Zahvaljujem, predsedavajuća.

Na današnjem dnevnom redu imamo Predlog odluke o dopuni Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju.

Na samom početku želim da upoznam javnost da smo mi kao jedina parlamentarna i opoziciona grupa prihvatili učešće u međustranačkom dijalogu, i to sve sa ciljem preduzimanja konkretnih koraka ka uspostavljanju fer uslova i slobodnih demokratskih izbora. Dakle, mi smo učestvovali u svim rundama dijaloga svojim predlozima, od Fakulteta političkih nauka pa do zadnjeg međustranačkog dijaloga.

Nakon dvodnevnih konsultacija i diskusija koje smo imali, usvojeni su određeni zaključci i preporuke Evropskog parlamenta, Evropske komisije, kao i OEBS-a.

Između ostalog, među tim zaključcima svakako postignut je i dogovor da mesto zamenika predsednika RIK-a pripadne nama kao jedinoj parlamentarnoj opozicionoj grupi. Dakle, nakon toga, mi danas na dnevnom redu imamo, upravo neke dogovore koji su suprotno tim našim spomenutim i postignutim dogovorima. Uprkos postignutim dogovorima na današnji dnevni red predloženo je drugo lice, što je u suprotnosti sa tim našim postignutim dogovorima.

Shodno tome, zbog nepoštovanja dogovora od strane vladajuće većine mi ćemo svakako kao jedina parlamentarna i opoziciona grupa koja Zakonom o izboru narodnih poslanika ima pravo na člana u ovoj RIK-u o svom učešću u realizaciji mera koje su postignute završnim dokumentom međustranačkog dijaloga, svakako pokušati da upoznamo i predstavnike Evropskog parlamenta.

Stoga, pozivam vas da te naše postignute dogovore i zaključke koje smo imali na međustranačkom dijalogu ispoštujete, jer u suprotnom ćemo konsultovati posrednike Evropskog parlamenta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici, Selmi Kučević.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDPS ili ti predsednik poslaničke grupe, narodni poslanik, Branimir Jovanović.

Hvala potpredsednice.

Poštovane koleginice i kolege, mogu i da se nadovežem na izlaganje prethodne koleginice, zaista jeste postojao dogovor na početku ovog saziva da mesto zamenika predsednika RIK-a pripadne poslaničkoj grupi koja je opozicija, ali sam i sam bio svedok toga da se težilo ka nekom drugom dogovoru i naravno neću da ulazim u to. U svakom slučaju, dobro je uvek da se pokaže jedan demokratski kapacitet i mi smo to prethodnih godina i pokazivali i praksa je bila da zamenik predsednika RIK-a bude iz redova opozicione stranke, ali naravno nije na meni da procenjujem bilo čije motive i ostavljam to za neki dalji dogovor.

Uvek naglašavam da svaka poslaničke grupa kada predlaže kandidate, a mi danas razgovaramo o kandidatima za zamenika člana RIK i za člana Odbora, svaka poslanička grupa, pretpostavljam da je dovoljno odgovorna da predloži kvalitetnog kandidata i uvek je to stvar jednog dogovora koji se postiže konsenzusom i nema razloga da i sada sumnjamo u to i svako preuzima odgovornost za svog kandidata.

Ovakve teme kada dođu na dnevni red su dobra prilika da se razgovara konkretno o radu ovih organa. Skupština je takva da ima nekoliko funkcija. Jedna od uloga Skupštine je i nadzorna uloga i zato je dobro razgovarati o radu RIK-a naročito u ovom vremenu gde nam dolaze predsednički izbori, republički izbori, kao i lokalni izbori u gradu Beogradu.

Često se u javnosti predstavlja da se rad Skupštine svodi samo na raspravu u plenumu, na usvajanje zakona, na usvajanje amandmana, ali moramo da istaknemo da je veoma važna uloga Skupštine, ta nadzorna uloga i baš zbog toga ću govoriti u tom kontekstu o nekim segmentima koji se tiču rada RIK-a.

Pre svega, važno je da RIK pokaže u narednim mesecima kao i do sada, da profesionalno obavlja svoj deo posla u izbornom procesu, naročito sada kada su sve političke stranke i vlast i opozicija, doduše, na dva različita koloseka bile uključene u jedan dijalog koji je doneo određena rešenja koja treba da naprave pomak kada govorimo o izbornom procesu.

Važno je da unapredimo izborni proces i to namerno kažem zbog toga što SDPS sve vreme trajanja dijaloga, a on traje već dve godine i nekoliko meseci, SDPS se zalaže za to da pronađemo dugoročna rešenja. Važno je i da nađemo rešenja za svake predstojeće izbore kojim bi svi bili zadovoljni, ali mi moramo zajedno da radimo na tome da ostavimo i generacijama iza nas jedan stabilan politički sistem, jedan izborni proces koji ovde niko neće dovoditi u sumnju rezultate izbora.

Činjenica je da smo svedoci, da od kada je obnovljen višestranački sistem u Srbiji uvek je bilo nezadovoljnih. I kada god bi se završili izbori uvek je jedna strana, ona poražena, najčešće ukazivala na određene nedostatke, na nepravilnosti i retko kada se dešavalo, mislim skoro nikada, da je poražena strana pružila ruku pobedniku i čestitala na ostvarenom izbornom rezultatu.

Republička izborna komisija je jedan od organa koji je zadužen za sprovođenje predsedničkih izbora, republičkih, pokrajinskih, lokalnih i izbora za savete nacionalnih manjina. Po tome se vidi kolika je odgovornost RIK, a samim tim su i velika očekivanja zbog samog postupka organizovanja izbora.

Činjenica je da je RIK prethodnih godina modernizovala svoj rad i unapredila ga u nekoliko segmenata. Na primer, ranije su nakon završetka izbora stranke koje osvoje najveći broj glasova na određenom biračkom mestu potpisivale zapisnik i imale su jedan od primeraka zapisnika, ostali učesnici izbora, ali i građani koji su želeli da vide rezultate izbora na konkretnom biračkom mestu mogli su da dođu nakon završenih izbora jer je zapisnik bio javno istaknut na nekom objektu, a najčešće su to škole, mesne zajednice gde se održavaju izbor. Sada je učinjen pomak u toj oblasti. Moram s toga da pohvalim rad RIK u tom segmentu, sada se svaki zapisnik skenira i u elektronskoj formi šalje RIK, dakle sa svakog biračkog mesta i svaki zapisnik je dostupan na internet sajtu RIK.

