Zahvaljujem.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Paunović i Đorđe Milićević.
Da li neko želi reč?
Reč ima Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana ministarko, poštovani predstavniče ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 9. se zapravo nadovezuje na ono o čemu je maločas govorila moja uvažena koleginica Snežana Paunović, odnosi se na polaganje zakletve zamenika Zaštitnika pred predsednikom Narodne skupštine, kao što je to i do sada bilo, naravno, u okolnostima da se prihvati amandman o izboru zamenika u Narodnoj skupštini.

Polaganje zakletve, kao što je to koleginica istakla, jeste jedan svečan čin i svečano obećanje da će dužnost obavljati u skladu sa Ustavom, u skladu sa zakonom. Smatramo da taj čin ima i institucionalni značaj, ali i da samoj ličnosti zamenika ta vrsta davanja javnog institucionalnog značaja, obećanja treba da bude dodatni motiv i da doprinese afirmaciji, dužnosti koju obavlja.

Čast je, morate priznati, pred Narodnom skupštinom, pred predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije položiti i potpisati zakletvu koja ostaje i kao trajni dokument na taj svečani čin.

Sa druge strane, ovde govorimo o nezavisnim telima, telima koja podnose izveštaje Narodnoj skupštini Republike Srbije, tela koja biraju, konkretno Zaštitnika građana bira Narodna skupština Republike Srbije i mi smo smatrali da je potpuno logično da, shodno svemu tome, upravo zakletvu polaže i Zaštitnik i zamenici Zaštitnika, ne ulazeći u broj zamenika Zaštitnika pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.

Dozvolite da kažem samo još nekoliko reči vezano za samu temu, jer smatram da je od velike važnosti i značaja.

Dakle, razgovarali smo i tokom rasprave u načelu o Zaštitniku građana i mi se slažemo sa svim sugestijama i predlozima, kao poslanička grupa, a koji su se mogli čuti na račun rada Zaštitnika građana na neke stvari nije odreagovao a trebao je da odreaguje kao neko ko je Zaštitnik svih građana Republike Srbije. Dakle, o ulozi i značaju Zaštitnika građana kao nezavisnog i samostalnog državnog organa govorili smo dosta, u načelnoj raspravi o predlogu novog zakona, danas u ovoj raspravi u pojedinostima dosta je bilo reči o ulozi ovog nezavisnog državnog organa sa ogromnim ovlašćenjima, ali nije na odmet ponovo, radi javnosti, podsetiti na činjenicu da je u pitanju Ustavom definisan organ iz čega proističe njegova odgovornost.

Dakle, Zaštitnik građana je, shodno tome, zadužen da štiti prava građana, kontroliše rad državnih organa, pravobranilaštva, svih ostalih organa i svih ostalih organa, organizacija i preduzeća koja imaju javna ovlašćenja. Dakle, veliki korpus ovlašćenja, odgovornosti i obaveza.

Njegov suštinski zadatak je i to da kroz svoj rad stalno unapređuje poštovanje pre svega sloboda i prava, da afirmiše i insistira na zakonitosti u radu državnih organa, čime na svoj način utiče na jačanje pravne države i to je ono za šta se svi mi zalažemo i danas kada govorimo o raspravi u pojedinostima, ali i kada smo govorili o raspravi u načelu o Zaštitniku građana.

Da podsetimo i na to da Zaštitnik građana, kao što je već rečeno, uživa imunitet kao narodni poslanik. Upravo taj imunitet koji uživa omogućava mu nezavisnost, omogućava mu samostalnost u radu, ali i ogromnu odgovornost da upravo zahvaljujući svemu tome postigne određene rezultate, da realizuje one ciljeve i zadatke koji su pred njim postavljeni.

Upravo za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini koja ga bira i kojoj je dužan da podnese godišnji izveštaj o radu.

U ovom sazivu predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić, je uveo praksu da se o izveštajima nezavisnih organa regulatornih tela raspravlja u plenumu tako da se obezbeđuje još veća transparentnost, još veća javnost u radu i u kontrolnom radu. U tom smislu želim da pohvalim rad i odgovornost sadašnjeg Zaštitnika građana koji povodom prethodnog izveštaja od njegovog izbora 2017. godine, uz sve one sugestije i predloge koji su se mogli čuti, dakle, do poslednjeg izveštaja ovde pred narodnim poslanicima je obrazlagao svoj rad. Reći ću zašto ovo posebno ističem.

Moram da podsetim na taj neki prethodni period i na ponašanje prethodnog Zaštitnika građana, iako je o tome već bilo govora danas. Znamo da se radi o bivšem Zaštitniku građana Saši Jankoviću, koji je, slobodno možemo reći, na neki način narušio dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije više puta tako što je imajući sve nadležnosti, znajući šta je njegova odgovornost, znajući jako dobro šta je njegova obaveza ignorisao rad Narodne skupštine, ignorisao rad resornih odbora, kojima je morao da odgovara na pitanja kada konkretno govorimo o izveštaju o radu Zaštitnika građana.

Izgleda da je pogrešno shvatio svoju ulogu, pa se usmerio na zaštitu samo, rekao bih sa sigurnošću, svojih prava. On nije nalazio za shodno ni da se pojavi pred članovima nadležnog skupštinskog odbora prilikom razmatranja izveštaj o njegovom radu, to mu je izgleda bilo ispod časti, jer je sebe video na nekom definitivno drugom mestu, kasnije smo videli i na kom, a danas se o tome između ostalog i javno govori.

