Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, prvo, u potpunosti se slažem i podržavam sugestiju i konstataciju prof. dr Aleksandra Martinovića iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Govoriću o amandmanu o Zaštitniku građana. Ovim zakonom se uređuju suštinski važni detalji za dalji razvoj dobre uprave, na čemu je inače, i osnovni akcenat na Strategiji reforme javne uprave za period od 2021/2030. godine, koji je Vlada usvojila u aprilu ove godine na inicijativu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Unapređenjem odgovornosti i transparentnosti njenog rada, unapređena je i nezavisnost Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja, čime se ostvaruju uslovi za njihovo efikasniji i efektivniji rad, kao i osnaživanje institucije u cilju jačanja nezavisnosti u skladu sa međunarodnim standardima i sa standardima EU.

Zakon koji je 2004. godine, a potom izmenama Ustava menjan 2006. godine, zloupotrebljava i usklađivan sa potrebama bivšeg režima, na šta je ukazivao i sam Poverenik još 2012. godine. Ključna slabost zakona bila je ćutanje organa javne vlasti, odnosno ignorisanje dobijenih zahteva za pristup informacijama, što je posledicu imalo obraćanje tražilaca informacija Povereniku.

Kako je bivši režim na čelu sa Draganom Đilasom vodio Srbiju u sunovrat najbolje je rekao u svom obraćanju bivši Poverenik za zaštitu građana, velika nada i predsednički kandidat, Saša Janković, koji je priznao da je dobijao predloge stranih ambasada i zapadnih moćnika da sruši predsednika Srbije, da mu se približi kako bi ga rušio iznutra, i u nekom trenutku kada mu otkaže srce došao na njegovo mesto. Ovo morbidno ponašanje nastavlja se i danas sa još jačim i gnusnijim intenzitetom, politikom neopisive mržnje usmerene prema uspesima Aleksandra Vučića i Srbije, koje postižemo u svim segmentima.

Odgovornom, socijalno ekonomskom politikom pozitivna ekonomska kretanja u svim sektorima, bez obzira na tešku ekonomsku krizu, Srbija je uspela da napravi ekonomske korake na kojoj odaju priznanje sve evropske države, kao i svet, ali mi to nismo uradili zbog njih, nego zbog našeg naroda. Zato smo pomagali svim građanima i privrednicima koji su pretrpeli enormnu štetu uzrokovanu posledicama pandemije.

Podrška države je i za predstojeći period određena za kategorije koje su najviše ugrožene. Isplata penzionerima u iznosu od 30 evra u novembru, koja je i počela, nezaposlenim, kao i svim građanima Srbije, 20 evra u decembru i krajem februara u iznosu od 20 hiljada dinara za sve penzionere, kao i povećanje plata i penzija od 7% za javni sektor i 8% za vojsku, policiju i naše medicinske radnike.

Isto tako, uspeli smo da podignemo BDP, koji će do kraja godine imati rast blizu 7,5%, BDP, što je znato više u odnosu na mnogo razvijenije zemlje, jer odgovornom politikom i velikim stranim investicijama, koje je obezbedio mudrom istrajnom politikom predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nastavili smo put napretka, kao drugi u Evropi po rastu BDP, snažno guramo dalje svoju politiku razvoja i prosperiteta naše voljene zemlje. Odgovornost prema građanima Srbije, ali i naša doslednost u očuvanju dobrim međudržavnih odnosa sa našim partnerima, ali i bezbednost za sve buduće naraštaje. To je politika Aleksandra Vučića i idemo napred, za Srbiju i ne zaustavljamo se.

U ovo teško doba pandemije, otvaramo fabrike, dovodimo strane investitore, novčano pomažemo narodu, prvenstveno penzionerima. To je osnovni postulat kojim se vodi SNS i Aleksandar Vučić, narod na prvom mestu. A što je žuto, tajkunsko preduzeće predvođeno Draganom Đilasom uradilo? Gde su bili kada se dešavao pogrom srpskog stanovništva 2004. godine? Gde su bili 2008. godine kada je proglašena samozvana nezavisna država Kosovo? Pa, zna se gde, na egzotičnim destinacijama, brojali su svoje milione.

Gde su sada kada srpski narod na Kosovu i Metohiji opet trpi strahoviti teror? Taj mafijaški konglomerat na čelu sa Draganom Đilasom i njegovim zajapurenim megafonima, Marinikom, Vukom, Lutovcem, napadaju kao zveri željni krvi na ulicama, osokoljeni svojim saveznicima Aljbinom Kurtijem i Vjosom Osmani, porodicu predsednika Aleksandra Vučića, njegovog brata, majku, oca, a što je najgore decu, ali i srpski narod koji za Mariniku i bivši režim genocidan, kao i ovaj jedinstveni slučaj jurišnika Zdravka Ponoša, bivšeg načelnika Generalštaba, fariseja po opredeljenju koji je vođen isključivo ličnim i partijskim interesima, svojstveno njegovim gazdama, pogazio svetu zakletvu da će braniti Ustav i građane Srbije, pa sada kleči pred oltarima stranih ambasada koje su ga svojevremeno na položaj i postavile da radi za NATO. Pa, bi u svojoj nemoći, opet bez volje građana da vedri i da oblači. Herojski, nema šta.

Svetinje za njih ne postoje, oni to ne razumeju, ali zato Đilasov mašinski mozak vrlo dobro razume 619 miliona evra, 35 stanova i govor mržnje i nasilje, jer to je jedino što znaju, a to im je i plan i program. Goloruki Srbi na Kosovu i Metohiji koji godinama terorišu horde paravojnih snaga pod kontrolom separatista iz Prištine, u njihovim medijima su samo uvod u reklame, njima nije stalo do naroda, tim samozvanim zaštitnicima životne sredine koji su svoje životno okruženje ukrasili luksuznim vilama i milionima na računima, bezbrojnim medijima i tzv. nevladinim organizacijama kojima pumpaju lažne pozajmice. Očigledno iz prevelike ljubavi prema zelenom, ali dolaru.

