Zahvaljujem.
Nastavljamo dalje.
Sledeći na listi je uvaženi narodni poslanik Vuk Mirčetić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas pričamo o Predlogu odluke o dopuni Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju i Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

U skladu sa tim, pre svega želim da podsetim na neke važne činjenice koje su bile preduslov da mi danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije možemo da pričamo o svemu onome što unapređuje, smatram da unapređuje našu Srbiju.

Juče su počele uplate našim starijim sugrađanima i primaocima novčane pomoći, kao što smo to i najavili, u iznosu od 30 evra, a danas počinju uplate svim ostalim punoletnim građanima Republike Srbije koji su za to ostvarili uslove. Ukupan broj tih građana prevazilazi 5,7 miliona punoletnih građana Republike Srbije. Mi na taj način želimo da pokažemo da su nama građani na prvom mestu i da vodimo računa o njima.

Naši penzioneri, oni od kojih smo nasledili našu državu, dobiće pored toga još 20 evra u decembru, a 20 hiljada dinara početkom sledeće godine dobiće svi penzioneri, kao što smo već najavili. To će biti najverovatnije krajem februara. Mi smo uspeli da očuvamo i proizvodne kapacitete i radna mesta, tako da je stopa nezaposlenosti trenutno na nekom nivou na kojem je bila i pre ove pandemije.

Pomaganje privrede i građana kroz ona tri paketa o kojima smo više puta pričali ovde u plenumu je vredno oko osam milijardi evra, odnosno 17,3% BDP-a. Zbog toga što mi sada imamo stabilne finansije, mi sa sigurnošću možemo i da pričamo o nekim projekcijama za iduću godinu. Na primer, rast plata u idućoj godini je planiran i biće od 7 do 8%, u javnom sektoru povećanje minimalne zarade se očekuje da bude 9,4%, a penzija dodatnih 5,5%.

Šta to znači? To znači da mi sada imamo dobre finansije, stabilne finansije i mogućnosti da povećamo i plate i penzije. Prosečan rast plata će biti 7,4%, dok će za zdravstvene radnike, znate da smo imali razna povećanja i razne pomoći za zdravstvene radnike s obzirom na to da su oni u prethodnom periodu zaista na prvoj liniji odbrane naše države i da naša država treba da pomogne i da treba da pokaže da mi to cenimo i da su nam oni važni, dakle, za zdravstvene radnike, i to za sve, kao i za pripadnike vojske i za radnike u socijalnoj sferi rast će biti još dodatnih oko 8%. To su izuzetni rezultati i činjenice. Dolazimo do toga da je minimalna zarada planirana da bude 35.025 dinara.

Mi smo pričali više puta o tome, u januaru će prosečna plata iznositi 610 evra. Neke projekcije nadležnog ministarstva, Ministarstva finansija je da će prosečna plata biti čak 618 evra, a u odnosu na period kada je predsednik Aleksandar Vučić bio premijer, podsetiću da je tada prosečna plata iznosila 330 evra. Dakle, mi sada pričamo o minimalnoj zaradi koja će u nekom narednom periodu, skorijem narednom periodu iznositi 35.025 dinara, a pre samo tako kratkog perioda prosečna zarada je iznosila 330 evra.

Ukoliko pričamo o penzijama i pogledamo penzije, pogledamo taj trend rasta penzija, videćemo da svake godine postoji određeni trend rasta penzija, da svake godine našim starijim sugrađanima uplaćujemo jednokratnu, odnosno ukazujemo im pažnju jednokratnim davanjima.

Čuli smo upravo, a čuli smo i u prethodnim danima, kako Srbija za vreme vladavine SNS napreduje i vodi računa o svojim sugrađanima, a ja bih se sada osvrnuo na nešto malo drugačije. Moram da primetim, naravno, u skladu sa ovim, pa ćemo kasnije jednu paralelu napraviti, moram da primetim veliki broj tzv. opozicionih lidera. Mi malo, malo pa imamo prilike da čujemo da je neko opozicioni lider i da se pojavio neki novi opozicioni lider. Broj tih lidera opozicije skoro da premašuje broj njihovih sledbenika. Ali, to nije ono što je najinteresantnije, neke druge stvari su tu interesantnije.

Gotovo svi opozicioni lideri i opozicioni političari predstavljaju reciklirane političare iz prošlosti, odnosno, da budem precizniji, to su uglavnom ostaci Demokratske stranke. Ti ostaci Demokratske stranke su u nekom periodu zbog različitih nesuglasica, ličnih interesa itd, razmirica, razišli su se i rešili su da od DS naprave više manjih stranaka, jer su tako mislili da će narodu moći da kažu nešto novo i da dođu ponovo na vlast.

Naravno, na čelu svih njih, kao što svi vrlo dobro znamo, nalazi se Dragan Đilas o kome građani jako dobro znaju kako je radio i koliko je radio, odnosno nije radio dok je bio gradonačelnik. S obzirom na to da pričamo o čoveku koji je sigurno svestan šta narod Republike Srbije misli o njemu, u prve redove njegove stranke se guraju neki drugi ljudi. To su Marinika Tepić, Borko Stefanović i ostali.

