako se pitamo kolika je ta ušteda i gde to možemo videti, ja moram da vas podsetim da smo pre dve nedelje usvojili jedan zakon, odnosno Izveštaj Agencije za energetiku, koja pored svog izveštaja o radu daje i izveštaj o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije. Mislim da je to jedan dobar dokument koji možemo i za ovo koristiti, tako da ga i ja danas koristim. Zbog toga i kažem da, pre svega, gubici električne energije u distributivnoj mreži, iz ovog dokumenta možemo videti, su u 2020. godini bili 11,95%, što je velika brojka, u prethodnoj 2019. godini bili su 11,75%, što vidimo da je to i povećanje samih gubitaka itd.

Znači, imamo ti gubici, kako se prevedu u evre, u dinare, možemo reći da su otprilike od 200 do 300 miliona evra godišnje i ako mi sada kažemo da te gubitke smanjimo svega 2%, znači da ne budu više oko 12%, nego oko 10% što je veoma realno, onda dobijamo uštedu od 30 do 40 miliona evra što, složićete se samim tim novcem možemo pokriti već ovaj kredit od 40 miliona o kojima danas govorimo.

Dakle, da li imao ovakav vid uštede, to treba da se pitamo i do samih smanjenja može doći, znači ovih tehničkih gubitaka koji postoje, to su tehnički, ne tehnički ili komercijalni gubici. Do tehničkih gubitaka, znači, smanjenja u prenosnom i distributivnom sistemu može doći kao posledica smanjenja gubitaka koji je nastao usled veće energetske efikasnosti, odnosno ravnomernog opterećenja elektroenergetskog sistema zbog boljeg upravljanja naponom i naravno, smanjenja gubitaka samog mernog uređaja. Procena je da trofazno indukciono brojilo ima snagu gubitka od pet vati, a ovo novo pametno brojilo ima gubitak od 1,5 vati. Međutim, mnogo veće smanjenje gubitaka jesu komercijalni gubici koji su kod nas mnogo veći i dolazi zbog smanjenja u krađi električne energije, jer sama brojila imaju takozvanu „antipauer sistem“, odnosno funkciju koja onemogućava da dolazi dalje do krađe u električnoj energiji.

Ovde treba takođe spomenuti da iskustvo u zapadnim zemljama koje su u završnoj fazi ovih pametnih brojila daju iskustvo da dolazi do smanjenja utroška električne energije kod domaćinstva koji imaju ovakva brojila od 1% do 1,5%. Dakle, to su sve benefiti koje mi imamo i sama zamena ovih sadašnjih brojila sa novim pametnim brojilima su evidentni i o tome mislim ne treba više ni govoriti.

Ali, ako znamo da ova pametna, ova trenutna brojila koji su trenutno sada njihovo baždarenje, odnosno promena išla veoma sporo iz ovog izveštaja o stanju energetskom sektoru Republike Srbije možemo videti da u 2020. godini, to je iznosilo svega 5%, a prethodne godine je bilo 4,58% brojila su bila baždarena. Tako da samim ovim projektom mislim dolazimo do onih opravdanih rezultata i zato mislim da je ovo sasvim na mestu.

Treći aspekt je benefit za distributere. To su evidentni benefiti, smanjenje troškova prilikom očitavanja, mi imao 12 puta godišnje da se očitava električna energija i takođe održavanje mernih uređaja, a ovi merni uređaji se mnogo jednostavnije održavaju, a malopre sam rekao koliko je to sporo išlo kod nas u prethodne dve godine.

Četvrti aspekt je benefit za građane i tu imamo samo da korisnici mogu da bolje upravljaju sopstvenom potrošnjom zato što im ovaj sistem omogućava, daje dodatne informacije o potrošnji električne energije. Znači, imaće smanjenje troškova upravo zbog smanjenje potrošnje električne energije, a greške u očitavanju koje su evidentne u kojim su kolege pričale ovde, greške u očitavanju električne energije idu sada u obimu statističke greške, znači, gotovo da ih nema ili ih uopšte neće biti, tako da će građani tu imati velike benefite itd.

Mislim da je dosta ovo što sam rekao sve, koji su benefiti i upravo zbog toga će i poslanička grupa u danu za glasanje i podržati ove zakone o kojima je moj kolega Vujislav Vujić govorio. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik, Uglješa Marković. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani uvaženi građani Republike Srbije, ja ću se u današnjoj svojoj diskusiji se fokusirati na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Moram zaista da pohvalim kolegu, Filipovića koji je već u svom iscrpnom obraćanju dosta toga rekao, tako da ću pokušati da nešto dodam u njegovoj diskusiji, manje-više u svemu se slažem o onome što je kolega Filipović već pre mene u svojoj diskusiji rekao.