Narod Srbije vidi, narod Srbije dobro zna ko je na braniku srpskih interesa, ko stoji uvek uz narod i ne odstupa ni pedalj dalje, to je Aleksandar Vučić. To građani Srbije vide uvek kada je teško. To su rekli i na izborima na Kosovu i Metohiji, kao i u Negotinu, Mionici, Trsteniku, kao što vide i nove fabrike, nova radna mesta, hiljade kilometara puteva, od kada više nisu Srbija i svi koji u njoj žive zatočeni u okovima katastrofalnog bivšeg režima koji je uništio i opljačkao sve što mu je palo šaka.

Više Srbijom ne upravljaju tajkuni, sada Srbiju vodi Aleksandar Vučić za koga je reč naroda svetinja. Narod to vidi, zato je tajkunsko, lopovsku hobotnicu bacio na smetlište političke istorije gde joj je i mesto. Živela Srbija. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarko Obradović, dame i gospodo narodni poslanici, meni danas se jako dopalo izlaganje mog kolege uvaženog Uglješe Mrdića, a čini mi se da je on bio blag. Kao i uvek, kolega Mrdić je dobar čovek i trudi se da se kontroliše, kada govori o, ja kažem ološu, kao što je Dragan Đilas. Kažu da onda možda kršimo neki kodeks, ali nema kodeksa kada govorite o bitangi koja je bila u stanju da pokrade tako brutalno građane Srbije, da im otme budućnost, da im zajedno sa svojim kriminalcima i lopovima otme 12 godina života.

O kom kodeksu onda tu da govorimo? Kog su se kodeksa, ni mafijaškog se nisu pridržavali, ti lopovi koji su bili na vlasti 12 godina. Ubijali su svakodnevno, dan za dan, budućnost građana Srbije. I ne samo da se snimi film o tom periodu ili više filmova, o svakom od njih pojedinačno, treba da se snimi ne film gradonačelnik, jer je to nagrada za tu bitangu, nego serija kradonačelnik, i to da ima, pogodićete 619 epizoda, taman onoliko koliko je miliona pokrao od građana Republike Srbije.

U 619 epizoda, pa malo je i u toliko da stane svo zlo koje smo trpeli 12 godina u Republici Srbiji. Malo je sto puta po 619 epizoda da se iskaže sve ono što je Dragan Đilas, DS i svi njeni otpadnici i otpaci, uradili ovoj zemlji od 5. oktobra 2000. godine do dolaska SNS i Aleksandra Vučića na vlast u Srbiji 2012. godine.

Teško je o tom vremenu i da se govori. O tome smo mnogo toga i rekli već i čuli, i mnogo toga je već ispričano o tom strašnom, mračnom, horor periodu Republike Srbije i muka i patnje koje je ovaj narod preživeo za 12 godina vlasti DOS-a i svih njegovih oblika koji su ovu zemlju držali zatvorenu i zatočenu tih strašnih 12 godina.

To ne bi bilo toliko strašno da ti isti ne žele reprizu toga. Pa, kao što smo imali reprizu „Boljeg života“, tako bi oni reprizu svoje vlasti da imaju više desetina puta da se vraćaju na vlast u Srbiji, dok konačno ne ugase i poslednje svetlo u ovoj zemlji, dok konačno i poslednju paru iz budžeta Republike Srbije ne prebace na jedan od svojih 50, 100 ili ko zna koliko računa koji možda još nisu ni pronađeni širom sveta, koje poseduje Dragan Đilas. Malo je tih 35, 40 stanova, malo se nakrao bata Gojko, malo bata Đilas, malo nesrećni Vuk, malo Boško, malo svi ostali.

Malo im, znate, to se troši, evo, nisu na vlasti neko vreme i osetili su da im se istanjio džep, nema 619, možda sad ima 618 miliona. I potrebno je ponovo da zajaše grbaču građana Srbije, da uđe ovde u parlament, da u direktnom prenosu truje zdrav razum ovog naroda, da ga laže da će on za šest meseci, prvih šest meseci svoje vlasti, da uradi velike stvari. Hoće, uradio bi velike stvari, opelješio bi ovaj narod ponovo, i to je dao predugačak period. On je ekspert, zaista, ekspert, ali zato što je neverovatno, gotovo mađioničar, da dok je obavljao izmišljenu funkciju koordinatora predsednika, direktora, ne znam ni ja kakve kancelarije za komunikaciju sa građanima u kabinetu Borisa Tadića, zatim na mestu gradonačelnika, sa platom približno hiljadu ili hiljadu i po evra, nije ni bitno, za to vreme stekneš 619 miliona, neverovatno.

Najveći svetski mađioničari da mu pozavide. Kako li je to uspelo magijom da uspe da tih hiljadu evra mesečno pretvori u 619 miliona? Gotovo neverovatno, da se pošten čovek zapita kako ta bitanga još nije na robiji? Kako je moguće da taj čovek i dalje nas truje, svakodnevno i pravi neke nove portale, neke nove novine, neke nove medije, gde nam šalje poruke iz raznih Luksemburga i ko zna odakle sve, sutra iz vasione će da nam šalje poruke, šta sve to u Srbiji treba da se promeni i kako će on to mnogo bolje da uradi? Za koga bolje? Kome će to od građana Srbije, kom će penzioneru to da bude veća penzija, nego što jeste danas, kada Dragan Đilas bude na vlasti? Koji će to građanin Srbije da dobije novčanu pomoć?

