Hvala, profesore.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, moje uvažene kolege i koleginice narodni poslanici su zaista iscrpno u prethodnim svojim govorima pričali o izbornim uslovima i kako se nekada živelo u Srbiji, a kako se danas živi.

Samo bih da se osvrnem i da dopunim uvaženog profesora da kada je u pitanju Zdravko Ponoš važi ista priča kao i u multikom imperiji, odnosno multikom stranci. Ni jedna osoba, to odlično znamo, kod Dragana Đilasa koja nije njegov zaposleni i koja nije kod njega na platnom spisku ne može ni da očekuje podršku sa njegove strane za neke značajne funkcije, jer kao što znamo jedini njihov cilj kada bi i došli na vlast jeste da nastave pljačku koju su sprovodili do 2012. godine, a na sreću građani Republike Srbije, voljom građana Republike Srbije na izborima, po njihovim izbornim uslovima koje su oni tada kreirali, su ih u tome sprečili.

Inače, i za Ponoša, kao što ste rekli, i gospodin Marijan Rističević koji je primer uništavanja vojske neke države i smanjenja njenih odbrambenih kapaciteta i kapaciteta da pružimo bezbednost građana, je takođe, gle čuda, jedan od zaposlenih, ali kod svog gazde Jeremića. Kada je dobio otkaz kod Borisa Tadića, odnosno kada je došlo do njihove svađe on je postao, kao što znamo, njegov pomoćnik.

Dok je on bio ministar spoljnih poslova, za vreme svog mandata uspeo je toliko da sroza Srbiju i da postavi ono glupo pitanje Međunarodnom sudu pravde i da, maltene, Albancima u Prištini pokloni fotelju u UN. Već sam i govorio da ga uskoro očekuje i spomenik u centru Prištine, jer svake godine mu se Albanci zahvaljuju na njegovoj nestručnosti. Ništa nije bolji ni fizičar nego što je i diplomata, to smo imali priliku veliki broj puta da se uverimo.

Bio je njegov pomoćnik. Zatim, kada je, uz podršku građana Srbije, Jeremić obavljao funkciju predsednika Skupštine UN on je bio šef njegovog kabineta. Onda kada više nije mogao da se ovajdi, okoristi o građane Republike Srbije osnovao je Jeremić svoju nevladinu organizaciju „CIRSD“ koja, kao što znamo odlično, služi samo za pranje novca. Njegovi saradnici Patrik Hol i drugi belosvetski kriminalci, za neke se već vode postupci, nekima su završeni postupci. Direktor ove organizacije je upravo niko drugi nego Zdravko Ponoš koji je i potpredsednik njegove stranke.

Ono što mene jako buni jeste to što i Draganu Đilasu Zdravko Ponoš odgovara kao kandidat za predsednika Republike, što će sigurno značajno udariti na sujetu Vuka Jeremića. Za razliku od gazda Đilasa koji se trudi da svoje poslušnike isturi u prvi plan, a da zapravo on trpa u svoje džepove narodne pare i da svoju multikom imperiju širi time što želi da izvrši akviziciju Srbije i da je pripoji svojoj imperiji, kod Jeremića imamo jednu drugu situaciju gde ukoliko on nije istaknut u prvom planu imate problem. Zbog toga i ne treba da nas čude natpisi i u opozicionim medijima koje smo videli, a to je da redove narodne stranke napušta veliki broj tada funkcionera koje su oni istakli koji će se baviti sportom i nekim drugim problematikama.

U njihovim redovima imali smo prilike, o tome su moje kolege govorile, da vidimo i ljude koji su sedeli u ovoj Narodnoj skupštini, koji su pokazali koliko njima mandat koji su građani poverili na izborima bio bitan, među kojima je i obor knez iz Trstenika, koji je uredno dolazio u Narodnu skupštinu, uzimao putne troškove, primao platu, držao naravno konferencije da, eto, ne bi taj put bio uzaludan, ali svakako da nije bio ovde da zastupa interese i ono malo broja građana koji su ga u tom trenutku podržavali.

Imali smo prilike i da vidimo na nedavnim izborima za savete mesnih zajednica u opštini Trstenik da nema nikakvu podršku, jer jasno je da nije smeo ni da se kandiduje u svojoj sopstvenoj mesnoj zajednici za člana Saveta, jer sigurno da čak i iz njegove kuće ne bi ljudi glasali za njega s obzirom da znaju kakav je bio dok je vodio opštinu Trstenik. Čisto zbog građana Republike Srbije podsetiću da postoje sudski overeni dokazi da je pljačkao budžet opštine Trstenik, da je samoinicijativno sebi povećao koeficijent i na taj način oštetio građane Trstenika za jednu, dve ili tri ulice koje su mogle tim novcem da se asfaltiraju ili urede, gde je svojim pajtosima nameštao poslove gasifikacije bez ikakve dozvole, bez ikakve konsultacije sa republičkim institucijama, da bi sebe proslavio i predstavio, osnovao u sopstvenom selu javno preduzeće koje dovodi do bankrotstva i koje je moralo da se zatvori, gde je za nepostojeća vozila u Savetu mesne zajednice izdvajao ogromna finansijska sredstva da se kupuju goriva. Samo se pitam, kod koga su završavala ta sredstva?

Onda mu ne valja Republika Srbija ni po pitanju poljoprivrede, a sam je podneo zahtev baš u vreme SNS kada je bila na vlasti, tada je dobio i subvencije, kupio je traktor, ali čudi me da nešto taj traktor nije provozao Beogradom, već je neki tuđi, drugi traktor koristio za neku svoju samopromociju i za fiktivnu kampanju koju pokušava da vodi, a samo da bi širio laži u interesu svog gazde.

Ono što je interesantno, slična mantra je primenjena kako i na strančici SSP Dragana Đilasa, koja je preko svojih pozajmica kupio stranku od poljoprivrednika i očigledno jedinog poljoprivrednika u Srbiji o kome Dragan Đilas brine, to je Bulatović, tako i ovde imamo situaciju da je Vuk Jeremić od obor kneza Trstenika kupio stranku, jer nije mogao da skupi deset hiljada potpisa i nije želeo da plati overu tih potpisa kako bi dokazao da ima bilo kakvu podršku građana. Videli smo kasnije i na prethodnim predsedničkim izborima ko je koliku podršku imao.

Kažem, njihova dela su ta koja govore o stručnosti. Jedan je bio stručnjak da uništava preduzeća, drugi je bio stručnjak da novac građana Republike Srbije razbaca na projekte koji su basnoslovno plaćeni među kojima je i most na Adi, o kome je i govoreno danas, a samo čisto ću napomenuti radi poređenja da sa finansijskim sredstvima koja su uložena u izgradnju tog mosta na Adi, polovina Moravskog koridora koji se danas gradi, koji će biti najsavremeniji autoput u ovom delu Evrope, prvi digitalni autoput u Srbiji, polovina tog autoputa je mogla da se izgradi.

Inače, isti taj Dragan Đilas, kada se krenulo u priču i projekat izgradnje autoputa, a o kome je inače pričano još 2008, 2009, 2010, 2011. godine od strane tada partijske drugarice ovog obor kneza Aleksića, on se zalaže za izgradnju četiri trake, što samo govori o tome da njemu nije u interesu da se reše problemi građana da oni dobiju šanse za razvoj svojih lokalnih samouprava, već je on gledao načine kako bi on sebe ugradio u te projekte, a da iza sebe ipak nešto ostavi.

