Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Po Poslovniku.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, reklamiram član Poslovnika koji se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine.

Prethodno, moj uvaženi kolega Glišić je izneo nekoliko činjenica koje uopšte nisu tačne. Molim da Narodnu skupštinu ne predstavlja kao produženu ruku ni NATO-a, niti organ koji amnestira NATO ili organ koji amnestira jednu zločinačku agresiju prema Republici Srbiji koja je izvršena i SRJ koja je izvršena 1999. godine.

Pre svega, moram da istaknem da od dolaska SNS na vlast, prvi put možete da čujete od zvaničnih predstavnika vlasti kako smo nazvali tu intervenciju koja je bila 1999. godine – zločinačkom agresijom. Prvi put od kada je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić, a sada predsednik Republike Srbije mi podsećamo svetsku javnost, tako što obeležavamo početak te agresije kakav je zločin napravljen prema srpskoj državi, građanima Republike Srbije i srpskom narodu.

Nikakvu amnestiju ne pravimo prema onima koji su bombardovali Srbiju osiromašenim uranijumom, jer koliko je meni poznato osnovana je i Komisija koja se bavi izučavanjem posledica i to baš od strane Narodne skupštine Republike Srbije, a član i predsednik te Komisije je naš uvaženi kolega Darko Laketić. Nije baš tako crno i belo. I ne donosimo mi zakone isključivo zarad direktiva EU, jer donosimo i zakone koji su isključivo u interesu, pre svega naših građana, jer ako pogledate zakon o kome sada raspravljamo tiče se zdravlja naših građana.

Što se tiče zločinačke agresije ona će za nas uvek da bude to što jeste. Nazivaćemo je pravim imenom. Ničim nismo zaslužili da tako brutalno, bestijalno, budemo uništavani, rušeni i podsećaćemo svetsku javnost na taj zločin koji se desio prema srpskoj državi i prema srpskim građanima.

Da, čisto svaki uvaženi kolega ima to na umu da dok je god SNS na vlasti, to što se desilo Srbiji 1999. godine nazivaćemo i osuđivaćemo onako kako je to potrebno.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Veroljub Arsić: Ne.)
U redu. Ne želite.
Gospodine Glišiću, ne možete repliku. Možete, eventualno povredu Poslovnika na povredu Poslovnika.
Nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana ministarko Vujović sa saradnicima, drago mi je što vas vrlo često vidim u ovom visokom Domu, što govori o vašoj odanosti i posvećenosti poslu koji obavljate u Ministarstvu.

Dozvolite da kažem nekoliko rečenica vezano za zaštitu i unapređivanje životne sredine. Ministarka, upravo Vaše Ministarstvo rešava problem otpada iz Kovina kojem je pretila jedna, da tako kažemo, katastrofa ekološka.

Isto tako zatvorena je nesanitarna deponija Stanjevina, jedna od najvećih ekoloških bombi u Srbiji. To je vaša zasluga i zasluga Ministarstva. Napominjem, da je Ministarstvo odvojilo sredstva za sanaciju transfer stanice u Novoj Varoši i Knjaževcu, a isto tako odvojena su i sredstva za sanaciju deponije u Čačku i Trsteniku.

Ima masu ovih problema koje je Ministarstvo rešilo i koje će rešavati u dogledno vreme, ali dozvolite da napomenem da su isto tako odvojena finansijska sredstva za osam novih regionalnih centara za upravljanje otpadom kojom će uspostavom biti obuhvaćeno više desetina lokalnih samouprava u Srbiji.

Isto tako, Ministarstvo je izrazilo spremnost da pomogne građanima, gradovima i opštinama da reše svoje divlje deponije na zadovoljstvo svih građana pojedine lokalne samouprave.

Ono što je vrlo važno, a to je da u planiranom budžetu za 2022. godinu planirano skoro duplo više sredstava nego što je u ovoj godini, što govori koliko Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije i ova Skupština pridaje važnost zaštiti unapređivanju čovekove okoline.

Napominjem, zaštita je unapređivanje životne sredine, nije samo političko. Ono jeste i političko, ali ekonomsko pitanje i bezbednosno pitanje, ako hoćete, ono je i vaspitno-obrazovno pitanje i na tom aspektu treba insistirati u budućnosti posebno na vaspitno-obrazovnim ustanovama.