Tako da je ovo argument koji otklanja bilo kakvu sumnju da može da dođe do naknadnog prekrajanja glasova. Dakle, ko sumnja da se ne poklapaju konačni rezultati sa onim rezultatima koji su ostvareni na biračkom mestu može vrlo lako da uđe na sajt RIK, da uporedi biračke spiskove, odnosno da uporedi glasanje na konkretnim biračkim mestima, da sabere te glasove i vidi da li su konačni rezultati tačni ili ne.

Takođe napominjem, da kada govorimo o stalnom procesu glasanja na biračkim mestima, RIK delegira članove stalnog sastava, delegira predsednike, zamenike predsednika, članove, zamenike članove. Oni se delegiraju srazmerno broju poslanika koje određena stranka ima u republičkom parlamentu.

Takođe na izbornom mestu gde se vrši glasanje postoji prošireni sastav, dakle, sve one stranke čija je lista proglašena od strane RIK imaju pravo da pošalju svoje posmatrače, da pošalju svoje kontrolore na konkretno biračko mesto koji nadgledaju izbore od početka do samog kraja.

Tako se dešava, recimo kada, jer oko 15 lista na glasačkom listiću, kada je zvanično proglašeno, dešava se da u jednom trenutku to možemo da vidimo na terenu kada odemo da vidimo da glasamo, u jednom trenutku na biračkom mestu bude prisutno i preko 40 ljudi. Nekada se desi da su biračka mesta sa manjim brojem birača da više ima prisutnih ljudi koji posmatraju izbore nego onih koji su izašli da glasaju.

Napomenuću da je RIK pre prethodne izbore organizovala obuku za kandidate koji su se prijavili da budu članovi stalnog sastava, odnosno članove i zamenike.

Opet moram da naglasim da kada se tokom razgovora stranaka o izbornim uslovima razgovaralo o obuci članova sastava, stalnog sastava za biračka mesta, da je bilo predloga da svaki kandidat za kontrolora mora da pređe određeni put, da bude na obuci, pohađa obuku, ali moramo da uzmemo u obzir i situaciju na terenu koja nije tako jednostavna. Teorija je jedno, praksa je drugo. Namerno sam našao nekoliko primera, recimo, iz mog grada, iz Kraljeva, gde postoji biračko mesto koje je udaljeno od Kraljeva 114 kilometara, a ima 122 birača.

Drugi je slučaj biračkog mesta koje je udaljeno 108 kilometara od grada i ima 85 birača. Obično su to, konkretno, u ovom slučaju, planinska sela gde su stanovnici stariji, koji nisu ni zainteresovani, niti imaju motiva da budu kontrolori na biračkim mestima, da budu i članovi ili stalnog sastava ili proširenog sastava, a sa druge strane, teško je naći nekoga i motivisati nekoga da putuje preko 100 kilometara da bi proveo ceo dan na takvim biračkim mestima. To je zaista jedan otežavajući zadatak za samu stranku da pronađe članove proširenog sastava, a naravno, težak zadatak i za RIK da delegira članove ovakvih sastava.

Dakle, kao što sam i rekao na početku, teorija je jedno, praksa je drugo. Ali, u svakom slučaju, pozdravljam napore RIK da što kvalitetnije izvrši obuku i da što više kandidata prođe ovu obuku, kako bismo imali što više stručnih ljudi na samim biračkim mestima.

Grešaka je, naravno, uvek bilo i uvek će ih biti gde god ljudi rade. Smatram da greške nekada budu i nenamerne, ali opet, pored tolikog broja članova stalnog sastava, proširenog sastava, uvek može da se uloži prigovor i svaka greška može da se ispravi. RIK radi svoj posao, poništava glasanje na biračkom mestu gde su uočene nepravilnosti i onda se tu glasanje i ponavlja.

Još jedan deo izbornog procesa koji se odnosi na rad RIK, a u kome učestvuje Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a tiče se biračkih spiskova, je veoma važan. Mislim da je ministarstvo u prethodnom periodu odradilo dobar zadatak, da su ažurirani birački spiskovi. Često se u javnosti plasiraju neistinite priče, kako neki ljudi dva puta glasaju, kako su neki nekoliko puta upisani na različite biračke spiskove, u različite gradove, što je nemoguće. Naš sistem, naš pravni okvir koji reguliše ovu oblast je jedan od najboljih u Evropi.

Dakle, za bilo kakvu promenu u biračkom spisku, da li se odnosi na mesto prebivališta, da li se odnosi na upis u birački spisak ili na brisanje iz biračkog spiska, donosi se konkretno rešenje. Dakle, nemoguće je da bilo ko uđe u bazu podataka i sam menja podatke, briše nekog iz biračkog spiska ili upisuje. Dakle, za svaku promenu donosi se rešenje, dokument, papir i samim tim, taj konkretan dokument je dokaz da ne može da bude ovakvih manipulacija koje se često plasiraju u javnosti da bi se poljuljalo poverenje u izborni proces.

Kada sam govorio da se posle svakih izbora uvek javi neko ko sumnja u rezultate, obično to bude poražena strana. Ja često kažem da mi iz političkih stranaka, na osnovu svoje stranačke infrastrukture, sve vreme se negde i uvežbavamo za izbore, u predizbornoj kampanji plasiramo svoje ideje, plasiramo svoje programe, ko je na vlati, govori o rezultatima koje je postigao, a RIK samo prikazuje rezultate koji su zaista bili konkretni na konkretnim glasačkim mestima. I onda kada se neko ljuti na RIK, to je kao da igra utakmicu, nije dovoljno dobro odigrao, a onda se ljuti na semafor zašto su rezultati takvi.

Podsetiću da smo mi iz SDPS pre nekoliko godina, nekoliko predloga dali za unapređenje izbornog procesa, jedan od predloga koji je SDPS dala jeste da se umesto RIK formira državna izborna komisija, dakle, da to bude komisija u kojoj bi bili stalan nezavisni državni organ, u čiji sastav bi ušli najimanentniji stručnjaci iz oblasti izbornog prava, iz oblasti političkog sistema i njihov mandat morao bi da traje duže od mandata Narodne skupštine, odnosno poslanika u Narodnoj skupštini. Na taj način bi se osigurala njihova nezavisnost u radu, a smatramo da bi se profesionalizacijom ovakvog organa, odnosno formiranjem državne izborne komisije ojačali mehanizmi za kontrolu svih učesnika izbornog procesa.