Tako da na samom početku svog izlaganja ne mogu a da se osvrnem na energetsku krizu u kojoj se nalazi cela Evropa koja je posledica niza faktora koji su upravo doveli do te krize.

Pre par meseci usvojili smo set zakona koji se odnosi na sektor rudarstva i energetike, prepoznajući razvojne šanse i potencijal ovog sektora. Tada smo ovim zakonima uveli nove instrumente i mogućnosti. Na taj način otvaramo nova poglavlja, razvojnih šansi u oblasti energetike. Samo takvim kontinuiranim planskim i realnim pristupom možemo nastaviti sa očuvanjem naše elektro energetske nezavisnosti i sigurnosti.

Zato danas Srbija i njeni građani sa mnogo manje neizvesnosti nego građani drugih država dočekuju predstojeću zimu i kada je u pitanju isporuka, ali i cena samih energenata. Nismo se odrekli termoelektrana, ali smo zato uložili u ekološke projekte i filtere i na taj način im produžili upotrebu imajući u vidu ekološke standarde i zaštitu životne sredine, na taj način sačuvali smo nezavisnost.

Pored toga mudrim i istrajnim pristupom uspeli smo da završimo projekat poznatiji kao Turski tok, odnosno Balkanski tok koji je omogućio da Srbija ne bude više samo zemlja uvoznica gasa već i tranzitna zemlja što u mnogome menja i naš strateški i politički položaj.

Naravno, obnovljivi izvori energije jesu budućnost, ali i sadašnjost, jer smo i u tom smeru razvijali, a tek se planira sa razvijanjem svih naših potencijala, ali naravno, ponovo, naglašavam u svemu tome su veoma bitni planiranje, kontinuitet i objektivan pristup našim mogućnostima.

Zato danas govorimo o projektu za pametna brojila čija je vrednost 80 miliona eura i koji će se sprovesti u dve faze. Prva će obuhvatati 205 hiljada brojila čija će instalacija početi u gradovima Čačak, Niš i Kraljevo. Brojni su benefiti koji će dovesti do uvođenja i korišćenja ovih brojila kako za potrošača, operatora, proizvođača ali sa aspekta snabdevanja i zaštite sigurnosti podataka.

Ono što je važno, gledajući iz ugla potrošača je to da će na ovaj način omogućeno direktno očitavanje brojila od strane samih potrošača, kao i bilo kojeg trećeg lica što dalje može značajno da utiče na racionalnu potrošnju električne energije. Druga značajna pogodnost, ažuriranje očitavanja u dovoljno čestim intervalima kako bi se omogućila ušteda energije na osnovu dobijenih informacija. Preporuka je da napredni merni sistem ima mogućnost čuvanja podataka kako bi potrošač imao mogućnost uvida u potrošnju u proteklom periodu.

Iz ugla operatora koji vrši merenje biće omogućeno daljinsko očitavanje naprednog mernog sistema. Takođe, biće uspostavljena dvosmerna komunikacija mernog sistema i operatora, a biće omogućeno i merenje i očitavanje podataka koji se kasnije mogu koristiti za planiranje razvoja i unapređenja same mreže. Ovo poslednje, posebno se odnosi na podatke o ponudi i tražnji, kao i proizvodnji i potrošnji električne energije.

Kada govorimo o snabdevanju veoma je važno da napredni merni sistemi imaju mogućnost da se prilagode tarifnim strukturama tako što menjaju tarifu u vremenu i poseduju daljinsku tarifnu kontrolu. Ova funkcionalnost zajedno sa one dve koje se odnose na potrošače ključne su za osnaživanje uloge potrošača na tržištu električne energije i za povećanje energetske efikasnosti. Sigurnost podataka i visok nivo bezbednosti istih, sve je to značajna tema kojoj se pridaje sve više značaj.

S tim u vezi veoma je važno da se osigura bezbednost podataka i sigurna komunikacija. Ono što je takođe važno to je sprečavanje i otklanjanje same krađe električne energije.

Na samom kraju ovog povezanog niza sa aspekta proizvodnje na distributivnoj mreži da ukažemo i na mogućnost dvosmernog merenja i merenja reaktivne energije što posebno je značajno za korisnike koji imaju funkciju potrošača, ali istovremeno su i proizvođači električne energije.

