Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2021.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Mrdiću.
Ovim smo završili deo sednice predviđen za postavljanje pitanja.
Pre prelaska na današnji zajednički pretres, saglasno članu 90. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da, na osnovu člana 101. stav 1. Poslovnika, sada prekidam rad ove sednice zbog održavanja Šeste posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, koja je sazvana za danas, sa početkom u 11.00 časova.
U skladu sa članom 101. stav 5. Poslovnika, obaveštavam vas da će Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja biti nastavljena odmah po završetku Šeste posebne sednice.
Dakle, nastavljamo sa radom za desetak minuta.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 7. i 8. dnevnog reda.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o dopuni Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče, gospodine Orliću.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dakle, reč je o trećem zajedničkom jedinstvenom pretresu: Predlog odluke o dopuni Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičkoj izbornoj komisiji, kao i o Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SPS.

Naravno, kao predlagač, najpre ću obrazložiti o čemu je reč kada govorimo o Predlogu odluke o izmenama Odluke o sastavu Odbora. Došlo je do određenih izmena u poslaničkoj grupi do rotacije, kako mi to kažemo, i zamene poslanika i potpuno je logično da novi poslanici dobiju određeno članstvo u odborima, naravno, shodno Poslovniku o radu.

Mi smo ovaj predlog podneli ne po hitnom postupku, već onako kako je to, između ostalog, dogovoreno i kako je to, između ostalog, insistirano, da izbegavamo hitan postupak, već da idemo u redovnu proceduru.

Dakle, shodno tome, mi smo izvršili određene izmene u odborima i potpuno smo ubeđeni da će poslanici i poslanice koje smo predložili u resorne odbore odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljati svoj posao, jer smatramo, poslanička grupa SPS smatra da je rad resornih odbora od izuzetne važnosti i značaja, jer svaki zakonski predlog koji se nađe pred nama u plenumu najpre prolazi resorni odbor.

Resorni odbor je prilika da se neposredno pre samog plenuma, pre same sednice, upute određene sugestije, daju određeni predlozi ili formulišu odborski amandmani, ukoliko je to neophodno.

Što se tiče Predloga odluke o dopuni Odluke o prestanku funkcije i imenovanju Republičke izborne komisije, takođe, iskoristiću priliku kao predstavnik predlagača da se osvrnem i na ovu temu, jer smatram da je izuzetno važno i pokušaću da napravim jednom paralelu sa svim onim dešavanjima koje smo imali proteklih nekoliko meseci, a tiču se konkretno međustranačkog dijaloga.

Dakle, sama zamena, odnosno sam predlog odluke nije sporan i on, naravno, imaće podršku poslaničke grupe SPS u danu za glasanje, ali kažem, upravo zato što govorimo o Republičkoj izbornoj komisiji, koja je bila tema onoga o čemu smo razgovarali nekoliko meseci unazad, ja želim da napravim jednu retrospektivu svih dešavanja i želim da otvoreno danas, obzirom da smo imali ono pravilo „četn haus“, pa nismo mogli da govorimo o međustranačkom dijalogu koji se vodio i na jednom i na drugom koloseku, ali obzirom da je završen i međustranački dijalog sa evropskim parlamentarcima, obzirom da je završen i međustranački dijalog i da je potpisan sporazum sa predstavnicima političkih stranaka koji nisu želeli da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, mislim da danas možemo otvoreno da govorimo o svemu ovome.

Najpre, želim da kažem da kada je reč o samom međustranačkom dijalogu, cilj učešća poslaničke grupe SPS u međustranačkom dijalogu je bio da pokušamo da zajedno sa našim koalicionim partnerima iznađemo određena rešenja, iznađemo kompromis, poštujući pre svega različitosti, ali poštujući Ustav i poštujući zakone koje smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Srbija je slobodna i demokratska država i naravno da izražavamo spremnost da uvek razgovaramo o izbornim uslovima, ukoliko postoje, i da ih prihvatimo, naravno, ukoliko postoje opravdane sugestije, opravdani predlozi, koji će biti iskorak napred, kada konkretno govorimo o izbornom procesu i kada konkretno govorimo o izborima koji će 3. aprila 2022. godine biti održani u Srbiji, mislim na predsedničke, gradske i vanredne parlamentarne izbore.

Socijalistička partija Srbije se opredelila da učestvuje u razgovorima, kako mi kažemo, na oba koloseka. I smatramo da je jako dobra inicijativa predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, u dogovoru sa predsednikom Republike, jer veoma je važno bilo prisustvo i predsednika Republike, naravno, na ovom drugom koloseku, kada je reč o političkim strankama koje ne žele razgovor sa evropskim parlamentarcima, kao neko ko je faktor političke stabilnosti u ovom trenutku u Srbiji.

Dakle, mi smo se opredelili da učestvujemo u razgovorima na oba koloseka, želeći da saslušamo sugestije i predloge, a važno je da postoje oba koloseka, jer ovo je prosto proces iz kojeg ne možete isključiti nikoga. Ne možete isključiti nijednu političku stranku, a red je da čujete, ukoliko imaju određene sugestije i predloge.

Mislim da, reći ću najpre, kada je reč o međustranačkom dijalogu sa evropskim parlamentarcima, potpuno jasno i potpuno precizno, pošto se već nekoliko meseci unazad dezavuiše javnost od strane jednog dela opozicije, da je bojkot razlog zašto smo mi kao vladajuća koalicija razgovarali sa evropskim parlamentarcima. To je notorna laž.

Dakle, mi smo razgovarali sa evropskim parlamentarcima jer je zaključak prve runde, odnosno prve faze međustranačkog dijaloga bio da odmah nakon izbora nastavimo razgovore o izbornim uslovima.

Takođe, želim da napomenem da sve ono što je bilo definisano tokom prve faze međustranačkog dijaloga je implementirano, više od 95% agende koju smo zajedno definisali je implementirano.

Dakle, nikakav bojkot nije razlog. Bojkot je propao i to je danas svima jasno, ali definitivno nije jasno onima koji su izbore bojkotovali.

Najpre, nismo mi ti koji su pozvali evropske parlamentarce da razgovaramo o izbornim uslovima, pošto nam vrlo često neke političke stranke to spočitavaju. Većina vas je sedela u ovim skupštinskim klupama 2019. godine. Tada je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije bila gospođa Maja Gojković. Ona je još u martu mesecu pozvala sve poslaničke grupe na razgovor, da razgovaramo o radu parlamenta, da razgovaramo o izbornim uslovima, kako da unapredimo parlamentarni dijalog, kako da unapredimo parlamentarnu praksu, kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji. Niko se, ali apsolutno niko nije odazvao.