Dovoljno je i kada pogledamo statističke pokazatelje o ekonomiji Republike Srbije, jer u vreme žutih tajkuna znali smo samo za minus, za negativne rezultate, za pad naše privredne aktivnosti. Podsetiću, 2008/2009. godina je bila period one strašne ekonomske krize, za koju su tadašnji ministri iz tog tajkunskog režima tada tvrdili da je razvojna šansa Republike Srbije, a to je bila samo razvojna šansa za njihovo punjenje sopstvenih džepova, jer oni su u tom periodu sprovodili onu akciju čišćenja Srbije, a u stvari samo su čistili budžet Republike Srbije, odnosno uzimali novac građana Republike Srbije.

U tom periodu nikakva finansijska sredstva pomoći ili podsticaja ni za privredu ni za građane nisu izdvajana, a u današnje vreme, kada Srbija ima dovoljno sredstava, kada dolazi do potrebnog novca za investicione projekte po povoljnim uslovima, a ne po kamatnim stopama od sedam, osam, devet i više procenata, kao u njihovo vreme, kada se novac izdvaja da se građanima pomogne, da se pomogne na taj način i privredi, oni, naravno, takve mere kritikuju, govore da su to helikopter novci koji neće dati nikakvog efekta.

Onda kada dođemo do informacije da će stopa rasta Srbije biti verovatno 7,5%, i to realna stopa rata, pa i više, kada MMF i druge međunarodne organizacije potvrđuju ovu informaciju svojim pesimističkim prognozama da će biti 6,5%, onda oni ćute, zato što nikada nisu niti govorili istinu, a i kada govore neke svoje stavove koje iznose nisu znali da ih argumentuju, a još manje su znali da ih brane. To i danas jasno pokazuju. Posle se pitaju zašto nemaju podršku građana Republike Srbije.

Pričali smo i o izbornim uslovima. Ne bih se tu ponavljao, tu su moje kolege odlično iznele i šta je potpisano ovim sporazumom u Skupštini i jasno je napravljena ona podela na dve kolone, odnosno, hajde da kažem, ona opozicija koja želi možda građanima Republike Srbije da ponudi na izborima, koja želi da se izmeri, želi da neku svoju politiku, kakva god da je, zastupa, ali onda imate i ovu kolonu Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Veselinovića, koji je još od vremena SKJ mogao nešto da promeni u ovoj zemlji, a nije ništa od tada uradio, i drugih njihovih saradnika koji su tražili da nekakvi strani posrednici dođu ovde, jer mi nismo sposobni da sednemo da se dogovaramo, a upravo ovaj sporazum je dokaz da smo i te kako spremni da se dogovorimo.

Ako pročitate u tekstu sporazuma, kaže se da će se nastaviti dijalog da se izborni uslovi u Republici Srbiji i dalje poboljšavaju, da se čak i radi na poboljšanju celokupnog izbornog sistema, kako bi se volja građana što bolje odrazila i u lokalnim parlamentima i u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u drugim institucijama gde građani biraju svoje predstavnike. Onda vidite da njima odgovara, a ovima drugima ne odgovara. Još im ne odgovaraju ni ti, izgleda, stranci koji su tu došli neke njihove interese da zastupaju, a u stvari nisu došli da zastupaju interese, nego su oni očekivali da će oni sada ovde doći i reći – pa da, gospodine Đilas, vi treba da upravljate Srbijom, evo, mi ćemo vam predati štafetu i mi ćemo vas samo proglasiti vladarom Srbije zato što vi treba da vladate.

Tu su se i te kako prevarili, zato što građani Republike Srbije su ti koji odlučuju ko će biti njihov predstavnik, kakvu politiku će Srbija voditi i na spoljnom planu i na unutrašnjem planu i kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju kultura, sport, obrazovanje, zdravstvo. Upravo ono što je jako bitan segment, to su rezultati koji će govoriti građanima da li je ta politika koju su izabrali dobra ili nije.

Trenutni rezultati koji kažu da će stopa rasta biti 7,5%, da nam je budžetski deficit smanjen na onaj nivo koji je i zadovoljavajući, da imamo dovoljno novca na računu, da je država likvidna i da može sve svoje obaveze da zadovolji, da imamo i u vreme pandemije rast zaposlenosti ljudi, da stalno imamo investicije koje dolaze u Republiku Srbiju, da samo i dalje šampioni u privlačenju direktnih stranih investicija, da se nastavlja sa infrastrukturnim projektima, da izgrađujemo osam autoputeva, 15 saobraćajnica ukupno, što se nikada u istoriji moderne Srbije nije gradilo, da radimo na podizanju našeg energetskog sektora na obezbeđivanju snabdevanja energentima, upravo su to rezultati koje građani Republike Srbije cene. Ono što najviše cene, to je otvorenost i transparentnost u radu i predsednika Aleksandra Vučića i SNS, odnosno Vlade koja je tu.

Imali smo danas priliku i da čujemo premijerku Anu Brnabić koja je iznela rezultate rada Vlade posle godinu dana. Odmah ste, naravno, od strane opozicionih medija imali priliku da vidite kako oni napadaju, kako oni pokušavaju neke stvari da lažiraju. Kada im se istina saspe u lice i kada im se još za to iznesu dokazi, onda se ljute i, naravno, kreće medijska kampanja. Kakva? Pa, samo kampanja sa uvredama, sa tvitovanjima, sa iznošenjima raznih laži i pogrdnih imena prema premijerki, prema svakome onome ko kaže da oni nisu izneli istinu, odnosno da ono što su oni danas odradili je zaista sramotno.

Kada govorimo o izbornim uslovima, kažu da su izborni uslovi nikada lošiji u Srbiji. Pa, pitaću ih, po kojim ste izbornim uslovima 2012. godine izgubili vlast? Po kojim ste izbornim uslovima 2008. godine prevarili građane Republike Srbije kada je vaš ministar obećao onih hiljadu evra svakom građaninu za akcije, pa na kraju se sećamo da je svakome od nas ostao dužan još po 900 evra i otvoreno priznao da je takvu laž plasirao samo da bi obezbedio pobedu Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci, jer je tako bilo i njihovom ličnom interesu, odnosno interesu te oligarhije tajkuna koji su bili na čelu države.

Danas kada imate otvorenost i dostupnost medijima za iznošenje informacija, kada oni imaju svoje medije, o tome je dosta pričao i gospodin Marijan Rističević, koji su u stvari registrovani kao reemiteri, ali ono što je interesantno baš jeste kako to da se u Luksemburgu sve gleda informativa i emisije koje se plasiraju na srpskom jeziku i koje gledaju građani Republike Srbije, to i dan danas nije jasno, i koji su te medije tako zatvorili i kontrolišu da prosto ne dozvoljavaju da bilo kakva informacija koja je suprotna njihovom mišljenju se pojavi u njihovom etru.

Još im je to malo, pa su onda u ovim razgovorima tražili da nastave preprodaju sekundi na javnom servisu, da oni budu neki urednici koji će određivati kako će javni servis RTS i RTV funkcionisati. Oni su ti koji žele i na lokalu da kontrolišu i privatne televizije, pa često prema nama nastupaju - kada ćemo na neki tv duel da izađemo? Ali, prvo pitanje koje oni sebi treba da postave jeste imaju li oni šta da kažu na tom tv duelu?