Pa, setite se ekonomske krize kada je bio na vlasti Dragan Đilas. Kako je tada pomagano građanima Srbije? Tako što je 400 hiljada, 600 hiljada ljudi ostalo bez posla. Da li su tako pomogli građanima za vreme ekonomske krize? Tako što su ugasili na stotine fabrika, na stotine malih, srednjih preduzeća, oni od kojih su ljudi izdržavali svoje porodice, ne velikih kompanija, malih preduzeća, gde je radilo dvoje, petoro ljudi, malih porodičnih firmi, od kojih su ljudi otplaćivali neki kredit, od kojeg su školovali decu, plaćali račune, kupovali hranu. Ljudi su morali da prodaju to što imaju i da beže odavde što pre.

Pa, bila je čuvena ona njihova krilatica - uzmi i pali odavde, sve što imaš, samo odlazi iz Srbije što pre. Pa, to je politika njihova. On toliko govori o odlasku mladih ljudi, mi smo tada bili druga zemlja na svetu po odlivu mozgova, za vreme vlasti Dragana Đilasa.

Koliko je brinuo o deci, o majkama, govore one stotine miliona koje je ostao dužan u gradu Beogradu dok je bio na vlasti, porodiljama i majkama. Koliko je dugovao penzionerima?

Evo, juče smo od ponedeljka do srede isplaćivali pomoć, prvo za penzionere u ponedeljak, zatim za sve ostale građane po 30 evra. Pa kada su jedan evro dali građanima Srbije, da su uštedeli jedan evro, da su rekli - evo, postigli smo takve ekonomske rezultate, možemo da podignemo platu na realnim osnovama? Postigli smo takve rezultate, da možemo da pomognemo privredu u ekonomskoj krizi. Možemo kao danas, kada imamo strašnu pandemiju korona virusa da pomažemo svoju privredu, da se ne gase preduzeća, već da zapošljavamo nove ljude.

Svakodnevno otvaramo nove fabrike. Rade se i grade putevi novi, mostovi. To se ne gradi od magle i od praznih obećanja. Izađite na autoput, vidite kako izgledaju ti autoputevi, postoje, tu su. Ljudi se kreću njima. Te fabrike postoje. Postoje naučno-tehnološki parkovi. Postoji pomoć za mlade ljude, postoje stipendije. Ljudi se vraćaju ovde. Vide da u Srbiji imaju perspektivu da mogu i da žive bolje. Pa valjda svaki normalan čovek želi da ostane u svojoj zemlji, ne želi da ide odavde. Ali, razumem i te mlade ljude koji su za vreme Dragana Đilasa morali da odu iz Srbije. Šta je mogao ovde? Koja perspektiva mu je bila? Za posao u gradskoj upravi ili bilo gde morao je da da mito. Za posao u bilo kom javnom preduzeću morao je da potplati nekoga, da zna nekoga, tetku, strinu, Đilasa, da poznaje nekog svog tamo da bi ga neko zaposlio. U privatnim kompanijama gde je imao da radi, kad se sve gasilo?

Koja perspektiva života je bila u toj Srbiji koju je Đilas imao? To je bilo pravo ono krpene Terazije sa Novog Beograda, to je bila slika politike Dragana Đilasa i onoga što je on nudio Srbiji, fatamorgana.

Imaćete za šest meseci duplo veće plate. Pa, kako da ne, novac baš pada sa neba, pa kad ja dođem, to će da bude odmah sa hiljadu evra na dve hiljade, jer ja smatram da to tako treba, pa onda lijem one krokodilske suze iz apoteke, mnogo mi žao onih penzionera koji teško žive, ali jeste, morao sam onda da mu ukradem onih stotine miliona, šta da radim, nisam imao. A, sad, sad imam, pa ću da vam dam nešto malo. Opet lažno obećanje će da vam da.

Pustite njihove priče. Jedina svrha njihova bavljenja politikom jeste ta da se pokradu građani Srbije, da se uzmu pare. Da je svrha bilo koja druga njihova bavljenja politikom bila, imali bismo bar jedan novi autoput za vreme te vlasti. Nismo imali nijedan. Imali bismo prosečnu platu bar približnu onakvu kakvu imamo danas. Nismo,

imali smo platu od 200, 250 evra. Sećaju se pogotovo mladi tada u to vreme, pre desetak godina, odete da radite negde, dobijete 20.000, 25.000 maksimum. Danas je prosečna plata 300 evra. U vreme Dragana Đilasa je bila 150 evra.

Danas prosečna plata biće preko 600 evra, već od januara sledeće godine, a u njegovo vreme nije bila ni 300 evra. Godine 2025. prosečna plata hiljadu evra. Setite se samo kako je bilo u to vreme kada je vodio Dragan Đilas ovu zemlju. Uporedite šta ste imali tada, šta imate danas, šta ćete imati ukoliko Aleksandar Vučić ostane predsednik Republike Srbije, a ja ga molim i sada i sa ovog mesta da se kandiduje za predsednika Republike, jer samo sa Aleksandrom Vučićem i samo predvođeni Aleksandrom Vučićem možemo da idemo napred i da pobeđujemo. Živela Srbija.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ono što mi želimo da postignemo sa zakonskim rešenjem koje je danas pred nama jeste da institucije Republike Srbije rade svoj posao maksimalno, profesionalno i odgovorno i da se ne ponovi ono vreme žutih tajkuna kada su te institucije služile samo za uhlebljenje njihovih partijskih kadrova, koji su dobijali posebne zadatke da rade u interesu žutih tajkuna, u interesu malih grupica ljudi koje je zarobila Republiku Srbiju i njene građane. Imali smo prilike već da čujemo i o rezultatima njihovog rada i statistika je nešto što ostaje zauvek, upamćena i upisana u istoriji, a na osnovu koje možemo jasno videti rezultate rada njihove politike.

