Hvala, gospodine Jugoviću.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.

Zahvaljujem, predsedavajući Orliću.

Uvažena ministarka sa saradnikom, drage koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, podržavam amandman o Predlogu zakona o zaštitniku građana koji je podnela naša koleginica Jelena Žarić Kovačević, a koji uređuje pitanja koja su od suštinske važnosti za dalji razvoj dobre uprave.

Unapređenjem pravnog okvira koji uređuje status i nadležnosti Zaštitnika građana, kao i slobodan pristup informacijama od javnog značaja doprinosi se unapređenju odgovornosti državne uprave i transparentnosti njenog rada. Važeći Zakon o Zaštitniku građana je još iz 2005. godine, a to je, složićete, odavno. Imali smo i promenu Ustava 2006. godine.

Novim Zakonom o Zaštitniku građana i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja unapređena je nezavisnost, pre svega, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i stvoreni su osnovi i uslovi za njihov efikasniji i efektivniji rad.

Gde se ogleda unapređenje te nezavisnosti Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja? Za razliku od dosadašnje prakse, novim zakonskim rešenjima propisano je da predsednik Narodne skupštine objavljuje javni poziv svim zainteresovanim licima koja ispunjavaju zakonom propisane uslove da se prijave radi sticanja statusa kandidata. Predviđeno je da poslaničke grupe kao ovlašćeni predlagači mogu kao kandidata za Zaštitnika građana, odnosno Poverenika predložiti isključivo lice koje se nalazi na spisku kandidata koji je prethodno utvrdio nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije. U ovome se garantuje veća transparentnost postupka izbora Zaštitnika građana i Poverenika.

Takođe, predviđen je znatno duži mandat kako Zaštitnika građana, tako i Poverenika u odnosu na postojeća zakonska rešenja. Tako, na primer, kod Zaštitnika građana, umesto petogodišnjeg mandata i mogućnosti reizbora, predviđen je mandat da traje osam godina bez mogućnosti ponovnog izbora. Ovakvo rešenje je u potpunosti u skladu sa tačkom 10. Venecijanskih principa o zaštiti i promovisanju institucije Ombudsamana.

U čemu se ogledaju nova ovlašćenja Zaštitnika građana? Zaštitnik građana je ovlašćen da u postupku pripreme propisa daje mišljenje organu uprave, dakle, organu čiji rad kontroliše na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana. U postojećem zakonu ovakva ovlašćenja Zaštitnik građana imao je isključivo prema Narodnoj skupštini i Vladi, a ubuduće će ih imati i prema svim organima čiji rad Zaštitnik građana kontroliše.

Takođe, novim zakonskim rešenjem izričito je ovlašćen da sprovede postupke kontrole organa uprave i pre pokretanja postupka pred nadležnim sudom.

Proširen je i krug subjekata kojim se utvrđuje status organa vlasti i koji su samim tim u obavezi da postupaju po ovom zakonu. Poput javnih beležnika, javnih izvršitelja kao nosioca javnih ovlašćenja, javnih preduzeća, ustanova, organizacija i drugih pravnih lica koja su osnovana propisom ili odlukom organa Republike Srbije ili autonomne pokrajine ili lokalne samouprave.

Ali, pored amandmana i Zakona o Zaštitniku građana, moram da kažem i da osudim napade po ko zna koji put na predsednika Aleksandra Vučića, na njegovog sina Danila, na vređanje njegove porodice, demoliranje prostorija SNS pre nekih dvadesetak dana u Novom Sadu od strane sina Bore Novakovića, nekadašnjeg demokrate, a sada člana stranke Vuka Jeremića, čoveka koji je uništio srpsku diplomatiju dok je bio ministar spoljnih poslova.

Pre desetak dana završeni su i lokalni izbori u opštini Negotin, iz koje ja dolazim, i bio sam tamo sa svojim saborcima. Verovatno su isti ti Jeremići, Novakovići, Aleksići ili kako se već zovu i njihovi poverenici i njihovi ljudi uništavali i opštinu Negotin, šarajući turističku signalizaciju, šarajući drveće, klupe, zgrade. Pretili su ljudima da ne izlaze na izbore, ali je rezultat pokazao ko su oni, a ko smo mi.