Pričao sam pre nekog vremena sa jednom koleginicom, tačnije sugrađankom, o Borku Stefanoviću i rekao sam, to je interesantno, voleo bih da podelim ovde u plenumu, rekao sam – čovek se zvao Borislav Stefanović. Ona me je prekinula i rekla je – kako sve zvao Borislav Stefanović, šta mu se desilo? Objasnio sam da se čovek više ne zove Borislav, nego se zove Borko, s obzirom na to da kada je vodio Levicu Srbije, dakle stranku koja je opet deo DS, on je prijavio ime svoje izborne liste kao Borko Stefanović, pošto je u narodu poznatiji kao Borko Stefanović, međutim, s obzirom na to da se čovek ne zove Borko Stefanović, on zakonski nije mogao da prijavi listu. I njemu je bilo lakše da promeni svoje ime iz Borislav u Borko, nego da ponovo skuplja potpise, s obzirom na to da zna koliko je teško skupio potpise i u prvom delu tog skupljanja potpisa.

Međutim, ono što je sada interesantno, pre nekih nedelju dana imali smo sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Na njoj su prisustvovali i predstavnici vanparlamentarne opozicije. Imali smo priliku da vidimo na toj sednici odbora čoveka, on je visoki funkcioner Jeremićeve stranke, kako ne zna iz koje stranke dolazi. Umesto da je rekao da dolazi iz Narodne stranke, čovek je rekao da dolazi iz napredne stranke. Koga bude interesovalo da pogleda, može, naravno, to sve je dostupno na „Jutjub“ kanalu Narodne skupštine Republike Srbije. Vrlo je interesantno, pa eto, pogledajte, čisto da znate o čemu pričamo i o kakvim predstavnicima opozicije pričamo.

Bivši predsednik Republike Srbije Boris Tadić, tada ispred Demokratske stranke, danas vodi Socijaldemokratsku stranku Srbije, dakle još jednu granu Demokratske stranke. Ja ih neću sve, pošto ih ima dosta. Imamo, naravno, i Zorana Živkovića. Zoran Živković je osnivač Nove stranke, a on je čak bio i vršilac dužnosti predsednika Demokratske stranke.

Sada kada smo sve to pobrojali, kada vidimo sa kim imamo posla i šta ti ljudi, jelte, kažu – idu u kolonama, moramo da postavimo jedno pitanje, koje meni, iskreno, nije jasno i voleo bih da mi neko da odgovor na to. Ko se sa kim ujedinjuje? Ko se s kim ujedinjuje, s obzirom na to da su svi oni predstavnici prethodne vlasti i Demokratske stranke?

Da bi ovo što je očigledno bilo još očiglednije i još jasnije, ja ću podsetiti na još jedan događaj. Molio bih samo režiju da pomogne, pokazaću dve fotografije. Dana 3. februara 2010. godine Demokratska stranka obeležava na Novom Beogradu 20 godina postojanja stranke i za te potrebe oni prave jednu, onako pozamašnu, publikaciju. U njoj se nalaze bezmalo svi ovi ljudi koje sam malopre pobrojao.

Evo, tako imamo prilike, ja ću pročitati samo. Dakle, 3. februara 2010. godine na svečanosti su govorili Dragoljub Mićunović, jedan od osnivača i prvi predsednik Demokratske stranke, a mnogobrojne goste je pozdravio i govorio o ulozi i mestu Demokratske stranke u Republici Srbiji predsednik Boris Tadić. Dakle, predsednik Boris Tadić, evo ga ovde na slici, govori na Skupštini Demokratske stranke, predsednik Republike Boris Tadić govori na Skupštini Demokratske stranke o Demokratskoj stranci. Pomenuli smo malopre Zorana Živkovića, evo ga Zoran Živković sa istim tim Borisom Tadićem.

Dakle, imamo nekadašnjeg predsednika, v.d. predsednika Demokratske stranke Zorana Živkovića i bezmalo, ponoviću još jednom, bezmalo svi koje sam do sada pomenuo se nalaze u ovoj knjizi i to je, dakle, knjiga čiji je izdavač Demokratska stranka, govori o tome da su to u stvari sve ljudi koji su iz jedne iste kolone. Kada vam oni kažu, a oni kažu da idu u više kolona, različitih kolona, i sada razmatraju da li da se ujedine u jednu kolonu ili da idu u više kolona. Pa čekajte, ljudi, ako ste se razjedinili, ako ste se posvađali, ako ste imali određene razmirice i rešili ste da napustite Demokratsku stranku, da svoje stranke napravite, da na taj način pokušate, zašto biste se sada ujedinili? Pa ujedinjuju se zbog toga što su oni videli i oni vrlo dobro znaju sve ovo o čemu sam ja u prvom delu govora pričao. Njima je jasno da su državne kase ponovo pune i samim tim su interesantne, a interesantne su onim ljudima koji se dokazano vode ličnim interesima.

S obzirom na to da oni znaju šta narod misli o njima, njihovi mehanizmi su prilično slični, njima ne preostaje ništa drugo nego da vređaju, da prete. Znamo svi vrlo dobro koliko puta su pretili i predsedniku Republike Srbije i njegovoj porodici, da ne navodim imena dece ponovo, i članovima SNS.