Ono što se i dan danas trude i što rade preko svojih medija jeste da spinuju, da šire laži. Apsolutno se ne trude da prenesu, ako ništa drugo, da se čuje šta je to Vlada Republike Srbije uradila u ovom periodu od godinu dana, već ono što su pokušali da urade i juče i danas što rade jeste da prenose neke svoje lične stavove i da građane apsolutno ne informišu o tim rezultatima, i to imamo prilike apsolutno da vidimo u njihovim medijima gde se najviše bave pitanjem načina na koji je premijerka Ana Brnabić dala odgovor na njihove provokacije, na pokušaje da šire svoje afere i laži na konferenciji. Naravno, ni se ljute, ljute se iz razloga što nisu uspeli u onome što je njihov gazda Dragan Đilas naložio da urade, a to je da isprovociraju i da se prenese pogrešna poruka građanima Srbije.

Apsolutno ne govore o rezultatima koji su postignuti, a imali smo prilike od kolega danas da čujemo. Imate tri nove kovid bolnice koje su izgrađene u rekordnom roku. Imamo i domaću proizvodnju vakcina protiv korone. Ne samo da smo nabavili potrebne količine vakcina da bismo zaštitili zdravlje građana i sprovodili taj proces imunizacije. Kada pogledamo i statistički, značajno je taj postupak odrađen dobro i u odnosu na zemlje regiona. Ako kažemo da Bugarska, kao članica EU, ima samo 30% stanovništva koje je vakcinisano, onda vam je jasno koliki smo mi uspeh postigli. Gradi se fabrika vakcina koja će proizvoditi Sinofarmovu vakcinu za potrebe borbe protiv korone, ali i ona ostaje ovde da se bavi proizvodnjom i drugih vakcina koje su potrebne da se podigne stepen imunizacije i zaštite zdravlja građana Republike Srbije.

I u vreme pandemije, kada uslede i problemi sa ekonomijom, kada su mnoge države razmišljale kako da obezbede isplate zarada svojih građana, kao što su Francuska, kao što su i druge razvijene zemlje, mi smo i dalje privlačili investicije, gradili smo puteve, rekao sam, osam autoputeva ima koje gradimo, 15 ukupno saobraćajnica, radimo na revitalizaciji naše železnice, podižemo kapacitete i potencijale naše ekonomije za nove investicije i dalje smo šampioni u regionu kada je u pitanju privlačenje stranih investicija, sa jedne strane, a sa druge strane sve to obezbeđuju na osnovu održavanja ekonomske stabilnosti time što imamo i stabilnu inflaciju i stabilni nivo cena, time što imamo nikada veći nivo deviznih rezervi na koje možemo da garantujemo i devizni kurs koji je stabilan, bukvalno, od perioda kada je SNS preuzela da vodi ovu državu, od kada je guvernerka Jorgovanka Tabaković na čelu Narodne banke Srbije.

Imamo 36 tona zlata u okviru deviznih rezervi, što ni jedna zemlja u regionu nema i nastavljamo dalje da uvećavamo same te rezerve i to smo imali prilike da vidimo na otvaranju novog rudnika u Boru gde će se upravo izvršiti eksploatacija novih količina zlata i srebra koje će Narodna banka otkupljivati i time garantovati makroekonomske faktore koji su jako bitni za privlačenje stranih investitora, ali i za podršku domaćim investitorima da nastave dalje da ulažu i razvijaju Republiku Srbiju.

Kao što rekoh, maksimalno se trude da sve što Srbija radi na pitanju domaće politike i po pitanju spoljne politike omalovaže i da se bave nekim temama koje nisu apsolutno niti bitne, niti tačne, pa smo imali prilike juče da čujemo i od Marinike koja je, poznata po tome što joj se umesto kokošaka u Moroviću priviđa droga i dileri droge, dok je obavljala funkciju pokrajinskog sekretara za sport novac davala svojim prijateljima, a nije uopšte ulagala u razvoj sportske infrastrukture na teritoriji AP Vojvodine i koja se trudila da sve one koji su nepodobni, nepoželjni protera iz Pančeva ili iz kog god mesta da se nalazila da su joj smetali. Ona je pokušala juče neku novu aferu da proizvede sa time što je neko gađao iz praćke izlog kafića u kome se ni osoba za koju kaže da se spremao atentat nije tu nalazila, pokušava da prikaže neki vid atentata.

Eto, dokle ta njihova ludost ide, do kojih granica, pa pokušavaju, ne samo što lažu građane Srbije, građani Srbije jasno znaju da lažu, spinuju i pokušavaju da na taj način skrenu pažnju sa njihove nesposobnosti onoga što su radili u vreme žute pljačke Republike Srbije i njenih građana, već pokušavaju sami sebe da zavaraju i to vrlo neuspešno, mogu slobodno da kažem, i onda postaju samo predmet ismejavanja i od strane građana i od strane ljudi na društvenim mrežama gde se maksimalno oglašavaju.

Ono na šta ću da skrenem pažnju jeste i kada su u pitanju istraživanja javnog mnjenja. Imali smo priliku da vidimo istraživanja koja su oni preko svojih medija plasirali i gde su sabirali babe i žabe i samo im je bilo bitno da taj procenat nekako odskače u istraživanju do kojih su oni došli, a da su oni unapred pobednici izbora u Beogradu. Očekujemo sigurno za neki dan da će se proglasiti unapred i pobednicima na parlamentarnim izborima u Republici Srbiji, ali, gospodo, da biste pobedili na izborima prvo morate da izađete na te izbore, morate da se kandidujete, morate da se odvažite da izađete na crtu i predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS i politici koja se sprovodi u Srbiji kroz program Srbija 2025 i rezultate koje je taj program dostigao i da iznesete šta je to što bolje nudite građanima Srbije, nego što oni sada imaju, ali naravno kroz argumente, a ne time što ćete napadati.