Koliko poštuju propise govore njihova ponašanja i performansi koje izvode kako na ulicama Beograda, tako i u drugim gradovima. Mi smo u Kruševcu čak doživeli da vidimo njihovo poštovanje zakona i propisa, time što su dobili dozvolu za postavljanje svojih štandova na određenoj lokaciji, ali su se onda oni našli mnogo pametni pa su se pomerili na neku drugu lokaciju koju su sami procenili da njima odgovara, jer, nažalost, pored njih je trebao da bude štand SNS. Verovatno su se uplašili koliki je broj aktivista SNS tu bio, a koliko bi oni ispali tada nemoćni. Onda, eto, pokušavaju na taj način i da spinuju i da obmanjuju javnost, a u stvari oni su ti koji jasno pokazuju nepoštovanje i zakona i uredbi u ovoj državi, pre svega nepoštovanje građana Republike Srbije.

Tako da, oni su na prethodnim izborima tim svojim bojkotom pokazali kolike su kukavice, svojim današnjim performansima i nastupima, pa i ovom koalicijom koju su kreirali u kojoj, eto, ne mogu da se dogovore ni između sebe ko će koliko predstavnika imati, jer jedni tvrde po svojim nekim statističkim istraživanjima da su već unapred pobednici izbora. Svaka čast, nije problem, ali izađite prvo na izbore, pa da vidimo da li su to takvi rezultati. Sa druge strane, imate one koji su se možda i odvažili da izađu, ali opet to nije dovoljna garancija niti pregovaračka moć da mogu da se izbore unutar svoje koalicije za određena mesta.

Ono što je najgora stvar koju pokušavaju da rade, to je da građanima Srbije prodaju nekakve ankete koje su oni radili, u kojima neka opozicija objedinjena koju oni zastupaju je već, kao što rekoh, unapred pobednik beogradskih izbora, a tu na nivou Republike Srbije otprilike je rame uz rame sa SNS i sa Aleksandrom Vučićem. Zapravo, karakteristika Đilasovske doktrine, a to je sabiranje baba i žaba. Kada, sa druge strane, izađu renomirane kuće sa određenim istraživanjima, koje imaju kredibilitet i težinu, oni takva istraživanja proglašavaju za neistinita, za nekakva fingiranja, za marketing SNS itd.

I samo ću na kraju još reći, kada su u pitanju njihovi kadrovi, tu su pričale moje kolege i o Aleksiću i o Mariniki Tepić i o ovom poljoprivredniku Bulatoviću, koji je jedini poljoprivrednik u Srbiji o kome Dragan Đilas brine, jer da je brinuo o poljoprivrednicima prvo ne bi dozvolio da se desi „PKB-u“ ono što je on uradio kada je to bilo pod njegovim rukovodstvom, nego bi tu firmu spasio, a takođe mnogo bi veća sredstva izdvojili za potrebe poljoprivrednika nego što su ih uopšte izdvajali.

Ali ono što je generalno karakteristika kada su u pitanju njihovi funkcioneri, kada su u pitanju njihovi nosioci države, to je da što ste nesposobniji, to ste kvalifikovaniji za veću poziciju. Takva vam je priča bila i u Kruševcu. Pre 2012. godine direktor „14. oktobra“, koji je dobrim delom i zaslužan zašto je „14. oktobar“, taj industrijski gigant koji se bavio građevinskim mašinama, imao namensku industriju, nažalost, doveden do ruba propasti, pa je zahvaljujući SNS pronađen strateški partner koji sada obnavlja proizvodnju i ponovo zapošljava Kruševljane u ovom nekada velikom gigantu i kao znak zahvalnosti za tu svoju nesposobnost dobio mesto gradonačelnika Kruševca, koji je obavljao svega dve godine, i to baš u ovom periodu ekonomske krize, i to u periodu kada je Kruševac toliko unazađen, kada je veliki broj fabrika zatvoren, kada se nisu trudili čak ni sa onim firmama koje su privatizovali da uspostave dobru saradnju i da ih zadrže u Kruševcu, nego su se maltene ponašali kao da je sasvim svejedno da li će oni ostati u Kruševcu ili otići.

Ali, na svu sreću, nisu otišli. Posle 2012. godine na čelo grada je došao Bratislav Gašić, SNS, uspostavljena je odlična saradnja sa privredom, spašeni su nekada giganti, kao što je „Trajal korporacija“, koju su prodali Bugarima i koja je, nažalost, prodata samo sa ciljem da se ona u potpunosti zatvori. Danas su korporacija koja posluje uspešno. Imate „Kuper tajer“ koji je proširio svoje pogone, „Henkel“ koji je prva privatizovana firma u Srbiji posle 2000. godine, koja i danas proširuje svoje kapacitete. U vreme Demokratske stranke maltene trebalo je da postane samo magacinski prostor. Imate uređene javne površine, imate „Valvolajn“ koji je došao u Kruševac, spašena je hemijska industrija „Župa“, i dalje se daje velika podrška privatnom sektoru, malim i srednjim preduzećima, formiran Biznis inkubator centar koji danas uspešno funkcioniše kao startap inovativni generator.

Kruševac je zahvaljujući SNS dobio i svoj prvi državni fakultet koji će samo biti, siguran sam, jedan od mnogih koji će se formirati i biti u Kruševcu. I od grada sivila, grada odakle su mladi ljudi odlazili, Kruševac je postao grad u kome mladi ljudi ostaju, u kome se rađaju deca i u kome su zaista uslovi za život sve lepši i lepši, a to je sve zahvaljujući politici SNS i predsednika Aleksandra Vučića.

I kakvi god uslovi da su, i kao što smo ovde i smanjili broj potrebnih potpisa i omogućili da ih overe i opštinski overivači i sve pogodnosti smo im dali koje su moguće da izađu na te izbore, građani su ti koji će na kraju doneti odluku koga će podržati, a da bi dobili podršku moraju iza sebe da imaju rad i rezultate, a ne lopovluk, koji je jedino nešto što njih karakteriše. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Tomiću.

Sledeći je narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.

Izvolite.

Hvala, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici.

Mislim da je kolega Tomić na jedan jako dobar i kvalitetan način analizirao trenutnu političku situaciju u našoj zemlji i ono što sve nas čeka u narednom periodu, dakle za pet meseci, a to znači – parlamentarni izbori, predsednički izbori, izbori na nivou grada Beograda opredeliće i dalju budućnost političke scene i sve ono što će se dešavati po pitanju budućnosti naše zemlje.

Kada je u pitanju Republička izborna komisija, i tu će SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima maksimalno izaći u susret svim zahtevima opozicionih stranaka. Tokom ovih pregovora koji su trajali nekoliko meseci, koji su vođeni ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, SNS je pokazala da ima jedan ogroman demokratski kapacitet i da je u stanju da postigne minimum nacionalnog konsenzusa koji nam je potreban kako bi odgovorili svim geopolitičkim, ekonomskim i socijalnim izazovima koji predstoje našoj zemlji u narednom periodu. Naravno da će to biti teško, naravno da će veliki deo tog bremena da padne na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ali mi ovde, kao većina u parlamentu, kao predstavnici SNS, ali i u Vladi Republike Srbije smo spremni da odgovorimo tim izazovima i spremni smo da dalje reformišemo našu zemlju, da je ekonomski, vojno i na svaki drugi način osnažujemo, kako bi, naravno, mogli da obezbedimo bolji život građanima Republike Srbije.