Zatim, ako je neko kršio Zakon o sukobu interesa, pa onda je to upravo bivši Zaštitnik građana Saša Janković. Ja nisam pravnik, ali smatram da ako je neko bio u sukobu interesa i kršio zakon onda je upravo to on, koji bi trebao da štiti građane i njihova prava od nesavesne i nestručne državne administracije i državnih organa, a ako je i iko bio tada nesavestan i neodgovoran to je upravo bio tadašnji Zaštitnik građana gospodin Saša Janković.

Sećamo se rasprava o takvom njegovom ponašanju uglavnom u njegovom, nažalost, odsustvu, nikada u prisustvu kako bi dobili odgovore na pitanja koja smo postavljali kao narodni poslanici, kao neko ko predstavlja građane i ko ima potpuno pravo da postavi pitanje onome koga je ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izabrao.

Nije nam poznato čija je to ljudska i manjinska prava zapravo on u tom periodu štitio osim što je gradio i trasirao, pokušao da izgradi i trasira neki svoj put.

Istina, pojavio se u medijima onda kada je trebalo voditi predsedničku kampanju. Dakle, nije našao za shodno da se pojavi na sednici odbora, da udostoji poslanike, da im odgovori na pitanja, konkretno o izveštaju o radu, o njegovom radu, ali je našao za shodno da se pojavi onog trenutka u skupštinskom holu kada je započela izborna kampanja, iako smo sve vreme govorili da se Zaštitnik građana više bavi političkim floskulama, političkim temama, da više iznosi političke konstatacije nego što se konkretno bavi poslom i nadležnostima koje su definisane konkretno Zakonom o Zaštitniku građana.

Da podsetimo da je jedan od uslova za izbor Zaštitnika i to da poseduje visoke moralne, stručne kvalitete, što se za prethodnog Zaštitnika ne bi sa sigurnošću moglo reći. Ne samo da se nije mnogo mešao u svoj posao, već je i sam kršio zakon. Od njega koji je sebe video kao nekog nazovite političkog lidera na svu njegovu žalost, propalog, građani nisu mogli da se zaštite ni od njegovog nezakonitog rada, ni od kršenja svih apsolutno svih moralnih postulata. On se nije mnogo brinuo ni za to što je političkog delovanje Zaštitnika građana zakonom zabranjeno. Dakle, vrlo precizno i jasno delovanje, političko delovanje Zaštitnika građana je zakonom zabranjeno. Naprotiv, politički se aktivirao baš u vreme vršenja javne funkcije Zaštitnika građana, kandidovao za predsednika države, vodio javnu političku kampanju koja podrazumeva iznošenje političkih stavova, a kakva mu je bila kampanja, to nam je već jako dobro svima poznato.

On se takođe mešao i u rad Vlade Republike Srbije, mešao se u rad predsednika Republike, legitimno izabranog predsednika Republike iako u Zakonu o Zaštitniku građana jasno piše da on ne može kontrolisati rad Narodne skupštine, predsednika Vlade i Ustavnog suda. Ni na to se nije obazirao jer ga je vodio njegov politički interes, a ne ustavna i zakonska obaveza da kao Zaštitnika građana bude van politike. Zato je dobro što u ovom Predlogu zakona jasno piše da Zaštitnika građana ne može biti član nijedne političke stranke, sa čime se mi u potpunosti slažemo i sa čime smo u potpunosti saglasni. Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić.

Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena gospođo Kovač, uvažena gospođo Obradović sa svojim saradnikom, uvažen kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, jako mi je drago što je naš predsednik Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, dr Aleksandar Martinović, sve ono rekao i za Sašu Jankovića i za Zdravka Ponoša i u potpunosti se slažem sa svim što je rekao dr Martinović i zahvaljujem mu se na svim onim podacima koje je izneo, a koje nisam ja istakao juče, a posebno ono što je citirao istaknutog nekadašnjeg člana Narodne stranke i bliskog saradnika Vuka Jeremića, Nikolu Jovanovića kako je Nikola Jovanović govorio o tome da je Zdravko Ponoš uništavao Vojsku Srbije, kako je topio tenkove i kako je gurao Vojsku u NATO.

Ko su u stvari Zdravko Ponoš, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Dragan Šolak? To su vam prema njihovim rečima i prema rečima njihovih istomišljenika, a tu svakako spada i Saša Janković zajedno sa svima njima, dragi građani, veliki eksperti, veliki majstori svoga dela. To su toliko ugledni ljudi i tolikog su ostavili traga da će se o njima jednoga dana pisati i filmovi i serije, feljtoni će se pisati o njima. O Saši Jankoviću će se verovatno pisati feljtoni i snimati filmovi i serije. Serija bi se ta zvala, ili film – zaštitnik. U tom filmu bi se govorilo o tome kako Saša Janković kao Zaštitnik građana nije štitio građane i verovatno bi u delu tog filma ili serije se malo govorilo o aferi – pištolj i o nekim istragama i o izvršenju raznih krivičnih dela i nezaštiti građana Srbije.

Što se tiče generala Ponoša, o njemu će se snimati film i serija „General“. Naravno, tu će se taksativno navoditi kako je sistematski uništavao vojsku, kako ga je Boris Tadić 2000. godine vanredno podigao u pukovnika, pa 2005. u general-majora, pa 2006. u general-potpukovnika, pa postao zamenik načelnika Generalštaba, pa načelnik Generalštaba, sve u pet godina, i kako ga je posle zbog njihovih nekih sukoba u Demokratskoj stranci smenio sa tog mesta, ali ga je uzeo veliki diplomata Vuk Jeremić, a o Vuku Jeremiću će se snimati filmovi „Diplomata“, na koji način neko može da bude korumpirani diplomata i na koji način sa svetskim tajkunima može da pravi milionske dilove.