Ono što je još interesantno, više puta, ja bih tu zaista pohvalio svoje koleginice i kolege narodne poslanike, koji su i ovde u plenumu i svojim saopštenjima dokazali da predstavnici bivše Demokratske stranke, odnosno bivši predstavnici demokratske vlasti, a sada više kolona predvođene Draganom Đilasom, da su dokazali da oni plasiraju neistine. Oni su argumentovano to dokazali. I kada više ne znaju o čemu će da pričaju, evo, najinteresantnija stvar o kojoj oni pričaju, pričaju o tome da naš predsednik nosi rolku, zašto naš predsednik nosi rolku. I posle se čude kako nemaju podršku građana Republike Srbije. Pa nemaju zbog toga što nudi rolku.

Ono što je jako interesantno tu je da su na jednoj televiziji koja je pod kontrolom Dragana Đilasa čak i rekli, kaže – Aleksandar Vučić nosi rolku, jer mu je lakše da je navuče preko glave kada bude bežao iz Srbije, da ga ne bi prepoznali. A ja vas pitam – što bi on bežao? Za ponos je sve ono što je Aleksandar Vučić uradio i za Srbiju i za SNS. I ja lično smatram da ne postoji osoba koja bi bolje od njega vodila i Srbiju i SNS.

Na njihove pretnje treba da odgovorimo radom, argumentima, borbenošću, razgovorima sa građanima i, ono što je najvažnije, da svi damo svoj doprinos u rešavanju njihovih problema.

U danu za glasanje podržaću predloge o kojima mi danas diskutujemo, a na narodu je da u aprilu kaže da li je za to da Srbija nastavi da bude cenjena u svetu, da nastavimo da imamo povećanje plata i penzija ili žele one koji su već bili na vlasti i one koji su pokazali šta mogu, odnosno, kao što smo već rekli, šta ne mogu i cepali DS jer nisu mogli da sarađuju, a sad bi se, tobože, ujedinili i sarađivali, jer sada znaju bolje.

Lično smatram da normalna i pristojna Srbija mora da pobeđuje. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima Muamer Bačevac, predstavnik poslaničkog kluba Socijaldemokratska partija Srbije.
Izvolite.

Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, izbore za najznačajnije nivoe vlasti, parlament i za predsednika u ovoj državi, kao i za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina u Republici Srbiji, kao što znate, sprovodi Republička izborna komisija.

Osnovna nadležnost RIK-a, kako mi kažemo skraćeno, jeste da se bavi i da se pobrine za zakonitost samog izbornog procesa. Moram da kažem da i ovo telo u parlamentarnim demokratijama, pa i u našoj državi, bira ova Skupština. Stalni sastav RIK-a ima 16 članova i predsednika, koji imaju svoje zamenike, i biraju se na četiri godine, na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini.

No, mi u SDP-u u svom predlogu za izmenu izbornog zakona potencirali smo da stalni sastav RIK-a uglavnom čine profesionalci izabrani na konkursu i da to budu nestranačke ličnosti, a ne da ih, kao do sada, delegiraju političke partije. Mi mislimo da u cilju ravnopravnosti izborna komisija treba da bude sastavljena od najeminentnijih stručnjaka iz oblasti izbornog prava i izbornih sistema. Njihov mandat svakako bi morao da traje duže od četiri godine, što je predviđeno trajanje mandata svakog poslanika. Smatramo da bi se profesionalizacijom, odnosno formiranjem državne izborne komisije, ojačali mehanizmi za efikasniju kontrolu svih učesnika izbornog procesa.

Ako pogledamo okruženje, videćemo da se slične stvari dešavaju u zemljama u okruženju. Na primer, u Bosni i Hercegovini imamo apsolutno profesionalizovanu ovu komisiju i još da kažem da se ona u uslovima vanstranačkih, odnosno vanizbornih aktivnosti bave i drugim aktivnostima, imaju nadležnosti iz oblasti koje ima npr. naš REM ili naša Agencija za borbu protiv korupcije, tako da rade u toku cele godine i imaju aktivnosti tokom cele godine, što je jako, jako dobro.

U zemljama u okruženju i dalje se teži za transparentnijim radom organa za sprovođenjem izbora. To je ono o čemu težimo i mi i što činimo unazad desetak godina, pa tako su npr. i u Crnoj Gori u okviru ove komisije uvršćeni članovi akademske zajednice nevladinog sektora.

Za mene svakako najbitnija stvar jeste da i mi puno radimo na ovom polju i verovatno najbitnije što smo pre svega sve sednice RIK-a učinili dostupnim i svaki građanin može u toku zasedanja da se uključi i da direktno prati sednicu RIK-a što je za mene izuzetno značajan podatak. Naravno, sednice su otvorene i za javnost i za sve novinare i to je velika stvar.

Dalje, RIK u svom izbornom procesu nastoji da unapredi svoj rad donošenjem i podzakonskih akata, sprovođenjem obuka i edukacija i na svaki drugi način u okviru svojih ovlašćenja. U protekloj deceniji, naročito u proteklih par godina rad RIK-a je u mnogome unapređen. Pre svega uveden je tzv. kontrolni formular kao pomoćno sredstvo za pravilno popunjen Zapisnik o radu biračkih odbora što je jako bitno uticalo na povećanu vrednost zapisnika.