Moram da napomenem jedan jako važan aspekt koji se tiče ovog dijaloga koji se vodi između vladajuće stranke ili vladajuće koalicije i određenih opozicionih stranka, da je potpisan sporazum, da mi uvažavamo sve zahteve, predloge, na kraju krajeva i kritike, posebno onih opozicionih stranaka za koje imam mnogo više poštovanja nego za one koje su tražile posredništvo stranaca u tom dijalogu, ali i u tom delu je SNS i predsednik SNS Aleksandar Vučić odgovorio kao jedan veliki demokratski lider i rekao – u redu, nema problema, neka dođe bilo ko sa strane, neka bude medijator, mi ćemo i dalje voditi ovu zemlju u dobrom pravcu i spremni smo da na svaki mogući način unapređujemo demokratski kapacitet naše zemlje i naših institucija.

Treba istaći tu činjenicu da ti ljudi koji nisu želeli prisustvo stranaca zavređuju mnogo više poštovanja, bar za mene lično, imam pravo kao narodni poslanik da izrazim to mišljenje, s obzirom da se ta praksa i to što se događalo od 2000. do 2012. godine, praksa onih koji su vodili državu, praksa udvorištva, praksa slugeranstva, pretočila i u današnje vreme i sve ono na šta su navikli u tih 12 godina, a to je da izvršavaju i da služe interesima raznoraznih centara moći u svetu, to žele da pretoče i na današnju Srbiju.

Naravno, to je danas, posle nekoliko godina obavljanja vlasti i vođenja države SNS, nemoguće. Ti ljudi su tokom tih 12 godina napravili od Srbije, to slobodno mogu da kažem, jednu vrstu dominiona, zemlje koja nije bila u stanju da donosi sopstvene odluke, nije bila u stanju da rukovodi državom i državnim resursima, što je jedno od najbitnijih obeležja jedne odgovorne i suverene vlasti u jednoj zemlji, već su upravo navikli i bilo im je valjda lakše po njihove džepove i bolje da slušaju i da rade za interese raznih tajkuna i za interese različitih centara moći, koji su imali samo jednu želju – da vide Srbiju na kolenima i da iscede iz Srbije i poslednji dolar ili evro koji je moguće iscediti od strane naših građana i od strane svega onoga što Srbija poseduje od prirodnih, materijalnih i svih drugih resursa.

Zato posebno želim da akcentujem odsustvo patriotizma, odsustvo svake odgovornosti onih ljudi na srpskoj političkoj sceni koji su tako slavodobitno zahtevali i očekivali od predstavnika stranaca u dijalogu da će im oni valjda doneti ne bolje izborne uslove, ne kvalitetniju i bolju izbornu utakmicu, već da će ih dovesti na taj pijedestal vlasti bez glasova građana Republike Srbije i bez jasne političke platforme i političke ideje koju će da ponude građanima Republike Srbije.

Dame i gospodo i svi oni kojima su bili draži stranci i kojima je medijatorstvo stranaca draže i milije nego da se dogovaraju sa svojim političkim protivnicima i da suprotstavljaju svoje ideje i da suprotstavljaju svoj plan za Srbiju, Srbija nije više ono što je bila do 2012. godine, Srbije je danas jedna suverena zemlja kojom rukovodi i kojom upravlja očigledno i jedini suvereni lider u ovom delu Evrope, a to je Aleksandar Vučić.

Nije im pomoglo to što su stranci bili medijatori u tom dijalogu i oni su ljudi, posle nekoliko meseci uvideli da se apsolutno ne radi o bilo kakvoj borbi za izborna prava, za bolji izborne uslove, kako to oni umeju da kažu unapređenje modela vladavine prava u Srbiji, nego da se radi o jednom klasičnom politikanstvu i jednom klasičnom odsustvu političke snage i političke moći, koju su hteli da kompenzuju, tako što će valjda ubediti strance koji će ih podržati i koji će ih dovesti na vlast ovde u Republici Srbiji.

Ono što želim isto tako da kažem je, da su tokom tih pregovora, na tim pregovorima strance predstavljali i oni koji su predstavnici socijaldemokratske opcije, dakle, socijalističkih stranaka u evroparlametnu, ali i oni koji su predstavnici desnog centra i Vladimir Bilčik i bivši evroposlanik Kukan. S druge strane, sa strane levice Tanja Fajon i Knutom Flekenštajnom koji je bio nekadašnji poslanik, koji je dolazio iz Savezne Republike Nemačke.

Svi oni su i shvatili, i svi oni su na kraju ovog procesa rekli da u Srbiji postoje najnormalniji i demokratski uslovi za održavanje izbora, što je naravno, ovaj deo opozicije koji je prvi zahtevao medijatorstvo i uključivanje stranaca u pregovore, odnosno dijalog o izbornim uslovima i to je dočekao na nož, pa su do juče, one koje su se kleli i polagali najveće nade, počeli su i njih da kritikuju i da govore kako je to zajednička, dakle, i koordinisana zavera valjda između predsednika Aleksandra Vučića, SNS i evroparlamenta i Evrope, koja eto, listom podržava Vučića iz određenih razloga.

Želeo bih da kažem i da prokomentarišem izjavu Zdravka Ponoša od pre nekoliko dana i smatram da nije tužno, bilo bi jako smešno, radi se o čoveku koji je obavljao najvišu moguću funkciju u vojnoj hijerarhiji jedne zemlje. Ovde se radi o Republici Srbiji, o našoj zemlji, on je obavljao funkciju načelnika Generalštaba. On je, kao predstavnik stranke Vuka Jeremića pre neki dan izjavio da sigurno potencijalno novi američki ambasador Kristofer Hil za kojeg se još uvek ne zna da li će da dođe u Srbiju, s obzirom da nije dobio prihvatanje od strane Senata, da on neće završiti svoj mandat, a da ne skloni sa vlasti Aleksandra Vučića.

To je u stvari jedan verovatno nesvestan potez, nesvesna izjava koja dovoljno govori o tim ljudima koji su vodili našu zemlju, našu politiku, našu ekonomiju, naš sistem odbrane, oružane snage i podrazumeva i jasno pokazuje, sada izašlo na videlo ta slogeranska politika i ono na šta su oni navikli i načuli tokom 12 godina njihove vladavine ovde u Republici Srbiji.

Možete zamisliti jednog vojnika, jednog časnog i dostojanstvenog čoveka koji može samo da pomisli tako nešto da izjavi. Radi se o čoveku koji je za njegovo vreme, dok je bio na toj funkciji, ništa nije uradio za našu vojsku, ništa nije uradio za odbranu naše zemlje. I sada sa lagodne pozicije potpredsednika kvazi opozicione stranke u našoj zemlji, poziva valjda na puč, i poziva na to, i šalje nam poruku da će neko od ambasadora sutra moći da smeni predsednika Aleksandra Vučića i da ga otera sa vlasti.