Onda je Zdravko Ponoš prešao gde, nego za Jeremićevog pomoćnika. Naravno da je tada Jeremiću, najgorem ministru spoljnih poslova u istoriji Srbije, trebao za pomoćnika neko ko gura Srbiju u NATO, neko ko sarađuje sa stranim službama i neko ko se zajedno sa svima njima zalagao i da Srbija uđe u NATO, a da se prekinu sve moguće veze sa Republikom Srpskom i sa Kosovom i Metohijom.

Kada bi taj Zdravko Ponoš, general i taj Vuk Jeremić, diplomata, kada bi oni došli na vlast Srbija bi se odrekla i Kosova i Metohije i Republike Srpske i odrekla bi se i svoje privrede. Mi bi, ne samo postali kolonija, nego bismo prošli kao što je prošla Vojska Srbije i kao što je prošla diplomatija za vreme Ponoša i Jeremića.

Njihov glavni mentor, on može da snima film i seriju „Tajkuni“. To je Dragan Đilas, koji bi zajedno sa Draganom Šolakom, verovatno će se snimati ta serija „Tajkuni“. Tu će se govoriti o određenim istragama kako su ti tajkuni od par hiljada dolara bogatstva došli do stotina miliona i oni će postati nove zvezde. Naravno, ne treba zaboraviti da je Dragan Đilas toliko zaslužan građanin Srbije da će se o njemu snimati film i serija „Gradonačelnik“, ali neće se govoriti kao o Branku Pešiću, nego će se govoriti o Draganu Đilasu na koji način je postupao i uradio najgori gradonačelnik u istoriji Beograda.

Srbija danas zna i ko su Đilas gradonačelnik i Jeremić diplomata i Ponoš general i Đilas i Šolak tajkuni. To su oni ljudi koji su ojadili budžet Republike Srbije, koji su oteli od građana stotine miliona evra, koji su uništavali Vojsku Srbije, koji su uništavali srpsku diplomatiju, koji su davali svoj doprinos podršci nezavisnosti Kosova i Metohije, koji su uništavali grad Beograd.

Svi oni zajedno sa Sašom Jankovićem, Zaštitnikom građana koji je sve radio, kao što je odlično rekao dr Aleksandar Martinović, on samo nije štitio građane. On nije štitio građane, on je štitio samo sebe i svoje saborce. Svi oni kad se ne nalaze na funkcijama, i Janković i Ponoš, i Jeremić i Đilas, zajedno sa svojim tajkunom i multimilijarderom Draganom Šolakom, imaju motiv da dođu na vlast da imaju ponovo funkcije da bi mogli da otimaju. Oni postaju jako nervozni kada nisu na državnim jaslama. Oni postaju jako nervozni kada ne mogu na teret građana da uzimaju nove milione.

Zato danas kad govorimo o Zaštitniku građana voleo bih da sadašnji Zaštitnik građana i budući zaštitnici građana budu ono što treba da budu, da budu u službi građana, da budu zaštitnici građana, da budu zaštitnici svih građana. Neko je ovde od mojih kolega rekao, zar porodica Vučić nisu građani Srbije? Taj Zaštitnik građana treba među prvima, čak pre i od narodnih poslanika, da skoči javno u odbranu svakog građanina, da štiti građane, a nešto se nisam baš naslušao izjava ili pročitao komentare izjave raznih regulatornih tela, Poverenika i Zaštitnika građana, koji je u stvari državna institucija, da su se nešto nadavali izjava u odbrani Aleksandra Vučića i njegove porodice od najsramnijih i najgorih mogućih napada.

Na sreću, građani Srbije znaju, a naše je da podsetimo i ko su Dragan Šolak, i ko je Dragan Đilas, i koje Marinika Tepić, i ko je Vuk Jeremić, i ko je Miroslav Aleksić, i ko je Zdravko Ponoš.

To su oni koji ne misle dobro građanima Srbije. To su oni koji napadaju sve ono dobro što radi Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić. Oni su se smejali prošle godine kada je predsednik govorio o nabavci respiratora, kada je Srbija među najboljim državama u Evropi odreagovala što se tiče zaštite od korona virusa.

Među prvima smo nabavili, ne dovoljan broj respiratora za Srbiju, nego za ceo region. Među prvima smo govorili o nabavci vakcina i iz Rusije, i iz Kine, i iz zemalja EU, i SAD. Smejali su se i osporavali su naše vakcine. Šta se dogodilo? Srbija je pre šest meseci, pre zemalja EU nabavila dovoljan broj vakcina. Ne samo za Srbiju, nego za ceo region.

Srbija je među prvima krenula da pravi kovid bolnice. Pravi se fabrika vakcina. Sada smo, evo, dobili i petu vakcinu iz Poljske, čini mi se, „Moderna“. Dakle, Srbija je pokazala, predvođena Aleksandrom Vučićem, da brine o svojim građanima, da brine o zdravlju građana.

Šta su pokazali Dragan Đilas i Zdravko Ponoš, Šolak, Jeremić, Marinika Tepić? Da brinu samo o sebi, svojim funkcijama i svojim milionima. Dok Vučić i Srbija brinu o milionima građana, Đilas, Ponoš i Jeremić brinu o stotinama miliona, ali svojih dolara i evra koje su oteli i koje žele da otmu. Na sreću, građani znaju istinu i živela Srbija.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvažena gospođo Kovač, uvažena gospođo Obradović sa svojim saradnikom, uvažen kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, jako mi je drago što je naš predsednik Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, dr Aleksandar Martinović, sve ono rekao i za Sašu Jankovića i za Zdravka Ponoša i u potpunosti se slažem sa svim što je rekao dr Martinović i zahvaljujem mu se na svim onim podacima koje je izneo, a koje nisam ja istakao juče, a posebno ono što je citirao istaknutog nekadašnjeg člana Narodne stranke i bliskog saradnika Vuka Jeremića, Nikolu Jovanovića kako je Nikola Jovanović govorio o tome da je Zdravko Ponoš uništavao Vojsku Srbije, kako je topio tenkove i kako je gurao Vojsku u NATO.