Nakon toga imamo bojkot jednog dela opozicije u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Zašto bojkot? Kažu nije im omogućena demokratska rasprava i demokratsko sučeljavanje mišljenja, što je notorna laž opet, još jedna notorna laž u nizu laži koje ću danas izneti.

Dakle, ni jednog trenutka nisu postojali dvostruki standardi i dvostruki aršini. Njihov izlazak je upravo nemoć, odraz nemoći i političke impotentnosti da kroz demokratsku raspravu i argumentovano sučeljavanje mišljenja pokažu svoju snagu. Onda su svi zajedno izašli u ovaj skupštinski hol i jedini zahtev koji su tada imali je bio raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Kada su shvatili da bi vanredni parlamentarni izbori za njih bili politički krah i da ih ne bi politički preživeli, da bi bili pluskvamperfekat političke scene Srbije, morali su nečega da se dosete. Dosetili su se da pozovu u pomoć evropske parlamentarce, misleći da će evropski parlamentarci izvršiti nekakav pritisak na vladajuću koaliciju u Srbiji, misleći da će ih evropski parlamentarci, što je bio krajnji cilj, bez izbora dovesti do vlasti i privilegija. Ne može, dame i gospodo. Demokratija u Srbiji se ostvaruje samo na izborima i izbori mogu promeniti politički kurs Srbije.

Dakle, nismo mi insistirali na razgovoru sa evropskim parlamentarcima. Zašto ga nismo odbili? Da smo odbili razgovor sa evropskim parlamentarcima ispalo bi da vladajuća koalicija nešto želi da prikrije, da vladajuća koalicija želi nefer i nedemokratske izbore, što se ni jednog trenutka nije dovodilo u pitanje. Dakle, tada je izmišljena floskula izborni uslovi.

Izborni uslovi su za njih su bili samo farsa i zamajavanje javnosti. Nisu njih interesovali izborni uslovi, već su želeli sebe da predstave srpskoj javnosti kao žrtvu, da svoju inferiornost pretvore u oružje, iako su unapred znali šta će biti njihov krajnji politički potez, a to je bojkot izbora. Ovo sam morao da kažem iz jednog prostog razloga, jer, kažem, već nekoliko meseci u nazad se dezavuiše javnost Srbije da smo mi primorani da razgovaramo sa evropskim parlamentarcima i da nas je bojkot primorao na to, što apsolutno nije tačno i što apsolutno ne stoji.

Tokom prve faze, podsetiću vas, međustranačkog dijaloga mi smo nastupili vrlo konstruktivno, vrlo korektno i vrlo konkretno i u Republičkom parlamentu smo shodno dogovoru sa evropskim parlamentarcima i sa strankama koje su učestvovale u razgovoru usvojili pet zakonskih predloga, što nam je kasnije spočitavano, kao negativno u izveštaju Evropske komisije, da smo u periodu izborne godine menjali izborno zakonodavstvo. Tu nisu mislili sigurno na ove zakone na kojima su oni insistirali, već na snižavanje cenzusa sa pet na tri posto, što opet nije išlo u prilog vladajućoj koaliciji, već se time stvarala mogućnost da oni koji su daleko od cenzusa od pet posto imaju mogućnost da imaju svoje predstavnike u Republičkom parlamentu i da Republički parlament bude jedan relevantan prikaz javnog mnjenja u Srbiji, da pokušamo da politiku sa ulice vratimo tamo gde joj je mesto u parlament. Nisu to shvatili na najbolji način.

Prihvatili smo drugu fazu međustranačkog dijaloga, govorim sada o međustranačkom dijalogu sa evropskim parlamentarcima. Konkretno, kada smo došli do završnog dokumenta, ni taj završni dokument nije odgovarao onima koji su prizvali evropske parlamentarce i sve vreme razgovarali sa njima. Da se razumemo, svaka poslanička grupa, svaka politička stranka je imala mogućnost da dostavi svoju platformu, sugestije i predloge kojima smatra da može popraviti izborne uslove u Srbiji.

Mi smo kao stranka, poštujući institucije sistema, tu platformu dostavili Narodnoj skupštini, predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije i evropskim parlamentarcima. Dok su druge političke opcije, jedan deo opozicije koji je insistirao na razgovoru sa evropskim parlamentarcima, sve vreme komunicirao, ne sa nama, ne sa Narodnoj skupštinom, opet zaobilazeći institucije sistema, narušavajući dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije, već su direktno razgovarali sa evropskim parlamentarcima i veče uoči zaključaka, konačnih zaključaka, mi smo dobili predlog od jednog dela opozicije.

Taj predlog je, dame i gospodo poslanici, tragikomičan, a gde se traži samostalno gostovanje na RTS i RTV svakog dana od 18.30 do 19.00 časova, gde se traži tri puta nedeljno debatni karakter emisije u kojem će naravno oni učestvovati od 21.00 čas, gde se traži da se imenuje jedno nadzorno telo koje će imati izvršnu funkciju. Da bi došli do izvršne funkcije, morate da dođete do vlasti, a da bi došli do vlasti morate da imate poverenje građana. Zamislite, kažu, Beta, Fonet, Istinomer, KRIK, CINS, Vreme dva puta nedeljno da emituju svoje programe upravo na nacionalnoj frekvenciji, odnosno na RTS-u. Ovu platformu smo mi dobili veče uoči zaključaka koje je definisao Evropski parlament.

Želim da se vratim na zaključke, jer su vezani za RIK i zato samo o ovome govorio i napravio jednu kraću retrospektivu.

Dakle, kada je reč o zaključcima Evropskog parlamenta, dogovor je formiranje privremenog nadzornog tela koje bi se sastojalo od 12 članova. Šest članova bi činili predstavnici REM-a, a šest članova bi dala opozicija. Ovo regulatorno telo imalo bi za cilj da prati rad medija, naročito obraćajući pažnju na rad RTS i RTV, jer to je za njih bilo najinteresantnije.