Naravno, kada govorimo o ovakvoj ideji ili bilo kakvom predlogu koji se tiče promene izbornog procesa, moram da naglasim da nije dovoljno samo da usvojimo zakone, potrebno je da ih implementiramo u praksi. Na taj način mi ćemo menjati i jedan vrednosni sistem, promenićemo jednu političku kulturu i kada dostignemo do određenog nivoa političke kulture, gde će svako biti osuđen kada radi nešto mimo zakona, kada u izbornom procesu zloupotrebljava bilo kakvu funkciju ili kada zloupotrebljava bilo kakav resurs, da to naiđe na jednu osudu javnosti, a zaista, najveća osuda za političare koja može da postoji, to je osuda javnosti i ona se obično manifestuje tako što se vide posledice na samim izborima.

Moram i da prokomentarišem dogovor da se broj stalnog sastava RIK za sledeće izbore poveća sa šest članova i šest zamenika članova iz redova celokupne opozicije u Srbiji. To je posledica bojkota, odnosno na ovaj način daje se mogućnost onim strankama koje su bojkotovale izbore i onim strankama koje nisu prešle cenzus da imaju predstavnike u RIK-u. Dakle, od 17 stalnih članova, broj će biti povećan na 23.

Mislim da smo na ovaj način pokazali da smo spremni za razgovor, naročito predstavnici vladajuće koalicije. Usvojili smo ovo jedno prelazno rešenje da bismo unapredili ceo izborni proces. I to je jedan presedan koji, naravno, neće važiti za svake sledeće izbore.

Očekujemo da ovo rešenje, ali i sva druga rešenja koja su dogovorena da se implementiraju kroz zakonske norme i to će biti posao nas poslanika u Narodnoj skupštini.

Cilj svih ovih dogovora, cilj svih usvajanja zakona koji se tiču izmene izbornog procesa, treba da bude da vratimo poverenje građana u izborni proces i da na kraju dođemo do jednog najboljeg rešenja koje će važiti godinama koje slede i koje su ispred nas.

Kada govorimo o članovima odbora koji se biraju, naravno, ni tu neću ništa konkretno o kandidatima, ali moram zbog javnosti da kažem da se na odborima često vodi dobra rasprava, argumentovana rasprava, nekada čak i žustrija nego u samom plenumu i da istaknem kolika je važnost rada u odborima, a taj rad često nije vidljiv u javnosti, odnosno ne mogu građani da vide u direktnom prenosu. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćena predstavnica, odnosno potpredsednica poslaničke grupe SPS, narodna poslanica Snežana Paunović.

Hvala.

Uvažene kolege, poštovane građanke i građani Srbije, danas razgovaramo, i to je lepo rekao moj kolega Bane, nekada se naizgled može steći utisak da skupštinski odbori nisu vredni onoga što bi bio razgovor u plenumu. Ja, naprotiv, mislim da itekako jesu.

Važnost svakog od odbora koje parlament Srbije ima sadržan je u tome da pripremi sednicu plenuma na najkvalitetniji način. U tom smislu smo i predložili kao poslanička grupa određene izmene kada su u pitanju članovi i zamenici članova određenih odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Istina, do promene je došlo, pre svega, zato što je došlo do rotacije među poslanicima. Ali, ja moram da iskoristim današnji dan, najpre zbog građana Srbije, da objasnim koliki je bio značaj u periodu učešća prof. dr Predraga Markovića, naše uvažene koleginice Jelice Sretenović, gospođe Smilje Tišma, na svim pozicijama na kojima su bili.

Zašto ovo kažem? Zato što smo u jednom trenutku imali ostavke i profesora dr Predraga Markovića i uvažene Jelice Sretenović. Doprinos koji su oboje dali u odborima u kojima su bili, ja moram da naglasim, pre svega doprinos moje drage Jelice Sretenović u Odboru za kulturu, zato što govorimo o kulturnim radnicima i to je ono što mi se čini da ovaj saziv Skupštine, mada i prošli, jeste imao sreće da jedan veliki procenat istaknutih umetnika budu naše kolege i sa nama najpre u tom odboru razgovaraju o tome kako unaprediti ono što je najvažnije za jednu naciju, naročito ako se radi o Srbiji, a to je svoju kulturu, kako očuvati tradiciju, kako očuvati vrednosti, tako staviti akcenat na sve ono što mora biti nekakav putokaz za sve generacije koje dolaze posle nas.

Istina je kada imate ime poput Jelice Sretenović u toj oblasti, onda je teško uopšte probati da nađete zamenu.

Socijalistička partija Srbije i njen predsednik uvaženi gospodin Dačić, kada je predlagao građanima listu poslanika SPS, vrlo je vodio računa o tome koliko će se svaki glas građanina čuti, koliko će kroz narodne poslanike koji će dobiti poverenje kao kandidati SPS na zajedničkoj listi sa kolegama iz JS Dragana Markovića Palme, koliko ćemo zapravo biti taj glas koji će biti jasan, precizan, definisan i uvek narodni.

Jelicu će u Odboru za kulturu zameniti moja uvažena, najpre prijateljica, a onda i koleginica Dunja Simonović Bratić, kao neko ko će zaista uložiti maksimalni trud da održi makar onaj nivo kvaliteta koji je Jelica ostavila iza sebe. Ja bih volela da budem optimista i da se nadam da to možemo prevazići, ali ime Jelice Sretenović nije lako prevazići.

Znači, ostala nam je obaveza da sa pozicije članova i zamenika Odbora za kulturu nekako održimo zaista taj kvalitet i u diskusiji i u bavljenju problemima koje je Jelica Sretenović imala u mandatu koji je obavljala kao narodni poslanik.

Sa druge strane, prof. dr Predraga Markovića zameniće moj uvaženi Radovan Arežina i sad stvarno zvučim stereotipno, pošto ovde govorimo o ljudima sa kojima sam višegodišnji prijatelj, jer tradicija od 31 godine postojanja SPS nekako vas dovodi do faze da posle toliko zajedničkog rada zaista među sobom svi budemo negde i prijatelji. Prošli smo sve te i teške i manje teške momente, trenutke, godine kada je u pitanju SPS. Neću podsećati na sve ono što su socijalisti, uprkos nečijim ambicijama preživeli. Težnja nije bila da preživimo, težnja je bila da nas nema. To se nije ispostavilo kao moguće i dobro je da je tako, tako da smo tim pre sebi dali zadatak da sve što budemo u perspektivi radili bude još bolje od onoga što se radilo juče.