Ko su u stvari Zdravko Ponoš, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Dragan Šolak? To su vam prema njihovim rečima i prema rečima njihovih istomišljenika, a tu svakako spada i Saša Janković zajedno sa svima njima, dragi građani, veliki eksperti, veliki majstori svoga dela. To su toliko ugledni ljudi i tolikog su ostavili traga da će se o njima jednoga dana pisati i filmovi i serije, feljtoni će se pisati o njima. O Saši Jankoviću će se verovatno pisati feljtoni i snimati filmovi i serije. Serija bi se ta zvala, ili film – zaštitnik. U tom filmu bi se govorilo o tome kako Saša Janković kao Zaštitnik građana nije štitio građane i verovatno bi u delu tog filma ili serije se malo govorilo o aferi – pištolj i o nekim istragama i o izvršenju raznih krivičnih dela i nezaštiti građana Srbije.

Što se tiče generala Ponoša, o njemu će se snimati film i serija „General“. Naravno, tu će se taksativno navoditi kako je sistematski uništavao vojsku, kako ga je Boris Tadić 2000. godine vanredno podigao u pukovnika, pa 2005. u general-majora, pa 2006. u general-potpukovnika, pa postao zamenik načelnika Generalštaba, pa načelnik Generalštaba, sve u pet godina, i kako ga je posle zbog njihovih nekih sukoba u Demokratskoj stranci smenio sa tog mesta, ali ga je uzeo veliki diplomata Vuk Jeremić, a o Vuku Jeremiću će se snimati filmovi „Diplomata“, na koji način neko može da bude korumpirani diplomata i na koji način sa svetskim tajkunima može da pravi milionske dilove.

Onda je Zdravko Ponoš prešao gde, nego za Jeremićevog pomoćnika. Naravno da je tada Jeremiću, najgorem ministru spoljnih poslova u istoriji Srbije, trebao za pomoćnika neko ko gura Srbiju u NATO, neko ko sarađuje sa stranim službama i neko ko se zajedno sa svima njima zalagao i da Srbija uđe u NATO, a da se prekinu sve moguće veze sa Republikom Srpskom i sa Kosovom i Metohijom.

Kada bi taj Zdravko Ponoš, general i taj Vuk Jeremić, diplomata, kada bi oni došli na vlast Srbija bi se odrekla i Kosova i Metohije i Republike Srpske i odrekla bi se i svoje privrede. Mi bi, ne samo postali kolonija, nego bismo prošli kao što je prošla Vojska Srbije i kao što je prošla diplomatija za vreme Ponoša i Jeremića.

Njihov glavni mentor, on može da snima film i seriju „Tajkuni“. To je Dragan Đilas, koji bi zajedno sa Draganom Šolakom, verovatno će se snimati ta serija „Tajkuni“. Tu će se govoriti o određenim istragama kako su ti tajkuni od par hiljada dolara bogatstva došli do stotina miliona i oni će postati nove zvezde. Naravno, ne treba zaboraviti da je Dragan Đilas toliko zaslužan građanin Srbije da će se o njemu snimati film i serija „Gradonačelnik“, ali neće se govoriti kao o Branku Pešiću, nego će se govoriti o Draganu Đilasu na koji način je postupao i uradio najgori gradonačelnik u istoriji Beograda.

Srbija danas zna i ko su Đilas gradonačelnik i Jeremić diplomata i Ponoš general i Đilas i Šolak tajkuni. To su oni ljudi koji su ojadili budžet Republike Srbije, koji su oteli od građana stotine miliona evra, koji su uništavali Vojsku Srbije, koji su uništavali srpsku diplomatiju, koji su davali svoj doprinos podršci nezavisnosti Kosova i Metohije, koji su uništavali grad Beograd.

Svi oni zajedno sa Sašom Jankovićem, Zaštitnikom građana koji je sve radio, kao što je odlično rekao dr Aleksandar Martinović, on samo nije štitio građane. On nije štitio građane, on je štitio samo sebe i svoje saborce. Svi oni kad se ne nalaze na funkcijama, i Janković i Ponoš, i Jeremić i Đilas, zajedno sa svojim tajkunom i multimilijarderom Draganom Šolakom, imaju motiv da dođu na vlast da imaju ponovo funkcije da bi mogli da otimaju. Oni postaju jako nervozni kada nisu na državnim jaslama. Oni postaju jako nervozni kada ne mogu na teret građana da uzimaju nove milione.

Zato danas kad govorimo o Zaštitniku građana voleo bih da sadašnji Zaštitnik građana i budući zaštitnici građana budu ono što treba da budu, da budu u službi građana, da budu zaštitnici građana, da budu zaštitnici svih građana. Neko je ovde od mojih kolega rekao, zar porodica Vučić nisu građani Srbije? Taj Zaštitnik građana treba među prvima, čak pre i od narodnih poslanika, da skoči javno u odbranu svakog građanina, da štiti građane, a nešto se nisam baš naslušao izjava ili pročitao komentare izjave raznih regulatornih tela, Poverenika i Zaštitnika građana, koji je u stvari državna institucija, da su se nešto nadavali izjava u odbrani Aleksandra Vučića i njegove porodice od najsramnijih i najgorih mogućih napada.

Na sreću, građani Srbije znaju, a naše je da podsetimo i ko su Dragan Šolak, i ko je Dragan Đilas, i koje Marinika Tepić, i ko je Vuk Jeremić, i ko je Miroslav Aleksić, i ko je Zdravko Ponoš.