Jasno je nama da je vaša glavna strategije – napad je najbolja odbrana. Jasno je nama da cilj koji imate, a to je da dođete na vlast mimo izbora, mimo volje građana, da cilj opravdava sredstvo i da se tu ne libite napadati porodicu predsednika Vučića, napadate njegovu decu, napadate i sve saradnike, a samo u cilju da pokušate da diskreditujete i da na taj način sebe prikažete kao bolje ljude. Morate biti svesni da građani Srbije nemaju kratko pamćenje, da građani Srbije jasno znaju šta ste uradili dok ste bili na vlasti, da ste više od pola miliona građana Srbije ostavili bez posla, da ste katančili fabrike, da ste zatvarali i ona preduzeća koja su bila uspešni brendovi u ovoj državi, a koje je sadašnja vlast spasila i radila da spase kako bi mogli dalje da posluju.

O infrastrukturi neću da govorim. Niste bili u stanju da završite Koridor 10 o kome ste toliko pričali. Železnice za vas nisu ni postojale. Jedino što je postojalo to je da rasprodajete imovinu kako biste sopstvene džepove napunili, a upravo o tome su i kolege govorile kada su pričale o kandidatu Zdravku Ponošu koji se očigledno pojavljuje u njihovim redovima, kao potencijalni kandidat na predsedničkim izborima. Pitanje je da li je ovaj kandidat dovoljno dobar da ih spoji ili će nastaviti dalje da ih cepa, pošto svi oni, znamo, pre 2012. godine su nosili isti onaj žuti dres, a danas nose dresove raznoraznih pokreta građana, udruženja građana.

Imali smo prilike da čujemo i u jučerašnjoj emisiji „Reč na reč“ od uvaženog kolege Đorđa Todorovića na koji način, pored onih šema pozajmica koje Dragan Đilas koristi kako bi kupio stranke, kako bi prisilio određene ljude, medije analitičare da rade za njega, koriste fantomske organizacije, udruženja građana da dođu do finansijskih sredstava kojima finansiraju svoje pokrete, a kada govore o pokretima, govore da su oni nekakvi volonteri, da oni to rade sve besplatno i da to rade iz srca, tzv. njihovog srca, u interesu građana, a nikada se detaljno i podrobno nisu bavili analizama, niti šta je to što građanima Srbije treba, niti šta je to što je građanima Beograda potrebno, već zapravo jedino što su znali da rade je to da rade sopstvenu promociju i da apsolutno rade u interesu njihovih nalogodavaca spolja.

Kada ima uvaženi kolega Đorđe Todorović postavi pitanja, da daju odgovore na sve ovo što je rečeno, oni naravno, izbegavaju i kažu - nisu vas dobro pripremili i ne znate vi o čemu govorite, nema to nikakve veze. Ima i te kako veze, dragi građani Republike Srbije, jer vi morate da znate ko su te lažne patriote koje vam se predstavljaju, koje će pokušati da izađu na ove izbore, da uzmu vaše glasove, da uđu u parlament i grada Beograda i u Narodnu skupštinu i da se ovde bore ne za interese vas, nego za interese sopstvenog dubokog džepa.

Potvrda upravo o ovome što sam rekao i juče sam to rekao na sednici je i njihovi nedolasci na sednice Narodne skupštine, odnosno neučestvovanje u radu Narodne skupštine, oni su uredno dolazili, potpisivali su se da bi uzimali putne troškove, držali su konferencije i koristili sve ovde moguće resurse za sopstvenu samopromociju, a ne da iskažu probleme građana ili da kažu kako bi te probleme građana oni rešili i to je ono što i dalje rade u Skupštini grada Beograda, gde i dalje ne pojavljuju, a to će me kolega Mirković ispraviti ako grešim, ne pojavljuju, ja mislim već tri godine. Znači, četiri godine mandata, oni tri godine mandata ne sede u klupama Skupštine grada Beograda, ali zato uredno mesečno im na račun leže 10.000 dinara, zato uredno zloupotrebljavaju sve one informacije do kojih dolaze da bi zamazali oči građanima Beograda, da ne mogu da vide rezultate i efekte onoga što se radi u njihovom interesu.

Mi znamo da je i Draganu Đilasu i Jeremiću i mnogim tim tajkunima tih 10.000 dinara malo u odnosu na ono silno bogatstvo koje oni imaju i novac koji su oteli od građana Srbije, ali ovo je, dragi građani upravo, dokaz njihovog odnosa prema vama, kako se oni prema vašem poverenju koji ste im ukazali tada na izborima odnosi kako oni koriste mandat koji ste im vi poverili da vas, ma koliko malo vas je glasalo, zastupaju u Skupštini grada Beograda i ono što treba da vodimo računa jeste da nam ne dozvolimo da se upravo takvi scenariji ponove, već da treba da se glasaju oni ljudi, one stranke, ona lica koji svojim radom, svojom energijom, svojim znojem rade na ispunjavanju obećanja koje su vam dali pre nego što ste izašli na birališta i glasali za njih.

Tako isto i kada pričamo o Zaštitniku građana ili o bilo kojoj drugoj instituciji koja će obavljati te zadatke moraju da budu svesni da snose i odgovornost za tu poziciju na kojoj se nalaze, a ne kao što smo imali primer Saše Jankovića, o kome su kolege pričale, a to je da je čovek koristio tu poziciju za svoju ličnu poziciju, političku promociju, pa ne bih rekao političku promociju, pre bih rekao političku trgovinu jer se on verovatno nametao tada tim žutim tajkunima, a kao neko moguće rešenje koje bi okupilo sve njih iz te rascepkane DS, koji je eto pokušao da proda priču kako je on oponent Aleksandru Vučiću. Na kraju se jasno videlo da nije nikakav oponent jer niti ima politiku, niti ima ideju i viziju. Svoj pokret je upropastio. Te članove koje predvodi je izdao. Jedino što je pokazao jeste da megafonom zna da priča sa vratima.