Bitna novina jeste i objavljivanje, skeniranje zapisnika o radu biračkih odbora na veb stranice RIK-a odmah nakon što se završi glasanje, što je jako bitno. Mi smo dobili i transparentni i jasniji mehanizam i onemogućili bili kakvo postavljanje pitanja i dovođenje u pitanje regularnosti samog izbornog procesa.

Takođe, RIK je oformio posebnu Radnu grupu za razmatranje pitanja od značaja za učešće osoba sa invaliditetom u izbornom postupku i doneo odluku o proceni pristupačnosti biračkih mesta u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom u izbornom procesu. Znači, vodilo se računa i o ljudskim pravima, u ovom slučaju osnovnom pravu na glasanje osoba sa invaliditetom.

Uvedene su identifikacione kartice za članove biračkih odbora, a kao najznačajnije smatram veliki doprinos na unapređenju RIK-a u sprovođenju obuka i edukacija.

Naime, RIK je počev, od decembra 2019. godine, sproveo obuku za više od 540 instruktora koji su potom po jedinicama lokalnih samouprava sproveli obuke za rad članova u stalnom sastavu biračkih odbora za više od 57 i 200 hiljada lica. Imajući u vidu da je edukacija osnov za poboljšanje sprovođenja izbornog procesa RIK je organizovao i sproveo obuku instruktora koji će obučavati potencijalne članove i proširenog sastava biračkih odbora.

U sve ovo RIK je izradio, štampao i učinio dostupnim preko svoje interne stranice različite priručnike, vodiče, prezentacije i druge publikacije. Ono čemu je takođe posvećena dodatna pažnja je unapređenje položaja domaćih i stranih posmatrača. Dalje, omogućena je svakom biraču da posle glasanja od RIK-a ima pravo da zahteva informaciju o tome da li je u Izvodi iz biračkog spiska evidentirano da li je glasao ili ne.

Smatram da će i nedavno postignut dogovor u okviru Sporazuma o unapređenju uslova za održavanje izbora u vezi sa povećanjem broja stalnog sastava RIK-a za šest članova, predloženih od strane van parlamentarnih stranaka, iako presedan doprineti većoj javnosti rada ovog organa i većim poverenjem građana u ispravnost i zakonitost odluka koje donosi RIK u procesu sprovođenja narednih izbora.

Ova vlast i ova većina je zaista pokazala veliku otvorenost da se izađe u susret svim onim realnim zahtevima koji su i uvršteni od strane i opozicije, i nevladinog sektora, i akademske zajednice i zaista je ova većina pokazala jednu veliku otvorenost da se poboljša i izborni zakon, ali i sa druge strane integritet RIK-a. Moram da pozovem sve učesnike da, evo ima mesta i treba da budu prisutni i članovi opozicije, da se povrati integritet i da zaista podignemo nivo demokratije u našoj zemlji.

Što se tiče samog konkretnog izbora zamenika predsednika RIK-a, vi znate da je, i to je ono za šta su se zalagali i SDPS, odnosno moja partija, da zamenik uvek dolazi po tradiciji iz opozicije i da to bude mesto zaduženo za opoziciju.

Meni je žao što to do sada neće biti slučaj i što će verovatno ovde se naći, takođe defakto predstavnik naše zajedničke vlasti, odnosno neko ko delegira stranka gospodina Zukorlića, koji je svakako deo vlasti koja danas formira Vladu i sve organe izvršne vlasati u ovoj državi.

U svakom slučaju ću reći da je svako poboljšanje na izbornom zakonu, izbornim uslovima, u ovom slučaju svako podizanje integriteta RIK izuzetno bitno za SDPS i da ćemo mi uvek dati podršku takvim rešenjima. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženom doktoru Bačevcu.
Sledeći prijavljeni na listi, uvaženi narodni poslanik, Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas kada govorimo o RIK i kadrovskim rešenjima u tom smislu, dakle, o sastavu RIK, ne mogu da se ne osvrnem na izmene u sastavu RIK koje će tek uslediti. Dakle, uslediće nakon što su potpisan sporazum o unapređenju izbornih uslova između stranaka koje su učestvovale u međustranačkom dijalogu bez posredovanja stranaca.

To je dosta važna stvar za našu zemlju, jer ovim sporazumom dodatno unapređujemo izborne uslove, unapređujemo demokratsku atmosferu za predstojeće izbore i slobodno mogu da kažem da će izborni uslovi sad za ove predstojeće aprilske izbore biti najbolji uslovi ikada. To nikako ne znači, predsedavajući, po mom mišljenju da su dosadašnji izborni uslovi bili loši, nego su prosto neke političke opcije u Srbiji, tu mislim na ove koje su pod kontrolom Dragana Đilasa, vodile i još uvek vode snažnu kampanju u svojim medijima kako su izborni uslovi u Srbiji loši, kako su izborni zakoni loši, kako nema demokratije, kako je nekakva diktatura i slične gluposti.

U pitanju su, uz neke pojedinačne izmene, uglavnom izborni zakoni koji su upravo doneti za vreme kada su oni vršili vlast u Srbiji. Dakle, ogromna većina zakona koji se tiču izbora zakona koji regulišu izbore su doneti u periodu do 2012. godine. Ja sad pitam, predsedavajući, a ko to da su tada valjali ti izbori, ti izborni zakoni, ti izborni uslovi, a danas ne valjaju? Dakle, oni kada su vlast, oni kada sprovode izbore po tim zakonima, tada je sve u redu. Oni kada su u opoziciji, odjedanput ti izborni uslovi nisu dobri.