To su oni koji ne misle dobro građanima Srbije. To su oni koji napadaju sve ono dobro što radi Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić. Oni su se smejali prošle godine kada je predsednik govorio o nabavci respiratora, kada je Srbija među najboljim državama u Evropi odreagovala što se tiče zaštite od korona virusa.

Među prvima smo nabavili, ne dovoljan broj respiratora za Srbiju, nego za ceo region. Među prvima smo govorili o nabavci vakcina i iz Rusije, i iz Kine, i iz zemalja EU, i SAD. Smejali su se i osporavali su naše vakcine. Šta se dogodilo? Srbija je pre šest meseci, pre zemalja EU nabavila dovoljan broj vakcina. Ne samo za Srbiju, nego za ceo region.

Srbija je među prvima krenula da pravi kovid bolnice. Pravi se fabrika vakcina. Sada smo, evo, dobili i petu vakcinu iz Poljske, čini mi se, „Moderna“. Dakle, Srbija je pokazala, predvođena Aleksandrom Vučićem, da brine o svojim građanima, da brine o zdravlju građana.

Šta su pokazali Dragan Đilas i Zdravko Ponoš, Šolak, Jeremić, Marinika Tepić? Da brinu samo o sebi, svojim funkcijama i svojim milionima. Dok Vučić i Srbija brinu o milionima građana, Đilas, Ponoš i Jeremić brinu o stotinama miliona, ali svojih dolara i evra koje su oteli i koje žele da otmu. Na sreću, građani znaju istinu i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice.

Uvažene kolege, poštovana ministarka, ja ću isto kao i prethodne kolege podržati sve ove stvari koje su rekli.

U najvećem delu politika moje stranke i mene kao predsednika Ujedinjene seljačke stranke je nešto slična i politici Dragana Markovića Palme, koji je govorio o svim onim stvarima koje se tiču prethodnog Zaštitnika građana, o svim onim stvarima koje su radili ti loši ljudi. Puno stvari o kojima smo govorili, gde se govorilo o problemima svih naših ljudi sa jugoistoka Srbije, svih onih koji se bave određenim poljoprivrednim radovima gde je to sve vidljivo, gde sve to i na terenu može da se vidi.

Uvažena ministarka, mogu da kažem za vas, kao i za našu Vladu, za našeg predsednika Srbije, da on radi svoj posao na najbolji način, pet plus, kako je rekao kolega Dragan Marković, jeste ocena, ali možda i veća. U krajnjem slučaju, svi mi koji smo tu, radimo svoj posao za dobrobit svakog građanina naše zemlje Srbije, pa bilo da živimo u Svrljigu, da li živi u Beloj Palanci, Sokobanji, da li živi na teritoriji grada Niša, Nišavskog okruga ili u Tutinu, Sjenici, u Subotici ili u Beogradu. Za sve te ljude mi moramo obezbediti iste uslove života da mogu na isti način da žive, da privređuju, da tamo mogu da stvaraju svoje porodice.

Inače, sve one stvari koje smo govorili gde su neki prethodni režimi to sve onemogućili, gde je za vreme privatizacije sve uništeno, gde su se posle toga pojavili veoma bogati ljudi, a to se sve dešavalo posle 2000. godine. Sve te stvari koje su bile, nikad se ne povratile. Mislim da mi sada u ovom periodu unazad od 2012, 2013. godine pa na ovamo, puno stvari se menja na dobro. Upošljavaju se ljudi, pokušavamo da pravimo iste standarde za svakog građanina, s tim što sam ja uvek potencirao probleme i stavljao apostrof na ljude koji žive na selu, žive od sela, za one žene koje tamo ostaju, koje tamo rade od jutra do sutra, za tu našu decu sa sela koja tamo žive. Svima njima mi moramo obezbediti iste uslove života.

O tim stvarima, o tome mora više da govori i na tome mora da radi više i Zaštitnik građana sada aktuelni. Prethodni to nije radio, to se zna, radio je nešto suprotno. Radio je za sebe, radio je za svoje potrebe sa željom da bude nešto više. Ali, sadašnji Zaštitnik građana mora biti više na terenu, mora biti više sa ljudima, mora osetiti probleme tih naših ljudi u našim seoskim područjima, u tim malim sredinama da mogu da se ponašaju na isti način kao, recimo, deca sa sela, da mogu da rade i da žive isto kao deca u gradu, da imaju iste ili slične uslove života.

To važi i za naše žene na selu, to važi i za one naše ljude na selu. Svima njima je mnogo teže nego onima koji žive u gradu.

Jedna od tih stvari o kojima je gospodin Marković govorio jeste da je potreba da svakom čoveku to obezbedimo, da je potreba da na svakom mestu obezbedimo iste uslove života.

Jedna od stvari o kojoj se govorilo prethodnih dana bila je jedna tema i kampanja beogradske Filološke gimnazije, koja je na svojoj Instagram stranici "Digitalni bukvar" stavila - Imaš li muke sa padežima kao ljudi sa juga? Evo, ja sam taj čovek koji dolazi sa juga, iz Svrljiga, ne baratam možda dobro padežima, ali ja govorim jezikom kojim govore sve moje komšije, svi moji ljudi koji tamo žive. Ne moramo svi da govorimo književnim jezikom, za nas je najbitnije da nas neko čuje, da nas neko razume.

Bogatstvo našeg jezika jeste to što ja govorim na ovakav način, neko govori na drugačiji način, ljudi koji žive u Beogradu govore drugačije. Suština svega je da mi kao žitelji, kao ljudi koji dolaze sa juga, sa istoka Srbije, ne možemo da imamo isti naglasak i da isto govorimo kao i ljudi koji žive u Beogradu, Novom Sadu, Subotici ili nekom drugom delu Srbije. To je naše bogatstvo, to je naša različitost u govoru, našoj kulturi. O tome treba da se govori i ovde u Skupštini.