Niti se ikada bavio nekim problemom, niti se bavio da taj problem reši, a koliko vidimo i svi ti neki naslednici koji će doći na njegovo mesto, ne samo u pokretu, već i kada pričamo o potencijalnim kandidatima te neke ujedinjene opozicije koja se priviđa Draganu Đilasu, siguran sam da neće ni oni bolje proći, niti će se pokazati kao sposobnijima jer ono što im najviše nedostaje to je politička volja, strategija, ideja i vizija, a to je sve ono što SNS ima, što Aleksandar Vučić sa politikom i programom „Srbija 2025“ nudi građanima, a što će se dalje nuditi sa novim programom „Srbija 2030“ jer naš cilj jeste da nastavimo da razvijamo Srbiju, da postane jedan od primera kako se država razvija u Evropi, kako se odnosi prema svojim građanima i kako se problemi građana rešavaju. Hvala.

Zahvaljujem.

Po amandmanu narodni poslanik Bratimir Vasiljević.

Izvolite.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovana ministarko, dame i gospodo kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam se javio danas kada je u pitanju Zakon o zaštiti građana i jedinstvena je prilika da pozovemo Zaštitnika jer u ovom Predlogu zakona ima dosta prostora i dosta mogućnosti da može da delujem pa ga pozivamo da se uključi i da počne da radi svoj posao.

Često smo svedoci i čujemo kritike od strane sudske vlasti, njima sličnim da narodni poslanici ne treba da se mešaju u rad sudova jer to je mešanje, zaboga, u nezavisnost jer to bi trebalo da bude nedodirljivo po nekim tumačenjima i ovo što smatram apsolutno da narodni poslanici imaju apsolutno pravo da procenjuju i da zastupaju građane koji su ih birali i da traže zaštitu njihovih prava svejedno od koje vrste vlasti oni potiču i ko ih prouzrokuje.

Upravo takvim delovanjem narodnih poslanika ja sam imao prilike, građani dolaze svakih mesec dana na prijem kod narodnog poslanika u kancelariju koju držim u opštini Pantelej u gradu Nišu, i da vas podsetim na epilog obraćanja istog u postupku Višeg suda u Nišu i ovom prilikom se izvinjavam Osnovnom sudu u Nišu jer on nije bio učesnik u presudi porodici Savić. Samo da vas obavestim, vas i građane, kakav je epilog svega toga, a sudske presude su bile potpuno protiv porodice Savić i maltene ostali su bez celokupne imovine na osnovu lažne i falsifikovane priznanice za koju sud nije hteo da meritorno raspravlja o tome da li je to validno i da li je to falsifikat. Na sreću Tužilaštvo za krivični postupak je podiglo krivično gonjenje protiv izvršioca koji je uradio krivično delo i falsifikovao priznanicu kojom je ostvario materijalnu koristi i ostavio porodicu bez imovine.

Dakle, on se danas nalazi u zatvoru na izdržavanju i tužilac traži 13 godina kazne i to mu nije jedino krivično delo koje je sačinio. Na taj način je spasena jedna porodica koja nije imala nikakvog udela u svemu tome što je snašlo.

Nažalost, imamo sličan postupak porodice Mladenović iz Niša koja je skoro na identičan način ostala bez celokupne imovine, a iz onoga što može da se zaključi, iz papira kojeg poseduju jednostavno se radi o prevazi opet sumnjivog lica, lice koje je osuđivano za krivična dela falsifikate i sud kada je odlučivao o tome nije imao u vidu to i pre nekoliko dana su ostali bez celokupne imovine.

Radi se o sledećem – pokojni Predrag Mladenović je dogovorio kupoprodaju kuće za 93 hiljade evra. Deo toga je samo isplaćeno, o čemu posreduje priznanica za kupljeni deo. Obzirom da nije upisan kao vlasnik nego kao održalac i kuće i placa dogovor između njega i kupca je bio da se tužbom utvrdi, tužbom prema državi, on prizna da je vlasnik kuće i parcele kako bi to sud potvrdio.

U prvom ročištu Osnovni sud u Nišu nije to prihvatio. Takođe ni drugostepeni sud nije prihvatio to, a to je bio signal potencijalnom kupcu da pokrene postupak pred sudom da nasledi imovinu, da uzme imovinu koju je navodno platio.

Zato je predao dokumenta koja su potpuno falsifikovana, niti se slaže matični broj, niti je potpis prodavca na priznanicama. Simptomatično je da u ovakvim presudama učestvuje Viši sud u Nišu, a nikako da se zaobiđe izvršilac Miljan Trajković, jer se on uvek pojavljuje kada su takve presude u pitanju i kada je ostavljanje porodice bez krova nad glavom uvek je Miljan Trajković tu da presudi. Što je najsimptomatičnije, iako je Ministarstvo pravde dalo mišljenje da postupak izvršenja mora po zakonu da se prekine dok se ne završi ostavinski postupak, nije postupljeno po tome, nego je pod hitno, jer pogledajte samo datum 1. avgusta 2021. godine Predrag umire od stresa i od muke koja ga je snašla nepravedno da ostane bez celokupne imovine koju je godinama sticao.

Dakle, 25. avgusta se dodeljuje privremeni zastupnik, iako je to suprotno zakonu, jer je moralo da se zastane sa izvršenjem da bi se završio ostavinski postupak. Pre nekoliko dana je porodica, sin sa majkom, izbačen na ulicu, jednostavno nemaju od čega i gde da žive i ovo je poziv Zaštitniku građana da preispita ovakve presude i da se jednostavno vidi o čemu se tu radi. Mislim da, to je moje lično mišljenje, da narodni poslanici mora da stanu i mora da obelodane ovakve stvari, jer je čudno da je tužilaštvo našlo u prethodnom postupku, kada su u pitanju Savići, da ima elemenata krivične odgovornosti, isti način, isti metod, nisu se veštačili papiri, nisu se veštačili dokazi koji su prezentovani sudu, nažalost, ni ovaj put kod porodice Mladenovića i zato je moj poziv Zaštitniku građana da se upusti u ovakvu problematiku i da pokuša da zaštiti građane koji ostaju bez celokupne imovine koju su sticali celog radnog veka.