Kada je u pitanju bivši režim, naravno da nisu vodili računa o zaštiti i unapređivanju čovekove okoline, dovoljno je da napomenem da je njihov ministar, Oliver Dulić uhapšen. On je samo za sajt „Očistimo Srbiju“ platio 23.000 evra. Bio je povezan u to vreme kao ministar sa mafijom, u četiri, pet Evropskih zemalja, sa 40 i nešto firmi. Dakle, radilo se o jednom mafijaškom režimu, kojeg simbolizuje ne samo Oliver Dulić, nego i Dragan Đilas, Vuk Jeremić. To su ista braća.

Kad sam već kod njih, dozvolite da kažem da Dragan Đilas i Vuk Jeremić stalno rade protiv vitalnih i nacionalnih interesa naše države naočigled građana Republike Srbije. Neću napamet ništa da kažem. To ću pratiti sa konkretnim dokazima.

Đilas i Borko Stefanović sastali su se tada u SAD i sa šiptarskim lobistima, koji su zajedno, gle čuda, poslali Bajdenu pismo u kojem su tražili od Bajdena i SAD da uvedu sankcije Republici Srbiji, zbog navodno korupcije i pritisaka na medije. To nije poznato u istoriji čovečanstva da jedan predsednik političke partije, kao što je Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, traži da se njegova vlastita otadžbina bombarduje.

Poštovani građani, nije to čudo kada se radi o Draganu Đilasu, čoveku od 619 pokradenih miliona evra. On je to radio i ranije. Ja ću samo da vas podsetim na neke podatke. Đilas je 29.08.2009. godine, u razgovoru sa otpremnicom poslova SAD u ambasadi u Beogradu rekao, citiram: „Ja se zalažem za izručenje Ratka Mladića Hagu i odreći ću se KiM“. Završen citat.

Evo, poštovani građani kada se on odrekao KiM i kada je počeo razvijati našu zemlju. Ne treba da se čudi što je to prekjuče radio. Gospodin Ratko Mladić, gospodine Đilasu, dobro zapamtite, se nikada, nikada, nije niti hoće odreći južne srpske pokrajine. Ipak, preporučujem vam, gospodine Đilas, da zapamtite samo jednu rečenicu od gospodina Mladića, a ona glasi, ta rečenica glasi ovako, citiram: „Granice se krvlju crtaju i prekrajaju, a otadžbina brani svim sredstvima. Nije mrtav borac koji život da braneći otadžbinu, mrtav je onaj koji je izgubio svoje vekovno ognjište“. Završen citat.

Gospodine Đilas, moja vam je preporuka da to uokvirite i stavite u dnevnu sobu da se podsetite na patriotizam kojega vi nemate i kojeg ne ispoljavate ovih dana.

Poštovani građani, Đilas je pisao pismo Donaldu Tusku 2020. godine, predsedniku Evropske narodne partije, i zamerio mu, da vidite koliko radi protiv države, samo zato što je predsedniku Vučiću čestitao na svemu što je uradio za Republiku Srbiju u toku svog mandata i što mu je poželeo pobedu na parlamentarnim izborima.

Da li možete verovati da jedan predsednik opozicione partije to može da radi svojoj zemlji i svom predsedniku? I on kaže - vaš predsednik, on ga ne priznaje. Nikada, nikada, ja niti moje kolege sa ove strane nismo rekli i negirali da Boris Tadić nije i naš bio predsednik. Dabome da je predsednik Srbije. To je Đilasov odnos prema ovoj zemlji je građanima Republike Srbije.

Đilas je optužio Aleksandra Vučića Semu Fabiciju zato što je navodno maltretirao građane i uništio Srbiju. Pa, nije Aleksandar Vučić ukrao, gospodine Đilas, 619 miliona evra, nego vi, gospodine Đilas. Pa, nije Aleksandar Vučić, nego vi gospodine Đilas, uništili ste tvornice po Srbiji i vaši saradnici, a Aleksandar Vučić ih svakodnevno gradi i modernizuje Republiku Srbiju. Zamenile ste teze.

Đilas je napao i američkog ambasadora u Srbiji, da vidite poštovani građani i narodni poslanici, koliko radi protiv svoje zemlje. Znate zašto ga je napao? Samo zato što je hvalio Aleksandra Vučića za sve ono što je uradio za Srbiju. Đilas je rekao, citiram: „Godfri će završiti mandat koji će imati smisla samo ako otvori srpski restoran u Americi, pošto se uglavnom bavi obilaskom kulinarskih delatnosti i hvali Aleksandra Vučića“. Završen citat. To radi Dragan Đilas, u narodu zvani kao Điki mafija.

Verovali ili ne, Đilasu smeta i himna „Bože pravde“. Videli ste na njegovoj TV „S Nova“, ispljuvala je novinarka državu Srbiju samo zato što je Ministarstvo prosvete na početku školske godine pustilo „Bože pravde“ učenicima naše zemlje.

Đilas je jula 2020. godine boravio u Republici Hrvatskoj, gde je optužio Aleksandra Vučića da će ga smeniti s vlasti uz pomoć Evrope i Hrvata, kako je rekao, citiram –garantujem vam, dakle, Hrvatima, da ću Vučića oboriti s vlasti uz pomoć Evrope. U Srbiji su na vlasti stranke Miloševićevog učenika Dačića i Šešeljevog učenika Vučića. Završen citat.

Zaboravili ste, gospodine Đilas, da u Srbiji na izborima ne bira Evropa, niti biraju Hrvati, nego biraju građani Republike Srbije.

Dakle, Dragan Đilas stalno kontinuirano vređa i građane Republike Srbije, a i državu Srbiju.

Đilasova novinarka Aleksandra Glavočki je rekla, citiram - Nije normalno da đaci idu u školu uz stihove, citiram – služi srpsku braću dragu. Završen citat. Od toga nema ništa, rekla je Đilasova novinarka.

Jel možete verovati, poštovani građani, da to izgovara Đilasova novinarka, naravno, po instrukciji Dragana Đilasa?

Đilas je optužio ovih dana Srbiju i Aleksandra Vučića da je to zemlja u kojoj nema slobode i demokratije. Gle čuda, Đilas govori o slobodi i demokratiji, a ja mu neću odgovarati. Njemu je njegova dr prof. Vesna Pešić odgovorila, sa kojom sam ja totalno u suprotnosti kada je politika u pitanju. Ona je rekla Đilasu: „Gospodine Đilas, žalosno je što ste toliko godina zamajavali narod, a niste ništa naučili šta je demokratija. Pa bojkot izbora koji zagovarate nije demokratija i nije politika“. Završen citat. I njegova prof. dr Vesna Pešić, koja vodi politički savet kod Vuka Jeremića, a i kod njega, eto, vidite, ona mu je odgovorila.

Šta da kažem o Draganu Đilasu? Pa Đilas je 2009. godine, vezano za Beograd, najbolje odgovorio tadašnjem ambasadoru Kameronu Manteru, kada je rekao Manter, citiram: „Đilas me je uveravao da njegov plan za Beograd nije stvaran, nego marketinški“. Završen citat.

Evo, poštovani građani, pa nije vam čudno što on napada sve ono što se gradi u Beogradu, i Beograd na vodi i sve moguće objekte.

Njegov kolega, Đilasov, Vuk Jeremić, isto takođe ovih dana napada Republiku Srbiju i građane Republike Srbije stalno pozivajući se na neke izmišljotine. Ja ću spomenuti samo nekolike stvari vezano za gospodina Jeremića.

Jeremić je decembra 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Poom rekao, citiram: „Ulazak Kosova i Metohije u UN je najbolje za Srbiju, čemu se treba da nada, ako bude imala sreće“.

Poštovani građani, evo, vidite kako su izdavali Republiku Srbiju. Pa to rade i danas. Jeremić je 30.11.2016. godine tužio Aleksandra Vučića Americi, gle čuda, ono što rade on i Đilas i danas, da se Aleksandar Vučić tajno sastaje sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom i prikazao Aleksandra Vučića kao veoma opasnog čoveka po Ameriku. Jel možete verovati, poštovani građani, da to radi predsednik jedne političke stranke.

Jeremić je 17.07.2018. godine, kada je Aleksandar Vučić se sastao sa Makronom, tužio i predsednika države i Republiku Srbiju za širenje stabilokratije na Balkanu. Pa, evo, to rade i danas, juče u Americi itd.

Što vam, gospodine Vuče Jeremiću, pitam vas pred licem građana Republike Srbije, radi u vašem Centru za međunarodne odnose i održivi razvoj, švajcarski diplomata Mišelin Kalmi Rej, koja decenijama lobira za nezavisno Kosovo? Ova Švajcarkinja u stvari predstavlja Natašu Kandić na međunarodnim skupovima. Nataša Kandić je jednom rekla na međunarodnom skupu da ona predstavlja, ova diplomatkinja, verovali ili ne, poštenu Srbiju, tako je predstavila. To je ta poštena Srbija, izdajnička Srbija, poštovani građani, da vam ja to prevedem običnim rečnikom.

Na koncu, evo, poštovani građani, vidite kako godinama Dragan Đilas i Vuk Jeremić rade protiv vitalnih nacionalnih interesa naše zemlje, dok predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić svakodnevno provodi politiku mira, politiku bezbednosti naše zemlje, politiku zdravlja svih naših građana u ovim teškim pandemijskim vremenima i ne samo u našoj zemlji, nego i u okruženju, politiku ekonomskog napretka, politiku ubrzane modernizacije Srbije, to, poštovani građani, zarad budućnosti naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović.

Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Biocid je proizvod koji je namenjen da biološki i hemijski uništi, učini bezopasnim i kontroliše neželjene organizme. Danas je, nažalost, gotovo nemoguće održati život na kakav smo navikli bez upotrebe biocidnih proizvoda, jer je uz rast ljudske populacije evidentan i rast mikroba, virusa, bakterija koji se mogu kontrolisati jedinio upotrebom biocidnih proizvoda, a koji opet moraju biti u balansu sa prirodom i živim svetom. Samim tim je veoma značajna, ali i zahtevna uloga svih onih koji se bave ovom problematikom.

Zakon o biocidnim proizvodima, koji je donet 2009. godine, je na potpuno nov način pristupio rešavanju pitanja korišćenja biocidnih proizvoda i njihovog stavljanja u promet i u njega je implementirana većina direktiva EU. U međuvremenu došlo je do izmena u EU, pa su stare direktive zamenjene novim uredbama koje treba da izvrše harmonizaciju pravila za dostupnost biocidnih proizvoda i osiguranje jedinstvenih uslova poslovanja na tržištima EU.

Suština novog Zakona o biocidnim proizvodima, koji je pred nama, jeste uvođenje pravila da se za biocidni proizvod koji je dobio dozvolu za korišćenje na tržištu EU od strane nadležnih komisija EU dobija automatski dozvola za korišćenje i na teritoriji Republike Srbije. Do sada su i proizvodi iz EU morali da budu upisani u privremenu listu biocidnih proizvoda. Novim zakonom se izbegavaju dupli koraci, tj. dupla procena proizvoda za koje je već doneto odobrenje prema pravilima i propisima EU.

Zakonom se uređuje i stavljanje na tržište proizvoda koji su tretirani biocidima. Važećim zakonom ova oblast nije bila precizno uređena tako da je i zbog toga Predlog novog zakona značajan. Dodatno obeležavanje takvih proizvoda usmeriće na koji način treba postupati sa tretiranim proizvodima kada postanu otpad, a i na transparentan način upoznaće potrošače čime je proizvod tretiran što je u skladu sa zaštitom interesa potrošača kao javnog zdravlja, kako ljudi, tako i životinja i životne sredine.

Cilj zakona je da se usklađivanje sa propisima EU vrši bolja zaštita zdravlja ljudi i životne sredine. Novim zakonskim rešenjem treba da se obezbedi da svi u lancu snabdevanja biocidnih proizvoda imaju obavezu da svoje poslovanje usklade sa propisima kojima se uređuje ova oblast.

Predložena zakonska rešenja uticaće na distributera kao i na korisnika. Imaće obavezu da u skladu sa propisima pribave akt na osnovu koga je on dostupan na tržištu, da klasifikuju proizvod, upakuju, obeleže i da se za njega izgradi bezbednosni list u skladu sa odredbama ovog zakona. Ovim zakonom stvara se i obaveza licu koje stavlja na tržište proizvod tretiran biocidima da obeleži na tačno određen način kako bi potrošač imao potpunu informaciju o svemu.

U privremenu listu biocidnih proizvoda upisano je 2.006 proizvoda od čega je 258 domaćih proizvođača, 265 uvoznika biocidnih proizvoda iz zemalja EU, tako da ovaj zakon neće uticati na prava i obaveze privrednih subjekata koji stavljaju na tržište biocidne proizvode koji su već upisani u privremenu listu. Nasušna čovekova potreba kakav vazduh udiše, kakvu vodu pije i kakvu hranu jede.

Kada govorimo o Predlogu zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ja bih se osvrnula na nedavno održan Samit u Glazgovu gde su se okupili svetski lideri sa jednim ciljem – sprečiti i zaustaviti dalje uništavanje klime. Raspravljalo se šta je postignuto od Pariskog sporazuma. Ciljevi koji su postavljeni jeste da se u najvećoj meri koriste obnovljivi izvori energije, poveća energetska efikasnost i smanji emisija štetnih gasova. Utoliko je još značajnija vest da je u Vladi Srbije potpisan Sporazum o sufinansiranju gradnje solarnih panela za domaćinstva u Kragujevcu, kao jednom od 37 gradova kojima su odobrena sredstva na konkursu Ministarstva rudarstva i energetike. Cilj je da se solarnim panelima smanji potrošnja za 30%, a to će značiti i niže račune za domaćinstva i jako važno smanjenje emisije ugljendioksida.

Druga velika vest, takođe, dolazi iz Kragujevca, grada koji će, zahvaljujući Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zaštite životne sredine, modernizovati sistem daljinskog grejanja izgradnjom kotlarnice na gas. To će opet uticati na smanjenu emisiju štetnih gasova i smanjenje zagađenosti vazduha koje u zimskim mesecima uznemirujuće velik.

Dobro je i važno da je pitanje ekologije postalo pitanje broj jedan i pitanje od nacionalnog značaja i zaista bih pohvalila ovom prilikom rad Ministarstva na čijem ste vi čelu, gospođo Vujović, jer ste započeli, negde i završili, velike projekte koji će rešiti višedecenijske probleme koji su se samo gomilali i predstavljali ekološku bombu.

Bendžamin Frenklin je izjavio da tek kada presuši izvor shvatamo kolika je vrednost vode. Nadam se da mi to nećemo nikada dozvoliti. Borba će sigurno biti duga, ali je važno da su napravljeni značajni koraci. Zapravo, važno je koračati, a ne stajati u mestu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicom, danas imamo na dnevnom redu dva zakona koja nisu samo povezana u oblasti zaštite životne sredine, već imaju i neke zajedničke karakteristike, a to su karakteristike da oba zakona moraju da imaju veliki broj kadrova koji će biti sposobni da implementiraju ove zakone. Druga stvar jesu finansijska sredstva koja su potrebna za implementaciju ovoga, direktnu ili indirektnu implementaciju samog zakona. Treća stvar jeste dužina trajanja implementacija koja se meri mesecima, pa ponekad i godinama. To su Zakon o biocidnim proizvodima i Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Kada je u pitanju ovaj drugi zakona, morao bih da kažem da ste izuzetno dobro dali objašnjenje i veoma realno objašnjenje i obrazloženje zakona koje bih želeo da prokomentarišem. Smatram da vi želite ovakvim jednim objašnjenjem koje ste dali da rešite probleme koji su nagomilani ovde u našem društvu, ali da ste i sami svesni da to nije nikako lako.

Sami kažete da izmene ovog zakona su samo terminološke, a ne i suštinske. Ovaj zakona u suštini, izmene ovog zakona govore samo o tome da se produžuje rok onim operaterima koji nisu uspeli da dobiju integrisane dozvole, a podsetio bih, a vi ste to sami napomenuli, od 2004. godine, kada je ovaj zakon prvi put implementiran, pa zatim 2015. godine i kada je rok bio do kraja 2020. godine, a sada produžavamo taj rok do 2024. godine.

Prvo, treba da vidimo ko treba da dobije integrisane dozvole. To su u stvari velike kompanije, veliki zagađivači, tj. najveći zagađivači životne sredine i koji su trebali apriori da budu sposobni da imaju i kadrovska rešenja, finansijska sredstva itd. da reše ove zadatke, s obzirom da su priprema i obrada zahteva za integrisanu dozvolu veoma zahtevan postupak gde je potrebna ozbiljna priprema i angažovanje stručnih kadrova. Integrisanom dozvolom ovi operateri bi pokazali da su primenili sve neophodne mere zaštite životne sredine i ove dozvole bi obezbeđivale sveobuhvatnu zaštitu i zemljišta i vazduha i vode.

Na kraju da vidimo ko su ti veliki operateri. Vi ste ovde dali 227 operateri razvrstanih u određene sektore. Jedan od tih sektora i prvi zagađivač jesu energentski sektori gde imate 30 postrojenja i to su uglavnom termoelektrane. Zatim imamo proizvodnju i preradu metala – 21 postrojenje. Tu nema potrebe komentarisati. Mineralna industrija – 29 postrojenja, i to su uglavnom postrojenja koja se bave proizvodnjom keramike, cementa itd. Upravljanje otpadom – devet postrojenja, farme živine i svinja.

Do sada je izdato 46 integrisanih dozvola, to je oko 20% od ukupno 227 postrojenja i vi kažete da ćemo u naredne tri godine dati još oko 180 tih integrisanih dozvola, to znači godišnje po 60 dozvola da bi se ispunio taj cilj. Ako mi znamo da od 2004. godine je počeo zakon da se primenjuje, do 2011. godine, od 2011. godine, da obračunamo, do sada 46, to znači nekih četiri do pet dozvola koje se izdaju godišnje. Tako da, ne znam, imamo, vidim, veliki problem. Znači, to je veliki problem.

Ako pogledamo samo vaše ministarstvo, vi ste lepo ovde obrazložili, ja bih to pomenuo, da ste i vi svesni da samo ministarstvo ima veliki problem, a prvi problem vašeg ministarstva jeste kadrovska struktura. I vi sami kažete da, ali ne samo vi, da imate problema sa kadrovima, ovde u Skupštini su dolazili i mnogi drugi iz ministarstva sa kojima smo razgovarali o tome da takođe poseduju velike kadrovske probleme, kao i Agencija za energetiku i druge agencije koje su imale probleme i tu treba spomenuti da mi određene kadrove iškolujemo, i učimo, koji treba da budu sa iskustvom i kad dođe „prelazni period“ onda odu tamo gde su bolje plaćeni.

Vaše ministarstvo, doduše, ima jedan zabrinjavajući problem, zato što vi u samom izveštaju kažete da imate četiri sistematizovana radna mesta u oblasti poslovanja i izdavanja integrisanih dozvola i to tri sa visokom stručnom spremom, jedan sa srednjom stručnom spremom, pri čemu takođe kažete da zaposleni još uvek nemaju razvijene dovoljne veštine u pisanju dozvola i ti kadrovi koji su tu treba normalno da imaju određeno iskustvo koje se stiče godinama.

Što se tiče same Evropske unije tu tri do četiri dozvole, jedan dobar pisac ovakvih, iskusan pisac ovakvih dozvola uradi godišnje tri do četiri takve dozvole, što znači, kada preračunamo kod nas, trebalo bi da imate najmanje 17 uposlenih, ali 17 iskusnih pisaca dozvola, tako da, ne znam samo na osnovu čega smo došli do ove brojke 2024. godine da ćemo to rešiti.

Drugi problem u ministarstvu jeste ono što ste vi videli i to mi je drago što ste napisali ovde, znači, da je to slaba saradnja među svim nadležnim organima. Pre svega, tu je saradnja između drugih ministarstava, znači Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo građevinarstva, Ministarstvo unutrašnjih poslova itd, ali takođe i saradnja sa jedinicama lokalne samouprave, koje mnoge lokalne samouprave nemaju ljude, ne postoje zaposleni koji izdaju integrisane dozvole, pa onda sve to prevale na vaša pleća, da kažem, odnosno prebace na vas, vi takođe nemate te kadrove koji bi to uradili, zato to ide ovako sporo. Znači, kapaciteti ne postoje dovoljni za ove stvari.

Da pođemo od činjenice da možemo sve to da rešimo, da nađemo kadrove kao što su fakulteti koji su vam i do sada pomagali u svemu tome, ali mi kad se osvrnemo imamo još druge mnogo veće probleme, a to su problemi kod samih operatera. Oni su evidentni, jer zahteve za izdavanje dozvola koji dolaze kod nas uglavnom su nepotpuni, što i sami kažete, i mnogi od tih operatera nemaju još ni definisane planove koje će sprovesti u svojim postrojenjima.

Velika materijalna, tj. finansijska ulaganja koja treba da se ulože u zaštitu životne sredine su takođe jedan od problema i verovatno im je mnogo lakše da to prolongiraju dalje i dalje. Vreme, kao što sam malopre rekao je jedan bitan faktor, gde za istu realizaciju je potrebno veoma dugo vreme.

Nepostojanje upotrebnih dozvola za same objekte, nepostojanje projektne dokumentacije je takođe veliki problem. Nepostojanje vodnih dozvola itd, itd. I sami ovi operateri, koji bi po, kao što sam malopre rekao, po analogiji trebali da imaju određene kadrove koji bi sprovodili te zadatke, oni jednostavno te kadrove nemaju ili te kadrove stalno šetaju od jednog do drugog radnog mesta i zbog toga dolazimo do ovakvih stvari, a sve je ovo, moram da kažem, zabrinjavajuće za sve nas, jer svi u ovom sistemu gubimo upravo zbog toga što je zaštita životne sredine ono nad čim teži i ova Vlada i svi mi zajedno sa njom.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje, naravno, ovaj zakon podržati upravo zbog toga što smatramo da je produženje rokova ovim operaterima veoma bitno i smatramo da treba veoma ozbiljno da se pozabavimo ovim ovakvim situacijama, da bismo u narednom periodu od tih tri godine rešili određene probleme o kojima smo govorili a to je zaštita životne sredine.

Ulaganje u samu zaštitu životne sredine, da znate, to je ulaganje u sopstvenu decu.

Što se tiče Zakona o biocidnim proizvodima, najpre treba reći da se ovaj zakon donosi radi usklađivanja postojećih propisa u oblasti upravljanja biocidnim proizvodima sa odgovarajućom regulativom Evropske unije koja je u međuvremenu promenjena i sada mi to treba da usaglasimo i sam skrining izveštaj u Poglavlju 27 Evropske komisije eksplicitno navodi da Republika Srbija treba da nastavi proces usklađivanja propisa sa Uredbom o biocidnim proizvodima, međutim ova uredba reguliše unutrašnje tržište Evropske unije, tako da potpuna harmonizacija ne može doći sa ovim zakonom.

Mi ćemo sa ovim zakonom, znači, osigurati maksimalno moguće usaglašenje pa će poslanička grupa Jedinstvena Srbija ovaj zakon u danu za glasanje podržati.

Što se tiče samih biocidnih proizvoda, treba znati da su hemikalije koje su namenjene uništavanju i kontroli nepoželjnih organizama, koji utiču i na čoveka, životnu sredinu, životinje itd. predstavljaju određeni rizik za sve ovo što sam nabrojao. Zato se treba uspostaviti stroga pravila i procedure kako bi se umanjili ovi rizici, naročito zbog toga što u poslednje vreme ovim proizvodima svakodnevno raste upotreba široke primene u svakodnevnom životu. Podeljeni su u 23 tipa, u četiri sektora. To su razna dezinfekciona sredstva za ličnu higijenu, za dezinfekciju vode, vazduha i domaćinstva, razni konzervansi za hranu, deterdženti, omekšivači, biocidi koji su za suzbijanje štetočina pacova, miševa itd. Upravo zbog biocidni proizvodi moraju proći rigoroznu kontrolu pre odobrenja za upotrebu. Pošto nemam više vremena, hvala.

Hvala.
Baš sam htela da kažem da vreme za poslaničku grupu JS je potrošeno.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Hvala uvažena potpredsednice Kovač.

Uvažena ministarka, uvažena državna sekretarka, pre svega moram da kažem jednu stvar, a to je da mi ovde jesmo kao Skupština svojevrsni korektivni faktor i kontrolor Vlade, nema mnogo ovako proaktivnih ministara kao što je ministarka Vujović.

Kada neko iskoristi svoje vreme za pripremu sednice, pa onda isprati to šta rade narodni poslanici, kada nije u sali i kada sasluša pitanja, to je stvarno za svaku pohvalu. Pogotovo kada to pitanje nije upućeno tom ministarstvu. Nadamo se da će bar da odgovore ovi kojima je upućeno. Hvala na tome, ta proaktivnost mora uvek dase ceni.

Danas u Narodnoj skupštini razgovaramo o efektima koji će u realnom životu imati donošenje zakona o biocidnim proizvodima, uzimajući u obzir obezbeđivanje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi, životinja, zaštite životne sredine i posebno ono što je nama iz poslaničke grupe PUPS „Tri P“ važno, zaštita osetljivih grupa građana, a koje obuhvataju trudnice i dojilje, odojčad i decu, stariju populaciju, kao i radnike i stanovništvo, ako su u velikoj meri duže izloženi biocidnom proizvodu.

Osnovna namena biocidnih proizvoda je da unište, spreče delovanje i učine bezopasnim neki štetni organizam koji je nepoželjan ili ima štetan efekat na ljude, njihove aktivnosti, proizvode koje koriste ili proizvode na životinje ili životnu sredinu.

Biocidni proizvodi koji se koriste kod dezinfekcije različitih površina vode i vazduha u domaćinstvima, u javnim objektima, ali i kod održavanja higijene ljudi, životinja, za suzbijanje insekata i glodara, za zaštitu gotovih proizvoda u originalnoj ambalaži, za zaštitu vode u rashladnim sistemima i dr.

Osim pozitivnih efekata koje uzrokuju biocidni proizvodi, njihovo korišćenje može podrazumevati i određeni rizik. Jedan od osnovnih zahteva buduće primene ovog zakona je upravo u vreme kada se mnogo priča o zdravlju ljudi, da biocidni proizvod ne sme da sadrži supstance koje mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi. Takođe, biocidni proizvod ili njegovi ostaci ne sme negativno da utiče na životnu sredinu, uključujući zagađenje površinskih i podzemnih voda, kao o vode za piće, zemljišta i vazduha.

Proces uvođenja biocidnih proizvoda na tržište podrazumeva strogo propisane uslove, a sami proizvodi pre upotrebe moraju biti odobreni od strane nadležnih organa. Države članice EU mogu odobriti upotrebu nekog biocidnog proizvoda ili pojedinačno ili zajedno na nivou EU. Koliki je značaj dat uvođenju biocida na tržište govori činjenica da je period pregleda dokumentacije uvođenja te vrste proizvoda na tržište i do godinu dana.

Zakon o biocidnim proizvodima je usvojen 2009. godine i tada je usklađen sa Ustavom Srbije i Direktivom Evropskog parlamenta iz 1998. godine u vezi sa stavljanjem biocidnih proizvoda na tržište.

Ovu direktivu je u međuvremenu zamenila Uredba EU iz 2012. godine, u vezi sa dostupnošću biocidnih proizvoda i njihovim korišćenjem na tržištu.

Zbog značaja ovog zakona po zdravlje ljudi, kao i zdravlja životne sredine i zato što smatramo da je predlagač zakona naveo sve najbitnije činioce u vezi sa uvođenjem biocidnih proizvoda na tržište Srbije, poslanička grupa PUPS - "Tri P" će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

Što se tiče Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, utvrđena je lista postrojenja koja su obavezi da pribave integrisanu dozvolu u vezi sa zaštitom životne sredine i to u energetskom sektoru, u mineralnoj i hemijskoj industriji i u industriji upravljanja otpadom.

Od postojećih 227 objekata iz ove grupe do sada je 45 dobilo integrisane dozvole kojima se propisuju uslovi pod kojima oni rade i obavljaju svoje aktivnosti, preko kojih se prati rad najvećih zagađivača i njihovo usaglašavanje sa propisima EU.

Kako je trenutno u važećem zakonu rok za izdavanje integrisanih dozvola bio 31. decembar 2020. godine, pojavila se potreba da se on produži do kraja 2024. godine, a sve u skladu sa procedurom predviđenom pregovorima za pristupanje Republike Srbije EU. Inače, svi postojeći privredni subjekti i sada moraju da poštuju sve propisane vrednosti iz pozitivnog zakonodavstva Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine.

Problem koji je uočen u vezi sa izdavanjem integrisanih dozvola je u tome što mnogi privredni subjekti još uvek nemaju definisane planove mera koje planiraju da sprovedu u svojim postrojenjima kako bi njihov rad uskladili sa evropskim standardima.

Posao oko pripremanja dokumentacije za izdavanje integrisanih dozvola u oblasti zaštite životne sredine jeste zahtevan i zahteva veoma stručne kadrove. Svesni smo činjenice da je i u ovoj oblasti konstantan nedostatak stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine i zato koristim priliku da ukažem na činjenicu da je obrazovanje kadrova u oblasti zaštite životne sredine jedan od prioriteta kojim se moramo baviti u narednim godinama.

Pored naše države, i EU ulaže značajna sredstva u obuku zaposlenih u ovim postrojenjima i zato se nadamo da će pomenute industrije koje svoje poslovanje u oblasti zaštite životne sredine moraju da usklade sa propisima EU uspeti da do ovog novog roka to i urade.

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" je i do sada uvek glasala za sve ono što doprinosi boljem kvalitetu života građana Srbije, tako ćemo uraditi i sa ova dva zakonska predloga. Zahvaljujem na pažnji.