Ja ne zameram toj dečici koja su to pisala, nikako. Ta deca znaju šta treba da rade, to je naša budućnost, to je naša nada, tu je naša želja da oni budu bolji i da rade drugačije. Oni su to čuli od nekog.

Još jednom, mislim da Zaštitnik građana treba i na tome da radi. Suština svega jeste da svi mi koji smo tu, bilo da dolazimo iz Svrljiga, iz Beograda, Sremske Mitrovice, Rume, Subotice, mi smo svi tu zastupnici naših građana i ja sa ovog mesta zastupam interes svih ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, pokušavam da govorim jezikom koji se tamo kod nas govori. Ako to nekom možda smeta ili ne razume, on ne mora da sluša, odnosno neka ugasi televiziju.

Uvažena ministarka, potpredsednice Vlade, potpredsedniče Skupštine, ja ću podržati sve predloge ovih zakona, zato što je ovaj zakon dobar. Amandmani koji su dostavljeni, Vlada je u pravu što ih je odbacila, zato što je ovako ipak sažetije i u tome je vidljivost najbitnija. Još jednom, ja ću glasati za predloge zakona, mislim da su korisni i dobri, jer svi radimo za svakog čoveka, bilo da on živi u Svrljigu, Nišu, Beogradu, Novom Sadu. Svi moramo da budemo isti i svi moramo da živimo i da se borimo za našu zemlju Srbiju. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka sa saradnikom, prošle nedelje sam govorio, podsetiću kratko na neke stvari, ali od prošle nedelje do danas su se dogodile neke nažalost ne baš tako divne stvari koje se tiču ovog zakona i koje se tiču i Zaštitnika i Poverenice, a bogami i Ministarstva za ljudska prava, tako da ja moram da ukažem na određene negativne pojave koje su baš u ovoj temi.

Naravno da je ovaj zakon dobar. Dobar je i onaj prethodni, ali ovaj je još bolji. I ovi prihvaćeni amandmani, govoriću samo jednom o svim ovim amandmanima, su dobri. Ali, opet moram da se obratim Zaštitniku građana, Poverenici, a bogami i ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, koji sam imao prošle nedelje prilike da čujem.

Prošle nedelje, podsetiću, tražio sam obaveštenje od Zaštitnika građana i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti o tome šta mogu ili šta će da preduzmu povodom ugroženih i zapostavljenih sloboda i prava predsednika Republike i članova njegove porodice, ali to se ticalo i ugroženih prava funkcionera SNS, birača SNS i članova SNS.

Svi ovi ljudi su žrtve višegodišnje dehumanizacije, neravnopravnosti i diskriminacije po osnovu stranačke pripadnosti, državne funkcije ili srodstva. Postaviću jednostavno pitanje - ko štiti ugrožena i zapostavljena prava svih ovih lica koje sam naveo, predsednika, njegove porodice, funkcionera SNS, birača? Da li će predstavnici regulatornih tela i ministarstva koje sam naveo da kažu - da, njihova ljudska prava i slobode moraju da budu kolateralna šteta položaja predsednika Republike ili samog položaja članova, recimo, SNS i funkcionera kao članova neke većine. Neću se složiti sa tim i mislim da se niko normalan ne bi složio sa ovom tvrdnjom.

Predsednika i njegovu porodicu najčešće štitimo mi, poslanici SNS, ali i funkcioneri SNS i pojedini članovi Vlade, na čelu sa premijerkom Brnabić. Međutim, nažalost, nadležne institucije to ne čine. Kao rezultat ćutanja institucija mi imamo četvorogodišnju hajku i dehumanizaciju uperenu protiv porodice predsednika Aleksandra Vučića i pri tome jedina njihova krivica je to što postoji i što nisu po volji Đilasovskoj opoziciji i njihovim jakim medijima.

Dakle, predsednik i njegova porodica nemaju nikakvih veza sa kriminalcima, od politike nikada nisu stekli ništa. Predsednik se 27 ili 28 godina bavi politikom i nije stekao ništa na osnovu politike, niti bilo koje lice povezano s njim, a kamoli da je nešto ukrao. Prosto, predsednik Vučić i njegova porodica su čisti kao suza. Utoliko je čudnija ova dehumanizacija i diskriminacija.

Da vas obavestim, pogledao sam detaljno i hronološki unazad portale Zaštitnika građana i Poverenice i ustanovio sam, a i kroz raspravu koju sam slušao i prošle i ove nedelje, da se oni vrlo suženo i ekstremno restriktivno bave svojim poslom. Dakle, oni se ponašaju kao zaštitnik manjina i kao poverenica za zaštitu ravnopravnosti manjina, a Ministarstvo za ljudska prava se ponaša kao ministarstvo za ljudska prava manjina a ne svih građana. Prosto, naš Ustav predviđa da svi oni štite sve građane, a ne samo manjine, i manjinu i većinu. Oni to ne čine.

Evo jednog primera. Dakle, u februaru 2019. godine, dva puta je pokušana vandalizacija izloga Prajd info centra u Beogradu. Reagovali su, i to je ispravno, svi mediji i Zaštitnik građana. Međutim, moram da ukažem da prostorije i izlog Prajd info centra u Kralja Milana uopšte nisu oštećeni. Poverenica je rekla kratko - Poverenica osuđuje sinoćni napad na prostorije Prajd info centra u Beogradu, 1. mart 2020. godine.