Takođe, dogovoreno je, kada govorimo o RIK, napravljen je jedan presedan i mislim da nikada ni jedna vladajuća koalicija ovo nije prihvatila i ne bi usvojila kao što je to učinila ova vladajuća koalicija, a to je da umesto 17 članova RIK imamo 23 člana RIK. Dakle, vi jako dobro znate, imamo 17 članova RIK, broj članova se definiše shodno paritetu, odnosno procentualno koliko imate zastupljenost i koji broj poslanika imate unutar poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mi smo dozvolili vanparlamentarnim strankama koje nemaju poverenje građana da imaju svojih šest predstavnika i šest zamenika i to su zaključci koji su za njih bili neprihvatljivi.

Međutim, uveren sam da bi većina opozicije koja je vodila razgovore sa evropskim parlamentarcima ove zahteve prihvatila, ali nije smela. Zašto nije smela? Zato što bi ih Đilasovi mediji ocenili kao nekoga ko sarađuje sa vlašću, a to im svakako nije bio interes. Inače, sam u potpunosti ubeđen da su ovi zahtevi za njih prihvatljivi.

Što se tiče drugog koloseka i što se tiče razgovora sa političkim strankama koje nisu želele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, mi smo više puta rekli da ti razgovori ipak imaju jedan demokratski duh, da postoji jedan politički prag tolerancije i političke kulture i ono što je jako važno - postoji visok stepen političke odgovornosti. Tu pre svega mislim kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, pitanje Kosova i Metohije, Republike Srpske, dakle, tu građani od nas očekuju da se ne delimo na vlast i na opoziciju već da postignemo što širi konsenzus.

Ali, kako je to gospodin Zukorlić, nećete mi zameriti, jednom rekao tokom dijaloga - potpuno je jedna priča kada sedimo i nema kamera, a čim se pojave kamere onda je to druga priča, što se pokazalo onog trenutka kada smo potpisali sporazum, konačno potpisali sporazum sa političkim strankama koje nisu želele razgovor sa evropskim parlamentarcima, njihove konferencije za novinare i njihovo obraćanje u skupštinskom holu u tom trenutku meni je više ličilo na početak izborne kampanje, nego konkretno na ono o čemu smo govorili, a to su izborni uslovi.

Dakle, šta je to što je omogućeno predstavnicima opozicije? Pa, oni će imati oko 85.000 predstavnika koji će kontrolisati biračke odbore, biračka mesta na dan izbora, što bi trebalo da isključi svaku sumnju u legitimitet izbornog procesa. Sporazum predviđa formiranje radnog tela za kontrolu biračkog spiska pomoću koga će predstavnici opozicije svaki dan moći da upoređuju razne podatke među kojima su podaci koliko ima umrlih i onih koji su stekli pravo glasa da bi se otklonile sumnje da lažni glasači glasaju.

Takođe, predstavnici opozicije, što je opet na jedan način indirektno vezano za RIK, jer je vezano za stalni sastav biračkog odbora, predstavnici opozicije imaju po jednog člana, stalnog člana biračkog odbora koji će imati ukupno četiri člana. Opet, stranka koja nije učestvovala na izborima ima stalnog člana biračkog odbora i to je nešto što je prihvatila vladajuća koalicija. Znači osam hiljada predstavnika opozicije u isto toliko biračkih odbora u Srbiji, pri čemu će još najmanje 10 do 20 ljudi iz opozicije kontrolisati izbore na svakom biračkom mestu, gde svaka opoziciona stranka ima prava da ima svog predstavnika.

Može li se u ovom trenutku sa ovakvim sporazumima govoriti o nekakvoj neregularnosti, nefer i nedemokratskim izborima?

Još jednom ponavljam, potpuno sam ubeđen da nijedna vladajuća koalicija ne bi prihvatila ono što smo mi prihvatili tokom međustranačkog dijaloga sa evropskim parlamentarcima, tokom međustranačkog dijaloga sa predstavnicima političkih stranaka koje nisu želele razgovore sa evropskim parlamentarcima.

Veoma kratko ću samo u nekoliko rečenica još nekoliko teza koje su se provlačile. Naravno, uvek se spočitavao taj pritisak na birače. Ovo nema veze sa RIK-om, ali ću iskoristiti priliku da kažem. Uvek se spočitavao taj pritisak na birače. Sada se postavlja pitanje - kako su neke političke stranke 2017. godine konkretno imale svoje predstavnike ovde u Republičkom parlamentu? Da li je to što ih je neko sve zajedno okupio, a ne bih da govorim ko ih je okupio, ali sve zajedno okupio tada i Pajtića i Radulovića i onako sve zajedno skupa, da pozovu svoje birače i da prosto nateraju svoje birače da podrže tu izbornu listu, da li je to pritisak na birače? Ja mislim da jeste.

Evo, reći ću vam konkretne podatke. Recimo, ta izborna lista je na biračkom mestu u Bačkoj Topoli najpre imala 3,5% a na ponovljenim 23,27%. Rejting im je toliko porastao? U Sremskim Karlovcima je 1,31%, na ponovljenim 19,02%, u Jagodini 1,63%, na ponovljenim 22,36%, u Kladovu 2,59%, na ponovljenim 9,70%, Niš opština Pantelej 3,85%, na ponovljenim 15,90%, Vranje, kao primer, 2,71%, na ponovljenim 12,57%.

Jel ovo, dame i gospodo narodni poslanici, jedna vrsta pritiska na birače ili kako se to već drugačije zove?

Druga tema koja je bila interesantna je da se razdvoje parlamentarni od predsedničkih i gradskih izbora. Od uvođenja višestranačkog sistema ja ne pamtim, tu je profesor Jokić, profesore da je praksa bila da se izbori razdvajaju, a konkretno 2004, 2007, 2008, 2012. godina.

Zašto bi razdvajali izbore? Vodimo izbornu kampanju svejedno i za parlamentarne i za predsedničke i za gradske. Ne onemogućavamo građane Srbije ni na jedan način da se izjasne za bilo kojeg predsedničkog kandidata, za bilo koju parlamentarnu listu ili listu na gradskom nivou.

Treća stvar koja je najvažnija, a to je finansijski efekat. U periodu korone, u periodu pandemije mi ćemo organizovati u jednoj godini najpre predsedničke, pa parlamentarne, pa gradske izbore. Zar nije logičnije da taj novac usmerimo tamo gde je u ovom trenutku najpotrebniji, a to je u kovid bolnice, u ambulante, da konačno rešimo pitanje i stavimo tačku na borbu protiv korone?

Još jedna stvar je bila veoma interesantna a to su mediji, sloboda medija. Evropskim parlamentarcima sam lično više puta rekao – vrlo je interesantno da se 2019. godine bavite slobodom medija, a da to niste činili 2011. godine kada je Verica Barać sačinila izveštaj o slobodi medija i vrlo precizno i jasno naglasila ko je vlasnik svake sekunde na pojedinim medijima nacionalne frekvencije.