Da li treba da dozvolimo da unište gradove, da polupaju prostorije SNS, možda će i neke druge, da prete ljudima, da napadaju ljude kako fizički, tako i verbalno? Ovakvo vređanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji ima podršku građana Srbije preko 60%, njegove porodice, članova SNS je sramotno i to ne smemo više da dozvolimo.

Jednom rečju, ja sam zgrožen ponašanjem političkih neistomišljenika, Jeremićeve ili Đilasove stranke, a verujem da su i građani Srbije zgroženi ponašanjem nazovimo lidera i članova bivšeg režima. Ono što ja mogu da im poručim sa ovog mesta jeste da ako vam se ne sviđa politika predsednika Aleksandra Vučića, a ne sviđa vam se jer više ne možete da pljačkate građane Srbije i iznosite milione evra građana Srbije na egzotične destinacije, zapitajte se barem kakvu poruku šaljete svojoj deci?

Mi ćemo i ubuduće da nastavimo da se borimo rezultatima za dobrobit svih naših građana, a vi nastavite sa vašim vandalizmom, psovanjem, razbojništvom, vređanjem, pa ćemo videti kako će građani da ocene i kome će da daju podršku već u aprilu naredne godine.

Ovakvom politikom koju predvodi predsednik Vučić izgradili smo bolnice, škole, vrtiće, putnu infrastrukturu, fabrike, povećali smo plate i penzije, razvili smo našu zemlju za samo devet godina, i to nastavljamo da radimo i dalje. Građani Srbije prepoznaju rad, prepoznaju marljivost, stručnost, napredak, a ne žele da se vrate u vreme žutih egzotičnih tajkunskih hobotnica Đilasa, Jeremića, Tadića, koji su nam razorili i rasprodali zemlju.

Na sve mere podrške kako građanima, tako i privredi u vreme ove pošasti koja je zadesila čitav svet neko će reći kako se državno rukovodstvo dodvorava građanima pred izbore u aprilu naredne godine, što zapravo nije tačno. Ja ću samo da podsetim građane na činjenicu da smo 2014. godine imali vanredne parlamentarne izbore, pa je neposredno pred održavanje izbora državno rukovodstvo sprovelo mere fiskalne konsolidacije, odnosno smanjili smo penzije i plate i dobili smo izbore.

Naravno, uz stabilnost kako unutrašnje i naročito spoljne politike, koju odlično vodi šef srpske diplomatije Nikola Selaković, uz svo zalaganje predsednika Aleksandra Vučića i njegovu iskrenu borbu za dalji razvoj naše zemlje, još snažnije i odlučnije krećemo u nove pobede i gradimo zajedno snažnu i ekonomski jaku Srbiju, za budućnost naše dece. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Poslednji prijavljeni je narodni poslanik Milimir Vujadinović. Preostalo vreme je pet minuta orijentaciono. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Nekako na meni svaki put završava i da vam kažem čast je to, što bi rekli naši ljudi, krčma je uvek na meni.

Ne znam koliko imamo pravo na to, poštovana ministarka i poštovane kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, ali ću, pošto sam danas poslednji, iskoristiti priliku da možda uradim jednu rekapitulaciju današnjeg zasedanja i na neki način uradim to da pošaljem jednu zajedničku poruku iz ovog parlamenta.

Poštovana ministarka, šta je to što biste danas poneli kao glavni utisak sa zasedanja ovog parlamenta? Mogli ste zaključiti da samo pominjanje Zaštitnika građana u ovom parlamentu asocira na potrebu zaštite svakog građanina u ovoj zemlji, a ne zaboravite, građanin ove zemlje je i predsednik države Aleksandar Vučić i njegova porodica. Ono što ćete sigurno poneti kao utisak je poruka ovog parlamenta, a poruka i javnosti da sve institucije počevši od Zaštitnika građana, na kraju krajeva i vas i mene kao narodnog poslanika, moramo uraditi sve ono što je u našoj moći da zaštitimo svakog građanina, a pogotovo kada su u pitanju institucije kao što je predsednik države i pogotovo kada je u pitanju ono što je osnovna ćelija društva, a to je porodica.

Međutim, uvažena ministarka, vi ste mogli da primetite da napadi na predsednika države ovih dana ne idu samo iz granica ove zemlje, napadi na predsednika države dolaze iz nekih drugih centara koji su daleko od granica ove države, ali ono što je tragedija u svemu tome je što eksponenta za jednu takvu politiku takvi centri moći koji su daleko od granica ove zemlje nalaze upravo u Beogradu i u Republici Srbiji.