Ono što na samom kraju želim da istaknem jeste da u realizaciji ovog projekta šansu treba dati našim firmama i kompanijama koja prave ovakva brojila, jer ovo može biti impuls i stimulacija njihovom daljem razvoju. Oni su pokazali na trenutno aktuelni ekspo 2020. Dubai izložbi, da i te kako imaju šta da ponude i da mogu konkurentski i svojim kvalitetom da pariraju svim drugim proizvođačima u svetu, ali mi ćemo na taj način kao država da razvijamo i da podržavamo našu privredu.

Iz svega ovoga navedenog, u danu za glasanje, mi ćemo podržati ovaj ugovor. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine gospođo Kovača, uvažena gospođo ministre Čomić sa saradnicima, naravno da podržavam ova tri zakonska predloga i da ću u danu za glasanje, kao moje kolege i koleginice iz SNS, glasati za njih.

Kako vidite, poštovani narodni poslanici mi idemo dalje u digitalizaciji državne uprave, jer je to osnovni uslov borbe protiv korupcije. Ova sva tri zakonska predloga će omogućiti više, bolje i brže da modernizujemo našu zemlju.

Motor i simbol obnove izgradnje i modernizacije naše zemlje, je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani građani Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, nastavljaju se medijski napadi na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, na njegovu porodicu, njegovog brata i njegove roditelje.

Cilj specijalnog medijskog i političkog napada je izazivanje haosa i nestabilnosti u našoj zemlji kako bi na vlast, uz pomoć inostranih centara moći došli Đilasovi, Jeremićevi pajtosi koji su već uz njihovu pomoć bili na vlasti i doveli zemlju na ivicu bankrota. Cilj im je fabrikovanje svakodnevno lažnih afera, satanizacija predsednika Republike Srbije, njegove porodice, izazivanje haosa kako bi bili spremili teren za pokušaj novog 5. oktobra jer izborima nikada ne mogu doći na vlast, jer zaista nemaju nikakav program.

Ja ću poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, da nabrojim samo nekoliko izmišljenih afera o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici i njegovim roditeljima.

Izmislili su lažnu otmicu novinara Stefana Cvetkovića iz Bele Crkve na osnovu kojih je predsednik Republike trebao biti osumnjičen kao kriminalac, koji otima i ubija nepodobne novinare, a to bi bilo opravdanje za proteste i kako ste videli, to je bila zaista izmišljena laž.

Idemo dalje, optužili su lažno predsednikovog brata Andreja da je pokušao reketirati poznatog ugostitelja Lajoša Čakanju i da je od njega za milion evra otkupio poznati restoran „Bos“. Za dokaze, gle čuda, naveli su poznatog muzičara i poznatog pevača Zvonka Bodana. Časni i čestiti Zvonko Bogdan je to javno demantovao nazvavši to običnom budaleštinom i izmišljotinom.

Nadalje, lagali su i izmislili da je predsednikov brat Andrej preuzeo poznati restoran u Beogradu „Franš“ od dugogodišnjeg vlasnika Nikole Dimitrijevića. Gospodin Dimitrijević se oglasio i naveo da je to bezočna laž i pokazao papire u kojima nema predsednikova brata, ama baš nikakve veze.

Idemo dalje, izmislili su lažnu optužbu na predsednika države i njegovog brata Andreja da su u neki podrum u Zemunu odveli nekog Kornica i tražili od njega da lažno optuži Rodića i da su mu dali 120 evra, naravno da je bila izmišljotina i nikom ništa.

Nadalje, lažno su optužili predsednika Vučića oko izbora firme za ispumpavanje vode na kopu Tamnava-Zapadno Polje u Obrenovcu prilikom poplava 2014. godine. Gle čuda, pa to je čak demantovala i Svetska banka i naravno, optužio je u to vreme Zoran Živković 30. maja 2014. godine Aleksandra Vučića, gle čuda da je izmislio poplave u Obrenovcu. Tada je izjavio citiram – poplave je vešto izmišljena manipulacija moram priznati da sam naseo toj propagandi, završen citat. Vidite poštovani građani sami ste bili očevici, ne samo vi, nego i čitav svet.

Idemo dalje, lagali su da je voda u vodovodu u Beogradu i Srbiji zatrovana, a istina je da je voda bila savršeno čista i ispravna za piće.

Nadalje, lagali su da je blokada puteva, kada su je izvršili, zbog cene goriva, da je bilo najskuplje u Evropi, a istina je bila kako ste videli da je čak u 26 zemalja Evrope, imalo veću cenu goriva nego Republika Srbija. Izmislili su da je predsednikov sin Danilo učestvovao u tuči na splavu i naravno lagali su to.

Lagali su da je Aleksandar Vučić planirao nemire na severu KiM, iako je gospodin Pecoli rekao da je Hašim Tači sam planirao realizaciju toga čina.