Dakle, podsetiću i građane Srbije da su izborni zakoni promenjeni tek pred prošle izbore, pred izbore 2020. godine kada smo, da kažem, učinili određene izmene poboljšali izborne uslove, a kada kažem poboljšali prvenstveno mislim da smo ih poboljšali u korist opozicije smanjenjem cenzusa na 3%. Dakle, omogućili smo čak i veću zastupljenost osoba manje zastupljenog pola, precizno smo regulisali finansiranje, medijsku zastupljenost i još mnogo stvari, a sve u cilju omogućavanja fer i poštenih izbora.

Međutim, nekima ni to nije bilo dovoljno i onda su u želji da stvore sebi alibi za izborni debakl, za potpuni izborni debakl, proglasili bojkot izbora i na taj način sami sebe diskvalifikovali. Naravno, da su sada shvatili koliku su grešku napravili bojkotom, koliko su sami sebe na taj način isključili iz političkog života u Srbiji.

To nas dovodi sve do sadašnjeg trenutka, do ovog sporazuma koji sam pomenuo, u želji da izađemo u susret svakoj političkoj grupaciji, u želji da imamo takve izborne uslove da baš niko nema nikakvu zamerku. U želji da izborni dan u Srbiji bude praznik demokratije, omogućili smo dijalog na tzv. dva koloseka, da pokušamo da pronađemo način kako bi svi, apsolutno svi bili zastupljeni, odnosno zadovoljni.

Kao rezultat tog dijaloga imamo sporazum o unapređenju izbornih uslova i tim sporazumom predviđeno je, između ostalog, da šest članova, plus šest zamenika članova stalnog sastava RIK bude predloženo iz redova opozicije, da se razumemo, iz vanparlamentarne opozicije, dakle, po troje iz redova obe grupacije opozicije, dakle, i ovih koji se zalažu, odnosno koji su učestvovali u dijalogu bez posredstva stranaca i ovih drugih.

Kada je reč o biračkim odborima, vanparlamentrana opozicija dobiće na svakom biračkom mestu u Srbiji po jednog člana i zamenika člana u stalnom sastavu biračkog odbora. Svakako im sleduje po član i zamenik na svakom biračkom mestu u takozvanom proširenom sastavu, odnosno kada im RIK proglasi izbornu listu.

Zatim, dogovoreno je i da se pojača takozvani srednji nivo organa za sprovođenje izbora, pa će posao dosadašnjih radnih tela RIK biti prebačen na opštinske, odnosno gradske izborne komisije. U njima će, takođe, biti zastupljena vanparlamentarna opozicija i to u stalnom sastavu, razume se, i u proširenom, kada im RIK bude proglasio listu.

Napominjem da na sve ovo opozicija nema pravo, jer je vanparlamentarna, zato što su vanparlamentarni, zato što su sami sebe diskvalifikovali iz ovog procesa.

Međutim, da bismo ovo omogućili, mi ćemo morati da promenimo niz, odnosno set izbornih zakona, dakle, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o izboru narodnih poslanika itd.

Uz sve ovo, želim da naglasim da će biti uvedena čak tri nadzorna tela, dakle, za praćenje rada medija u predizbornoj kampanji, zatim, za kontrolu ispravnosti jedinstvenog biračkog spiska i za nadzor nad celokupnim izbornim procesom, i još mnogo stvari koje se odnose i na finansiranje političkih partija i zastupljenost u medijima, onda tzv. funkcionersku kampanju, kako je nazivaju, zatim, transparentnost i kontrolu izbornog postupka itd, sve ono o čemu je moj uvaženi kolega Mirković kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe govorio.

Dakle, slobodno možemo da kažemo da su ovakvi izborni uslovi najbolji još od uspostavljanja višestranačja u Srbiji. Mislim da niko u Srbiji, barem niko ozbiljan ne može da opovrgne ovo.

Mi kao SNS kada smo bili opozicija, nismo imali ovakve uslove, nismo imali ni približno ovakve pogodnosti, pa nas to nije sprečavalo da se borimo za svaki glas, pa nas to nije sprečavalo da obiđemo svako selo u Srbiji, svaku opštinu, da dopremo do svakog birača, da razgovaramo sa svakim čovekom, da predstavimo politički program, da predstavimo plan za bolje sutra i da izađemo na izbore.

Naprotiv, ne da nismo bežali od izbora, nego smo se zalagali za prevremene izbore. Ozbiljno smo se zalagali, vodili kampanju u tom smislu, skupljali potpise, milion potpisa, peticija, i to pod njihovim uslovima. Milion potpisa građana Srbije smo skupili da dobijemo prevremene izbore. Mi smo jedva čekali izbore, nismo bežali od izbora, i to pod njihovim uslovima. Nismo kukali i nismo bežali. Nismo se žalili po belom svetu. Nismo tražili razne sponzore, razne mentore, razne Tanje Fajon, razne Viole fon Kramon, ništa od toga nismo radili, ali smo čekali našu šansu.

Naprotiv, kao što sam rekao, zalagali smo se za prevremene izbore. Nismo ih dobili. Dobili smo redovne izbore.