Međutim, podsetiću na dvostruke standarde. Prostorije Srpske napredne stranke u poslednjih nekoliko godina su napadane preko 60 puta, sa nanetom ogromnom materijalnom štetom. Motivi su bili čisto politički i radi se o diskriminaciji po osnovu stranačke pripadnosti. U jednom slučaju čak prostorije SNS su bile potpuno spaljene. Opozicioni mediji tokom ovih godina uopšte nisu reagovali ili osudili ove napade. Poverenica i Zaštitnik se nikada nisu oglasili da osude napade na prostorije SNS. To sam i lično proverio pretragom aktivnosti i saopštenja ovih sajtova koje sam naveo.

U slučaju višegodišnjih napada na porodicu predsednika Vučića takođe. Mnogobrojni su napadi i na funkcionere vlasti iz SNS, a Poverenica i Zaštitnik se nikada nisu oglasili. Jedna jedina prilika, pošto sam bio izvestilac povodom izveštaja regulatornih tela na proleće ove godine, pažljivo sam pročitao izveštaj Poverenice, dugačak je bio 150 strana, tamo se samo jednom rečenicom reklo da je primećena negativna pojava napada medijskih na porodicu predsednika Vučića. Jedna mala rečenica na 150 strana i to je sve.

Dakle, došli smo do toga da niko ne štiti određena ugrožena prava većine. Prosto, Poverenik i Zaštitnik u suštini svojim radom i delovanjem, oni kažu da nisu nadležni, policija je, tačno, delom nadležna, ali ne za ovo, policija je nadležna i ona uglavnom detektuje počinioce ovih krivičnih dela i za to je nadležna. Međutim, policija nije nadležna za ugrožavanje ravnopravnosti i za diskriminaciju. Kada pogledamo niz godina ove fizičke napade na prostorije SNS, radi se upravo o novoj negativnoj pojavi ugrožavanja ravnopravnosti i o diskriminaciji po osnovu stranačke pripadnosti. Onda, ispada da niko nije nadležan. To prosto nije tačno. Nije nadležna policija, tačno.

Nadležni su Zaštitnik, Poverenica i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Ministarka Čomić, podsetiću vas sve, često kaže da su funkcioneri dužni da trpe. Da, dužni su da trpe kritiku, ali niko normalan nije dužan da trpi fizičke napade, pretnje smrću, dehumanizaciju i inkviziciju.

Još jedna stvar za Zaštitnika i Poverenicu, tiče se početka predizborne kampanje, to je ono što sam pomenuo na početku svog govora, početak predizborne kampanje, jer potpisani su svi sporazumi, oba koloseka dijaloga su dali rezultat, tu smo mi dali ključan doprinos, znači, u suštini, mi imamo nezvaničan početak predizborne kampanje koji je neslavni krenuo i počeo je nasiljem.

Dakle, početak predizborne kampanje u Zaječaru je obeležilo nasilje Đilasovih funkcionera u Zaječaru koji su spalili automobil gradonačelnika Ničića i njegove supruge. Obeležilo je i nasilje funkcionera lažnog ekologa Ćute Jovanovića u Loznici, kada su njegovi funkcioneri, nećete verovati, vitlali sekirama za račun Nemice Viole fon Kramon, koja je tada bila u poseti Loznici. Inače, ona je lobistkinja, glavna lobistkinja lažne države Kosovo. Ona je posetila Loznicu, prosto ne možemo da utvrdimo zbog čega je posetila Loznicu, očigledno se uključila u predizbornu kampanju na strani Zelenovića „ Ne davimo Beograd“ i ovog lažnog ekologa Ćute. Dakle, nemačka peta kolona u Loznici je vitlala sekirama i pretila građanima samo zbog toga što su Violi fon Kramon skandirali: „Kosovo je Srbija“.

U ovo nasilje treba ubrojati i slučaj, podsetiću vas to, Nikole Novakovića, sina potpredsednika Jeremićeve stranke Borislava Novakovića, i to je opet u vezi sa ovim prostorijama, koji je nedavno mrtav pijan uništio 30 kvadrata, to je 10 metara u dužini, u Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu, puta tri metra visine, izloga prostorija SNS u Novom Sadu, pri čemu je uništen i deo mobilijara tih prostorija.

Kao što vidimo, predizborna kampanja dela opozicije se zasniva na totalnom nasilju, paljenju imovine, izazivanju opšte opasnosti i na sekirama. Dakle, to je program Đilasa, Jeremića i ovog lažnog ekologa Ćute – paljenje, razbijanje, sekire.

U Zaječaru, podsetiću vas, policija je samo posle 12 sati posle izvršenog zločina uhapsila, zna se ime i prezime, osoba je stara 34 godine, Nenada Nikolova, koji je u potpunosti u policiji priznao izvršenje krivičnog dela, a iz fotografija sa društvenih mreža vidi se da je Nenad Nikolov militantna i veoma politički opredeljena osoba. Naime, Nenad Nikolov je posinak predsednika zaječarskog odbora Đilasove stranke Zorana Mančića i sin Đilasove funkcionerke Sofike Dimčić, Mančićeve supruge. Prosto, osnovno možemo da postavimo pitanje – da li je Dragan Đilas dao nalog svom Nenadu Nikolovu da zapali automobil Boška Ničića?

Evo još primera gde ne reaguje niko, ni Poverenica, ni Zaštitnik, ni Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, niti Udruženje novinara, i to se desilo upravo juče.

Upravo juče sam uhvatio Mariniku u najstrašnijim lažima. Ona je juče izdala halucinogeno saopštenje SSP-a i preko đilasovskih medija je od devet ujutru optužila predsednika Vučića, pazite, da je organizovao atentat na bivšeg predsednika Sindikata EPS-a Milana Đorđevića Đokina u Aranđelovcu. Marinika kaže u saopštenju, citiram: „Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću“, tako počinje, „sa svojim neistomišljenicima do sada ste se obračunavali medijski, a sada ste počeli i oružjem“. „Nakon što je nedavno“, nastavlja ona dalje, „smenjen i predsednik Sindikata EPS-a Milan Đorđević Đokin otvorio aferu o prisluškivanju u EPS-u i nabavci tehnike za tajno prisluškivanje ljudi, na Đokina je pucano u Aranđelovcu sa dva metka upozorenja. Neko je zabranio pripadnicima UKP-a da izvrše uviđaj. Ko je izdao to naređenje?“, kraj citata.