Takođe, prilika je da Zaštitnik građana zaštiti porodicu i pre svega decu predsednika Aleksandra Vučića koji svakodnevno trpe pretnje, pritiske, ucene i svašta ono što nije normalno i ono što nije za normalne ljude, ali se uporno ćuti i nema nikakvog pokušaja u tom pravcu.

Evo, kako donosimo ovaj zakon, ima prostora i ima mogućnosti da Zaštitnik građana u punom kapacitetu može da reaguje i na kraju krajeva i deca Aleksandra Vučića su građani ove zemlje i njima sleduje zaštita i oni treba da se uzmu svakako u zaštitu od takvih ponašanja.

Optužuju, žale se na postupke narodnih poslanika SNS, a kada ste čuli ovde u ovom visokom domu da je neko pomenuo bilo čiju decu i da li uopšte neko zna kako se zovu deca Đilasova, kako se zovu deca Vuka Jeremića, kako se zovu deca ostalih političara? Ni jednom, nikada nisam imao prilike da čujem da je bilo ko čiju decu spomenuo, ali zato decu Aleksandra Vučića pominju svakodnevno i po više puta u toku dana.

To je moj poziv da se stane tome na put i da se jednostavno deca koja su građani Srbije zaštite kako to zakon nalaže i kako to pravila kažu.

Dakle, što se tiče brige opozicije kako će SNS da prođe na sledećim izborima, ja im poručujem da slobodno ne brinu o tome, građani su najbolje sudije i u vek su davali pravedan sud i tako se nadam da će biti i kod ovih izbora i neka se oko toga ne brinu, neka se brinu o sebi kako će da ubede građane za sve ono što su radili u prethodnom periodu do 2012. godine, a građani su to odlično zapamtili i siguran sam da im neće trebati takva vlast i neće ni glasati za takvom vlašću.

Živela Srbija!

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Određujem redovnu pauzu.
Nastavljamo sa raspravom u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara.

Zahvaljujem, predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije, dr Orliću.

Uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani i građanke Srbije, na ovoj današnjoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije govorimo u pojedinostima, odnosno o amandmanima na Predlog zakona o Zaštitniku građana.

Ovim izmenama usklađuje se taj postojeći Zakon o Zaštitniku građana sa određenim pravnim normama, standardima i načelima Evropske unije, odnosno evropskog prava AKI komunitera. Takođe, usklađuje se i sa određenim standardima nadnacionalnih organizacija poput OEBS-a i SIGME, kako bi se taj zakon dodatno unapredio.

Takođe, novi zakon je dosta inkluzivniji i omogućava da mnogo veći broj lica ima priliku da postane Ombudsman, znači, ne samo diplomirani pravnik, već i lice koje se takođe bavilo ovom tematikom u svom radnom veku. Naravno, pri tome ne žrtvujući onaj kriterijum integriteta, časti, ali i intelektualne potkovanosti. Znači, to je jako bitno za izbor tog lica.

Ja bih se nastavio na govor koji je na početku današnjeg zasedanja izneo gospodin dr Martinović, šef naše poslaničke grupe. Doktor Martinović, koji je inače doktor pravnih nauka i profesor na Pravnom fakultetu, odlično je analizirao rad Ombudsmana, odnosno ovog državnog organa, odnosno Zaštitnika građana, u nekom prethodnom periodu.

Naime, govorili smo o Saši Jankoviću, o čoveku koji umesto da brani građane, da brani prava građana, da zastupa ljude, građane ove zemlje, on je isključivo branio sopstveni politički partikularni interes. Zašto kažem politički? Pa, kao što znamo, on je i bio kandidat za predsednika. Znači, neko ko je zloupotrebio, to je eklatantni primer zloupotrebe svoje funkcije koja treba da bude izvan politike, on je direktno iskoristio tu svoju funkciju kako bi zadobio određene političke poene, što je zaista sramotno.

Dodao bih još jedan bitan podatak. S obzirom da sam ja završio Fakultet političkih nauka i na jednom od predavanja Saša Janković je bio gost, dok je još bio Ombudsman. Saša Janković se nama hvalio kako je svojevremeno na nekoj međunarodnoj konferenciji podržao jednog kineskog disidenta, iako je stav države tada u tom trenutku bio da on to ne čini, jer mi baštinimo odlične odnose sa Narodnom Republikom Kinom. On se nama studentima hvalio kako njega nije zanimao taj stav Vlade, već je on na svoju ruku otišao, prisustvovao toj konferenciji i kako je on tobož branio ljudska prava tog disidenta. Znači, on je svesno stavio svoj neki lični interes iznad nacionalnog, iznad državnog interesa.

Saša Janković, u svom intervjuu koji je nedavno dao, sam priznaje da je bio i te kako politički upleten, politički involviran i kako su određene strane ambasade činile sve i vrbovale razne ljude kako bi na nasilan način srušili predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića.

On više nije Ombudsman, ali svakako se pitam gde je ta institucija Ombudsmana kada neko preti predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici? Postavlja se logično pitanje, da li je Aleksandar Vučić građanin ove zemlje? Da li je njegova porodica, da li je njegov brat Andrej, otac Anđelko, mama Angelina, da li su njegova deca građani ove zemlje, cela njegova familija? Kada njih neko uvredi nikom ništa, niko ne reaguje. Ni razna novinarska udruženja, nezavisna udruženja, predstavnici civilnog sektora, nevladine organizacije, tada apsolutno niko ne reaguje. Znači, može se izvesti jedna konkluzija da je to sve dozvoljeno, nažalost.