O slobodi medija govori neko ko kaže – da li podržavate ideju da jednog dana zgrada Pinka bude srušena uz obrazloženje da ne ispunjava komunalne kriterijume ili drugog zakonsko opravdanog razloga, a da se na njenom mestu podigne spomenik slobodi govora pribavljen kroz transparentan proces javne nabavke? Ovo govori jedan od nazovite lidera političke opcije opozicije koji danas kaže – pa nije Brisel jedini koji se pita, obratićemo se mi SAD, dolazi novi ambasador.

Ljudi, nije vam dovoljna podrška ambasada. Potrebna vam je podrška građana i kada kažete – ostrašćenost, revanšizam, lustracija, najpre ne znate šta znači reč lustracija, a lustrirani smo mi iz SPS 31 godinu kao relevantan politički činilac, lustraciju sprovode građani na izborima.

Kada sve to kažete i na kraju kažete – protesti imajte na umu da su vam za te proteste potrebni građani kojih nema.

Što se tiče zastupljenosti u medijima na poslednjim izborima, samo jedan podatak, ovo je zvaničan izveštaj REM-a. U zvaničnom izveštaju REM-a se jasno kaže - drugi po zastupljenosti kada je reč o medijskim uslugama je Savez za Srbiju. Dakle, politička opcija koja nije učestvovala na parlamentarnim izborima. I mi se žestoko borimo protiv toga da političke opcije izborne liste koje bojkotuju izbore ne mogu imati zastupljenost u medijima. A čini mi se da pogrešno tumače i pogrešno analiziraju ravnopravnu zastupljenost u medijima. Ravnopravna zastupljenost u medijima ne znači da ćete se baviti uređivačkom politikom medija. Mediji moraju da budu autonomni i slobodni u odlučivanju.

Što se tiče ravnopravne zastupljenosti, mi smo u Platformi, prof. dr Žarko Obradović i ja, napisali da se zalažemo za ravnopravnu zastupljenost, ali što više tematskih debata, pa, dame i gospodo, izvolite, program, ljude koji su garant za realizaciju tog programa, pa da ukrstimo koplja, a građani neka odluče na izborima kome će ukazati poverenje.

Na kraju, Strategija o privatizaciji medija je napravljena 2000. godine. Tada su privatizovani mediji. Neko je želeo kapitalizam, dobio je kapitalizam. Odakle danas potreba da se meša u privatni sektor?

Dakle, mi možemo, i to smo dogovorili, Javnom servisu proslediti pravilnik. Ali, privatnim emiterima možemo proslediti samo preporuke. Dogovor koji je postignut je da nakon sporazuma koji je potpisan predsednik Narodne skupštine uputi poziv odnosno dopis svim medijima o tome kako su predvideli, na koji način, da izborne liste budu zastupljene tokom izborne kampanje.

Mislim da smo ovim sporazumom, i sa evropskim parlamentarcima i sporazumom koji smo potpisali ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, napravili jedan veliki ustupak, pre svega ustupak, u svakom pogledu, jer sve vreme taj ustupak činimo vanparlamentarnim strankama, nekome ko nema poverenje građana, ali mislim da smo pokazali demokratsku opredeljenost da nemamo šta da krijemo i da ćemo, u potpunosti smo ubeđeni, imati fer i demokratske izbore, a građani će 2022. godine, 3. aprila, reći kome će ukazati poverenje. A tih šest članova RIK i njihovi zamenici i nadzorno telo i sve ono što smo dogovorili ćemo implementirati u periodu koji je pred nama i neka izvole, ako misle da ima bilo šta skriveno u izbornom procesu.

Još jednom, uvažena predsedavajuća, mi ćemo u danu za glasanje, naravno, kao predlagači, podržati ovaj naš predlog koji smo formulisa, ali podržati i predlog poslaničke grupe kada je reč o zameni u sastavu RIK. Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Milićeviću.

Kao predlagač se javio i narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, građanke i građani, jako važne tačke su danas na dnevnom redu i drago mi je što su kolege imale razumevanja za ovaj predlog koji sam ja kao šef poslaničke grupe Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke predložio, što se danas nalazi na dnevnom redu. Mi kao najjača bošnjačka stranka u Republici Srbiji ćemo glasati za obe tačke u danu za glasanje, jer smatramo da su suštinski važne za razvijanje i demokratskih procesa i demokratskog diskursa u našoj zemlji.

Pitanje izbora, pravilnog sprovođenja izbora, glasanja i rezultata je pitanje od milion dolara. I kada analiziramo kako su tekli izborni procesi i pre Prvog svetskog rata i posle Prvog svetskog rata i posle Drugog svetskog rata, pa i u nečemu što je u višestranačju posle 90-ih godina, shvatićemo da tu nikada nismo mogli da napravimo neki konsenzus. Satiričari su se često bavili pitanjem izbora, pa je nastao i taj termin "ćorava kutija".

Mislim da nikad niko nije, kada bi izgubio izbore, rekao da je izgubio zato što je imao loše ideje, lošu politiku, slabe kandidate, već obavezno bi se prstom upiralo na regularnost izbora.

Kada govorim o toj analizi, neću se vraćati ni u 1920, ni u 1936, ni u 1948, ni u 1990, 1991, 1996. godinu itd, govoriću o nečemu što se kao primer nedavno desilo. Naime, 2010. godine su po prvi put u našoj zemlji organizovani izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina. Ja sam sa svojim prijateljima i saradnicima imao čast da budem na listu koju je predvodio lider naše stranke, tada muftija, Muamer Zukorlić, a lista se zvala "Lista bošnjačke kulturne zajednice" i ona je uprkos svim nepravilnostima, a nepravilnosti su bile toliko velike da kada pogledam ovaj dijalog i ovo što smo govorili prethodnih meseci, nije moglo da bude ni priče ni zbora o nečemu kao što je ravnopravno predstavljanje u medijima, jednak broj kontrolora ili posmatrača izbornog procesa, učestvovanje sa svojim kontrolorima i predstavnicima u gradskoj ili opštinskim izbornim komisijama, itd.