Valjda zbog toga što Srbija u ovoj godini beleži rast od 7,5%, valjda zbog toga što Srbija danas gradi puteve, valjda zbog toga što Srbija gradi pruge, valjda zbog toga što Srbija na našu sramotu za tih 12 godina do 2012. godine, imala samo jedan i to pokvaren avion, a sada ima celu eskadrilu što Srbija naoružava svoje bezbednosne snage, što investira u opremu, što investira u ljudske resurse i što danas imamo mnogo bolju geopolitičku poziciju i poziciju da branimo sopstvene vitalne i nacionalne interese.

To su ljudi koji prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja imaju podršku od 2% ili 2,2% građana Republike Srbije. Dragan Đilas, pošto kada je video istraživanje Američkog demokratskog instituta, valjda mu nije bilo pravo što ga čak i ova stranka Ne davimo Beograd pobeđuje u mnogim opštinama u Beogradu, a o SNS i da ne govorim, on je čak počeo da proganja i da proziva po svojim medijima, tajkunskim medijima istraživače javnog mnjenja, počeo je da proziva analitičare i sve one koji žele na jedan kvalitetan i realan način da predstave političku scenu i političku sliku u Republici Srbiji.

Mi znamo da je to veoma gorak oseća za one koji žele u Srbiji Ukrajinski scenario, za one koji žele da opljačkaju ovu zemlju, koji su to već jednom uradili, koji misle da srpski narod ima veoma kratko pamćenje. Ja znam da je to gorka pilula, da isti taj Aleksandar Vučić ima preko 65% podrške građana Republike Srbije.

Za razliku od njih on je to zaslužio svojim radom, svojom posvećenošću i svojom borbom za bolju i moderniju Srbiju. To pokazuju u prethodnih nekoliko dana u Glazgovu na velikom klimatskom samitu susreo se sa gotovo svim ključnim, svetskim liderima. Pogledajte sa kim se prvo susreo, sa Borisom Džonsonom, premijerom Velike Britanije. Zašto se susreo sa njim? Pa, zato što Srbija ima mnoge i teške probleme koji još uvek nisu rešeni, političke probleme koji su u mnogome izazvani od strane Velike Britanije i od strane Engleske, ali je razgovarao sa njim, kao što je razgovarao i sa Emanuelom Makronom, kao što je razgovarao i sa Angelom Merkel. Uspeo je da od tih zemalja koje nisu apsolutno bile pozitivno nastrojene prema Srbiji napravi prijatelje, da od tih zemalja i od tih lidera napravi strateške partnere, ali ne na rečima, ne kroz mitomaniju i na nešto našta smo mi nažalost decenijama navikli, nego na konto konkretnih poteza, konkretnim poslova, konkretnih ulaganja firmi iz Nemačke, firmi iz Francuske.

Ubeđen sam da će i naši bilateralni odnosi sa zemljama i sa Ujedinjenim Kraljevstvom, posebno sa Belikom Britanijom da dožive jednu vrstu kvantnog skoka, da posebno u oblasti trgovine i ekonomije možemo da iskoristimo punu priliku i da imamo tu puno prostora za šta smatram da će predsednik Vučić maksimalno uraditi i napraviti po tom pitanju, maksimalni rezultat.

Tako da mi ćemo i dalje nastaviti i spremni smo da razgovaramo sa svima koji žele dobro Srbiji, da vodimo dijalog sa svima koji dele istu viziju Srbije koju delim mi ovde u SNS, a to je bogata, moderna zemlja, zemlja koja ima snažnu vojsku, koja vodi računa o sopstvenim nacionalnim i vitalnim interesima. Zemlja koja nema lidere koji će samo ići i trošiti svoje vreme na to da idu po regionu, idu po belom svetu da se izvinjavaju, nego će voditi računa o sopstvenim građanima, o njihovom novčaniku, o njihovom blagostanju, o njihovom boljem životu.

Želim, pre nego što završim podsetim svoje koleginice i kolege narodne poslanike i da napravim jednu kratku retrospektivu svega onoga što ovi kojima nije malo, odnosno kojima je malo prava, kojima tobože izborni uslovi smetaju da učestvuju u izbornoj trci i da se sučeljavaju sa nama programe i ideologije. Da su to isti ljudi koji su palili knjige i Knez Mihajlovoj ulici.

To su isti ljudi koji su palili knjige Gorana Vesića pre dve godine u sred Beograda. To su isti ljudi koji su na TV kanalima, tajkunskim TV kanalima, govorili da će nas juriti po ulici i da će nas hvatati, loviti po ulici, valjda zato što radimo posvećeno za ovu zemlju, valjda zato što smo rodoljubi, valjda zato što smo patriote.

U aprilu mesecu naredne godine, iako siguran sam da ćemo imati jednu tešku borbu, da će konkurencija da bude velika, SNS ide u maniru, ide sa jednom dobrom voljom i dobrom verom partije koja voli ovu zemlju, ali koja ima program za Srbiju, ne do 2025. godine, nego ima program za Srbiju u narednih nekoliko decenija. I tu se radi o jednoj vizionarskoj politici i o jednoj partiji, kako to kaže predsednik naše stranke, jeste upravo partija koja okuplja sve, „keč-ov“ partija, najveća partija verovatno po broju članova u celoj Evropi.

To je Srbija i srpski interesi su ideologija koja je okupila ljude u SNS i koji, naravno, svako na svoj način, u zavisnosti od one ideologije koju propagira i prema kojoj ima afinitete, želi i deli isti interes, a to je da unapređuje Srbiju, da unapređuje kapacitete Srbije i da se bori za ovu Srbiju.

Zbog toga je SNS ona stranka koja će voditi dugo, dugo Srbiju u budućnosti zbog toga što su njoj ljudi koji vole ovu zemlju i koji imaju plan za ovu zemlju, ne samo za naredne četiri godine, nego za mnogo, mnogo duži vremenski period.

Mi ćemo nastaviti da snažno, kao da smo juče došli ovde, podržavamo politiku i našeg predsednika Aleksandra Vučića, jer je to jedina politika koja garantuje Srbiji suverenitet i koja garantuje građanima Republike Srbije bolji i kvalitetniji život. Hvala.

Zahvaljujem.

Sledeći je narodni poslanik dr Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, kada govorimo o izbornim uslovima, moramo da istaknemo da je vlast ponudila opoziciji, svim parlamentarnim i vanparlamentarnim strankama i onim strankama koje pitanje da li će ikada moći da pređu cenzus, ponudila najbolje moguće izborne uslove.

Ja bih samo želeo da podsetim kakvi su to bili izborni uslovi 2000-ih godina. Setimo se kakvi su bili izborni uslovi, recimo, za izbore 2002, 2003, 2004, 2007, 2008. ili 2012. godine.

Setimo se jednog užasnog odnosa tadašnjih dosovih stranaka, DS i koalicionih partnera prema opoziciji. Setimo se kako su uz pomoć Dragana Đilasa, „Dajrekt medije“ i brojnih njihovih medija sa nacionalnom frekvencijom i većine štampanih novina, kako dnevnih, tako i nedeljnih, kako su kontrolisali medijsku sliku Srbije. Imali smo jedan medijski mrak koji je harao i vladao 2000-ih godina. Sem nedeljnika „Pečat“, dnevnih novina „Pravda“, radio „Fokusa“ i jedne ili dve televizijske stanice koje nisu imali ni nacionalne frekvencije, nego se gledale putem kabla, to je bilo sve što je mogla da ima opozicija u tom trenutku, a i u tim medijima prostor su imali i stranke vladajuće koalicije i opozicija.