Dakle, tadašnji režim je prolongirao izborni dan 2012. godine do zadnjeg mogućeg trenutka, u želji da sačuvaju svoju vlast. I dočekali smo te izbore 2012. godine i na tim prvim izborima koji su usledili, iako nismo imali ni medije, ni novac, ni logistiku, ništa apsolutno, SNS je pobedila, preuzela vlast u Srbiji. Pobedili su građani Srbije koji su prepoznali politiku i program SNS, baš kako danas prepoznaju i podržavaju politiku i program Aleksandra Vučića.

Suština je, i s time završavam, ne postoje izborni uslovi i izborni zakoni koji će vas dovesti na vlast ako nemate politiku, ako nemate program i ako nemate konkretna politička rešenja i političke ideje. Ako vam se cela politika zasniva i svodi na puku mržnju prema jednom čoveku – Aleksandru Vučiću, onda to građani Srbije vide i znaju da adekvatno nagrade na izborima.

Dakle, nema tih uslova, niti zakona pomoću kojih ćete dobiti vlast bez izbora, odnosno bez podrške građana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem redovnu pauzu.
Nastavljamo sa radom u 15.05 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama su danas dve odluke, i to Predlog odluke o prestanku imenovanja u RIK i Predlog odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije. Dve odluke čijim ćemo potvrđivanjem omogućiti normalno funkcionisanje ovih radnih tela i obavljanje poslova iz njihove nadležnosti u skladu sa važećim zakonskim aktima.

Kada govorimo o skupštinskim odborima, oni predstavljaju zakonom utvrđena radna tela Narodne skupštine Republike Srbije koja u svom delokrugu rada prate rad Vlade i drugih organa, tela, a čiji rad nadzire Narodna skupština u skladu sa Ustavom i zakonom. Radna tela Skupštine čine poslanici iz reda poslaničkih grupa, primenjujući princip ravnomerne zastupljenosti, shodno njihovim poslaničkim grupama, odnosno u tim radnim telima mogu učešće uzeti i narodni poslanici koji u tom trenutku predstavljaju pozicione stranke, a i narodni poslanici koji u tom trenutku predstavljaju opozicione stranke.

Ne tako davno sa naše leve strane u Domu Narodne skupštine su sedeli predstavnici opozicionih stanaka, ali koji su Dom Narodne skupštine Republike Srbije koristili za sve, odnosno isključivo koristili za negativnu političku samopromociju, a ne za one stari koje bi obezbedile bolji život građanima Republike Srbije i nisu preduzimali one radnje koje su bile u skladu sa Poslovnikom i zakonom koji uređuje rad i delokrug Narodne skupštine Republike Srbije.

To što ih danas nema ovde u Domu Narodne skupštine nije čudna situacija zato što su određeni predstavnici današnje tzv. opozicije doneli odluku o bojkotu izbora, koji su održani u junu mesecu 2020. godine, a na kojima je lista Aleksandar Vučić – Za našu decu osvojila preko 60% glasova. Danas možemo slobodno da kažemo da su ti izbori bili demokratski, slobodni, fer, transparentni i te rezultate izbora su prihvatile sve relevantne i međunarodne i svetske institucije.

Te rezultate izbora su isključivo negirali predstavnici, određeni predstavnici današnjih opozicionih stranaka zato što su tu odluku o bojkotu doneli mnogo pre prvog međustranačkog dijaloga koji je održan na Fakultetu političkih nauka i tu odluku da ne izađu na izbore koristili su za paravan kako bi sakrili nedostatak svog političkog programa i kako bi sakrili nepostojanje podrške među građanima Republike Srbije za sve one ciljeve i ideje za koje se oni danas zalažu.

Takođe, ne smemo zaboraviti da su predstavnici opozicionih stranaka imali svoje predstavnike ovde u parlamentu i u sali Doma Narodne skupštine i u skupštinskim odborima i, kao što sam rekao, oni su te svoje fotelje i te svoje mandate koristili isključivo za negativnu političku samopromociju. Te stvari smo mogli svi da vidimo. Mogli smo da vidimo kada su na Odboru za administrativna pitanja napadali šefa poslaničke grupe dr Aleksandra Martinovića, kada ga je Boško Obradović gađao kompjuterskim mišem. Zatim smo mogli da vidimo da to što su bili u Narodnoj skupštini im je dalo za pravo da napadaju Marijana Rističevića i da mu raskrvare glavu, a onda sve to se zaokružilo protestima koji su bili održani u julu mesecu 2020. godine, kada su ti isti predstavnici opozicionih stranaka pozivali građane Republike Srbije da se okupe ispred ovog visokog doma, da zatim kamenuju Narodnu skupštinu, da povređuju policajce i da tom prilikom bude povređeno preko 100 policajaca, a neki pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su u tom trenutku zadobili i teške telesne povrede.

Sama odluka o bojkotovanju izbora im je samo predstavljala paravan za politički neuspeh. Nakon izbora održanih u junu mesecu 2020. godine, oni već godinu dana, a i mnogo pre toga, zastupaju istu mantru da izborni uslovi u Republici Srbiji nisu dobri. Ta njihova mantra, mislim, iz meseca u mesec nema više utemeljenje zato što smo mi kao SNS pokazali da smo jedna ozbiljna i odgovorna stranka, da smo uvek spremni za razgovore sa svim političkim opcijama i da, kada pristupimo tim razgovorima, pokazujemo visok stepen konstruktivnosti.