Ono što je suština i što hoću da istaknem danas, poštovane koleginice i kolege, jeste da je ta lista uprkos svim zloupotrebama tadašnjeg režima 2010. godine, režima Borisa Tadića i DS, osvojila 49% glasova. I kada je došlo do konstituisanja Nacionalnog saveta, gde je pobednik sa članovima svoje liste i drugim koji su hteli to da podrže, kada je trebala da se konstituiše, stiglo je obrazloženje, promena Poslovnika o radu, brutalno kršenje Ustava i zakona Republike Srbije, a Poslovnik je promenjen da glasi - Bošnjaci su posebni pa im treba poseban poslovnik.

E, tako je demokratija izgledala i sprovođenje izbora 2010. godine. Ništa te godine, ni 2012. godine, nisu bili bolji ni lokalni, ni parlamentarni, ni predsednički izbori, ali, hvala bogu, desile su se neke političke promene i zato možemo danas da diskutujemo i govorimo o unapređenju određenih prava.

Mi smo učestvovali u dijalogu, lider naše stranke i narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja, aktivno su učestvovali, i ja hoću da kažem da sam ponosan što je na predlog lidera naše stranke akademika Muamera Zukorlića smanjen taj broj potpisa za predaju lista stranaka nacionalnih manjina i mislim da je to veliki demokratski iskorak.

Mi smo poslali našu platformu i predstavnicima Evropskog parlamenta. Ovom prilikom ja želim da im se zahvalim. Dijalog nema alternativu. Važno je razgovarati. Demokratija se ne može ostvarivati i osvajati na ulici. Mesto za debatu, za razgovor, ma koliko naši stavovi bili suprotstavljeni, jeste parlament, jesu okrugli stolovi, jesu određene, bilo da se radi o „četam hausu“ ili ne znam „ tet a tet“ sastanci, kako god hoćemo da ih nazovemo, te forme razgovora. Bilo koja forma razgovara je dobrodošla i mi je apsolutno podržavamo.

Ono što hoću da istaknem jeste da je Republička izborna komisija ključno odgovorna za sprovođenje izbora i smatramo da će kadrovskim ojačanjem Republičke izborne komisije ona dobiti na još većem legitimitetu, na još većoj stručnosti. Trudili smo se da naši kandidati ili naš kandidat apsolutno ispunjava sve predviđene norme.

Mi smo ponosni na svakog našeg kandidata i apsolutno sam siguran da sve ove izmene koje smo usvojili idu ka tome da apsolutno više nikad i niko ne uperi prst u Republičku izbornu komisiju i da iznese svoju sumnju, kada je u pitanju izborni proces.

Mislim da je to cilj apsolutno svim političkim akterima, bilo da su na vlasti, bilo da su u opoziciji.

Ono što hoću da istaknem jeste da kada mi, narodni poslanici, koji dolazimo iz Sandžaka kažemo Sandžak mi mislimo na jedan toponim u našem jeziku. Nije problem ako neko nešto ne poznaje, ne zna. Iz neznanja, obično, nastaju predrasude, a nekada te predrasude pređu u mržnju.

Moje kolege narodni poslanici i ja kada kažemo Sandžak govorimo o jednom geografskom pojmu, toponimu, prostoru odakle mi dolazimo i mi ga vekovima tako zovemo, apsolutno ni na koji način ne ulazeći u teritorijalnu organizaciju Republike Srbije.

Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto su predlagači obrazložili svoje predloge, prelazimo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Za reč se javio potpredsednik Narodne skupštine, dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovana predsedavajuća, uvaženi potpredsednici Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja, kako smo i čuli, a i zbog činjenice da smo predlagači jedne od tačaka dnevnog reda, logično podržati taj predlog, naravno podržati i drugi predlog, ne samo zato što se radi o proceduralno nužnim odlukama koje treba izglasati, već i zbog same činjenice da ovo doživljavamo kao još jedan važan iskorak u pogledu upotpunjenja kapaciteta Republičke izborne komisije koja čeka ovaj dan i ovu tačku godinu dana.

Dakle, iako nije bilo nikakvih smetnji da se to učini ranije, evo to sada činimo sa određenim, da kažem, zakašnjenjem, ali bolje ikako neko nikako. Time ćemo imati kompletiran sastav Republičke izborne komisije.

Ono što je još jedan značajan iskorak je činjenica da će Republička izborna komisija dobiti za zamenika predsednika osobu, odnosno kandidata iz reda manjinskih naroda, odnosno zajednica, što predstavlja još jedan značajan iskorak u pogledu same percepcije Republičke izborne komisije koja treba da bude ogledalo celokupnog šarenila našeg ovde u ovoj zemlji, i etničkog i kulturološkog i konfesionalnog, ali svakako i političkog. Tako da, to definitivno predstavlja još jedan važan iskorak koji se svakako sa različitih stranačko-političkih pozicija može i različito shvatati ili tumačiti.

Ovo je nesporna činjenica i u tom pogledu, kažem, to za nas predstavlja još jedan korak u pogledu realizacije politike razumevanja, politike dijaloga, politike pomirenja, politike pravde, politike odnosa, dakle zdravih odnosa unutar jedne zemlje i na relaciji političkih subjekata, ali implicitno i na relaciji različitih nacionalnih i konfesionalnih i kulturoloških kolektiviteta.

Tako da, ovim svakako upotpunjujemo kapacitet Republičke izborne komisije, ali time se, uz sve ovo što smo već imali prilike da slušamo proteklih sedmica, a što se ticalo dva koloseka, različitih razgovora i pregovora oko unapređenja izbornih pravila, odnosno uslova, zapravo pokazuje kapacitet zemlje kroz najpre ovo ovde predstavničko i zakonodavno telo, ali i kroz druge ključne subjekte u ovoj zemlji. Dakle, ono što na mene ostavlja izuzetno pozitivan utisak jeste spremnost da se razgovara.

Dakle, jedna zemlja, jedna nacija, jedan narod, odnosno svi kolektiviteti u jednoj zemlji kroz svoje predstavnike pokazuju svoj kulturno-civilizacijski kvalitet i kapacitet po spremnosti da se razgovara. Tamo gde postoji spremnost da se razgovara, tu postoji sigurnost, tu postoji uverenje da raspolažete adutima. Tamo gde se nema kapaciteta za razgovor, gde se beži od razgovora, gde se nastoji stav nametnuti silom, pa makar to bila i državna, legalna sila, to je pokazatelj slabosti i jedne vlasti i jednog sistema i, svakako, implicitno i jedne države, odnosno nacije u pogledu državotvornosti.