Danas niko od nas nije niti bez šanse, niti bez prostora da vas napadnu, uglavnom onih koji ne rade ništa. Najlakše je kritikovati sa pozicije sa koje imate viška vremena i nekakve maliciozne pretenzije u odnosu na bilo koga, na grupu ljudi, na pojedinca, sasvim je svejedno, nikada čini mi se glasniji ti glasovi koji kritikuju bez osnova, koji kritikuju bez pokrića i koji u svojim kritikama umeju da budu bezmalo brutalni, bez bilo kakve granice, čak i one ljudske koja bi uvek morala da postoji zato što moramo imati svest o tome da smo ljudi.

Javni diskurs koji se dogodio Srbiji, čini mi se da se dešava prvi put. Ništa ja novo neću reći, mnogo ste puta o tome govorili, mnogo ste puta naglasili pod kolikim pritiskom može da se nađe svako od nas do samog predsednika Republike Srbije, što se, čini mi se, retko kada dešavalo. Ja moram da se prisetim da smo neka spinovanja, neki pokušaj, neke informacije koje se plasiraju u javnosti sa čuđenjem gledali te 1999. godine, a u tom nastojanju da se tada sruši jedan sistem. Sklona sam da, nažalost, verujem da je matrica potpuno ista samo da je danas unapređen način, da su ti epiteti koji se dešavaju možda čak za nijansu i gori.

Nisam otišla daleko od odbora o kojima razgovaramo, ali sam morala da se osvrnem i na taj momenat u kome je teško poneti titulu narodnog poslanika sa pozicije sa koje treba da ponesete i odgovornost za tuđi bezobrazluk, da ponesete i odgovornost za tuđe nevaspitanje i da vas neretko bude sramota njihove sramote ili ono što bi mlađe generacije, a oni će me sasvim razumeti kada kažem, rekle – jedan klasičan transfer blama.

U kojim odborima menjamo svoje članove, i to je važno ovde reći, u pitanju su Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbor za zaštitu životne sredine, takođe vrlo važan u ovom trenutku, Odbor za dijasporu i Srbe u regionu, Odbor za prava deteta i Odbor za kulturu i informisanje.

Šta očekujemo da će ova promena doneti? Pre svega, kontinuitet, to sam malopre i rekla, ali možda i u susret svemu onome što nam predstoji, a predstoji nam važna odluka i rasprava u plenumu o budžetu za 2022. godinu i čini mi se da je tu uloga Odbora jako važna. Nema mi kolege Rističevića da potvrdi ovu moju teoriju, ali sam ubeđena da ono što se na odboru dogovori, primeti unapred i nekada ili često ili uvek bude jedan dobar preduslov za kvalitetnu raspravu u plenumu.

Uvaženi kolega Dejan Radenković, podsetiću, ovo mu nije prvi mandat, jedan od osnivača, pre svega, Zelene poslaničke grupe, kao jedne neformalne grupe, će zauzeti mesto u Odboru za zaštitu životne sredine, po logici stvari, ono mu tamo i pripada. Dejan Radenković je i tada kada se formirala Zelena poslanička grupa imao ideju da se malo više posvetimo zaštiti životne sredine, da malo više obratimo pažnju i na način na koji živimo i na način na koji se ophodimo prema prirodi, verovatno tada ili sigurno tada, nemajući svest da će nam se priroda ovako grubo osvetiti kroz nešto što se zove Kovid-19 i pošast sa kojom se ceo svet rve poslednje dve godine, čak i ako ona nije samo prirodna, čak i ako bismo poverovali ili bili skloni da pomislimo da je to nešto što je izašlo iz laboratorije ili pobeglo, svejedno, su žrtve i problemi koji su nastali ogromni. Koliko smo kao Srbija imali priliku da to vidimo, možda smo imali i sigurno smo imali više sreće od mnogih zemalja u regionu, a i šire, da smo prepoznali opasnost i na vreme odreagovali kao država.

Ono što danas radimo, iskoristiću i ovo svoje izlaganje da apelujem na građane Srbije da usled dostupnosti apsolutno svih vakcina koje su verifikovane zaista iskoriste mogućnost i vakcinišu se i na taj način zaštite sebe i zaštite svoje okruženje. Koliko god da smo skeptici, koliko god da… Možda čak iz inata, neretko reagujemo na način da odbijamo ono što je dostupno, to ipak treba izmeriti kroz prizmu svih onih ljudi su izgubili svoje najmilije u roku od dan ili dva bez pretpostavke da takva situacija može da se dogodi.

Dakle, ne smemo se igrati sa onim što je ljudski život. U tom smislu je država bila odgovorna. U tom smislu je Vlada bila odgovorna, obezbedila sve ono što je bilo do nje, da građani imaju dostupnu zdravstvenu zaštitu, dostupne vakcine, čak i sa mogućnošću, rekla sam već, izbora u zavisnosti od toga u kome smeru ide vaše poverenje. Na nama je kao građanima Srbije još da samo iskoristimo tu mogućnost koja nam je pružena, čak i onda kada odlučimo da eventualno to odbijemo moramo se setiti svih onih ljudi koji nemaju tu mogućnost, a naše su komšije ili su stanovnici bilo gde na zemaljskoj kugli, jer nije svuda zdravstveni sistem uređen kao u Srbiji, nije ni blizu.

Ja verujem da takvi ljudi ne bi razumeli našu antivaksersku politiku, kao što verujem da se u dobroj meri iza nje kriju svi oni koji nemaju nikakve konkretne političke ideje za unapređenje života, osim njih samih. Gotovo sam ubeđena da kada biste ih pitali kako to da njima bude bolje, dobili biste vrlo lepo odgovor, vrlo lepo skovan plan, vrlo lepo napravljenu koncepciju, ali ako biste bilo koga od njih pitali kako da unapredimo život naših komšija, naše porodice, naših građana, takav odgovor ne biste dobili.

Mislim da smo svi u ovoj sali i pokazali u proteklih godinu dana da smo odgovorni i svesni odgovornosti koja nam je ukazana poverenjem i da smo u tom smislu, sve što smo uradili, a uradili smo apsolutno dosta, uradili u smeru da unapredimo kvalitet života, pa su i vakcine i sve odluke i sve uredbe i svi zakoni koji su doneti, a bili su prosto izazvani pandemijom Kovida-19, bili ekspresni, o svima smo razgovarali, tražili najbolje rešenje i čini mi se za građane Srbije obezbedili upravo to.