Ono što je takođe činjenica je da napada na predsednika države ne manjka ni iz regiona. Tu posebno mislim na napade koji dolaze iz Zagreba, iz Sarajeva, a neretko dolaze i iz zvanične Podgorice. Ovih dana ste videli da postoje čak i neki pojedinci iz srpskog političkog spektra iz Republike Srpske koji su se priključili jednom takvom frontu, ali to su još uvek samo pojedinci.

Kada bi Srbija i njen predsednik, uvažena ministarka, utonuli u ovu matricu međusobnih napada u regionu, budite sigurni da bi Balkan utonuo u haos. Taj put ne ulaženja u jednu ovakvu matricu je jedan od najtežih političkih puteva kojima može da ide bilo ko ko vodi jednu zemlju, ali je jedan od najodgovornijih i verovatno jedan od onih koji su jedini mogući u ovom trenutku, kada je u pitanju Srbija. To je put jednog državničkog odnosa ne samo prema Republici Srbiji i njenim građanima, nego put jednog državničkog odnosa prema svim građanima i na Balkanu, odnosno u regionu koji sa nama ili pored nas žive.

Uvažena ministarka, ovaj put može da predvodi jedino onaj ko je državnik, ko danas ne razmišlja o sudbini samo svog naroda, o sudbini samo svoje zemlje, nego i o sudbini svih onih koji okolo sa nama žive. Ovo je put kojim danas ide predsednik države, a vi kao Vlada sledite taj put.

Potvrda ovoj mojoj tvrdnji je i činjenica da je, pored svih onih političkih šamara koji su nemalo puta dolazili iz Podgorice, danas u Beogradu boravio i premijer Crne Gore. To je, siguran sam, a malo je ko to danas spomenuo, najvažniji politički događaj koji se desio u Srbiji na današnji dan.

Videli smo jednu veliku odgovornost prema ovom događaju i kada je u pitanju predsednik države i kada je u pitanju predsednica Vlade, videli smo njihov akcenat na infrastrukturnim projektima i svemu onome što nas povezuje sa Crnom Gorom i stavljanje u stranu svega onoga što nas razdvaja, a to može samo onaj koji ima državnički odnos prema politici i u svojoj zemlji i u regionu. Tom važnom političkom događaju danas se priključio i ovaj parlament. Predsednik Vlade Crne Gore boravio je i u poseti ovom parlamentu i to je bila jedna simbolička poruka podrške koju ovaj parlament daje i predsedniku i Vladi u vođenju jedne takve odgovorne, a nadasve teške politike, uzevši u obzir političko stanje u kome se danas region nalazi.

Videli smo i pozive za saradnju u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, čiji je inicijator, odnosno nosilac ideje današnji predsednik države Aleksandar Vučić. Poštovana ministarka, na kraju da vam kažem, videli ste jednu veliku podršku za zakonske predloge koje ste poslali u ovaj parlament i budite sigurni da će parlament podržati vaše zakonske predloge, ali ono što od vas očekujemo je da i nastavite ovu politiku čiji koreni sežu u 2014. godinu, pre svega. Da nastavite politiku koja se jedne strane podrazumeva razvoj Republike Srbije i borbu za bolji život svakog njenog građanina, a sa druge strane politiku koja brine o svakom našem čoveku koji živi u regionu i brine o regionalnom miru i stabilnosti. To je ono što mi kao poslanici pre svega govorimo u ime poslanika SNS, iako nisam ovlašćeni predstavnik, u ovom momentu očekujemo od vas, od cele Vlade, ali siguran sam da je to ono što očekuje i javnost u Srbiji, jer jedino mir i stabilnost danas mogu da doprinesu razvoju Srbije i razvoju regiona.

Imate put, započet je 2014. godine, danas se uveliko razvija, držite se toga puta, a podršku za zakon ćete imati, ne sumnjajte u to. Hvala vam puno. Živela Srbija!

Hvala, gospodine Vujadinoviću.
Na član 48. amandman je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč dajem predstavniku predlagača ministarki Obradović.