Tako da, prosto, ja moram stati u odbranu ovih ljudi, jer svedočimo da gotovo svakodnevno razne monstruozne, gnusne, monstruozne laži i neistine su upućene ovim ljudima. Vi neke članove porodice Vučić poredite sa nekim monstruoznim kriminalcima. Pa, da li je to normalno? I niko to neće da osudi. Znači, nekakvi novinari na raznim Đilasovima i Šolakovim televizijama maltene iz dana u dan, iz nedelje u nedelju upućuju jako primitivne uvrede i komentare na račun predsednika, na račun njegovog oca, njegovog brata, njegovog sina Danila. Čak im je i mali Vukan, bebica, mali Vukan, i on im je kriv za nešto. Pa, da li je to normalno ponašanje?

Ovde bih izneo jedan zanimljiv podatak. Naime, u Velikoj Britaniji, koja je svakako u određenim teoretskim raspravama možda i kolevka demokratije, postoji jedna institucija, u Londonu tačnije, u Hajd parku, najpoznatijem, koja se zove „Speaker’s Corner“. Taj „Speaker’s Corner“ predstavlja jednu binu, a ja ću vam sada ukratko objasniti o čemu se radi. To je jedna bina gde postoji mikrofon, ozvučenje i gde svaki građanin može da iskaže neki svoj stav, u bilo koje doba dana ili noći.

Taj „Speaker’s Corner“, odnosno to mesto koje treba da predstavlja simbol demokratije, tu često izlažu razni mladi neafirmisani umetnici, razne muzičke grupe, ali izlažu i predstavnici civilnog sektora, raznih političkih organizacija, političkih partija iz inostranstva, ali i iz Velike Britanije, razne nevladine organizacije, njihovo rukovodstvo. Tu se govori o najširem mogućem dijapazonu raznih tema. Ali, postoji jedno pravilo, postoji jedna zabrana, a to je vređanje njihovog šefa države. U tom slučaju to je njihova kraljica. Znači, možete da kažete bilo šta, možete da pevate, možete da govorite o politici, da govorite o kulturi, o umetnosti, o nekim ličnim problemima, ali nikako ne smete da uvredite instituciju šefa države, odnosno kraljice.

Kod nas, u našem uređenju, u našem političkom sistemu šef države je svakako predsednik Republike, to je Aleksandar Vučić. Zato, ja smatram da je potrebno da se posebna pažnja posveti i da se posebno kažnjava to kada neko preti i vređa instituciju predsednika. Da li je to Aleksandar Vučić, da li je to neki drugi predsednik, ovde isključivo sada govorim o instituciji, predsednik Republike, šef države, on se mora poštovati, jer njega su građani neposredno izabrali na izborima.

Pre neki dan je naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić dao jedan intervju na jednoj televiziji i u toku razgovora novinar je predstavio građanima jedan snimak gde je bivši predsednik Boris Tadić izneo najgnusnije i najmonstruoznije laži na račun našeg rukovodstva, na račun predsednika Republike Aleksandra Vučića i na račun cele Vlade i svih rezultata koje smo mi postigli. Gospodin Aleksandar Vučić je na jedan dostojanstven način to prokomentarisao i nije mu palo napamet da se spušta na neki nivo da vređa Tadića, iako je Tadić neko ko je, evo ja ću reći, upropastio ovu zemlju, neko ko je pobegao u Rumuniju kada su šiptarski teroristi proglašavali nezavisno Kosovo, odnosno kada je započet taj pogrom nad srpskim narodom.

Znači, Tadić je bio kukavica, neko ko je devastirao našu vojsku, zajedno sa svojim ministrima, topili su naše tenkove, uništavali su celokupnu našu namensku industriju. Da ne govorim u kakvim smo ekonomskim, privrednim ili kakvim god problemima bili. Tada je plata bila na najnižem nivou, minimalna zarada na najvišem nivou, inflacija je stalno oscilirala, referentna kamatna stopa je bila na nenormalno visokom nivou, stopa nezaposlenosti je bila preko 25%. Znači, zemlja je bila u potpunosti devastirana.

Normalno je da se za takvog čoveka, Tadića i pripadnike njegove žute kamarile, žute družine, iznese određena kritika na njegov račun, da se kaže šta je on sa svojom kamarilom uradio za ovu zemlju, a opet, šta je uradio za sopstveni džep i za sopstvenu političku poziciju. Naš predsednik Aleksandar Vučić je sa puno respekta, sa puno poštovanja, dao odgovor tom novinaru i lepo se, na jedan dostojanstven način, poneo.

Ponavljam, posebna pažnja mora biti usmerena ka tome i posebno se mora kazniti ako neko vređa instituciju predsednika. Baš sam se bavio tom analizom, verujte mi, svaki dan u tim Šolakovim, Đilasovim medijima, na raznim društvenim mrežama, na Fejsbuku, na Tviteru, na Instagramu, na brojnim društvenim mrežama, svakodnevno se vređa predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, preti se njegovoj deci, preti se maloj Milici, preti se malom Vukanu, on je bebica, govori se da je njegov brat Andrej kriminalac, bez ikakvih dokaza, bez ičega. Ljudi, da li to normalno? Da li je normalno da takve reči upućujete jednoj poštenoj, časnoj, srpskoj domaćinskoj porodici?

Čak i ako izuzmemo da predsednik predstavlja jednu instituciju, to su pošteni ljudi. Taj Danilo, on je jedan dobar momak, fino vaspitan momak, neko ko je pravi srpski domaćin, mlad i perspektivan momak. I vi govorite najmonstruoznije laži, najbednije moguće reči koristite da ga opišete. Sramota.

Nadam se da se više to neće dešavati. Siguran sam da će pristojna i napredna Srbija pobediti. Živela Srbija!