Sve ostalo više nije do nas, osim još jednog pokušaja da zaista apelujem na građane Srbije da iskoriste mogućnost i na taj način zaštite sebe i svoje okruženje.

Moj kolega Đorđe Milićević govorio je i o promenama koje će se dogoditi u Republičkoj izbornoj komisiji, koje su posledica pregovora koji su se događali između parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka. Ja neću ulaziti u detalje jer je Đorđe bio iscrpan i na kraju verovatno će imati da još nešto kaže do kraja svega ovoga, ali je važno i to naglasiti, a to je da smo imali svest i spremnost da uprkos nemalom procentu koji je vladajuća većina osvojila pružimo ruku i pomognemo, unapredimo i donesemo sva sistemska rešenja kako bismo olakšali svima onima koji imaju dobru volju da na izborima učestvuju i svima onima koji nisu podložni tome da kukavičluk reflektuju na način što će pod optužbama da nešto nije u skladu sa zakonom i da nešto nije demokratski probati da bojkotuju izbore ne bi li sakrili svoj neuspeh.

To je negde matrica koju smo takođe gledali godinama unazad i ništa se novo neće desiti ako je od 1% onoga što zovu i koji sebe zovu političkim faktorom doživimo još jednom.

Dakle, ja ću ovde završiti jer sam isuviše vremena potrošila, ali zaista mislim da je jako važno da o svim promenama, da o svim zaduženjima koje jedan narodni poslanik ima u sklopu svog mandata govorimo naglas zato što ćemo… U stvari morali bismo da imamo svest da je ovo u stvari, čini mi se jedino zdanje u državi Srbiji koje pamti svaku izgovorenu reč i pamti svako ćutanje i negde mi se čini da kada istorija bude sudila sudiće možda gore o onom ćutanju nego o onome što smo rekli.

Onaj ko je imao dovoljno vremena, volje, iskustva, potrebe, imao je šta da pročita i ako se analitički vrati unazad kada je u pitanju rad parlamenta i u nekim drugim godinama. Ja sam tako došla do podatka o čuvenom Radenku Mandiću, narodnom heroju, komunisti sa Ravne Gore, kako je sam sebe zvao, koji je jedini glasao protiv Ustava iz 1974. godine. Trebalo je da prođe mnogo decenija da bismo shvatili koliko je taj jedan Radenko Mandić tada bio u pravu. Nažalost, bio je u manjini, ali je dobro sa ove distance znati da čak i kad ste Radenko Mandić postoje neke generacije koje će čitati o tome šta ste tada probali da objasnite svojim kolegama, one vas nisu razumele, pa možda neće ponoviti grešku koju su te kolege tada imale.

Svakako ćemo podržati sve predložene zakone ali i izmene iza kojih stojimo u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženoj narodnoj poslanici Snežani Paunović.
Reč dajem, predstavniku poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, Aleksandru Mirkoviću. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodni poslanici, kolege narodni poslanici, na samom početku naravno istakao bih da će Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati sve ove predloge, ali isto tako da naglasim i da ćemo u nekom narednom periodu kada budemo bili u prilici da podržimo i predloge opozicionih predstavnika koji će biti sastavni deo RIK-a naša poslanička grupa glasati za to, ali o tome ćemo nešto kasnije.

Krenimo redom. Mislim da su prethodne kolege narodni poslanici koji su bili i ovlašćeni predlagači i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa rekli mnogo toga i mislim da su vaša izlaganja bila jako dobra, konstruktivna i da su pogodila suštinu.

Mislim da je pogrešna svest kod ljudi koji kada vide da su ovakve tačke dnevnog reda pred narodnim poslanicima smatraju da to nije mnogo bitno ili da tome ne treba posvetiti mnogo pažnje. Mislim i da je gospođa Paunović u svom prethodnom izlaganju istakla koliko su važne ovakve diskusije i polemike i koliko je važno da shvatimo ozbiljno svaku izmenu koja se dešava u odborima.

Isto tako ne možemo a da ne primetimo da RIK je neko telo koje je u poslednje vreme izloženo najtežim napadima iako oni trenutno nisu u samom onom zenitu njihovog posla, niti su izbori raspisani.

Svedoci smo da se mnogo o tome priča, kalkuliše i svesni smo toga da pojedini predstavnici opozicije koriste svaku priliku da za RIK, u kakvom god ona sazivu bila, istaknu gomilu neistina i laži, a sve sa ciljem da nekako opravdaju svoj bojkot ili svoj strah od izbornog debakla. Mislim da je svaki narodni poslanik pre mene diskutovao o tome i naglasio važnost dijaloga koji je sprovođen na dve strane, ako ćemo to reći, sa i bez prisustva stranaca i mislim da sporazumi koji su dogovoreni i ona rešenja koja smo mogli ovde da čujemo je nešto što nije zapamćeno ne samo u našoj zemlji, već i u Evropi. Ne možete naći ovakve ustupke, slobodno ću to reći, koji su proistekli iz jednog konstruktivnog dijaloga nigde u Evropi. Nemate nigde ovakvu situaciju i nemate nigde ovakve izborne uslove.

Zašto ovo naglašavam? Najoštriji kritičari izbornih uslova danas u našoj zemlji u oni ljudi koji su bili na vlasti do 2012. godine, koji su do tada pobeđivali na istim izbornim uslovima, koji tada opoziciji i predstavnicima udruženja građana ili bilo koga ko nije mislio isto kao i oni nisu uvažili nijedan jedini predlog, a da ne govorimo o zahtevima, i isti ti ljudi danas pokušavaju na sve moguće načine da degradiraju sve ono što je postignuto u dijalogu.

Kada govorim o tim ljudima prevashodno mislim na Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ovog Lutovca koji je danas predsednik DS, ali i sami možete videti da je iz jedne stranke režima DS nastalo pet ili šest stranaka koje sada imaju istu politiku samo se drugačije zovu.

Na plastičnom primeru to izgleda ovako – sporazum o slobodnim izborima najoštriji kritičari su definisali na četiri strane, od čega je poslednja strana na kojoj se nalazi potpisnici, sve ukupno tri strane a od toga su dve i po strane posvećene medijima. To dolazimo do prve stvari koliko je Dragan Đilas opsednut medijima i ovi zahtevi koji se ovde nalaze to najbolje i pokazuju.

Naime, oni su došli na neku ideju koja je naravno u interesu jedino Dragana Đilasa, da u cilju obezbeđivanja ravnopravnog pristupa medijima, pluralizmu u medijima, profesionalnih standarda se formira neko Koordinaciono telo za javno informisanje, u nastavku to telo se zove KTI i ono će početi sa radom najkasnije 15 dana od prihvatanja sporazuma.