Tako da su ovo sve pokazatelji da uprkos, iako će uvek tako i biti raznim nedostacima, sve ono što je ljudsko delo, bilo da je u pitanju zakon, bilo da je u pitanju bilo koja druga odluka, odnosno program, svi znamo i kad uložimo sav svoj trud i najbolju nameru da to bude dobro, uvek ćemo naći nešto što nedostaje, nešto što fali, nešto što je manjkavo zato i postoji tako česta promena zakona.

Dakle, ne samo zato što se okolnosti menjaju, već zato što se uviđaju kroz iskustvo primene određenih zakona, uviđaju se jasni nedostaci koje treba otklanjati i svakako zato i postoji Narodna skupština koja ne gleda na svoje zakone kao na svetinje, jer samo su Božiji zakoni sveti i nepromenljivi, dok su ljudski relativni i promenljivi, i oni su kvalitetniji u meri u kojoj su suštinski usklađeni sa principima, vrednosnim principima, Božijim, duhovnim, etičkim i svim onim koji su kroz epohe vremenske od nastanka ljudske civilizacije do danas dokazani i potvrđeni kao principi koji su bazirani na vrednosnom kvalitetu.

Tako da, zapravo i ovo što sada činimo jeste dalje unapređenje, poboljšanje, otklanjanje nedostataka i jako mi je drago da sam imao prilike učestvovati u tim pregovorima i razgovorima u onoj koloni sa evroparlamentarcima, oni su bili intenzivni i neposredni. Dakle, na svim sesijama smo bili svi skupa. U ovoj drugoj koloni mi smo učestvovali samo na početku, kasnije su ključni nosioci vlasti koji su otelovljeni u dve ključne najjače stranke u ovom parlamentu zajedno sa predsednikom parlamenta, povremeno i predsednikom Republike, okončali taj dijalog kao što vidimo, iako još zvanično nismo dobili sami tekst sporazuma. Očekujemo da to dobijemo kao parlamentarne stranke i klubovi da bismo zapravo imali i detalje na uvid. Nezvanično jesmo informisani i ono što jeste nezvanična informacija da su napravljeni ogromni iskoraci.

Dakle, sama činjenica da su svi ti politički subjekti, nezadovoljni politički subjekti od kojih su mnogi ili neki bojkotovali izbore, što znači da su bili nezadovoljni, sada prihvatili taj dogovor, stavili čak i svoj potpis, samo to po sebi ukazuje na činjenicu da je napravljen ozbiljan iskorak.

Naravno da su uvek dogovori kompromis. Uvek su dogovori neka tačka susreta između jedne i druge strane. Nikad dogovor ne može da se postigne kroz očekivanje realizacije ili prihvatanja sopstvenih maksimalističkih očekivanja ili zahteva. Prema tome, najbolji dogovor je onaj u kome su svi pomalo zadovoljni, pomalo nezadovoljni. To i jeste smisao kompromisa.

Zato, u tom pogledu ja pozdravljam ovo, ne samo zato što očekujem da će ti dogovori ili sami tekst tog dogovora doneti neke senzacionalne rezultate. Iskreno, ne očekujem to, jer se ne radi o nekim stvarima koje mogu da naprave zaokrete u pogledu izbornog procesa ili čak izbornog ishoda. Ne, ali me sami proces raduje, sama sposobnost sistema da organizuje. Čak, bio sam upitan i od strane evropskih parlamentaraca – za šta će vam ova druga kolona? Mislim da sam bio vrlo konstruktivan u pojašnjenju i mislim da je i na njih to ostavilo pozitivan utisak, da se ne radi ni o čemu što je sada suprotstavljeno ovoj drugoj koloni. Naprotiv, to je samo pokazatelj kapaciteta, pre svega Narodne skupštine, ali i drugih subjekata na samom vrhu države, da se prosto ne ostavi prostor da se bilo ko želi isključiti iz razgovora i dogovora, osim ako taj neko sebe ne isključuje.

Dakle, to je jedini način ovde, jedino oni koji nisu hteli da razgovaraju oni su na neki način bili isključeni, ne zato što im je neko onemogućio ili im nije onemogućio, već zato što su sami sebe isključili, što se dešavalo u određenoj fazi u ovoj drugoj koloni sa evroparlamentarcima. Dakle, to je sve veoma važno za mene, kažem, kao širi proces.

Zahvaljujem se kolegi Samiru Tandiru kao predlagaču, koji nas je podsetio na ono što se dešavalo 2010. godine. Kako narod kaže - koga su zmije ujedale i guštera se boji. Mi koji smo imali tako strašna, za mene veoma strašna iskustva, da jedna zajednica, u ovom slučaju bošnjačka nacionalna zajednica bude na takav način omalovažavana, vređana, diskriminisana otvoreno, uz obrazloženje tadašnjeg ministra, čini mi se Čiplića, koji je bio ministar za ljudska i manjinska prava, i njegovog nekakvog državnog sekretara, koji su na odgovor zašto ste menjali pravilnik u toku konstituisanja nacionalnih saveta… Dakle, svi su se nacionalni saveti konstituisali po jednom pravilniku, a oni promene pravilnik samo za bošnjačku zajednicu. On mrtav ladan kaže, ostane živ i nekažnjen, kaže da su Bošnjaci nešto drugo. Zamislite, da je tada bilo pravne države, taj bi sigurno završio procesuiran zbog krivičnog dela otvorene diskriminacije.

Pazite paradoksa, to izgovara, odnosno to zastupa neko ko je po formulaciji ministar, odnosno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Znači, neko ko je zadužen da štiti manjinska i ljudska prava. Zamislite, ako takav stav dolazi sa te pozicije, šta je tek sa drugim mehanizmima koji su bili upregnuti da sprovode određene partikularne, partijske pre svega i interese te vlasti, odnosno toga režima?

Naravno, onaj ko prođe kroz takvu torturu je zabrinut uvek za izborne procese. Kada tome pridodamo i razne druge događaje koji su pratili ne samo taj, nego i neke druge izborne procese, odnosno, još konkretnije, paradoks na koji nikada niko nije dao odgovor, da je izlaz iz te situacije u kojoj ta vlada i to ministarstvo nisu priznali konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog veća koje je imalo svoju većinu, znate li šta je bio izlaz iz toga? Izlaz iz toga je bio da nema veća. Četiri godine nema Nacionalnog saveta Bošnjaka, odnosno Bošnjačkog nacionalnog veća. Šta se čeka? Čeka se da akcije tog režima koje su se ogledale u permanentnoj zloupotrebi žandarmerije, otimanju džamija, brutalnom korišćenju poluga vlasti, sudova, tužilaštava, dakle, raznih drugih mehanizama, da bi se obezvoljilo biračko telo koje se tada usudilo da da podršku većinsku, apsolutnu, uverljivu podršku Bošnjačkoj kulturnoj zajednici, koju sam ja tada imao čast lično predvoditi, da bi se, naravno, nakon četiri godine na neki način ili bar donekle preokrenuo taj rezultat.