Optužili su lažno predsednikovog brata za Jovanjicu i naravno, da sa njom predsednikov brat nije imao nikakve veze. Nadalje, Marinika Tepić, slagala je da se Farmi Vojne ustanove Morović, nalazi tajna državna plantaža marihuane, kada su novinari otišli i obišli vojni objekat, našli su tamo piliće, koke nosilje i jaja, spremna za prodaju, a čak su i naši politički protivnici i to ogorčeni Dragan Šutanovac i Goran Ješić rekli da je tamo farma koka nosilja i jaja, i tovnih pilića koja postoji više od 40 godina. I naravno, slagali su isto tako besramno i bestidno, da je majka predsednika Vučića, za vreme NATO bombardovanja, 23. aprila 1999. godine, kada je izvršen napad, znala za to i da je na vreme izvukao njen sin, Aleksandar Vučić.

Poštovani građani, majka Aleksandra Vučića, za vreme bombardovanja zgrade RTS, bila je u zgradi te večeri, i to su posvedočili najveća dva politička protivnika Aleksandra Vučića, iz SNS, gospodin Slaviša Lekić i Željko Pantić, ogorčeni protivnici Aleksandra Vučića.

Predsednik NUNS, Slaviša Lekić, je rekao – ljudi koji su bili u zgradi RTS i ostali živi, tvrde da je majka predsednika Vučića, te večeri bila u zgradi RTS, istina, i jeste istina, a Željko Pantelić, citiram – sedeo sam preko puta te večeri u RTS, preko puta nje.

Zašto vam ovo, poštovani građani i narodni poslanici govorim, a mogao bih do sutra nabrajati laži Đilasove i Jeremićeve, izmišljotine, a cilj im je samo jedan, jer to rade danas svakodnevno, da psihički slome predsednika Vučića, kako bi on sam napustio funkciju predsednika, a naravno da su se prevarili.

Predsednik Vučić, će i dalje, kao što je i danas, jače i bolje svakodnevno graditi i modernizovati Republiku Srbiju, svakodnevno podizati tvornice, graditi domove zdravlja, auto puteve, itd. uz pomoć građana Republike Srbije. Zašto?

Građani Republike Srbije, šalju mu pozitivnu energiju, koju on pretače za dobro naroda i za dobro Republike Srbije.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, u danu za glasanje, podržaćemo ova tri predloga zakona, jer oni modernizuju Republiku Srbiju, a kako znate motor modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice.

Uvažena ministarka, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, koji je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu".

Kao i do sad, svi ovi sporazumi i predlozi ovih zakona su nešto što daje napredak našoj zemlji, ja ću samo nešto konkretno reći za ova pametna brojila. To je nešto vrlo bitno što se tiče svih nas, ali u tom delu kada ovo radimo, i to je jedna mala anomalija, jedan mali problem, kada se ide napred, kada se urade ta pametna brojila, dosta tih ljudi koji sada rade čitanje brojila ostaće bez posla.

Prema tome, jeste modernizacija nešto što je dobro, što treba da idemo napred, ali, sa druge strane, gubimo radna mesta jer dosta naših sugrađana rade za potrebe distribucije i na taj način oni će sutra izgubiti svoje radno mesto. Mi moramo ići napred, ali moramo razmišljati za te ljude.

Ja ću, normalno, podržati sve ove predloge zakona, ali što se tiče ovog dela oko distribucije i tih sitnih stvari koje su vrlo bitne, veliki broj naših sredina, kod nas na jugoistoku Srbije, opštine Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, veliki broj tih opština imaju problem sa niskonaponskom mrežom i na tome moramo više raditi, tu moramo staviti veći akcenat, da tamo odradimo tu niskonaponsku mrežu, svuda da bude isti napon i da sutra, kada dođe u situaciju da neki poljoprivredni proizvođač koji želi da se bavi ozbiljnije poljoprivrednom proizvodnjom, želi da ima veći broj grla stoke, on sutra želi da radi nešto za svoju stoku, neku hranu, kada uključi recimo taj mlin čekićar, tada nestane struje zato što je nizak napon. Sve ovo govorim figurativno, jer oni ljudi koji to rade oni me razumeju, ja to govorim zbog njih.

Još jednom, ja ću podržati predloge zakona i ovih sporazuma, zato što je to napredak za našu zemlju, ali, s druge strane, želim da dam do znanja da je vrlo bitno da tim ljudima koji nekim delom pune budžet, da se njima obezbedi naknada da mogu da nastave da rade nešto drugo. Hvala još jednom.