Podsetiću vas da smo mi kao najjača opoziciona stranka 2009, 2010. i 2011. godine nudili građanima Republike Srbije politički program kako da Srbiju u tom trenutku izvučemo iz kandži tajkuna, predstavnika bivšeg tajkunskog režima i politički program na koji način ćemo oporaviti posrnulu ekonomiju i privredu. Kao što su moje kolege, i gospodin Mirković i gospodin Marković, govore o tome, niko u tom trenutku iz tadašnje vladajuće većine nije želeo sa nama da priča o bilo čemu, a ponajmanje o izbornim uslovima.

Moram da podsetim i sve moje kolege i građane Republike Srbije, nismo mi kao SNS 2008. godine spuštali, odnosno povećavali cenzus sa tri na pet posto kako bi direktno naškodili svojim političkim konkurentima, odnosno tadašnjoj stranci LDP, kako oni ne bi mogli da uzmu određena odbornička i poslanička mesta. To su radili predstavnici tadašnje DS.

Kada govorimo o SNS, pošto nam oni stalno spočitavaju da se mi u ovom trenutku ne borimo za bolje izborne uslove, iako ja smatram, kao i sve moje kolege da su izborni uslovi danas ne duplo, nego petoduplo bolji, nego što su bili 2012. godine, zahvaljujući SNS i ozbiljnoj i odgovornoj politici Aleksandra Vučića došlo je do spuštanja cenzusa sa pet na tri posto kako bi direktno pomogli malim političkim strankama da uđu ovde u ovaj parlament i da mogu da zastupaju svoju politiku.

Setićete se da je prvi međustranački dijalog o izbornim uslovima održan na Fakultetu političkih nauka. Tada su predstavnici opozicije izneli svoja 42 zahteva gde ja mogu slobodno da kažem da ne znate koji je bio maliciozniji i koji je bio negativniji po njihovu politiku, a pod mantrom da se oni bore u tom trenutku za bolje izborne uslove.

Podsetiću vas da jedini njihov zahtev u tom trenutku jeste bio da Aleksandar Vučić ne bude nosilac izborne liste. Tražili su, suludo, paralelno uredništvo na RTS i RTV. Zatim su tražili da se članovi REM biraju onako kako oni žele i još preko 30 zahteva koji bi direktno omogući da bez narodne volje, da bez izbora, mogu slobodno reći, uđu u skupštine gradove i u Narodnu skupštinu Republike Srbije zato što njih, dragi građani Republike Srbije, ne zanimaju.

Mene sad zanima kako su oni tražili da Aleksandar Vučić ne bude nosilac izborne liste, a Boris Tadić, nekadašnji predsednik Republike Srbije, je bio nosilac izborne liste na svim nivoima, odnosno i na izborima na lokalu, kao i na predsedničkim i parlamentarnim izborima. Vi ste tada tražili paralelnu uređivačku politiku gde ni jedan urednik informativnog programa, ni jedan urednik sa RTS nije smenjen za vreme vladavine SNS.

Nenad Lj. Stefanović, urednik informativnog programa je izabran za vreme vladavine bivšeg režima. Vi danas tražite, znači, da jedan dan uređuju vaši predstavnici, pa da drugi dan uređuje kolegijum sadašnjeg RTS-a, to je van svake pameti. Pri tome ste tražili u pregovorima, odnosno u razgovorima povodom poboljšanja izbor uslova da se uključe i predstavnici KRIK-a, BIRN-a i drugih nevladinih organizacija koji svaki dan vrše beskrupuloznu kampanju protiv Aleksandra Vučića i njegove celokupne porodice.

Mi kao jedna ozbiljna i konstruktivna stranka kažemo - želimo da razgovaramo o izbornim uslovima. Želimo da saslušamo sve vaše predloge kako bi unapredili ovaj izborni proces koji je, opet moram da kažem, mnogo bolji nego što je bio pre 2012. godine. Aleksandar Vučić je to više puta govorio, da su to ozbiljni i odgovorni pregovori u kojima mora da se nađu ozbiljni argumenti i da verovatno neće biti usvojeni svi zahtevi, ali da nam je cilj da obezbedimo mogućnost da narod iskaže svoju volju na slobodnim i demokratskim izborima.

Tada se oni podele u tzv. odnosno formiraju se razgovori u pogledu unapređenja izbornih uslova na dva koloseka, na jednom koloseku sa predstavnicima evroparlamentaraca, na drugom koloseku bez predstavnika evroparlamentaraca i do čega mi dolazimo? Predstavnici bivšeg tajkunskog režima i tu govorim o koloni za koju oni najavljuju da će oni izaći na izbore, a to je Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Narodna stranka Vuka Jeremića i Demokratska stranka koja će verovatno opet okupiti sve reslove bivšeg tajkunskog režima i s druge strane kolona Zelenih, odnosno Ne davimo Beograd i svih drugih pokreta žele da razgovaraju sa evroparlamentarcima ali ne žele da razgovaraju sa predstavnicima svoga naroda.