Zašto je preokrenut? Jedan deo je, naravno, ustuknuo pod udarima pendreka i raznih drugih pritisaka itd. Drugi deo se razočarao u državu. Drugi deo je kazao – čekajte, koji je smisao da vi nas maltretirate raznim izborima, da vi nas kao izvodite na birališta, pa kad vam se ne sviđa rezultat ne priznaje se Bošnjački nacionalni savet, odnosno Bošnjačko nacionalno veće četiri godine? Kakva je to smejurija? Mi smo, zapravo, imali ishod da su na desetine hiljada ljudi odustali od glasanja. Na narednim izborima nisu hteli više učestvovati u takvoj parodiji, u toj lakrdiji u kojoj se pokaže takva drskost. Zašto? Samo zato što je pobedio neki ko prema njihovom očekivanju nije smeo da pobedi. To je ono što je kasnije nas nateralo da se uključimo u politički proces i punim kapacitetom.

Dakle, vi znate da je i moje aktiviranje u politici i ulazak u politiku 2016. godine ličio na neku vrstu paradoksa i da je jedinstven slučaj da se jedan verski poglavar aktivira politički. Mnogo puta sam davao odgovore na takva pitanja zašto. Naravno da su odgovori veoma višeslojni. Naterali su me da uđem u politiku. Hoću da i vi to službeno čujete ovde od mene. Naterali su me. Moje polje nije u mojoj viziji nikada bila politika. Moje polje je bila vera, kultura, obrazovanje, nauka. To je bio moj život u mojim snovima, promišljanjima i delovanju do 2016. godine.

Ali, kada sam se uverio da ono što smo gradili mukotrpno od te sirotinje, od tog zapostavljenog, poniženog naroda koji je zapostavljen i politički i infrastrukturno i ekonomski, proganjan, ugrožavan na razne načine, onda smo od 1993. godine kroz Islamsku zajednicu, kroz razne druge projekte podizali tu zajednicu koja je u tom trenutku izgledala kao ostaci iz osmanskog doba, kroz neke stare i zapuštene džamije koje propadaju i koje se raspadaju, koja je na neki način ključnu svoju duhovnu uslugu vršila više prema mrtvima nego prema živima, više kao pokopno društvo nego kao islamska verska, duhovna, obrazovna i kulturna zajednica, kakva treba da bude u punoj svojoj misiji, i kada smo narednih dvadesetak godina podigli tu zajednicu i sačinili je najmodernijom, najsavremenijom, koja je uspela da uspostavi sistem od dečijeg obrazovnog, odgojno-obrazovni sistem, od dečijeg vrtića do univerziteta, sve na sopstvenim potencijalima, sve na sopstvenim kapacitetima, od 1993. do 2016. godine to je postala najsavremenija i najorganizovanija zajednica muslimana, ne samo u Evropi, nego i mnogo šire. Dakle, to je jedina zajednica koja je uspela da izgradi sekularni univerzitet, ne samo verski, nego i sekularni univerzitet.

Više puta sam navodio jedan primer. Negde sam pročitao, u Kanadi kada neko zaposli šest ljudi dobija orden predsednika države zato što je šest ljudi skinuo sa vrata državi. Zaposlio šest ljudi, šest porodica je sklonio sa vrata države. U tom sistemu, koga smo uspostavljali pod, eto, moram tako kazati, makar zvučalo neskromno, pod mojim vođstvom, za 23 godine je uspostavljen duhovni, verski, obrazovni, humanitarni, izdavački, medijski, intelektualni, dobrotvorni i svaki drugi sistem. U tom sistemu je zapošljeno oko 600 ljudi od nule. Znači, ako gledamo kroz formu zapošljavanja i ekonomije, mi smo zaposlili 600 ljudi i napravili jedan samoodrživ sistem koji nije živio na budžetu države kao neke druge institucije, organizacije, bilo verske ili kulturne ili kakve druge. Znači, napravite jedan sistem koji je samoodrživ, koji ne zavisi od budžeta države, makar imao i pravo na to. Čak ne zavisi ni od priloga inostranih, kako se to najčešće misli, iako je bilo i takvih.

Napravite takav sistem i onda vaši politički mrzitelji, konkurenti i kojekakvi drugi protivnici, uz podršku tadašnjeg režima, pokušaju da vas razapnu, zato što ste uspeli. Zato što ste uspeli da dokažete da je moguće u jednoj sredini koja se zove za nekoga Sandžak politički, za nekog Sandžak geografski, kako god, za nekog drugačije itd, što je pravo svakoga da zove nešto kako sam hoće, ali ovog trenutka govorimo o geografskom pojmu. Dakle, ono što se smatra periferijom, kao što rekoh, veoma zapostavljenom, i ekonomski i infrastrukturno, podignete sve to tu i sa pozicije tadašnje vlasti, sa pozicije lokalnih vlasti i konkurenata političkih, koji ne mogu da se pomire da okrećete točak istorije u drugu stranu.

Šta je taj točak istorije bio? Do tada je važilo da svi moramo da se iselimo. Zašto? Nemamo dovoljno vrtića, nemamo škola dovoljno, u lošem su nam stanju, ako hoćemo moderno da se školujemo, treba da pobegnemo iz Sandžaka. Nemamo univerziteta, nemamo ništa, i onda šta treba da radimo? Hajmo se iseljavati.

Naša ideja je bila dokazati da je svako parče ove zemlje, pa čak i oni najzapostavljeniji delovi ove zemlje, da su tako divni, dobri, plodni i da je do ljudi, da nije do zemlje, da sve što je Bog dao ovoj zemlji je najlepše, naravno, što su ljudi uradili kroz razna vremenska razdoblja je jako loše. Naša ambicija, naša tada iluzija, a ja kažem ideja, koja je otelovljena na kraju, bilo je pokazati, mi smo hodali po selima, šta vam treba, zašto se iseljavate, pa kaže – nema dete gde da mi uči engleski jezik i informatiku. Je l' tako? E sada ćete uz džamije imati edukativne centre. Tada smo mi kroz formu islamske zajednice doneli odluku da ne može nijedna džamija da se pravi bez obrazovnog centra.

