Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući doktore Orliću, poštovana ministarko sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, govoriću o Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine kojim se uređuju vrste aktivnosti i postrojenje za koje se izdaje integrisana dozvola.

Nadležnost za izdavanje dozvola i obaveze nadležnog organa, uslovi za izdavanje integrisane dozvole, postupak izdavanja integrisanih dozvola, nadzor, kazne i druga pitanja od značaja za sprečavanje, kontrolu zagađivanja životne sredine.

Cilj izmene zakona je produženje roka nadležnom organu za rešavanje po podnetim zahtevima za izdavanje integrisanih dozvola, uključujući i postrojenje za koje će se pregovarati u tranzicionom periodu sa EU.

Zakon o zaštiti životne sredine u članu 58. propisuje da operater postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili može biti prisutna jedna ili više opasnih materija i da je dužan da dostavi obaveštenje, odnosno izgradi politiku prevencije udesa ili izveštaj o bezbednosti i plan o zaštiti od udesa, u zavisnosti od količine opasnih materija i preduzme mere za sprečavanje hemijskog i ograničavanje uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Izmenom zakona obezbeđuju su zakonodavni, upravni, upravno-pravni, organizaciono-institucionalni i drugi uslovi za efikasnije funkcionisanje izdavanje integrisanih dozvola na teritoriji Republike Srbije.

Ovom odgovornom politikom koju sprovodi Vlada Srbije sa nadležnim ministarstvom, vođena političkom vizijom Aleksandra Vučića, štiti ne samo životnu sredinu i zdravlje građana Srbije, već i poboljšava sve segmente društvenog života.

Odgovornost, rad, marljivost i posvećenost su osnovni postulati za koje se zalaže SNS i Aleksandar Vučić, a sve u cilju očuvanja i poboljšanja života građana Srbije.

Za razliku od žutog tajkunskog preduzeća, predvođenog čuvenim mašinskim mozgom Draganom Đilasom i njegovim hohštaplerima, zaludnom Marinikom iz Morovića, Vukom Ho Jeremićem, kao i Draganom Šolakom, koji izgubljeni u svojoj mržnji, a neprevaziđeni u svojim lažima i lopovluku, prelaze sve granice, kada god smo pomislili da ne mogu dalje u svom bezumlju, pokazali su suprotno i na kolenima otišli albanskim lobistima i kongresmenima u Vašingtonu, gde su umesto pomoći građanima Srbije tražili sankcije.

Može li grđe i luđe se gaziti sopstveni narod? Ne samo što su ga proglasili za genocidan, što su ga opelješili i opustošili na svim nivoima dok su bili na vlasti, sada žele da ga totalno dokusure svojim političkim programom, kao da taj katastrofalni bivši režim nije već naneo dovoljno zla i patnje građanima Srbije. Tu svoju zlu nameru sprovode ozlojeđeni i nemoćni samo i isključivo da bi zaštitili svoje opljačkane milione i silne račune po belosvetskim bankama, iz straha da ih niko ne pita za milijarde koje su otete od Telekoma, a kako bi nastavili sa daljim pljačkanjem države i građana Srbije, jer su oni tu ipak velemajstori, kao i razni pokreti udavimo Beograd, finansirani novcem iz inostranstva.

Ali, dok je na čelu Srbije Aleksandar Vučić, koji za razliku od te horde probisveta nema nijedan račun u inostranstvu, to im neće poći za rukom. Zato im krvnički napadaju decu i pozivaju na nasilje, na krv i na bezumlje, samo da bi se opet dočepali državnih jasli.

Dok se oni bore za svoje džepove, Aleksandar Vučić se bori za budućnost građana Srbije i ne odstupa od svojih čvrstih stavova i uverenja, a to je narod Srbije na prvom mestu. Dok je Aleksandar Vučić na čelu Srbije, nikakvi strani plaćenici, niti strani ambasadori neće uređivati politiku Srbije. O budućnosti Srbije će odlučivati narod, jer narod Srbije zna, narod Srbije vidi, ko je neprobojni bedem od svih katastrofa bivšeg tajkunskog preduzeća, a to je Aleksandar Vučić sa SNS. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Reč ima Ana Beloica.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, ne možeš promeniti ono što se dogodilo u prošlosti, ali uvek možeš uticati na sve ono što će se tek dogoditi, i to je deviza kojom se rukovodi svaka ozbiljna politička opcija, politička partija koja je spremna na boljitak, prosperitet i borbu za bolji životni standard svih građana jedne zemlje.