Prihvatam amandman.
Hvala, predsedavajući, na datoj reči.
Dame i gospodo narodni poslanici, vama posebno hvala i na radu u toku prethodne nedelje, a i u toku današnjeg dana. Ja ću se osvrnuti sada na kraju rasprave na ključna unapređenja koja donose zakonska rešenja koja su pred vama. Mi smo danas u pojedinostima govorili o Predlogu zakona o Zaštitniku građana, ali ću se osvrnuti i na ovaj drugi podjednako važan Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Dakle, ova rešenja su u potpunosti usklađena sa venecijanskim principima, to je izuzetno važno, kao zemlje koje se nalaze i na putu evropskih integracija, sa Tromso konvencijom i načelima javne uprave Evropske komisije.
Još jednom ću pomenuti da su izuzetno učešće i doprinos u radu dali i lično Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, gospoda Pašalić i Marinović, kao i zaposleni u organima kojima oni rukovode.
Naravno, nevladine organizacije, takođe, značajni predlozi, čiji je dobar deo i implementiran u ova dva predloga zakona i neizostavno, eksperti "Sigme" sa kojima smo radili intenzivno i posvećeno u procesu pripreme ova dva zakonska akta.
Ovim novim zakonskim rešenjima smo unapredili način izbora Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja uvođenjem javnog poziva, čime se obezbeđuje veća transparentnost postupka njihovog izbora i kontrola od strane javnosti.
Mandat Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja trajaće ubuduće osam godina, bez mogućnosti reizbora. Mandat im neće prestajati u slučaju ispunjenja uslova za penziju, već će moći da obavljaju funkciju sve do isteka mandata.
Zaštitnik građana i Poverenik ubuduće samostalno će donositi akte o organizaciji i radu svojih stručnih službi, čime će se dodatno pojačati njihov integritet nezavisnosti i legitimitet institucije.
Unaprediće se budžetsko-finansijska nezavisnost ovih institucija jer finansijska sredstva koja su potrebna za funkcionisanje ovih organa neće biti smanjivana u toku godine.
Zaštitnik građana obavljaće poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, poslove nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i poslove nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.
Zaštitnik građana moći će sam da postavlja i razrešava svoje zamenike, umesto što je do sada Narodnoj skupštini predlagao njihov izbor, odnosno razrešenje.
Zaštitnik građana moći će da inicira razmenu ili dopunu zakona i drugih propisa i opštih akata, s tim što će od sada nadležni odbor Narodne skupštine odnosno Vlada i organi uprave biti dužni da dostave obaveštenje Zaštitniku građana o razmatranju njegove inicijative.
Zaštitnik građana moći će bez prethodne najave i ometanja da pregleda ne samo mesta u kojima se nalaze lica lišena slobode, lica kojima je ograničena sloboda kretanja, već i mesta gde su smeštene ili borave grupe čija prava štiti, a posebno mesta pod kontrolom policije i vojske Srbije, pritvorske jedinice, zavode za izvršenje krivičnih sankcija, psihijatrijske ustanove, prihvatilišta za strance i centre za azil, kao i ustanove socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja dece i mladima, kao i odraslim i starijim licima.
Zaštitnik građana, u slučaju koji zahteva hitnost postupanja, moći će od predsednika Republike, predsednika i članova Vlade, predsednika Narodne skupštine, predsednika Ustavnog suda i funkcionera u organima uprave da zatraži prijem u roku od tri dana.
I još nekoliko napomena u pogledu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. O tome danas nismo govorili jer nije bilo amandmana na ovaj Predlog zakona, ali je zgodno sada, na kraju ove rasprave, a pre vašeg izjašnjavanja o ovim predlozima zakona, da to istaknem.
Proširen je krug subjekata koji su u obavezi da postupaju po ovom zakonu - javni beležnici, javni izvršitelji, javna preduzeća, ustanove, privredna društva u većinskom državnom, lokalnom, pokrajinskom vlasništvu i drugi organi.
Afirmiše se princip proaktivnog delovanja kroz objavljivanje što većeg broja informacija, kako na veb prezentacijama, tako i putem informatora o radu.
Posebna pažnja je posvećena naporima da se spreči sve masovnija pojava ignorisanja zahteva za pristup informacijama od strane organa vlasti, pa je tako Poverenik ovlašćen da izdaje prekršajne naloge u visini od 30 hiljada dinara licu za nepostupanje po zahtevu, čime se između ostalog utiče i na rasterećenje prekršajnih sudova.
Novim zakonom Povereniku se daje ovlašćenje da podnosi i prekršajne prijave i unapređena su i ovlašćenja Poverenika u pogledu prinude na izvršenje njegovih rešenja, odnosno predviđene su novčane kazne u iznosu od 20 do 100 hiljada dinara za nepoštovanje odnosno neizvršenje njegovih rešenja.
Ovim sam kratko sumirala u ovih 20-ak tačaka šta je to što su izmene koje će značajno uticati na živote svih nas koji smo unutar granica Republike Srbije.
Ja sam uverena da će primenom ovih ključnih novina biti unapređena zaštita prava građana i pravo građana da dobiju informaciju o radu organa vlasti.
Još jednom se zahvaljujem svima vama i radujem se vašem izjašnjenju po ova dva predloga zakona.
Želim posebno da se zahvalim svojim saradnicima, posebno u okviru radne grupe, koji su pripremali ova dva predloga zakona, izuzetno dugotrajan i posvećen rad. Hvala još jednom. Samo timskim radom mi možemo da pravimo ovakve stvari poput ova dva zakonska predloga. Videćete da će Srbija još dugo biti pohvaljivana za ovakve predloge poput ova dva zakona, ne samo u okvirima Evrope, nego mnogo šire. To će biti u vremenu pred nama i bićete ponosni što ste vi bili među ljudima koji su glasali za ove predloge zakona. Hvala vam još jednom.