Nema mesta? Sprat više. Ima mesta? Pored. I to se pokazalo veoma uspešnim. Naravno, oni koji su hteli da se isele, ali u najmanju ruku smo bar snahama izbili adute iz ruku koje teraju muževe da pobegnu u čaršiju zbog dece. Sada nije zbog dece, nego zbog nečega drugog, zato što ne voliš kravu, ne voliš bivolicu, ne voliš ne znam šta. U redu, idi ti, to je tvoje pravo, ali je bitno da ti izbijemo adute da ne ideš objektivno, već subjektivno. Niko ne može nikoga zaustaviti.

Dakle, takvu smo zajednicu napravili i onda je to neko odlučio da kazni. E, pošto je bilo tako, odakle nam rušite zajednicu? Iz politike. Je li tako? Izazivali su me moji protivnici: „Skini ahmediju“, to je ona bela kapa, „skini ahmediju, pa se kandiduj“, misleći da ne smem pobeći iz komfora verskog, znate, tamo ste zaštićeni, tamo možete da radite šta hoćete, jer imate autonomiju, misleći da neću dođi na njihovo polje. Tada su me ubeđivali da dođem na njihovo polje, sada bi dali milijarde da me vrate, ali kasno, kasno, proces ide napred.

Evo me u politici. Zašto? Zato što mi je iz politike rušena zajednica. Završavam, brzo ću, koleginice. Zato što mi je iz politike rušena zajednica i onda sam došao tamo gde se odlučuje da zaštitim tu zajednicu, ali ne onako kako su oni očekivali da ja ovde budem neki bošnjački Šešelj. Ne, naprotiv, nego sa idejom pomirenja, idejom dijaloga, idejom dogovora i vidite da tako može. Dokazali smo još jednu stvar, i završavam, a to je – dokazali smo ono što iz perspektive Sandžaka do sada nije bilo moguće. Vi ste imali iz Sandžaka predstavnike – ili poltroni ili primitivci, te dve verzije. Mi smo dokazali – partneri, nikad poltroni, nikad primitivci, nikad neprijatelji, već partneri koji se dogovaraju i zajednički grade sve ono što je dobro za budućnost. Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se potpredsedniku Zukorliću.

Reč ima, takođe potpredsednik Narodne skupštine, narodni poslanik Stefan Krkobavić.

Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Zahvaljujem se, potpredsednice Kovač, potpredsedniče Zukorliću, uvaženi narodni poslanici, danas je pred nama Predlog odluke o dopuni Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju koji je predložio naš uvaženi narodni poslanik i kolega Samir Tandir.

Mi iz poslaničke grupe PUPS – „Tri P“ posebno želimo da se osvrnemo na predlog ovog akta, iako se ceo ovaj predlog sastoji od samo jedne rečenice. Zašto ipak smatramo da je toliko važno što se baš danas ovaj predlog odluke nalazi na dnevnom redu našeg parlamenta? Zato što se u obrazloženju predloga ove odluke podseća da je pravni osnov za donošenje odluke sadržan u članu 33. Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim je utvrđeno da Republičku izbornu komisiju u stalnom sastavu imenuje Narodna skupština Republike Srbije, na predlog poslaničkih grupa u Skupštini Srbije, kao i to da bi se prihvatanjem ove odluke popunio stalni sastav Republičke izborne komisije, čime bi se stekli uslovi za njen nesmetan rad.

Dakle, poštovani narodni poslanici, mi ovim nešto manje od pola godine, a pre sledećih izbora praktično ulazimo u onaj deo naših zakonodavnih aktivnosti koje su u najdirektnijoj vezi sa predstojećim izbornim procesom. Naši najstariji sugrađani, penzioneri, poljoprivrednici i proleteri i sve socijalno najosetljivije kategorije stanovništva, raduju se svakim izborima, jer su izbori praznik demokratije, ali i prilika da svako od nas podnese raport onima koji su nas birali, da podvučemo crtu, šta smo obećali, a šta smo od obećanog ostvarili.

Zato mislimo da je vreme da se odmah krene sa implementacijom svega onoga što je u vezi sa izbornim uslovima dogovoreno u oba koloseka međustranačkog dijaloga vlasti i opozicije sa i bez posredovanja stranaca, pogotovo sa realizacijom onog dela dogovora za čiju primenu su neophodne i zakonodavne intervencije ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nama verovatno u tom cilju slede izmene Zakona o izboru narodnih poslanika u nekoliko pravaca, ali i više drugih skupštinskih odluka. Pre svega, reč je o sprovođenju dogovora o tome da se stalnom sastavu Republičke izborne komisije iz reda celokupne opozicije u zemlji privremeno doda šest članova, po formatu „tri plus tri“, kako bi se povećalo poverenje u izborni proces, verovatno i da se za liste nacionalnih manjina sa sadašnjih 10.000 smanji na 5.000 broj potpisa neophodnih za kandidovanje. Sledi i uspostavljanje privremenog nadzornog tela za medije, po šest članova bi bilo na predlog REM-a, i šest iz celokupne opozicije, takođe format „tri plus tri“, koje bi predložio predsednik Narodne skupštine, uz konsultacije sa kofasilitatorima. To telo bi pratilo rad medija i obraćalo pažnju najviše na rad medijskih servisa Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine i obaveštavalo javnost o svojim nalazima tokom izborne kampanje.

Takođe će u Zakonu o izboru narodnih poslanika morati da se interveniše da bi se obezbedila još ravnopravnija raspodela budžetskih sredstava namenjenih za finansiranje izborne kampanje među kandidovanim i proglašenim izbornim listama za izbore, kao i kada je u pitanju obaveza svih medija da pre izborne kampanje objave svoje tarife za političko oglašavanje. Verovatno da će izmenama i dopunama ovog zakona prema dogovoru biti uređen i status posmatrača već na narednim izborima itd.

Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u Narodnoj skupštini Republike Srbije podržati sve ono što su predstavnici naše vladajuće koalicije dogovorili u oba koloseka međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, i onom pod posredovanjem predsednika Republike Aleksandra Vučića i onom kome su kofasilitatori bili predsednik Narodne skupštine i evroparlamentarci.

Za kraj, iz tog razloga ćemo i podržati ove predloge. Zahvaljujem na pažnji.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se potpredsedniku Krkobabiću.

Reč ima narodna poslanica Selma Kučević.

Izvolite.