Šta je ovde interesantno? Članovi ovog radnog tela su predstavnici političkih subjekata koji su samo u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta i definisali su ovaj sporazum uz isti broj predstavnika vlast i opozicije i po jednog predstavnika novinarskih udruženja.

Ovde dolazimo do ključne stvari. Za njih je bitno da u tom radnom telu budu samo oni koji su potpisnici – Ne davimo Beograd, DS, Pokret slobodnih građana, Zajedno za Srbiju – Zelenovića i Pokret za preokret Janka Veselinovića, naravno uz prvog među njima Dragana Đilasa.

Šta je dalje interesantno? Oni ovde traže da pored njih deo radnog tela postanu i predstavnici novinarskih udruženja. Ovo je interesantno, zašto – jer je Dragan Đilas jedno to novinarsko udruženje finansirao sa čak šest miliona dinara u vidu nekakve pozajmice. Samo i dan danas nismo shvatili kako dođete kao novinarsko udruženje na to da vam jedan političar, bivši gradonačelnik, bivši državni funkcioner, sada pretendent na vlast pozajmi toliki novac.

Ono to je dalje zanimljivo jeste da se svi zahtevi njihovi tiču medija. Među prvi zahtevima se nalazi i sledeći – da tri puta nedeljno predstavnici opozicije koja je postigla ovaj sporazum, dakle, samo oni, mogu gostovati u emisija na prvim programima RTS o RTV u trajanju od 30 minuta u određenom terminu, između 18.30 i 19.00 sati. Ovde se ne navode druge opozicione stranke koje nisu potpisnice ovog sporazuma, odnosno one stranke koje učestvovale u okviru dijaloga bez posredstva stranaca. Dakle, samo oni.

Takođe, tri puta nedeljno jednak broj predstavnika vlasti i opozicije koja je postigla sporazum, opet oni učestvovati u emisijama debatnog karaktera u trajanju od 90 minuta koja će se emitovati na prvim programima RTS i RTV u terminu od 21.00 čas, oni i predstavnici vlasti, ali ono što je interesantno i ono što građanima odmah je zapalo za oko, kako narod kaže, jeste da ovde u ovim zahtevima ne stoji nigde ni definisano kako će predstavnici vlasti moći da se obrate građanima Srbije. Dakle, samo oni i samo njihovi minuti.

Dalje, u ovom zahtevu njihovom stoji najveći paradoks koji samo pokazuje koliko je njihov licemerje, a oličeno je u sledećem – takođe zahtevamo da se obezbedi nezavisnim medijima i organizacijama, pa sada navedenim striktno, Beta, FoNet, Istinomer, KRIK, CINS, BIRN, Vreme, da dva puta nedeljno u trajanju od 30 minuta emituju svoje nezavisne sadržaje na programima RTS.

Koliko su oni nezavisni, mislim da to građani najbolje znaju, vide i po tome što nijedan od ovih medija nikada nije uputio ni jedno jedino pitanje koje interesuje građane Srbije, niti je uputio jedno kritičko mišljenje na sve ono što je Dragan Đilas radio do 2012. godine.

Simptomatično je i to što se ovde ne navode neki drugi mediji i druge organizacije koje Dragan Đilas na svojim konferencijama izbacuje, vređa na najgori mogući način i nipodaštava. Ovde se iz svega ovoga samo zaključuje koliko su svi ovi mediji nezavisni.

Takođe, kako bi manevarski prostor ljudima koji danas vode Srbiju suzili na najmanje moguće okvire, govori i sledeće - zabraniti izveštavanje o aktivnostima državnih funkcionera koji su na izbornim listama u toku trajanja kampanje, osim kada je u pitanju unapred planirani državni posao ili vanredne okolnosti, u okviru kojih se neće prenositi stavovi izabranih, postavljenih i imenovanih lica.

Dakle, vi faktički ovde imate zahtev da niko ko se nalazi na bilo kojoj listi SNS ili SPS, a obavlja neku državnu funkciju, u tom periodu ne sme ništa da kaže, što de fakto znači da bi tih dana imali zabranu da se bilo kakav projekat i sprovodi u našoj zemlji. Dakle, sve mora da stane, ne bi li Dragan Đilas dobio adekvatno vreme iz njegovog ugla, da se on obraća građanima, da se on obraća naciji. Tu vidite kolika je njegova sebičnost.

Ako na sve ovo dodamo još jednu jako interesantnu stvar, da su zahtevali da se razdvoje izbori, to u njihovom sporazumu stoji, da se razdvoje datumi lokalnih, republičkih i predsedničkih izbora, ako primenimo njihovu logiku, neophodna su tri izborna procesa, pomnožite sa danima koliko traju izborni procesi, plus ovih 10 dana koje su zahtevali, faktički bi Srbija morala da ostane paralizovana više od tri meseca. U njihovo vreme Srbija je bila paralizovana svakog dana, jer ništa nisu radili, već su samo mislili na lični interes i na lično bogaćenje. A danas, u vremenu korona krize i neverovatnog napretka naše ekonomije, mi nemamo vremena za gubljenje ni jedan jedini dan. Iz ovoga možete videti koliko su u svojim zahtevima sebični i koliko im je stalo do ličnog interesa.

Ipak, ono što je posebno zanimljivo i to su još dva detalja koja ću izdvojiti a onda ću preći na nešto drugo, tražili su da se obezbedi, pazite sad, jedna trećina stalnog sastava RIK-a, da budu predstavnici opozicije koja je učestvovala u definisanju ovog sporazuma. Dakle, jedna trećina članova RIK-a da pripadne samo njima. I ne postoji nijedna druga opoziciona stranka u našoj zemlji, ne postoji niko drugi, samo postoje oni, i to jedna trećina.

Radi građana Srbije, RIK se formira, kao što je i kolega Milićević rekao, u odnosu na procente i zastupljenost u republičkom parlamentu. Oni su van parlamenta, oni nemaju nikakav osnov da budu deo RIK. Ali, ni manje ni više, oni traže trećinu, jer, jelte, to njima pripada.

Koliko je vladajuća većina, koliko je dijalog otišao daleko, govori i činjenica da ćemo mi sada umesto 17 imati čak 23 člana RIK, 17 po ovom starom pravilu, plus šest dodatnih članova RIK koji nisu deo parlamenta i koji ni po jednom osnovu ne bi mogli da budu do ovih izmena, po sistemu da će tri predstavnika dati potpisnici ovog sporazuma, dakle, Đilas, Lutovac, pokret Zelenovića i ko je još tu sa njima, dok će ostala tri predstavnika dati predstavnici koji su učestvovali u dijalogu bez posredstva evroparlamentaraca i stranaca - pokret "Dveri", stranka "Zavetnici", "Dosta je bilo" i ostali.

Dakle i ovde se najbolje vidi koliko je vladajuća većina spremna na dijalog i koliko činimo neke stvari koje u našoj zemlji nisu činjene nikad, ali ovakav primer nećete naći ni u Evropi.

Za sam kraj njihovih nebuloza i svega što su ovde naveli, pa se ljute zašto su ih evroparlamentarci uputili na to da su izborni uslovi sasvim korektni, da se na izborima mora učestvovati i treba, govori činjenica da u nazivu liste može biti samo neko ko je kandidat sa te liste, kao i da nosilac izborne liste može biti samo neko od kandidata sa te izborne liste.

Zašto vam ovo naglašavam? Ovde ciljano idu na ime predsednika Aleksandra Vučića. Tako je bio u prilici da Dragan Đilas kaže - eto, Aleksandar Vučić je izgubio apsolutnu podršku građana, mi to znamo iz istraživanja, vidimo i mi ćemo njega ubedljivo pobediti na izborima. Ako je tako, zašto na ovaj način želite da sprečite eventualno da negde lista SNS nosi ime Aleksandar Vučić, kao što je to sada bilo Za našu decu - Aleksandar Vučić. Ako ste već toliko sigurni u svoju pobedu, vi biste morali da zahtevate da liste nose ime predsednika stranke i po tom sistemu onda biste imali rešenu situaciju. Aleksandar Vučić je tako nepopularan, ne radi ništa za Srbiju i naše građane. Kažete da je lopov, kriminalac, diktator, pa zar vi prvi ne treba da poželite takvog čoveka da bude nosilac naše liste? Ali, dobro, mnogo ćemo još čuda čudi.

Sada da krenemo na nešto što je mnogo konkretnije i što se pre svega odnosi na interes građana Srbije i svih ljudi koji će učestvovati u izbornom procesu koji nas očekuje u aprilu.

Kao što sam i naveo, moje lično mišljenje je da je dijalog bez posredstva evroparlamentaraca bio mnogo konkretniji, zahtevniji u tom smislu, jer sa druge strane predstavnici opozicije su bili vrlo konkretni, direktni i učestvovali su u kreiranju svih ovih zahteva i izašli su sa nekim predlozima sa ciljem da izađu na izbore.

Ovo što je Đilas radio je bio samo pokušaj da ovim jeftinim pamfletom se sakrije od nekog eventualnog izbornog neuspeha. Stvari koje su tu dogovorene čine jedan svojevrstan presedan u svetu i nigde ih nećete naći, ali kao što sam već rekao, podeljene su u više stavki i ja sam prvu već obradio, a tiče se organa za sprovođenje izbora. Dakle, umesto 17 ide se na 23 člana RIK-a. Videćemo da li će Đilas i ostali njegovi kompanjoni dati predloge za ove predstavnike RIK-a. Na taj način omogućujete punu kontrolu izbornog procesa svakome ko nas je do sada optuživao da izborni proces kod nas nije fer i da su oni nekako diskriminisani.

Ono što je posebno bitno, mislim da je to kolega Jovanović naglasio, jeste i sada izmena koja se dešava na samom izbornom mestu i kako će to funkcionisati što se tiče rezultata koji se šalju RIK-u.

Dakle, unos podataka o rezultatima glasanja sa biračkih mesta, od početka do kraja biće prenošen na veb prezentaciji RIK-a. Takođe, dodaje se i deo gde će svaki birač imati pravo da od organa za sprovođenje izbora koji je nadležan za čuvanje izbornog materijala, zahteva informaciju o tome da li je u izvodu iz biračkog spiska evidentirano da je glasao. Pošto stalno pričaju da glasaju, daleko bilo, ljudi koji su mrtvi, da glasa neko ko nije ni izašao na izbore, evo na ovaj način se sprečava sve to. Lepo proverite i dođete i kažete - ja želim da proverim da vidim da li sam upisan, da li je neko zloupotrebio moje pravo i da li je neko glasao umesto mene.

Ono što je posebno bitno jeste istaći da je došlo do izmena oko kandidovanja na izbora. Zakonom o izboru narodnih poslanika, broj potpisa birača koji je potreban za podnošenje izborne liste nacionalne manjine, na izborima za narodne poslanike treba smanjiti na 5.000. Takođe, smanjuje se i broj potpisa birača u odnosu na lokalne samouprave od, do granica, ne vezuje se više za odbornika, već se vezuje za broj birača na toj jedini lokalne samouprave, što opet omogućava da se kandiduje što više pokreta građana, stranaka, jer će im biti potreban manji broj potpisa.

Što se tiče biračkog spiska, i oko toga smo imali prilike da čujemo razno razne kritike. Evo sada smo doživeli i tu neke izmene. Vlada Republike Srbije će formirati radnu grupu za eksternu kontrolu jedinstvenog biračkog spiska u kome će učestvovati sve stranke koje su učestvovale u ovom dijalogu. Takođe, u tom timu će biti i predstavnici RIK-a, kao i tri predstavnika drugih opozicionih stranaka, koje pokažu interesovanje. Dakle, svako ko bude pokazao interesovanje za ovo, da se zanima, može da postane i deo ovoga.

Što se tiče izbornog dana i glasanja, tu postoji još iskoraka u još većoj transparentnosti. Zakonom o izboru narodnih poslanika biće predviđeno da kada birač glasa van biračkog mesta, najmanje jedan od tri poverenika biračkog odbora koji idu do birača mora biti predstavnik opozicije. To je onaj deo kada je neko sprečen da dođe na biračko mesto. Formira se komisija od troje ljudi. Obično oni koji su nezainteresovani za izborni proces, oni ljudi koji znaju da gube izbore, pa ih tako mrzi da odu do glasača, do njegove kuće ili stana, ovim se obavezuje da jedan od ta tri člana bude predstavnik opozicije i da se na taj način garantuje da nikakve malverzacije ili zloupotrebe poverenja građana neće doći.

Takođe, predviđeno je i pravo domaćih i stranih posmatrača, i to sve vreme mogu da prate rad biračkog odbora, dakle od primanja materijala od prosleđivanja broja glasova.