Hvala.
Konstatujem da je Vlada prihvatila ovaj amandman.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Hvala predstavnicima Vlade i svima koji su učestvovali u ovoj raspravi.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem sredu, 3. novembar 2021. godine, sa početkom u 16 časova i 40 minuta, kao dan za glasanje o preostalim tačkama dnevnog reda Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tačkama dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika, kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Hvala.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 170 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da prema tome postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Podsećam vas da smo već odlučili o prvoj tački dnevnog reda, to je bio rebalans budžeta.
Druga tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITINIKU GRAĐANA
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o Zaštitniku građana, u načelu.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 174.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno prihvatila zakon, u načelu.
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Paunović i Đorđe Milićević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 21, nisu glasala 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 8. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Snežana Paunović i Đorđe Milićević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 18, nije glasalo 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Paunović i Đorđe Milićević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 20, nisu glasala 154 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Paunović i Đorđe Milićević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 23, nije glasao 151 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Paunović i Đorđe Milićević.
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 20, nisu glasala 154 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština većinom glasova nije prihvatila ovaj amandman.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o Zaštitniku građana, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za 174 poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona o Zaštitniku građana.
Treća tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMANAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA OD JAVNOG ZNAČAJA
Podsećam vas da je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu.
S obzirom na to da na Predlog zakona nisu podneti amandmani, Narodna skupština će, saglasno članu 160. stav 3. Poslovnika, odlučivati samo o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 174.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Pre prelaska na dalje odlučivanje podsećam vas da je Narodna skupština obavila načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 4. i 5. dnevnog reda.
S obzirom na to da na predloge zakona nisu podneti amandmani, Narodna skupština će, saglasno članu 160. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, odlučivati samo o predlozima zakona u celini.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 173, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 174.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.
Pre prelaska na odlučivanje o tački dnevnog reda broj 6. podsećam vas da na osnovu člana 105. stav 3. tačke 4. i 6. Ustava Srbije, Narodna skupština odlučuje o zakonima kojima se uređuju javno zaduživanje i zaključivanje i potraživanje međunarodnih ugovora većinom glasova svih narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Pametna brojila) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 174.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, a pre prelaska na dalje odlučivanje, podsećam vas da, prema članu 105. stav 2. tačka 15. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika vrši izborne nadležnosti.
Prelazimo na odlučivanje.
Sedma tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o dopuni Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 173, nije glasalo jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila predlog Odluke.
Osma tačka dnevnog reda.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 174, za – 174.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog odluke.
Pre zaključivanja sednice, dozvolite samo da vas podsetim da sam zakazao za utorak, 9. novembar, Šestu sednicu Drugog redovnog zasedanja sa tačkama dnevnog reda: Predlog zakona o biocidnim proizvodima itd, ima ih 10, da sada ne čitam.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 102. Poslovnika, zaključujem Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.