Poseban značaj tim razgovorima koji su vođeni bez prisustva Evropljana je dao i Aleksandar Vučić svojim prisustvom i dao je ozbiljan legitimitet tim razgovorima i svi su oni želeli da razgovaraju o izbornim uslovima. Međutim, kada je došlo do trenutka da treba da se finalizuje taj dogovor, odnosno dokument Dragan Đilas odlazi sa tih razgovora. On napušta te razgovore i govori na jednoj konferenciji, koju je održao u toku prethodne nedelje, kako je on razočaran ponašanjem evroparlamentaraca, Tanje Fajon, gospodin Bilčeka i ostalih, i kako će se oni za slobodu boriti na svoj način, a taj njihov način smo upravo videli u julu mesecu 2020. godine kada su pozivali narod direktno da ruše Narodnu skupštinu.

Sam gospodin Bilček je dao izjavu i rekao – da se ja nalazim na političkoj sceni, da sam predstavnik određene opozicione stranke, ja bih u ovom trenutku izašao na izbore zato što su izborni uslovi dobri, ali to jedini ne može da shvati Dragan Đilas, Marinika Tepić, Vuk Jeremić.

Kao što je moj kolega, gospodin Mirković govorio, meni je drago što je došlo do zaključivanja sporazuma o unapređenju uslova za održavanje izbora i mi smo kao SNS tokom tih razgovora pokazali visok stepen konstruktivnosti i kroz dogovor o budućem broju članova RIK-a, gde će budući sastav imati tri predstavnika koji će dolaziti od strane stranaka koje su sa koloseka sa evroparlamentarcima, tri člana bez evroparlamentaraca, imaće svoje predstavnike u stalnom sastavu biračkih odbora. Takođe, tu su i dopisi RTS, RTV da će doći do određenih promena kada govorimo o samom programu, da će RTS obezbediti veći broj debatnih emisija.

Mi kada govorimo medijima, vi i danas imate te debatne emisije. Nismo mi krivi, predstavnici SNS, što oni šalju svoje predstavnike u emisije „Reč na reč“ u emisiju o izbornim uslovima, jutarnji program gde svako od njih bude poražen od strane predstavnika SNS. To samo govori da mi danas imamo mlade, da imamo kvalitetne ljude i da Aleksandar Vučić ni u čemu nije pogrešio kada je dao mogućnost da 40 mladih ljudi danas sedi ovde u domu Narodne skupštine i zastupa ozbiljnu i odgovornu politiku.

Nećemo valjda da menjamo danas programske šeme RTS i RTV kako bi on dolazili sami i pričali o svojim suludim političkim programima. Oni beže od bilo kakvog dijaloga i svako njihovo gostovanje u bilo kojoj emisiji se svodi na to da napadnete Aleksandra Vučića i njegovu porodicu i da izvršite kriminalizaciju i dehumanizaciju. Vi niste imali ove predstavnike sa koloseka sa evroparlamentarcima, nijednom rečju nisu dali bilo kakav komentar u ovom sporazumu koji je zaključen sa preostalim političkim strankama, a ja ću vam takođe spomenuti da su te političke stranke, koje su zaključile sporazum, dali legitimitet izborima koji su bili održani u junu mesecu 2020. godine zato što su ljudi želeli da se bore, želeli su da predstave svoje političke programe.

Danas ti predstavnici okupljeni oko Dragana Đilasa nemaju politički program. Vi nikada niste mogli da čujete kako će oni da unaprede zdravstveni sistem koji su potpuno razrušili do 2012. godine, kako će da sagrade jedan metar autoputa koji nisu uspeli da sagrade do 2012. godine.

Mi smo 2012. godine u Srbiji imali pola Kliničkog centra. Danas imamo novi Klinički centar. Danas rekonstruišemo kliničke centre. Danas radimo na stotine kilometara autoputa. Danas možemo da se pohvalimo rastom od 7,5% do kraja godine. Oni su tada uzimali kredite kako bi obezbedili plate i penzije i oni danas pričaju da će doći na vlast, ali ja zaista moram da pitam – sa kojim političkim programom? Jedini politički program oko koga se vi oni ujedinjuju jeste mržnja prema Aleksandru Vučiću i bilo kom predstavniku SNS.

Završiću polako, setite se izjave Dejana Bulatovića koji je rekao da će po njihovom dolasku na vlast svako juriti svog naprednjaka, a ja vam sada ovom prilikom kažem – mi ovde predstavnici SNS sedimo u domu Narodne skupštine skoro svaki dan i stojimo podignute glave. Dajte već da vidimo šta će to da se desi sa nama naprednjacima. Nećemo više da trpimo tu politiku koja isključivo poziva na mržnju i nasilje.

Nadam se da smo mi u ovom razgovorima pokazali želju da građani Republike Srbije mogu da izađu na slobodne, demokratske i fer izbore i da iskažu svoju volju, da sada predstavnici određenih političkih stranaka imaju pun legitimitet da izađu na izbore, da predstave svoje političke programe, a ovim predstavnicima bivšeg tajkunskog režima moram da poručim da će kulturna i pristojna Srbija izaći u najvećem broju na predstojeće aprilske izbore i da ćemo tu pokazati da je njihovo mesto na političkoj deponiji, tamo gde i pripadaju. Hvala.

Hvala gospodine Kesar.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.