Ono što je za mene posebno interesantno jeste činjenica gde se negde naglašava i da moramo da podstičemo opozicione kontrolore. Takav termin i tretman nigde nije upotrebljen, ali, evo, i na ovaj način se želi pokazati puna transparentnost.

Naime, položaj predstavnika opozicionih izbornih lista, pa kaže u članu 2. – predsednik biračkog odbora mora da naglasi i da podstiče predstavnike opozicionih stranaka u biračkom odboru, da provere određene izborne radnje, između ostalog da li su dobro razvrstani važeći i nevažeći glasački listići, da li su dobro prebrojani glasovi koje su dobile pojedine liste.

Dakle, sada će predsednik biračkog odbora imati zadatak da vuče za rukav predstavnika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i da mu kaže – evo, pogledaj kako stoje rezultati, evo pogledaj nešto u biračkom spisku da li nije kako treba, evo pogledaj i ove listiće, evo ti prebroj listiće SNS.

Dakle, toliko se detaljno išlo da se mislilo i o ovom delu.

Takođe, pored svega ovoga jeste i ograničenje za javne funkcionere. Dakle, ovo što je govoreno, neće biti više takvih mogućnosti za funkcionisanje javnih funkcionera. To je prihvaćeno, pa se sad samo nameće deo u kome govorimo šta se dešava sa tim što je ostao cenzus 3% i da li će sada Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa izaći na izbore i da li sve ovo o čemu smo mi pričali ima smisla, ima logike ili će se opet sakriti iza nekakvog bojkota u strahu od izbornog neuspeha i odlaska u političku prošlost.

Takođe, sa time polako završavam, izmene Zakona o sprečavanju korupcije su predvideli da 10 dana pre dana određenog za glasanje mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti.

Dakle, ono što je Đilas tražio evo ovim je ispunjeno, pa bi bilo fer i da kažu da li će sada prihvatiti i reći da su konačno izborni uslovi po njihovom ukusu i onako baš kako su sve oni zahtevali.

Za sam kraj, ljudima u manjim sredinama i tamo gde mesne zajednice imaju veliku svrhu, ovim Sporazumom je i predviđeno da sve opozicione stranke i sve stranke koje žele da učestvuju u izborima, kao i grupe građana imaju pravo da besplatno koriste prostorije mesnih zajednica za svoje političke aktivnosti, što vam samo govorim i naglašavam iz prostog razloga što u periodu kada smo mi bili opozicija, kada smo pokušavali da dobijemo jedan termin i da ga platimo, nismo mogli, nego su nas izbacivali i skupove smo držali ispred mesnih zajednica i na otvorenom sa građanima.

Za sam kraj, uz ove izbore, bilo kakve druge, koje god da su poželeli i šta god da je u pitanju, za dolazak na vlast prevashodno je bitno da imate podršku građana Srbije, što oni nemaju. Da smo ovim Sporazumom predvideli da vlast za taj deo opozicije se vrednuje tri puta više od glasa koji dolazi za SNS ne bi uspeli da nas pobede, jer politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića podrazumeva rezultat, ispunjena obećanja, ali i viziju koja garantuje bolju i lepšu budućnost za svu našu decu i generacije koje dolaze.

Hvala vam. Živela Srbija!

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Mirkoviću na pojašnjenjima i na objašnjenjima.
Prelazimo na listu govornika.
Prvi na listi je predstavnik poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka, Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, potpredsedniče Skupštine.

Inače, ja sam, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, i poslanik u poslaničkom klubu zajedno sa Strankom pravde i pomirenja, gde zajedno radimo u interesu svih građana naše zemlje Srbije, da li oni žive kod nas u Srvljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da li žive u Prijepolju, Sjenici, Tutinu, da li žive u Subotici, nama je zajednički interes da svakom građaninu bude dobre, da svakom čoveku bude dobro, da živi normalno, pa bilo koje je vere, da li je pravoslavne vere, da li islamske ili neke druge vere.

Mi smo, u okviru našeg kluba, kako ste vi rekli, gospodine Krkobabiću, pokazali da može biti saradnje, mora biti uzajamnog poštovanja, jer samo to daje rezultate. Rezultat svega toga jeste da na svakom mestu možemo da stojimo zajedno, da radimo zajedno i da se u okviru toga se vidi kako je dobro kada se živi normalno, kada nema tenzija i kada se zalažemo za one normalne stvari, a to je porodica, to je domaćinski nastup, to je poštovanje svakog čoveka, pa bilo gde on da živi.

Ovde ću kao predstavnik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, u okviru ovog poslaničkog kluba sa kojim ovde radimo zajedno, unazad evo već blizu sedam, osam meseci… Pokazalo se da to funkcioniše na najbolji način, pokazalo se da su ti ljudi koji su zajedno sa mnom u poslaničkom klubu izuzetno korektni, da se poštuju, da poštuju oni mene, da poštujem ja njih, a suština svega mi poštujemo našu zemlju Srbiju, mi poštujemo da naša zemlja Srbija ide napred, da bude pravde, da bude pomirenja, da bude poštovanja.

Još jednom, uvažene kolege, mi smo primer kako treba da se radi, kako treba da se funkcioniše, jer samo na taj način možemo ići napred.

Inače, učestvovao sam, normalno, ispred Ujedinjene seljačke stranke i na ovim pregovorima, gde se pokazalo da mi kao ljudi ovde u Skupštini koji predstavljamo određene političke grupacije imamo interesa, imamo želje da svako može da učestvuje na izborima, da svako ko želi bude ravnopravan i da uz podršku građana uđe ovde u Skupštinu i da kaže one stvari za koje je delegiran.

Još jednom, ja ću, normalno, kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i u okviru ovog kluba o kojem sam govorio, Stranka pravde i pomirenja – Ujedinjena seljačka stranka, podržati predloge, zato što ti predlozi koje smo mi predložili su vrlo kvalitetni predlozi.

Inače, na svakom mestu, u svakom trenutku mene nije sramota da kažem da zajedno sarađujem sa ljudima i da su ti ljudi koji su zajedno sa mnom, ljudi veoma korektni, pošteni i svi zajedno želimo najbolje našoj zemlji Srbiji i u bilo kom delu zemlje da se živi. Hvala još jednom.

Zahvaljujem, uvaženom narodnom poslaniku, sledeći na listi je uvaženi narodni poslanik, Slavenko Unković, predsednik poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija.
Izvolite.