Taj medijski mrak je prekinut 2012. godine. Izbori koji su organizovani 2014, 2016, 2017, 2018, 2020. godine, imali smo veći broj medija i tako je i danas koji su protiv vlasti SNS i Aleksandra Vučića.

Pazite apsurdnu situaciju, u većini medija u Srbiji, kako elektronskih, tako i štampanih, Aleksandar Vučić se proglašava za diktatora i da kontroliše medije sve u Srbiji. Znači, u većini medija mi imamo situaciju gde se Aleksandar Vučić predstavlja kao čovek koji je diktator, koji kontroliše sve medije. To samo govori o ludilu dela opozicije i lažima koje plasiraju u javnosti.

Imaju oni odlične izborne uslove i svaka čast svima onima koji su sad učestvovali u pregovoru, sada imaju još bolje izborne uslove, prvenstveno opozicija. Jedan od njihovih uslova je ako može ikako da Aleksandar Vučić se ne pojavljuje uopšte u kampanji, ni njegovo ime, ni on lično. O tome je podrobnije i odlično govorio moj kolega Aleksandar Mirković.

Pošto opozicija, deo opozicije okupljen oko Đilasa i Jeremića, govore da je Aleksandar Vučić loš, da ima loše rezultate, da je po njima najgori predsednik u Srbiji, što nam onda ne dopuste da nam Aleksandar Vučić bude nosilac liste i da kad je već toliko loš, da koristimo njegovo ime u kampanji i onda da mi kao SNS imamo lošiji rezultat? Ali, ne, nije tako. Koliko god oni lagali narod, svesni su oni i rezultata Vlade Srbije i rezultata predsednika Aleksandra Vučića i svesni su i Vučićevog rejtinga i u Srbiji i u regionu i u celom svetu.

Pogledajte samo slike, o tome je govorio kolega Marinković, slike iz Škotske. Evropski lideri, značajni politički faktori, sa velikim uvažavanjem razgovaraju sa našim predsednikom, pregovaraju sa našim predsednikom, dogovaraju se sa našim predsednikom, dogovaraju se šta svi zajedno možemo da uradimo bolje i za Srbiju i za region.

Aleksandar Vučić je postao prepoznatljiv, prepoznatljiv i regionalni lider i evropski lider. On ravnopravno priča sa onima koji se nalaze na čelu najmoćnijih država u Evropi i svetu. E, to smeta Draganu Đilasu. Zato i Đilasu i Jeremiću i Mariniki Tepić i Aleksiću, o kojem je govorio neko od mojih kolega, njima smetaju bilo kakvi izborni uslovi. Oni bi najsrećniji bili da ne postoji ni Vučić, ni SNS, ni naši koalicioni partneri i da oni bez izbora osvoje 60% da bi mogli opet da otimaju stotine miliona od građana Srbije.

Ali, pošto smo mi zemlja demokratije, i uvek, tako i sada, dali smo opoziciji više nego što je ijedna vlast mogla da da kada su u pitanju izborni uslovi. Izborni uslovi su fantastični za sve opozicione stranke i parlamentarni i vanparlamentarni. I sada ne samo da imamo jednaku utakmicu na izborima 3. aprila, nego imamo takvu političku utakmicu gde opozicija već ima bolji rezultat na semaforu.

Pošto su toliki majstori i govore da ih narod voli, izvolite, pokažite se, pokažite se da vidimo kakav će da bude rezultat. Možda ta ujedinjena opozicija pobedi, ako je po njima. Ali, ako je po narodu i narodnoj volji, a u Srbiji je najvažnija narodna volja, i 3. aprila bićemo svedoci nove ubedljive pobede Aleksandra Vučića i SNS. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Adam Šukalo. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažene kolege narodni poslanici, nekoliko stvari bih da kažem na ovu temu, pre svega ću se referisati na tačku dnevnog reda Predlog odluke o dopuni Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u RIK. Smatram da je ovo najvažnija tačka dnevnog reda u današnjem zasedanju i današnjoj raspravi.

Između ostalog, mislim da je itekako važno da se dobro skoncentrišemo kada svaki put raspravljamo o predlozima ko će da uđe u RIK, bez obzira kakve su i zakonske, da kažem, kategorije i kakvi su dogovori koje smo ovih dana napravili sa opozicijom koja je pregovarala ovde u parlamentu, van stranog faktora, van ovih evropskih parlamentaraca i da kažem nešto što mislim da je u ovom momentu najvažnije, kada pričamo o članovima RIK, ovi koji su do sada izabrani i ovi koji će dobiti podršku u smislu toga da postanu članovi RIK do 3. aprila.

S obzirom na sve ove najave koje su danas moje kolege elaborirale u smislu pripreme koja se pokušava u regionu i u Srbiji da najavi, kako različiti kako američke, tako i evropske diplomate u smislu svoje agende ovde rade, da se 3. april priprema kao neka pozicija u Srbiji u kojoj će se desiti nešto što se nažalost desilo u Srbiji, a bilo je 5. oktobra 2000. godine, a u kontekstu izbora, načina realizacije izbora, tumačenja izborne volje građana, pa i materijalnih dokaza koji u tom smislu podrazumevaju i šta se zaista desilo 5. oktobra i na koji način su predstavnici, da kažem, određenih političkih partija, koje su bile i u vlasti i opoziciji tada, imale ulogu u toj izbornoj komisiji i ko je sve kolaborirao sa stranim faktorom i na koji način izdao Republiku Srbiju i kakve su bile posledice u 12 godina posle toga, formirajući različite marionetske vlade koje su isključivo za cilj imale da sruše nacionalni ponos Republike Srbije, a da je na ekonomskom, u zavisno političkom smislu, ekonomskom, stavio u tu poziciju koja će podrazumevati da to bude još jedna od država koja će biti u regionu, koja će biti marionetska, u kojoj će strani ambasadori, strane ambasade, različiti visoki zvaničnici raznih zapadnih centara moći ovde upravljati kako se njima prohte.

Rezultat svega toga smo mogli da vidimo do 2012. godine i u tako teškim uslovima, kada pričamo o izbornim uslovima, ne možemo da ne napravimo paralelu sa 2012. godinom, kao što je to moj kolega Mrdić napravio. Ja ne mogu da zaboravim da 2012. godine SNS ništa od svega ovoga što današnja opozicija i jedna i druga, kako se sada nazivaju, jer oni nemaju ni jedinstven koncept, ni jedinstven program, niti međusobno poverenje jednih prema drugim, oni Srbiju vide na različite načine, niko je ne vidi na ispravan način, da se uporedimo sa tim periodom 2012. godine, pa da pitam - kada je to SNS mogla da ima ovoliki broj članova izborne komisije, kao što će oni da dobiju ovim sporazumom koji su potpisali? Kada su to postojala ta nezavisna tela koja će pratiti medije i ocenjivati određen rad? Ako bi poredio po strukturi sve ono što oni danas imaju u smislu raspolaganja kroz elektronske medije, kroz različite TV stanice, kroz novine koje štampaju u Osijeku, u Republici Hrvatskoj, i otvoreno najavljuju ovde ponovo scenarije koji im se priviđaju, poput 5. oktobra, i da kažemo potpuno jasno da oni imaju fantastične uslove za izbore i da ih niko nema ni blizu tako, u regionu svakako ne.