Taj lažni spin, podsetiću vas, vrti se do sada 26 sati u đilasovskim i 28 sati u đilasovskim medijima. Sve ovo sam, inače, razobličio u dva teksta koja su juče objavljena i u „Informeru“ i na portalu „Embarga“ i na drugim.

Ustanovljeno je, i policija je izdala takođe svoje saopštenje, da je sve u Tepićkinom saopštenju laž. Policija je uviđajem, znači bilo je uviđaja, utvrdila da je neko, pazite, u Aranđelovcu, verovatno iz praćke, metalnom kuglicom razbio staklo ulaznih vrata nekog kafića u kome se uopšte nije nalazio ovaj narečeni Đorđević, koji je u to vreme bio u TV studiju. Niti je, dakle, bilo pucanja, niti vatrenog oružja, niti dva metka. Dakle, niti je lice koje Marinika pominje da je na njega pucano bilo u tom objektu. Dakle, nije se desilo ništa što bi moglo ovog Đorđevića da poveže sa bilo čim što je ona navela.

Neko je, dakle, razbio staklo na ulaznim vratima nekog kafića u Aranđelovcu. Onda i javnost i mi ili bilo ko treba da poveruje ovom Đorđeviću, koji je notorni lažov, koji je pre nedelju dana lansirao fantastične laži o tome da je neko organizovao prisluškivanje u EPS-u, zamislite ovo, i da je EPS prisluškivao, to su izmislili potpuno, mogli su i da stave neku drugu, člana porodice, odnosno oca predsednika Vučića, da bi laž bila još neverovatnija. Dakle, umesto izvinjenja, mi u ovih 28 sati dobijamo dalje zatrpavanje lažima, novim lažima, spinovima.

Pitanje za Mariniku – gde vi vidite dva metka, pucnjeve upozorenja, Vučićevu odgovornost, zaveru u EPS-u? Da li će Marinika, pošto je razobličena potpuno, uputiti izvinjenje zbog laži koje je juče iznela? Neće, kao što nije uputila izvinjenje ni povodom onih drogiranih kokošaka u Moroviću, kada se umesto farme kokošaka njoj priviđala farma marihuane. Nikada se nije izvinila za to. Ona će nastaviti i nastavlja u ovih 28 sati da spinuje tu izmišljotinu.

Dakle, prosto da kažemo, Marinika je nezadovoljna zbog toga što neće biti, to je povezano sa izborima, kandidatkinja za predsednicu Srbije ili gradonačelnicu Beograda, jer je čak i njen „Multikom“ poslodavac Đilas uvideo da bi ona propala na tim izborima i da je narod neće. Stoga je Đilas objavio da će Marinika biti nosilac liste SSP, što bi narod rekao – s konja na magarca, tačnije – s konja na bicikl, kako je Mariniku opisao njen nesuđeni potpredsednik stranke Nikola Jovanović.

A kako Marinika u svom bezumnom pismu bezrazložno pominje članove porodice predsednika Vučića, opet, po ko zna koji put, i opet ih provlači kroz blato, poručujem joj da ćemo mi iz SNS sa ponosom reći da ne znamo i da nećemo da znamo nijedno ime od četvoro dece njenog poslodavca Đilasa, niti imena njegovih roditelja, da ne znamo ni imena nijedno od dvoje Marinikine dece, niti imena njenih roditelja, jer ih nikada nećemo napadati i provlačiti kroz medijsko blato, onako kako Marinika i njena bratija čine Danilu, Andreju, Tamari, Angelini, Kseniji, Milici, Anđelku i malom Vukanu.

Ovi primeri nasilja i laži koje sam izneo prvo pokazuju da niko od nadležnih ovih zaštitničkih institucija ne reaguje. Drugo, pokazuju da u Srbiji deo opozicije i njihovi mediji deluju prosto kao inkvizicija, i to kao stvarna inkvizicija, a pojedinci deluju protiv nas kao inkvizitori. I tako imamo lov na političke veštice, spaljivanje političkih veštica i u Zaječaru i spaljivanje prostorija SNS, imamo dehumanizaciju po osnovu političke ili porodične pripadnosti.

Za kraj, ovakav početak predizborne kampanje veoma zabrinjava. Kao što vidite, nasilje i destrukciju izazivaju stranke koje su same sebe isključile iz dijaloga o izborima. Dakle, to su SSP, Narodna stranka i Ćutin pokret i sve je upereno protiv SNS i građana. A šta će tek ovaj ekstremni deo opozicije da preduzima u narednim mesecima kada se kampanja zahukta, kada na početku kampanje rade ovo?

Da podsetim kako delujemo mi iz SNS i kako deluje predsednik Vučić. Mi nastupamo isključivo konstruktivno. Dakle, obezbedili smo uspeh oba koloseka dijaloga o izborima uz zadovoljstvo predstavnika EU parlamenta. Na dan kada su ove ekstremističke stranke izvele ova dva napada o kojima sam govorio u Zaječaru i u Loznici, na taj dan predsednik Vučić je predstavio nove moderne dabldeker vozove koji će novim srpskim prugama ići i 200 kilometara na sat. Prvi takvi vozovi će na proleće 2022. godine ići prugom Beograd-Novi Sad, koja se privodi kraju.

Dakle, predsednik Vučić gradi Srbiju, štiti Srbiju, vakciniše Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija! Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.
Izvolite.