Srbija je odavno prestala da bude zemlja koja niže istorijske poraze, zemlja koja traži izgovore za sopstvene neuspehe i postali smo oni koji veruju u sebe, u vlastite snage i vlastiti uspeh i čini mi se da je to zaista urodilo plodom, obzirom da gotovo svakodnevno možemo i u ovom visokom domu da raspravljamo o rezultatima koje smo ostvarili na svim poljima, bez obzira da li su oni oličeni kroz određene sporazume, deklaracije ili zakone, kao što je to, recimo, i danas slučaj.

Ja ću se u svom današnjem izlaganju fokusirati na Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, obzirom da je to jedan od ključnih zakona jer se bavi onime što je, zapravo, okosnica našeg života, a to je svakako zdrava životna sredina.

Ovim zakonom se uređuju vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izdaju integrisane dozvole, nadležnost za izdavanje dozvola, uslovi i postupak, nadzor, kazne i druga pitanja koja su značajna za sprečavanje, kao i kontrolu zagađenja životne sredine.

Cilj izmene ovog zakona je svakako produženje roka za nadležne organe, da bi mogli da odgovore na sve podnete zahteve, a s druge strane, cilj je da se obezbedi usaglašavanje sa Zakonom o zaštiti životne sredine.

Zdrava životna sredina nema alternativu, složićete se sa mnom, i to je ono što tangira svakog pojedinca, svakog čoveka na planeti Zemlji. Negativni efekti i rizici koji dolaze iz zagađene životne sredine su toliko rasprostranjeni da ih nikada ne možemo u potpunosti eliminisati, ali uvek moramo raditi na tome da ih minimiziramo, odnosno da ih svedemo na najmanju moguću meru. Čini mi se da je Ministarstvo zaista ozbiljno i odgovorno shvatilo taj problem, i to najbolje možemo videti na osnovu brojnih rezultata, brojnih aktivnosti koje realizuju gotovo svakodnevno svuda širom teritorije naše zemlje.

Iskoristiću priliku da podsetim sve građane Republike Srbije da je gospođa Irena Vujović pre samo nekoliko dana obišla Niš, tačnije kompaniju EI Niš gde će biti uklonjeno 450 tona istorijskog otpada koji je taložen u poslednjih 20 godina od strane onih kompanija koje su bile predmet privatizacije ili stečaja.

Ono što bih posebno želela da istaknem jeste da se u Republici Srbiji po prvi put izrađuje program zaštite vazduha sa akcionim planom za period od 2022. do 2030. godine, gde je tačno definisan određeni set mera koji će biti preduzet kako bi se obezbedilo smanjenje aerozagađenja, odnosno kako bi se poboljšao kvalitet vazduha u našoj zemlji.

U prilog tome govori i činjenica da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine obezbedilo sredstva za zamenu individualnih ložišta, takođe za zamenu određenih kotlova koje koriste energetski, da kažem, te prljave energente, ekološki neprihvatljive i to u brojnim gradovima u Republici Srbiji, poput na primer Novog Pazara, Valjeva, Kosjerića i u brojnim drugim gradovima na teritoriji naše zemlje.

Kao primer dobre prakse svakako ću istaći grad Kragujevac, gde je pored zamene kotla u gradskoj toplani došlo i do sanacije deponije pepela, tačnije 40.000 tona pepela koji će biti recikliran i koje će biti pretvoren u građevinski materijal i na taj način ćemo uspeti u gradu Kragujevcu da rešimo jedan višedecenijski problem, koji je naročito izražen tokom zimskih meseci.

Sve ovo je pokazatelj, ne samo boljeg životnog standarda za sve građane Republike Srbije, već i bolje i veće brige za živote i zdravlje svih naših građana. U prilog tome govore i brojni rezultati koje smo ostvarili na svim poljima, a uprkos tome uspeli smo da ostvarimo ekonomsku stabilnost, da očuvamo privrednu aktivnost, čak i tokom pandemije korona virusa, uspeli smo da smanjimo nivo javnog duga sa 60% na 58,2%. Uspeli smo da smanjimo i nivo fiskalnog deficita sa 6,9, kako je bilo prvobitno planirano, na 4,9% i sve te rezultate, sve te projekte koje smo realizovali ostavljamo u amanet budućim generacijama, našoj deci, generacijama koje dolaze.

No, čini mi se da su od svih vidova zagađenja najopasniji oni koji zagađuju društveno-političku scenu u Republici Srbiji. Oni ljudi koji se bore protiv interesa sopstvenog naroda, protiv interesa sopstvene države time što plasiraju laži, dezinformacije, time što šire paniku i strah među građane Republike Srbije ne bili osujetili svaki pozitivan korak koji napravi SNS, a koji bi mogao da im ugrozi prljavu političku borbu za prevlast. Zašto kažem prljavu? Zato što se, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, u toj borbi ne biraju sredstva. U toj borbi se koristi nešto što je svima nama sveto, a to su svakako deca i porodica. Svedoci smo da se deca Aleksandra Vučića danima provlače kroz medijski glib i blato, da im se crta meta na čelo, da se izdaju kojekakve poternice deci koja u suštini ništa nisu kriva, osim što im je otac Aleksandar Vučić, čovek koji je sa sigurnošću, mogu da kažem, reformisao našu zemlju, koji je postavio Srbiju na zdrave osnove, na zdrave noge i koji je pokazao da je narod taj koji u Republici Srbiji isključivo ceni i vrednuje nečiji rad, trud i zalaganje.

Imate one kvazi-borce za ekologiju, kvazi-borce za pravdu koji danima organizuju ekološke proteste svuda, širom Beograda, bore se protiv termoelektrana, jer one, jel te, zagađuju životnu sredinu, zagađuju vazduh, a onda kada nastupi energetska kriza, oni se ipak zalažu za održavanje tih istih termoelektrana, jer nam je važna energetska bezbednost i stabilnost. Tu možemo na delu da vidimo te duple standarde, duple aršine koje oni koriste zarad sticanja jeftinih političkih poena.

Gde vam je dostojanstvo, poštovana gospodo, i gde su vam principi, ako ste spremni na to da idete po belom svetu i da pljujete sopstveni narod, sopstvenu državu, da pljujete Kosovo i Metohiju, srpsku svetu zemlju za koju smo prolivali krv? Gde ste bili, poštovana gospodo, onda kada su tim ljudima koje danas nazivate kriminalcima, kada su im palili kuće, kada su im skrnavili grobove, kada su ubijali nedužnu decu?

U to ime ja bih, ako mi dozvolite, da pročitam jedan citat i da ga posvetim svim onim ljudima koji se bore protiv interesa sopstvene države, koji kažu da na Kosovu i Metohiji, koji je stecište srpske kulture, srpske tradicije i istorije, nema ničega, tako da bih vas zamolila za minut pažnje: „Zamisli da ovog trenutka neko upadne u tvoju kuću, zgrabi te i izgura napolje. Ti malo stojiš u dvorištu, vrzmaš se, a onda slegneš ramenima i kažeš – dobro, ja ovde više nemam šta da tražim. Zamisli da dođeš na očev grob i nađeš porušen spomenik, malo se buniš, negoduješ, pa posle kažeš – dobro, ja više i nemam oca. Stvarnost pred kojom si tada zatvorio oči bila je ono što te je držalo u životu.

Tamo gde kažu da više nema ništa, rađa se više dece nego u svim gradovima u Republici Srbiji. Tamo gde kažu da više nema ništa, Srbi za Srbe gotovo svakog meseca obnove po neku kuću, a ispred kuće ćete videti mlade ljude, decu, bašte, voćnjake i stoku. Tamo gde kažu da više nema ništa, uzdižu se molitve koje nas sve spasavaju i štite.

Kada vam kažu da je sve izgubljeno, spaljeno, da tamo nema ništa, ne verujte im. Kosmet je pun, samo su oni prazni. I valjalo bi da nešto nauče sa onog srpskog spomenika na Zejtinliku, padali od zrna, od gladi i žeđi, raspinjani na krst, na golgote visu, ali čvrstu veru u pobedu krajnju nikad, ni za časak, izgubili nisu."

U to ime, mi ćemo pod vođstvom Aleksandra Vučića nastaviti da se borimo za očuvanje srpskih interesa na KiM, za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, da se borimo za mir, stabilnost, lepšu, svetliju budućnost za svu našu decu.

Na samom kraju bih dodala da Srbija nije šaka pirinča da je pozoba svaka vrana koju donese vetar. I ne možemo da izaberemo državu, vreme ni narod u kom ćemo se roditi, ali ono što u životu uvek možemo da biramo je hoćemo li biti ljudi ili neljudi. A mi smo izabrali da nas ne pamte po tome koliko dugo ćemo biti na vlasti, već šta je to što će ostati iza nas, šta je to što će ostati generacijama koje dolaze.

Mi možda našoj deci nećemo ostaviti neki silan novac i bogatstvo, ali ćemo im ostaviti nešto što je mnogo vrednije od svega toga, a to je čist obraz, dostojanstvo, čvrst karakter, veliko srce i veliku dušu, u kojoj će ostati zapisano samo jedno - da smo živeli za jednu jedinu našu otadžbinu, da smo živeli za našu Srbiju. Živela Srbija! Zahvaljujem.

Reč ima Vesna Krišanov.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicom, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine je samo jedan u nizu zakonskih obaveza sa kojim određena privredna društva moraju da se usaglase na polju zaštite životne sredine, kako bi se ispunili neki od uslova za pridruživanje EU.

Pre svega, pozdravljam izmenu pomenutog zakona u delu u kom se produžava rok za izdavanje integrisanih dozvola za postojeća postrojenja do 31. decembra 2024. godine, jer smatram da je i više nego realno, s obzirom na stanje na terenu, a to je da je od ukupno 227 postrojenja koja su detektovana kao tzv. IPPC postrojenja za samo 46 je izdata integrisana dozvola. Takođe, smatram i da država treba da pruži punu podršku u operativnom smislu tim postrojenjima.

Ovaj postupak je svakako jednak izazov i za privredna društva i za ministarstvo i za pokrajinski sekretarijat, koji je isto tako nadležan za izdavanje integrisanih dozvola, tako da jedino uz međusobno razumevanje, trud, rad, upornost i posvećenost svih strana možemo da postignemo željeni cilj.

Pribavljanje dokumentacije za izdavanje integrisane dozvole je veoma kompleksan i dugotrajan proces i često iziskuje ne tako male troškove, polazeći od toga da je neophodno angažovanje firmi koje se bave izradom te obimne dokumentacije, kojoj prethodi pribavljanje raznih dokumenata od nadležnih organa.

Jedan samo primer kompleksnosti ovog procesa je dobijanje vodne dozvole od nadležnog organa. Dobijanju iste prethodi izrada elaborata rezervi podzemnih voda za koji se angažuje opet firma za odgovarajućim sertifikatima. Isto tako, izmerene vrednosti zagađujućih materija otpadnim vodama prikazane u izveštaju sertifikovane laboratorije, moraju biti ispod graničnih vrednosti propisanih uredbom, kako bi se dobila saglasnost, odnosno pozitivno mišljenje od strane nadležnog vodoprivrednog preduzeća.

Ukoliko su izmerene vrednosti iznad graničnih vrednosti, to podrazumeva ugradnju uređaja za prečišćavanje otpadnih voda ili rekonstrukciju postojećeg, što pak zahteva ulaganje velikih novčanih sredstava koja mnoga preduzeća nemaju mogućnost da izdvoje.

Sve ovo navedeno prethodi dobijanju vodne dozvole koja je samo jedan od dokumenata koji se prilaže uz zahtev za dobijanje integrisane dozvole.

Vrste aktivnosti postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole a koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra, propisane su odgovarajućom uredbom, a samo neka od tih su ona koja se bave proizvodnjom energije, preradom metala, upravljanje otpadom, industrijom minerala, hemijskom industrijom itd.

Ukoliko se malo pre pomenutim postrojenjima ne izda integrisana dozvola do roka navedenog u izmenama zakona, dovodi se u pitanje njihovo dalje funkcionisanje. Država to svakako neće dozvoliti i zato moramo timski pristupiti problemu i unaprediti saradnju na svim nivoima.

Nadam se da postoje načini da se kako javnim preduzećima, kojih je znatno manje, tako i privatnom sektoru, pruži mogućnost davanja finansijskih sredstava za unapređenje sistema kojim se postiže bolja zaštita životne sredine, kada su u pitanju ispuštene otpadne vode i ispuštene zagađujuće materije u vazduh.

Pred Ministarstvom zaštite životne sredine je zahtevan i obiman posao kada je u pitanju usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom i implementacija iste u praksi.

Uverili smo se za ovih godinu dana da je ministarka Vujović spremna da se uhvati ukoštac sa svim izazovima, kao i njeni saradnici, i ne sumnjam u to da će imati strpljenja i volje da odgovore svim nedoumicama na koje budu nailazili zaposleni u privrednim društvima koja su obavezana, kako ovim, tako i mnogim drugim zakonima u oblasti zaštite životne sredine.

Opština Novi Kneževac, iz koje ja dolazim, je spremna da doprinese poboljšanju stanja životne sredine, a to dokazuje zatvaranjem lokalne deponije početkom 2020. godine. Od tada se kompletan otpad sakupljen od strane javnog komunalnog preduzeća odnosi na regionalnu deponiju u Subotici.

Predstoji nam sanacija pomenute lokalne deponije, kao i završetak kanalizacione mreže i izgradnja prečistača otpadnih voda, ali o svemu tome, kao i o mnogim drugim stvarima, mogli bismo da popričamo sa ministarkom, ukoliko bi nam ukazala tu čast da poseti našu opštinu.

Država svakodnevno pokazuje predanim radom svih ministarstava na čelu sa premijerkom Anom Brnabić i našim predsednikom Aleksandrom Vučićem da se bori za unapređenje uslova života građana Srbije na svim nivoima i da se pre svega bori za pravdu i istinu, a sve sa ciljem jačanja naše Srbije. Zato se uzdam u zdravorazumsko i racionalno rasuđivanje građana Srbije kada je u pitanju to kome će dati svoje poverenje na predstojećim izborima i da će naša Srbija ostati na ovom putu, putu nezaustavljivog napretka.

Tome u prilog govori i najavljeno povećanje penzija od 5,5%, povećanje plata u javnom sektoru od 7%, dok će u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama to biti 8%, kao i 486 milijardi dinara za kapitalne investicije u 2022. godini.

S tim u vezi, a ono što me posebno raduje, su skorašnje izjave predsednika Aleksandra Vučića o tome da je važno da se dodatno osnaži i ceo severni Banat.

To, takođe, potvrđuje i poseta premijerke Ane Brnabić Severnobanatskom upravnom okrugu krajem oktobra.

Ovom prilikom želim da se zahvalim svim građanima opštine Novi Kneževac koji pružaju nesebičnu podršku politici Aleksandra Vučića na strpljenju i veri u to da će naša opština postati bolje mesto za život.

Živela naša Srbija! Živeo moj Novi Kneževac!

Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima Olja Petrović.

Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući i potpredsedniče Orliću.

Uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, pred nama su danas dva predloga zakona, a ja ću se u svom današnjem izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o biocidnim proizvodima.

Naime, biocidni proizvodi su hemikalije koje se koriste u suzbijanju organizama koji mogu izazvati štetu na materijalima i proizvodima, ali su isto tako štetni za zdravlje ljudi i životinja.

Biocidne proizvode koristimo u svakodnevnom životu, a u vremenu korona virusa to i pojačano s obzirom da se koriste za dezinfekciju kože, ali i raznih površina, oprema, vazduha. Takođe, ovi proizvodi koriste se i za dezinfekciju vode za piće, za higijenu životinja, suzbijanje insekata, glodara, zaštitu drveta, kože, tekstila, a razvrstavaju se u 23 vrste prema štetnom organizmu na koji deluju.

Njihova upotreba zapravo zasniva se na tome da aktivne supstance u biocidnom proizvodu unište, odvrate, učine bezopasnim, spreče delovanje ili drugačije kontrolišu štetne organizme. Međutim, navedeni proizvodi predstavljaju i rizik za zdravlje ljudi, zdravlje životinja i životnu sredinu i zbog toga su neophodna stroga pravila i procedure za procenu biocidnog proizvoda radi utvrđivanja da li je taj proizvod bezbedan za upotrebu kada se koristi na unapred predviđen način.

Važeći zakon koji uređuje biocidne proizvode donet je 2009. godine, a Evropska komisija je 2012. godine donela Uredbu 528/2012 o činjenju dostupnim na tržištu i korišćenju biocidnih proizvoda. Uredba je doneta radi bolje harmonizacije pravila za stavljanje u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na jedinstvenom tržištu EU, ali sa njom su uvedeni i neki novi instrumenti i zahtevi koji omogućuju bolje upravljanje biocidnim proizvodima.

Ovaj predlog zakona izrađen je u cilju usaglašavanja zahteva naših proizvoda kojima se uređuju biocidni proizvodi sa zahtevima Uredbe uvažavajući stav Evropske komisije za Poglavlje 27 da Republika Srbija treba da uskladi zakonodavstvo sa Uredbom o biocidnim proizvodima. Cilj Uredbe je obezbeđivanje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi, ali i zdravlja životinja i životne sredine kroz dvostepeni proces odlučivanja.

Prvi stepen podrazumeva procenu i odobravanje aktivne supstance za korišćenje u biocidnom proizvodu određene vrste, dok drugi korak ili stepen predstavlja procenu i odobravanje biocidnog proizvoda na predviđen način korišćenja.

Osnovni cilj donošenja Zakona o biocidnim proizvodima je unapređenje sistema upravljanja biocidnim proizvodima propisivanjem novih jasnih i transparentnih previla i procedura kojima se osigurava da na tržištu Republike Srbije budu dostupni biocidni proizvodi koji nemaju neprihvatljive štetne efekte na zdravlje ljudi, zdravlje životinja, ali i neprihvatljive efekte na životnu sredinu.

Ključna novina koju ovaj zakon uvodi je uređivanje stavljanja na tržište proizvoda koji su tretirani biocidnim proizvodom i utvrđivanje obaveze da lice koje tretirani proizvod stavlja na tržište posebno obeleži. Ovim se podiže svest, ali i informisanost potrošača o tretiranom proizvodu kako bi se napravio izbor da li će se taj proizvod kupovati, koristiti ili ne.

Svakako da je osnovni cilj koji se postiže donošenjem novog zakona zaštita zdravlja ljudi, zdravlja životinja i životne sredine, ali i pored toga i održavanje i promocija konkurentnosti naše industrije i priprema za poslovanje u okviru jedinstvenog tržišta EU nakon pristupanja, kao i poboljšana transparentnost procesa donošenja odluka.

Takođe, donošenjem ovog zakona potvrđuje se i spremnost Republike Srbije da unapredi sistem upravljanja biocidnim proizvodima, uskladi sa politikom i propisima EU, što je važno za napredak u pregovorima o pristupanju.

Iako mnoge stranke, pokreti, grupe danas pričaju o zaštiti životne sredine i na taj način pokušavaju da sakupe političke poene, činjenica je da je od dolaska SNS na vlast ovim segmentom počelo ozbiljno da se bavi i da se ulažu značajna novčana sredstva. Ova Vlada je jedan od tri ključna prioriteta stavila zaštitu i unapređenje životne sredine i to vidimo širom Srbije, pa tako i u Pirotu odakle ja dolazim realizacijom mnogobrojnih projekata.

Danas se rešavaju višedecenijski problemi. Jedan od takvih je, primera radi, istorijski otpad koji je najčešće nastao dvehiljaditih godina u fabrikama koje su bile predmet privatizacije ili u stečaju. Ukoliko je otpad i bio ambalažiran ambalaža je vremenom propala, a tu se najčešće radi o opasnom otpadu koji utiče na zagađenje vode, vazduha i zemljišta i država je rešila da se ovaj otpad zbrine do nultog stepena na svim lokacijama širom Srbije.

U vreme kada su fabrike zatvarane i ljudi ostajali bez posla i mogućnosti pristojnog života i izdržavanja porodice, o zaštiti životne sredine skoro pa da se nije ni govorilo, jer je pitanje egzistencije bio gorući problem, pa skoro da niko u ovakvoj meri o ovoj temi nije ni razmišljao. Ali, danas kada je Srbija apsolutni lider po prilivu direktnih stranih investicija u regionu, a taj iznos od januara do oktobra premašuje tri milijarde 140 miliona evra, kada se fabrike grade i otvaraju širom Srbije, kada se ljudi zapošljavaju, kada ćemo biti prva ili među prvim zemljama u Evropi po stopi rasta BDP-a, kada se u Srbiji gradi više nego ikada, kada i pored krize izazvane korona virusom plate i penzije kontinuirano nastavljaju da rastu, a država ima mogućnost da pored toga pomaže i građanima i privredi novčanim davanjima, danas Srbija ima mogućnost i da ulaže u očuvanje i unapređenje životne sredine i da nezaustavljivo ide ka sve boljem životnom standardu građana i stvaranju boljeg mesta za život za sve buduće generacije uprkos svetskoj krizi izazvanoj korona virusom koja nas je zadesila.

U ovom trenutku, nažalost, ne znamo kada će ova pandemija biti zaustavljena, ali znamo da je pravi put ka tome vakcinacija i da tim putem trebamo da idemo kako bismo očuvali i naše, ali i zdravlje naših bližnjih, ali i kako bismo nastavili putem jačanja naše ekonomije kojim smo ozbiljnim, čvrstim i velikim koracima krenuli.

Žalosno je što i dalje postoje ljudi, odnosno deo opozicije koji kritikuje apsolutno sve što se radi i osporavaju svaki uspeh, pritom ne nudeći apsolutno nikakva rešenja. Ali, zato traže podršku od stranaca i po inostranim ambasadama kako bi se ponovo dočepali fotelja i radili protiv svoje zemlje. Tako smo videli da su oni svoju kampanju počeli u Vašingtonu umesto među građanima Republike Srbije.

Oni čak više i ne traže podršku građana Republike Srbije, jer znaju da su podršku u svojoj zemlji odavno izgubili i jasno to građani pokazuju. Jasno pokazuju da više ne žele da budu pljačkani, već žele da žive u Srbiji kakva je danas. U Srbiji koja na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem svakim danom sve više napreduje, u Srbiji u kojoj se radi i gradi, u Srbiji gde se volja građana poštuje i na vlast se dolazi na izborima voljom građana, a ne voljom stranih ambasada.

Najveći glasnogovornici da iznose kritike danas između ostalog i po pitanju zaštite životne sredine, upravo su oni koji su imali priliku da rade i rešavaju sve ove probleme kada su bili na vlast direktno zaduženi za to. Oni su tada imali preča posla u tom smislu da napune svoje džepove i privatne račune, a nisu se bavili potrebama i problemima građana.

Sramno je što upravo isti ti ljudi sada se bave svakodnevnim napadima na predsednika, na njegovu porodicu, ali i na sve nas koji se borimo za pristojnu Srbiju. Idu toliko daleko da im ništa nije sveto, pa svakim danom napadaju decu predsednika, a videli smo koliko daleko mogu da idu i namernim plasiranjem lažne vesti o deci koja su navodno padala u nesvest u Lazarevcu zbog enormnog zagađenja vazduha.

Danas se rezultati vide. Svesni smo da se višedecenijski problemi ne mogu rešiti odmah, ali napredak je i te kako vidljiv, kao i vaš, poštovana ministarka, i zato imate našu podršku.

U danu za glasanje, zajedno sa poslaničkom grupom Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržaću predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Adam Šukalo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko, potrudiću se da budem sažet u svom govoru, da se ne ponavljam sa kolegama.

Svakako je tema izuzetno važna, ali nije pretpostavljam politički interesantna, i u ovoj svojoj diskusiji pre svega želim da informišem građane Srbije da skrenem pažnju da ovo što mi danas raspravljamo nije neka tema koja bi možda zaokupirala javnost i o kojoj bi se možda povela neka rasprava, ali izuzetno je važno da shvatimo značaj ove teme iz nekoliko razloga, pa ću ja pokušati da podsetim sve nas na nekoliko stvari koje su bile i u proteklom vremenskom periodu, a pre svega da se prisetimo početka pandemije korona virusa prošle godine, da se prisetimo atmosfere u kojoj smo se svi globalno našli, a pre svega mi ovde u Srbiji, u regionu u nedostatku određenih, da kažem, hemijskih proizvoda, biocidnih proizvoda i svih ostalih koji su u tom kontekstu izuzetno bili važni.

Trebalo je za jedno kratko vreme stabilizovati tržište u svemu. Ako se sećamo nedostatka dezinfekcionih sredstava, onih koje je bilo izuzetno u samom početku teško nabaviti do posle rukavica, maski i svega ostalog. Koliko je u maksimalno kratkom vremenu država Srbija sa njenim rukovodstvom uspela da uspostavi stabilno tržište, da smo za vrlo kratko vreme imali i dovoljan broj maski i dovoljan broj rukavica i hemijskih sredstava, pre svega iz razloga koji su prethodili tome.

Ovde primarno danas želim da istaknem te stvari koje su izuzetno važne za Republiku Srbiju, za naše javno zdravlje, ne samo u kontekstu zdravstva, već i u kontekstu zaštite zdravlja, životne okoline i svega ostalog što je vezano za to.

Naime, država Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja je sačuvala javne resurse, javne sisteme, u kontekstu priče zaštite zdravlja u Republici Srbiji. To što mi još uvek danas imamo Torlak, što imamo Zavod za biocide, što imamo druge različite institute, pokazalo se najbolje u eri pandemije koliko je to bitno. U mnogim zemljama ti sistemi su otišli u proces privatizacije itd, nije se obraćala pažnja, a mi smo za relativno kratko vreme transformisali i došli praktično za godinu dana, svi se sećaju možda ovih novih najava, ali već ono što je bilo prošle godine svi su zaboravili, a danas se mi nalazimo u poziciji da smo izgradili tri nove kovid bolnice, da imamo fabrike vakcina u Srbiji itd, itd.

Sve je to plod stabilnosti rukovodstva jedne zemlje, koja je omogućila prosto da se potrebe koje imaju građani Srbije vrlo brzo realizuju, u smislu ne samo potreba koje su postojale na početku korona virusa, već i danas kada je taj virus mutirao i kada upravu ovi segmenti o kojima danas raspravljamo su izuzetno važni.

Prema tome, ja ovu temu ne bih zanemarivao. Ona možda nije danas toliko interesantna, ali, evo, da kažem šta je bilo prošle godine. Svi smo čekali te informacije koje će ići u ovom pravcu, da upravo ovde dobijemo odgovore koji su neophodni. U tom smislu, hoću da kažem da su, upravo zahvaljujući Republici Srbiji i ovakvoj politici, i sve zemlje u regionu imale benefite koje smo mi ovde ostvarili.

Još jednom ću da podsetim sve da je Republika Srbija u onim momentima kada je to bilo najvažnije, kada nije bilo vakcine, ponudila ruku prijateljstva svim zemljama u regionu, da su građani iz zemalja iz regiona dolazili ovde u Srbiju, da smo donirali vakcine, da smo donirali medicinsku opremu. Pre svega, govoriću o primerima za Republiku Srpsku, ali i za Federaciju BiH. Recimo, kada nije bilo respiratora uopšte ovde u regionu, kada se nisu mogli nabaviti u periodu korone, mi smo donirali ne samo respiratore Republici Srpskoj, već i u Goraždu, Goraždanskom kantonu.

To je jedna poruka koju treba stalno isticati, zato što, evo, i danas kada se dešavaju neke druge stvari, kada imamo energetsku krizu, prošle sedmice je bio kvar gasovoda u Bugarskoj, kada je kompletno Sarajevo i praktično istočni deo Republike Srpske ostao bez gasa, jedina alternativa koju su sarajevski političari tada rekli da postoji bila je alternativa koja je bila vezana za Srbiju. Srbija je uvek tu da bude prvi izbor, da uvek pruži ruku pomirenja, ruku podrške i svega ostalog. Mi gas jesmo posudili, ali da nije bilo bratske i ljudske volje sa naše strane građani Sarajeva bi se smrzavali. To treba da se istakne u svakom segmentu ove diskusije.

U tom smislu reči, ja bih još jednu stvar da kažem. Ovih dana su predstavnici opozicije bili u SAD. Između ostalog, bila je tema sve ono što bi moglo da oblati Srbiju i rukovodstvo Srbije. Između ostalog, gospoda Stefanović i Đilas su blatili ovu vrstu priče oko nabavke vakcina, nabavke respiratora i svega ostalog. Koliko je to licemerno možda najbolje pokazuje da i oni koji su stali uz njih i potvrdili tu vrstu priče danas pametuju i govore sa distance, ne razmišljajući uopšte o tom šta je bilo prošle godine. Da ne zaboravimo da je kompletan sistem javnog zdravstva, globalni, potpuno pukao, da niko nije obraćao pažnju na bilo koga i da su sve zemlje nacionalno morale da vode svoju politiku. Upravo čvrstom liderstvu i spoljno političkoj agendi, koja je bazirana na četiri stuba spoljne politike, Aleksandar Vučić sa rukovodstvom Vlade Republike Srbije i svima onima koji su u tom momentu pomogli je uspela da se za maksimalno kratko vreme podigne u tako teškoj globalnoj situaciji i da sve ovo što sam prethodno nabrojao jako brzo nabavimo, i respiratore i vakcine itd.

Sada pričati sa neke distance, s obzirom da to nije bilo normalno tržište u tom momentu, za koliko su nabavljeni određeni respiratori, za koliko su nabavljene određene vakcine, koje danas imaju neku komercijalnu cenu, tržišnu, ima ih Bogu hvala, sada imamo drugi problem sa vakcinacijom itd, je irelevanto u svakom smislu reči. Ali, iskoristiti to kao argument dovoljno govori da teza o kojoj mi često govorimo ovde u Skupštini Srbije je apsolutno istinita, a to je da oni rade protiv interesa Republike Srbije.

Na to ću samo da se nadovežem, da im je druga teza bila uništavanje drugog realnog resursa, a to je da se upute kritike prema „Telekomu“ Republike Srbije, koji je danas izbacio jednu izvrsnu vest sa jednom multinacionalnom kompanijom „Vodafonom“, da je sklopio sporazum i da će praktično „Telekom“ otići u velike visine na tržišnom planu u smislu telekomunikacija i svega ostalog, a da ta ekipa koja je otišla očigledno da lobira interesno za Šolakovu kompaniju, za tajkunsku firmu, da se i tu razotkrila.

Prema tome, cilj njihove posete je blaćenje Srbije, Aleksandra Vučića i da naprave kombinaciju kako da njihova zajednička firma sa tajkunom Šolakom podigne se i pokuša nekako vantržišno, ali politički da opstanke na tržištu Srbije. To je toliko licemerno i mislim da sve te stvari koje smo mogli da vidimo u proteklom vremenskom periodu razotkrivaju bezočnost i laži i pristupa koje ta ekipa ima.

Ta ekipa, ne daj Bože sutra da dođe na bilo koji način na vlast u Republici Srbiji, bi upravo ovako radila, ne bi radila za „Telekom“ Srbije, ne bi radila za Institut „Torlak“, ne bi za Zavod za biocide, radila bi sve kontra, a išli bi da kucaju u Vašington, išli bi da kucaju u Brisel da dobijemo vakcine, da dobijemo respiratore, koje tada u tom momentu ne bi dobili, kao što nismo ni dobili.

Zato je izuzetno važno da vodimo ovakvu politiku koja ima kičmu, koja ima stav, koja može omogućiti da u kriznim situacijama, ne isključujući saradnju sa svima, odreagujemo onako kako je u najboljem interesu građana Srbije. U to ime, živela Srbija!