Ja sam većinu svog političkog života i veka proveo u opoziciji. Ako bih napravo jednu paralelu samo i komparaciju sa BiH, ni blizu, ni u 10% opozicija u Republici Srpskoj ili u BiH nema ovakve predispozicije kao što ima opozicija u Srbiji i to je nama za ponos. To je pokazatelj da se mi ne plašimo izbora i da smo spremni da damo mnogo više, nego što je bilo ko dao opoziciji koja nije ni legitimna, niti je ovde u parlamentu, već je vanparlamentarna, da bi se takmičili na način na koji smo mi spremni da njima pustimo, slikovito rečeno, par stotina metara u trci na nekoliko kilometara da imaju prednost.

Mi smo potpuno ubeđeni da ćemo svojom snagom, energijom, voljom, a pre svega principima koje imamo zadobiti većinsku podršku građana Republike Srbije, zato što je naša politika ispravna i zato što imamo stav, zato što imamo kičmu i zato što znamo šta je nacionalni ponos, šta je nacionalni konsenzus i šta su nacionalne margine koje se ne smeju preći. Šta oni nemaju i šta je za njih problem u toj vrsti priče?

Samo još jednu digresiju da kažem, kad sam navodio jedan primer vezan za BiH. Mnogi predstavnici opozicije, dakle, ovih tajkunskih portala i medija su u proteklom vremenskom periodu, ja nisam imao priliku da odgovorim, govorili o tome da postoje neka lažna, fiktivna, dvojna državljanstva državljana Republike Srpske, jer mi imamo u Republici Srpskoj državljanstvo Republike Srpske i BiH, imamo pravo po Dejtonu na dvojno državljanstvo Republike Srbije koje je bivša vlast do 2012. godine ignorisala i stidela se i nije dozvoljavala… Svega par hiljada građana do 2012. godine je imalo dvojno državljanstvo Republike Srbije, jer tadašnje rukovodstvo Republike Srbije nije dozvoljavalo da Srbi iz Republike Srpske, Srbi iz BiH kompletne dobiju dvojno državljanstvo, jer je bila takva politika i to treba jasno i glasno reći.

Taksa je bila oko 200 evra, pa je bio i taj materijalni cenzus, mnogi to nisu mogli sebi da priušte. Dolaskom SNS na vlast, ovaj imovinski, pre svega, cenzus u smislu ove takse koja se plaćala, ukinuta je i procedure su značajno ubrzane, mada ima puno tu problema i džepova koji podrazumevaju da bi taj proces mogao ići u mnogo značajnijem procesu.

Pri tom sam vrlo oprezan kada govorim o ovome. Ne mislim da je to bila takva taktika i strategija Republike Srbije da imamo veći broj državljana sa dvojnim državljanstvom. To je primer koji imamo u BiH. Svaki Hrvat iz BiH je dobio, koji se rodio u BiH, živeo do kraja rata u BiH, poziciju da dobije hrvatsko državljanstvo, da dobije, kako oni kažu, hrvatsku domovnicu, pasoš itd. i niko nije postavio to pitanje.

U njihovim izbornim uslovima, u njihovom popunjavanju Sabora, kvota koja dolazi iz dijaspore je primarno vezana za Hrvate iz BiH i niko u međunarodnoj zajednici i EU nije osporio to pitanje, ali se opozicija u Republici Srbiji buni zbog toga i kaže da se ovom dinamikom i svim ostalim utiče na izborni rezultat u Republici Srbiji, gde se pobeda na predsedničkim izborima broji preko dva miliona glasova.

Samo jedan primer za sve ovo što govorim sada. Na prošlim parlamentarnim izborima ukupan broj glasača iz BiH nije prešao 4.800. Ako će 4.800 glasača iz BiH, mahom iz Republike Srpske, odlučiti ko će biti budući predsednik Republike Srbije ili ko će imati većinu u parlamentu, onda dovoljno govori o tome koliko oni nemaju pojma i koliko nisu proverili određene stvari.

Takođe bih uputio na istraživanja određenih javnih mnjenja, pa će da vide zašto SNS ima toliku podršku, pa će da vide u tim istraživanjima zašto je Aleksandar Vučić u Republici Srpskoj, ne samo u Republici Srbiji, najpopularniji političar u dužem nizu godina i ne može niko, ni blizu, da priđe njegovoj popularnosti koju građani Republike Srpske, ceneći, zbog nacionalne politike koju ima Aleksandar Vučić prema Srbima u regionu, primarno prema Republici Srpskoj, pomoć koja je bila u eri i pandemiji i generalno pomoć svim infrastrukturnim radovima koji su bili u svim opštinama Republike Srpske na koji način vrednuje to. Nikada Republika Srbija nije imala takvog predsednika i zato je predsednik Srbije rekao da do god je on predsednik Srbije nikada neće biti rampa na Drini, nikada neće biti blokade na Drini, već će biti poziv na saradnju, ne samo prema Srbima, već i prema Bošnjacima, prema Hrvatima, kao što smo ovih dana videli da je Aleksandar Vučić jedini autoritet u regionu koji je pozvao sve u Beograd i da kaže ispravne stavove, uvažavajući stavove svih drugih, da se traže kompromisna rešenja zarad bolje budućnosti, zarad bolje ekonomije, saradnje.

Odgovor na sve ono što dolazi iz Sarajeva Aleksandra Vučića je bio izgradnja autoputa prema Bijeljini, izgradnja autoputa prema Sarajevu. Na ratno-huškačke izjave koje idu u tom pravcu, na pretnje koje dolaze, na lažne optužbe koje idu prema rukovodstvu Republike Srbije, odgovor Republike Srbije je bio izgradnja autoputeva, odgovor iz Republike Srbije je bio „Otvoreni Balkan“.

Na sva ova pitanja, da se vratim na opoziciju ovde u Republici Srbiji, oni nemaju odgovor. Osnovni problem koji oni imaju na ovim izborima nisu izborni uslovi. Izborne uslove smo konstatovali da su značajno bolji nego bilo kada, pogotovo ovi sada koji su ispregovarani.

Oni imaju drugi problem. Nekoliko njihovih problema, ja sam pisao da bih mogao da se setim, pa mi je nestalo mesta na ovom papiru na kom sam pisao, a da bi shvatili suštinski u čemu je njihov problem i zašto nemaju podršku većinske Srbije. Zašto nemaju podršku u smislu toga da jedva prebace i da dođu, svi ukupno, do neke dvocifrene cifre, pa se time hvale? Pa, nemaju iz tog razloga zato što nemaju odgovore na ključna nacionalna pitanja. Evo, oni nemaju odgovor na pitanje i nemaju poziciju za naše pitanje i naš problem koji imamo na Kosovu i Metohiji. Oni nemaju nikakvu poziciju, nikakav stav, osim što optužuju sve ono što uradi naše rukovodstvo u kontekstu razgovora, pregovora, o nekom normalnom funkcionisanju života, moramo zajedno živeti na ovim prostorima, bez obzira na probleme koje smo nasledili.

Takođe, nemaju poziciju, evo, ja sam govorio, prema nasrtajima na Republiku Srpsku i različitim uticajima iz Međunarodne zajednice koji idu u tom pravcu da se nadležnosti Republike Srpske derogiraju sve više i više, da bi došli do te pozicije da zadnji momentum bude ukidanje Republike Srpske.

Srbija je garant Dejtonskog mirovnog sporazuma, garant Republike Srpske i svakodnevno sada u novoj vlasti imamo, koju obnaša Aleksandar Vučić i SNS, poziciju prema Republici Srpskoj, koja je svima jasna, kako u svetu, tako u regionu, jasna je svakom Srbinu.

Oni nemaju poziciju prema Republici Srpskoj. Njih Republika Srpska, dobro se to svi sećaju, nije interesovala uopšte. To je za njih bio balast, kao što je za njih balast problem našeg naroda na KiM. Oni neće tim da se bave, oni gledaju samo kako da se uvale ovde u skupštinske klupe i kako ovde da izvode određene performanse i misle da je to politika koju će podržati većinska Srbija.

To nije politika kojom možete dobiti većinsku podršku, jer morate biti karakter, morate biti čvrsti i dati odgovor na ona pitanja koja su najvažnija, a od kojih svakodnevno bežite.

Takođe gde nemaju odgovor - Kako ćete rešiti svoj problem kredibiliteta vaših lidera u opoziciji? Njihov kredibilitet je ugrožen poslovima kriminalnim koje su imali sa javnim preduzećima, sa javnim firmama, oni su se nakrali, napravili svoje fantomske firme ovde u ovoj vrsti priče, a sada isturaju te kandidate u etar i žele da oni budu neko koga će građani Republike Srbije podržati.

Da razjasnim još nešto. Ne mogu oni biti podržani iz prostog razloga zato što nemaju jedinstva između sebe. Oni pričaju svaki dan ovde o promenama. Nema promene, gospodo draga, o kojoj vi govorite, osim ako ne mislite na petooktobarsku promenu, bez pobede. A vi nemate matematiku, nemate stav, nemate karakter, nemate program da možete da pobedite. Hoćete na silu, hoćete mržnjom prema Aleksandru Vučiću, izmišljajući svaki dan lažne optužbe prema njemu ili prema članovima njegove porodice, da vam to bude glavna platforma na izborima.

Ima jedan broj ljudi koji uživa u tome, nažalost, u Republici Srbiji. I to je sramota. Oni se njima obraćaju, ali se ne obraćaju većinskoj Srbiji. Većinska Srbija je znala da nagradi politiku Aleksandra Vučića i SNS i potpuno sam ubeđen da će tako biti i dalje, zato što imamo odgovore na sva ova pitanja na koja oni nisu dali.

Srpska napredna stranka neće na svojim listama na najvažnijim pozicijama predlagati tajkune, predlagati one koji su oštetili budžet Republike Srbije, predlagati kriminalce, predlagati one koji imaju takve nacionalne stavove koji su u potpunoj korelaciji sa stavovima određenih političara u Sarajevu ili u Hrvatskoj. Pa, kad ih slušate, ja imam osećaj nekad, ili njihove medije, da imaju istu ne samo uređivačku politiku, već da imaju istu centralu, da svi ponavljaju istu priču, kao papagaji.

Kada ponavljaju tu priču, to ne može da čuje većinska Srbija, jer ona ne želi da to čuje. Ne želi nejedinstvo. Želi jedinstvo i iz tog jedinstva vi možete, gospodo, da idete u pobedu, a ne u zavad, u koji želite da vodite srpski narod. Srpski narod u ovako teškim momentima mora prvenstveno da bude jedinstven i da ima izgrađenu nacionalnu koncepciju i konsenzus koji je potreban da bi opstali u ovako teškim vremenima.

Nemaju odgovor na sledeće pitanje - šta ćete sa započetim velikim infrastrukturnim poduhvatima koje je pokrenula ova vlast, u slučaju da vi pobedite? Hoćete li zaustaviti te projekte - izgradnju auto-puteva, bolnica i svega ostalog, pošto svaki dan to kritikujete? Imate li odgovor na to pitanje? Hoćete li zaustaviti to ili ćete nastaviti te projekte zato što su dobri? Ne smete da kažete ništa, zato što znate da ćete nastaviti tu vrstu priče. Ako to kažete, to znači da ste podržali našu politiku, da mi imamo dobar izbor u svemu ovome.

Takođe, gospodo draga, šta izbegavate svaki dan da kažete - kako ćete u ovoj eri pandemije koja je globalna, koju vi pokušavate da fokusirate ovde na Republiku Srbije kao da je zaraza nešto što se može oivičiti bilo kakvim granicama, na koji način ćete da rešite to pitanje? Kako ćete se vi boriti protiv korone? Ko je od vas tamo na vakcinaciji? Zašto ćutite? Zašto ne kažete jasno i glasno da građani Srbije treba da se vakcinišu, jer je to u njihovu korist, u korist njihovih porodica, već ćutite i gledate da se kroz tu vrstu priče pokuša napraviti neka pobuna, kao što imamo proteste u Sloveniji, pa da uživate iz prikrajka pa da vi uletite. Razdvojeni ste sa svih strana i nemate odgovor ni na jedno pitanje.

Ono što hoću da kažem, evo, da pitam - koja je vaša pozicija prema sjajnoj inicijativi koju je predsednik Vučić pokrenuo, šta ćete vi uraditi sa njom kada u bilo kom slučaju bi došli hipotetički na vlast po inicijativi "Otvorenog Balkana"? Jeste li protiv ili ste za? Šta je vaš odgovor za geostratešku poziciju Republike Srbije u svemu ovome, kad znamo kako je EU ogrnula prostor zapadnog Balkana i kad i u kojim rokovima planira da uopšte integriše taj prostor EU? Šta ćete raditi u međuvremenu i kako do tada da preživite? Koji odgovor dajete? Kako ćete se postaviti prema energetskoj krizi? Na koji način? Tako što ćete ići kucati u Brisel? Kao što su mnoge zemlje u regionu kucale na briselska vrata pa nijednu vakcinu nisu dobile.

Predsednik Aleksandar Vučić, zahvaljujući našoj politici koju smo 2012. godine promovisali u spoljnopolitičkom smislu, na četiri stuba i uspeli izgraditi predpoziciju u kojoj smo mi mogli da nabavimo ovolike vakcine, a vi, gde nas vodite? Kao slepce nas vodite u EU. Evo, i ja sam za EU, ali ne po svaku cenu. Ne po onu cenu koju ćemo esenciju života građana, opstanka na ovim prostorima, uništavati zbog neke forme, gde oni još uvek ne znaju šta će sa nama, pa nam postavljaju ovde uslove koje ne postavljaju ni svojim članicama. Evo, primer Republike Hrvatske, koja je članica EU a nije dobila uslove koje mi dobijamo.

Svašta bih mogao da pišem, ali, nažalost, popunio sam ovu stranicu i na kraju svega ovoga mogu da kažem da ćemo mi sledeće godine vrlo brzo, za 150 dana, da ćemo pobediti i da ćemo nastaviti sa promenama. Da ćemo pobediti da bi mogli da dodatno ojačamo Srbiju da idućim generacijama i svoj našoj deci ostavimo jaču i ponosniju Srbiju. Pobedićemo zato za majku Srbiju!

Hvala gospodine Šukalo.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam da li reč žele predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz Poslovnika? (Ne)
Hvala.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova.