Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Jasmina Karanac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Zahvaljujem, potpredsedniče Skupštine.

Poštovana ministarko Vujović, poštovane članice Kabineta Ministarstva za zaštitu životne sredine, koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo još dva u nizu zakona koji je ovaj skupštinski saziv usvojio, a tiču se zaštite životne sredine. To su zakoni koje usklađujemo sa propisima Evropske unije i upravo oni su jasni pokazatelj koliko je životna sredina postala važna tema i koliko je visoko na listi prioriteta ove vlasti.

Da će država znatno više ulagati u oporavak i zaštitu životne sredine govori i činjenica da su sredstva namenjena budžetom za iduću godinu za životnu sredinu duplo veća u odnosu na inicijalni budžet 2020. i taj iznos je oko 15.000.000.000 dinara.

Ovoliki procenat budžeta za ekologiju do sada nikada nismo imali i meni kao članici Odbora za životnu sredinu, kao koordinatorki Zelene poslaničke grupe, nekome ko se kroz svoj rad zalaže za čistu i održivu životnu sredinu ta činjenica mnogo znači i posebno me raduje.

Zakoni koji se danas nalaze pred nama, a to su Predlog zakona o biocidnim proizvodima i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, tiču se zdravstvene bezbednosti, odnosno zdravlja ljudi, životinja i zaštite životne sredine.

Kada govorimo o Zakonu o biocidnim proizvodima treba da znamo šta su to biocidi, čemu služe, kako se koriste, na koji način se obeležavaju, skladište i kako se oni bezbedno zbrinjavaju.

Najjednostavnije rečeno, biocidi su aktivne supstance ili proizvodi koji sadrže jednu ili više aktivnih supstanci i kao takvi se stavljaju na tržište i koriste kao zaštita od različitih vrsti patogena, odnosno štetnih organizama kao što su virusi, bakterije, gljivice. Mi se svakodnevno susrećemo i koristimo neki biocidni proizvod, a da toga najčešće nismo ni svesni. Bez njih bi savremeni način života bio nezamisliv i neodrživ.

Ovi proizvodi imaju široku upotrebu u medicini, koristimo ih za dezinfekciju domaćinstava, u bolnicama, vrtićima, javnim ustanovama, prevozu. Biocidi se koriste za čuvanje hrane od štetnih mikroorganizama, za zaštitu bilja, tretiranje zemljišta, vode.

Ono što je ključno, to je pravilna upotreba i korišćenje ovih sredstava i zato je neophodan zakon kojim se regulišu liste aktivnih supstanci, dostupnost ovih proizvoda na tržištu, adekvatno pakovanje, obavezno obeležavanje biocidnog proizvoda.

Ovaj zakon prvenstveno se zasniva na načelu predostrožnosti kojim se obezbeđuje visok nivo zdravstvene zaštite ljudi, životinja, a posebno osetljivih grupa kao što su trudnice, deca, starija populacija, ali i radnici i stanovništvo ako su u velikoj meri i duže vreme izloženi dejstvu nekog biocidnog proizvoda. Zbog toga je veliki značaj i važnost ovog zakona, čije odredbe se odnose upravo na predostrožnost i zaštitu od biocida.

Širok je spektar biocidnih proizvoda i prema predlogu ovog zakona oni se razvrstavaju prema nameni, odnosno štetnom organizmu na koji deluju i zato svaki od ovih proizvoda mora da ima odobrenje da bi se našao na tržištu, odnosno stavio u promet, mora da ima rešenje o upisu u listu biocidnih proizvoda koji mogu biti dostupni na tržištu, odnosno koji se mogu koristiti. To rešenje mora biti doneto u skladu sa propisima koji važe u EU.

Ovaj i ovako koncipiran zakon je značajan i utoliko što građanima daje sigurnost da mogu da se pouzdaju u institucije koje na način propisan zakonom vode brigu o zaštiti ljudi, u smislu da su biocidni proizvodi bezbedni i da ih treba koristiti na adekvatan i propisan način.

Recimo, u krizama poput ove izazvane Kovidom 19 neznanje šta smemo da koristimo za dezinfekciju kože, a šta za dezinfekciju podova, kuhinjskih površina, toaleta, može da bude veliki neprijatelj i da ugrozi zdravlje. S druge strane, stavljanje biocidnih proizvoda u promet predstavlja veliki izazov i za domaću privredu. U trenutnim okolnostima pandemije veliki broj privrednika se odlučuje da otpočne i proizvodnju sredstava za dezinfekciju. Tim pre ovaj zakon nam je još potrebniji kako bi se ispunili svi standardi koji se odnose na zaštitu zdravlja i zdravstvenu bezbednost i koji su nam u skladu sa propisima zemalja EU.

Međutim, zakon propisuje i da se određeni biocidni proizvodi ne mogu naći na tržištu. Član 17. Predloga zakona kaže da Ministarstvo neće dati odobrenje za činjenjem dostupnim na tržištu biocidnog proizvoda radi korišćenja za opštu upotrebu ako taj proizvod ispunjava kriterijume za klasifikaciju kao akutno toksičan ili specifično toksičan za ciljani organ, ako je kancerogen ili reproduktivno toksičan.

Dakle, prema odredbama ovog zakona na tržištu se mogu naći samo oni biocidni proizvodi za koje je Ministarstvo izdalo odobrenje, a odobrenje se izdaje ukoliko se aktivne supstance u tom proizvodu nalaze na listi za biocide, odnosno ako ispunjavaju sve uslove navedene tim listama: da su dovoljno efikasni, da nemaju neprihvatljive efekte direktno ili indirektno preko vode za piće, hrane, hrane za životinje, vazduha ili druge indirektne efekte za zdravlje ljudi i životinja.

Ova predlog zakona prvi put uvodi i termin „tretirani proizvod“. Šta to znači? Na primer, to može biti semenska roba koja je tretirana određenom vrstom biocida radi zaštite od neke vrste patogena. Takav proizvod jasno na etiketi mora da ima podatke koji sadrže naziv svih aktivnih supstanci, sva relevantna uputstva za upotrebu, uključujući i sve mere predostrožnosti. Etiketa mora biti jasno vidljiva i lako čitljiva.

Biocidni proizvod, prema Predlogu zakona, da bi se našao na tržištu ne sme imati neželjene efekte na životnu sredinu u smislu kontaminacije površinskih i podzemnih voda, vode za piće, uticaj na biodiverzitet i ekosistem. Nadzor nad primenom

ovog zakona vrši Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, a inspekcijski nadzor vrše tri ministarstva, i to: Ministarstvo nadležno za zdravlje preko sanitarne inspekcije, Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine preko inspektora za životnu sredinu i Ministarstvo nadležno za poslove veterine preko veterinarskih inspektora.

Inspektor može da vrši uzorkovanje biocidnog proizvoda ili tretiranog proizvoda radi utvrđivanja da li su ispunjeni uslovi da bi se ta vrsta biocida ili tretiranog proizvoda našla na tržištu, odnosno u upotrebi. Ukoliko se utvrdi da se određeni biocidnni proizvod čini dostupnim na tržištu ili koristi bez odobrenja, propisane su kaznene odredbe. Novčane kazne za pravna lica iznose od milion i po do tri miliona dinara ukoliko biocidni proizvod stavi na tržište, a ne poseduje odobrenje, odnosno dozvolu propisanu ovim zakonom.

Ova oblast je do sada bila uređena Zakonom o biocidnim proizvodima iz 2009. godine, koji je tada bio u velikom delu usklađen sa uslovima koji su važili u EU. Međutim, u međuvremenu EU donela je uredbu o biocidnim proizvodima, naročito zbog obezbeđivanja jedinstvenih uslova poslovanja u okviru jedinstvenog evropskog tržišta. Evropska komisija je u okviru Poglavlja 27 zahtevala da Republika Srbija nastavi proces usklađivanja propisa kojima se uređuju biocidni proizvodi sa uredbom koja važi na nivou EU.

Budući da Uredba o biocidnim proizvodima reguliše unutrašnje tržište EU, ovde nije moguće govoriti o potpunoj harmonizaciji, ali ovaj predlog zakona predvideo je maksimalnu moguću usaglašenost i njime će se, pored visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, unaprediti i nivo trgovine biocidnim proizvodima kako sa zemljama EU, tako i van nje. Zato ja pozivam kolege narodne poslanike da podržimo ovaj zakon.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, treba istaći da se ovaj predlog zakona odnosi na postrojenja koja spadaju u najveće zagađivače i oni su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu koja u stvari propisuje uslove pod kojima mogu da obavljaju svoje aktivnosti. To su uglavnom postrojenja iz energetskog sektora, sektora proizvodnje i prerade metala, mineralnih industrija, hemijskih postrojenja, postrojenja upravljanja otpadom, životinjske farme.

U Srbiji danas postoji 227 takvih postrojenja koja podležu izdavanju integrisanih dozvola, a do danas je izdato 46. Da bi ušla u procedure za pribavljanje integrisane dozvole, postrojenja mora da izrade dokumentaciju iz oblasti zaštite od velikog hemijskog udesa koja sadrži politiku prevencije od udesa, kao i plan zaštite. Tek po pribavljanju saglasnosti na predloženu dokumentaciju, ulaze u procedure za dobijanje dozvole za rad i to je suština ovog zakona.

Budući da su procedure za dobijanje integrisanih dozvola veoma složene i da su uočeni brojni problemi, počev od nepotpune dokumentacije, velikih materijalnih ulaganja potrebnih za realizaciju mera, mnogi od njih nemaju ni jasne planove kako da sprovedu mere u skladu sa evropskim standardima, veliki broj njih ne poseduje upotrebne dozvole, projektnu dokumentaciju, moramo se složiti da je posao oko ispunjenja zahteva odnosno standarda za integrisane dozvole veoma složen i da iziskuje dosta vremena.

S druge strane, i nadležni organi, davaoci dozvola, suočavaju se sa drugom vrstom problema, a to je nedostatak administrativnih odnosa kadrovskih kapaciteta. Zaposleni nisu dovoljno obučeni za pisanje dozvola i zbog toga je neophodno jačanje kapaciteta i zapošljavanje novih stručnih kadrova.

U EU važi nepisano pravilo da jedan pisac dozvole može godišnje izdati maksimalno tri do četiri dozvole. Ovde je potrebno da zaposleni poznaje veliki broj evropskih dokumenata, da konstantno prati evropsko i domaće zakonodavstvo. Zato je i predviđen novi rok za izdavanje integrisanih dozvola - 31. decembar 2024. godine, umesto kraja 2020. godine, povoljniji i za operatere koji će imati dovoljno vremena i za pribavljanje dokumentacije i za nadležne organe koji izdaju dozvole.

Budući da je ovde reč o dozvolama kojima se reguliše rad velikih zagađivača da bi se smanjila štetna dejstva emisija i uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu, tim dozvolama se obezbeđuje praćenje uticaja na kvalitet vode, vazduha, zemljišta, donose mere za sprečavanje hemijskih udesa i ograničavanje njihovih posledica, predviđa zaštita životne sredine posle prestanka rada i zatvaranje tih postrojenja, važno je temeljno pristupiti izdavanju ovih dozvola i zato je pomeranje roka na kraj 2024. godine opravdano.

Moja poslanička grupa će u danu za glasanje podržati oba ova predloga i nadam se da će to učiniti i ostale kolege poslanici. Zahvaljujem.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem uvaženoj narodnoj poslanici Karanac.
Dajem reč potpredsednici Narodne skupštine, Mariji Jevđić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče.

Pre svog izlaganja izraziću u ime poslaničke grupe Jedinstvene Srbije duboko saučešće porodici preminulog kolege Muamera Zukorlića. Njegova prerana smrt je veliki gubitak za porodicu, ali svakako i za nas kolege koji smo imali priliku da radimo i sarađujemo sa njim.

Poštovana ministarka, danas raspravljamo o nekoliko zakonskih rešenja iz oblasti zaštite životne sredine. Zaštita životne sredine je generacijsko pitanje i na svima nama je da se uključimo i da radimo na tome da generacijama koje dolaze ostavimo zdravije okruženje i zato Jedinstvena Srbija podržava sve napore da naša zemlja ima očuvanu i zdravu prirodu i u danu za glasanje podržaćemo predložena zakonska rešenja.

Pre nekoliko dana, tačnije 2. novembra, u Glazgovu je održana konferencija o klimatskim promenama i Srbija je imala privilegiju da bude na tako važnom samitu, gde su se razmatrale najvažnije teme današnjice, da vidimo kako da buduće generacije koje dolaze ne naprave iste greške koje smo pravili mi i generacije pre nas, jer, prosto, mi drugu planetu za život nemamo. Srbija je bila kopredsedavajuća na ovoj sesiji i svojim učešćem dali smo doprinos primeni člana 6. globalnom dogovoru iz Pariza o smanjenju gasova staklene bašte, a koji ima za cilj da do 2050. godine prilagodi emisiju ugljen-dioksida kroz otvaranje novih industrija.

Inače, Srbija je ratifikovala Sporazum iz Pariza i time smo potvrdili opredeljenost da učestvujemo u međunarodnim procesima kao ravnopravni partneri, ali time se povećava i mogućnost korišćenja sredstava međunarodnih fondova za postizanje ciljeva i razvoja praćenja smanjenja emisije gasova.

Na samom samitu je učestvovalo 120 svetskih lidera. Među njima je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je imao nekoliko vrlo zanimljivih pitanja koje je uputio na samom samitu, a odnosila su se na nešto što je danas jako aktuelno, a to je cena prirodnog gasa, kao i na pristup nuklearnim elektranama, da li će se povećavati ili smanjivati. Videćemo kakvi će odgovori biti i videćemo se kako ćemo se kroz godine koje dolaze boriti protiv svega onoga što nam zagađuje vazduh i vodu.

Čini mi se da su svi ti zagađivači postali sastavni deo života običnog građanina i ne znam da li neko od nas može da zamisli život bez mobilnog telefona ili bez korišćenja automobila, teško da neko može, ali mislim da kada koristimo mobilne telefone ili vozimo automobile, ne verujem da se neko od nas pita koliko su ovi proizvodi da bi bili u našim rukama ili da bi koristili automobile zagadili životnu sredinu. Zato kažem da su zagađivači postali sastavni deo našeg života i da mi kao pojedinci prosto donosimo globalnom zagrevanju.

Ono što je novina predloženog Zakona o zagađivanju životne sredine su integrisane dozvole. One su važne zato što obezbeđuju da i veliki zagađivači posluju u skladu sa visokim standardima životne sredine i time se pospešuje i podiže nivo zaštite životne sredine.

To je što se tiče velikih zagađivača i tu su se kroz zakon bavili njima, ali, šta je sa malim zagađivačima, mislim na kućna domaćinstva? Država je odvojila ogroman novac da pomogne da građani koji koriste individualna ložišta pređu na energente koji ne narušavaju zdravlje i životnu sredinu, mislim na pelet, gas i električnu energiju, ali ovih dana vidimo koliko je skočila cena peleta i da ga je teško naći, ne što je skup, nego ga je nemoguće naći i sigurna sam da će se ova situacija srediti i da ćemo na tržištu imati dovoljno peleta za sve, ali moramo da zaštitimo sistem koji želimo da sprovedemo.

Vlada je pokazala da želi da pomogne svim građanima i to smo najbolje videli u periodu koji je iza nas, u proteklih godinu i po dana u vreme pandemije, i da ne spominjem svu pomoć koju je država dala kako privrednicima tako i građanima.

Želim da se osvrnem i da dam jedan predlog, mi smo svesni i svedoci smo primera dobre prakse, poput udruživanja lokalnih samouprava o smanjenju rizika o katastrofama i civilnoj zaštiti, mislim da to treba da prenesemo i na polje zaštite životne sredine. U našoj državi saradnja kada pričamo o životnoj sredini uglavnom se ogleda u tretmanu kako čvrstih otpada, tako i otpadnih voda. Neophodno je unaprediti delovanje na lokalu tako što bi se dodatno podržala i stimulisala inicijativa lokalnih samouprava u potrebi zajedničkog delovanja. Ovo se može postići na više načina, na primer, osnivanjem zajedničkih službi za zaštitu životne sredine dve ili tri lokalne samouprave, takođe i kroz organizaciju komunalne milicije za dve ili više lokalnih samouprava, može se postići i efikasnije i racionalnije funkcionisanje javnih uprava, ali ono što je najbitnije za svakog građanina ove države je da mu obezbedimo zdrav vazduh koji diše i zdravu pijaću vodu koju pije.

Treba iskoristiti i stalnu konferenciju i da preko Stalne konferencije gradova i opština, a u koordinaciji, naravno, sa Ministarstvom za zdravlje, životne sredine i Ministarstvom za lokalnu samoupravu izgraditi situacione analize koje bi mapirale glavne probleme i izazove kada je u pitanju životna sredina, odnosno vazduh, voda i zemljište i koja bi dala preporuke u cilju rešavanja i unapređenja aktuelne situacije. Moramo biti svesni da upravljanje prirodnim resursima, kao i životnom sredinom je velika razvojna šansa Republike Srbije.

Iskoristila bih priliku da pomenem i regionalni centar na planini Rudno u blizini Kraljeva, on je u fazi rekonstrukcije, a koristiće se za obuku kako iz oblasti civilne zaštite, tako i iz oblasti životne sredine. Obuka će se sprovoditi za službenike u lokalu uz podršku Nacionalne akademije za javnu upravu, ali obuku će moći kasnije da koriste i udruženja, građani, škole i mesne zajednice.

Sve ovo ide u pravcu povećanja ekološke svesti građana i time se direktno utiče na zaštitu životne sredine. Tu bih akcenat stavila na mlade ljude, jer oni žele veći kvalitet života, žele budućnost koja ne nosi rizik od klimatskih promena. Videli smo primer mlade aktivistkinje iz Švedske, Grete, koja je pokrenula milion ljudi iz celog sveta. Rešavanje ekoloških problema je izazov i to je dugotrajan proces. Mislim da su u poslednjih 20 godina institucije sporo reagovale i zato nam je potrebno više mladih ljudi poput Grete koji mogu da pokrenu milione ljudi i da naprave promene.

Kao dobar odgovor na borbu protiv klimatske promene i potpisivanje Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za zapadni Balkan u novembru 2020. godine i Zelena agenda predstavlja pitanje energetske bezbednosti. To je, kao što sam rekla, generacijski problem i ogroman izazov na globalnom nivou, bez obzira da li je država velika ili mala, da li je razvijena ili nije razvijena.

Pred svakom državom su ogromni zadaci, pa i našom, jer to znači ogromne promene, ne samo u oblasti energetike, nego i poljoprivrede, građevinarstva, jer moramo da napravimo balans, da imamo dovoljno energije, a da sa druge strane sačuvamo zdravu životnu sredinu. U javnosti su se mogle čuti različita mišljenja o Zelenoj agendi, da li je ona potrebna Srbiji ili ne, ali mislim da će nam ona omogućiti dovoljne količine vode, energije, naravno ako poštujemo sve što je predviđeno Agendom.

Sve prirodne katastrofe koje se događaju su dobrim delom izazvane upravo time što ne vodimo računa o životnoj sredini. Dolazim iz Kraljeva i videla sam šta sve može da uradi ljudska nemarnost, jer smo u poslednjih nekoliko godina imali takve poplave gde su štete bile ogromne. Bacanje smeća i otpada pored reka, zapušavanje malih rečica i pritoka doveli su do toga da Zapadne Morava nije mogla da podnese svu količinu padavina i za sobom je ostavila jezivu sliku. Mnoga domaćinstva su se iselila, neka još uvek saniraju posledice koje su bile izazvane poplavama i 2016. i 2017. i 2019. godine.

Moram da pomenem i da moramo da promenimo i način razmišljanja prema otpadu, jer prosto mislim da vlada mišljenje da kada odbacimo otpad nije naš i nije naša odgovornost. To je ono što moramo da menjamo. Moramo da menjamo ljudsku svest. Mislim da je čak potrebno da i u udžbenicima nižih razreda prilagodimo lekcije, na primer iz predmeta svet oko nas, i da tako mlade ljude, decu učimo da je, nažalost, privilegija danas udisati zdrav vazduh i piti zdravu vodu.

Što se tiče Zakona o biocidnim proizvodima, on je donet u maju 2009. godine i njime je uređeno i stavljanje u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. U ovom zakonu je sadržana većina uslova iz EU. Osnovni cilj donošenja ovog Zakona o biocidnim proizvodima je unapređenje korišćenja sistema biocidnih proizvoda i njihovog stavljanja na tržište. Cilj je da se osigura visok nivo zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, ali i da se poboljša trgovina biocidnih proizvoda sa zemljama u regionu i sa zemljama u EU.

Dobro je da se radi na unapređenju sistema koji će voditi računa da biocidni proizvodi koji sa jedne strane uništavaju nepoželjne organizme, odnosno podiže se i vodi se računa da oni nikako ne mogu da ugroze zdravlje prvenstveno ljudi, ali i životinja.

Kao što sam rekla, oni su u skladu sa EU i ja dok sam čitala zakon sam stekla utisak da je najveći akcenat stavljen na to da biocidni proizvodi budu dostupni tržištu, ali da se povećava njihova analiza i kontrola, tako da se isključuje svaka mogućnost da može da se njihovim korišćenjem ugrozi bilo koji život, da li ljudski ili životinjski, ali svakako da ne utiču na zagađenje životne sredine.

Kao što sam i na početku rekla, JS podržava svaki zakon kojim se štiti i čuva životna sredina, jer želja svih nas, sigurna sam, je da generacijama koje dolazimo ostavimo čist vazduh, zdravu pijaću vodu i zelenu prirodu.

Zbog toga JS podržava napore Ministarstva za ekologiju da sačuvamo i očuvamo Srbiju ovakvu kako je lepa i da makar generacijama koje dolaze, kao što sam rekla, ostavimo ovo svo zelenilo i svu lepotu naše zemlje.

U danu za glasanje podržaćemo predložene zakone. Zahvaljujem.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem uvaženoj potpredsednici Narodne skupštine.
Sledeći na redu je predstavnik Saveza vojvođanskih Mađara, uvaženi Arpad Fremon. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Arpad Fremond

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o biocidnim proizvodima i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine zato što predstavljaju važan korak ka obezbeđivanju opšte i integralne bezbednosti i zato što imaju za cilj zaštitu zdravlja ljudi i životinja i životne sredine.

Opšta i integralna bezbednost se ostvaruje sa jedne strane stavljanjem u promet bezbednih proizvoda, bezbednih sa aspekta njihovih toksikoloških, ekotoksikoloških i fizičko-hemijskih svojstava kako bi ispunili zahteve zelene hemikalije, a sa druge efikasnijim izdavanjem integrisanih dozvola kako bi se najveći zagađivači obavezali da poštuju standarde zaštite vazduha, vode i zemljišta da smanje emisiju buke i vibracija, kao i količinu otpada koji nastaje u industrijskim i poljoprivrednim kompleksima uz efikasno korišćenje energije i drugih resursa.

Donošenjem ovih zakona je važno u posebno u svetlu preporuka Evropske komisije da je Srbija ispunila prelazna merila za otvaranje klastera 4 Zelena agenda i održiva povezanost i Poglavlje 27 čime bi se zaokružio set zakona kojima se štiti životna sredina, zdravlje ljudi i životinja.

Pregovori o ovom poglavlju podrazumevaju da je potrebno doneti oko 700 propisa i 14 strateških dokumenata, dok su sektorskim zakonima transponovane odgovarajuće direktive. Direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine 2008/1/EK, koju je naše zakonodavstvo preuzelo kroz Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Sa druge strane 2009. godine Srbija je dobila dva zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima koji su u trenutku donošenja bili usklađeni sa evropskim standardima, a na osnovu kojih je donet 29 podzakonskih akata. Međutim, u EU se od 1. septembra 2013. godine primenjuje Uredba 528/2012 Evropskog parlamenta o činjenju dostupnim na tržištu i korišćenje biocidnih proizvoda, pa se predlaže novi zakon radi usklađivanja sa ovom uredbom. Iako Uredba 528/2012 reguliše unutrašnje tržište EU tako da potpuna harmonizacija u zemlji koja ima status kandidata za pristupanje EU nije moguća, za nas je važno da biocidni proizvodi moraju biti odobreni pre nego što se učini dostupnim na tržištu ili koristi, a da bi bio odobren potrebno je uraditi procenu i odobravanje aktivne supstance za korišćenje u biocidnom proizvodu i uraditi procenu i odobravanje biocidnog proizvoda za predviđen način korišćenja.

Predlogom zakona su preuzete pozitivne i negativne liste, aktivne supstance koje su procenjene i odobrene u EU za potrebe biocidnih proizvoda čime se obezbeđuje da se na tržištu u Republici Srbiji nađu samo oni biocidni proizvodi koji sadrže dozvoljene aktivne supstance, a prema podacima Evropske agencije za hemikalije u EU se koristi više od 120 hiljada različitih supstanci.

U kojoj meri su važne procedure odobrenja registri dozvoljenih supstanci pozitivne i negativne liste, govori i činjenica da proizvodnja biocidnih proizvoda ima visok potencijal zagađenja životne sredine i ugrožavanja zdravlja ljudi, pa je logično da je 2012. godine Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine pravo rešenje o izdavanju integrisane dozvole uručio je fabrici „Duohem“ koja se bavi proizvodnjom i distribucijom biocida, preparata za primenu u komunalnoj higijeni i poljoprivredi.

Za našu poslaničku grupu je važno da oba predloga zakona poštuju načelo predostrožnosti i da se na taj način preventivno sprečava da se na tržištu nađe biocidni proizvod, koji nije bezbedan za korišćenje, ali i da potencijalni zagađivači ugroze životnu sredinu, ekosistem, floru i faunu, odvijanje prirodnih ekoloških procesa.

Od donošenja Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine 2004. godine, po drugi put se pomera rok za pribavljanje integrisane dozvole za 227 operatera sa liste postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu.

Od 2011. godine, kada je izdata prva integrisana dozvola za Cementaru Kosjerić, ukupno je izdato 46 dozvola. U Autonomnoj pokrajini Vojvodini od ukupno 119 operatera koji su obavezi da pribave integrisanu dozvolu izdato je ukupno 14 dozvola.

Sektor sa najvećim brojem postrojenja je sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja sa 93 farme, koje su u obavezi da dobiju integrisanu dozvolu. Za izdavanje integrisane dozvole za farme za uzgoj živine i svinja sa određenim kapacitetom nadležna je lokalna samouprava.

Farme koje su u obavezi da pribave integrisane dozvole posluju u 46 opština u Republici Srbiji, a najveći broj takvih farmi je u mojoj opštini, u Bačkoj Topoli. Od ukupno devet postrojenja velikih zagađivača u Bačkoj Topoli osam su farme za uzgoj živine i svinja. Ni jedno od tih devet postrojenja, što podrazumeva da ni jedna od osam farmi koje podležu obavezi pribavljanja integrisane dozvole nema tu dozvolu.

Farme za tov živine i svinja, kao i fabrika za preradu životinjskog otpada, predstavljaju potencijalno velike zagađivače, jer mogu da uzrokuju zagađenje površinskih i podzemnih voda, zagađenje vazduha.

Imajući u vidu potencijal zagađenja životne sredine nije neobično da je pomeranje roka za pribavljanje integrisane dozvole do kraja 2024. godine, izazvalo brojne reakcije i kritike.

Obzirom da dolazim iz opštine koja ima najveći broj takvih farmi u Srbiji, mogu da razumem kritike, jer sam puno put govorio o problemu zagađenja reke Krivaje i uopšte, ugrožavanju životne sredine u opštini Bačka Topola. Ali, pokušavajući da pronađemo rešenje za poštovanje ekoloških standarda u Bačkoj Topoli bilo je jasno da je puno problema oko pribavljanja integrisane dozvole. Komplikovana procedura i visoki troškovi, jer je to jedna od najskupljih direktiva u EU. Nedostatak kadrova na svim nivoima, republičkom, pokrajinskom, a posebno na nivou jedinica lokalnih samouprava. U mnogim jedinicama lokalnih samouprava ne postoje zaposleni koji izdaju integrisane dozvole. Tako da, ove lokalne samouprave prosleđuju zahteve Ministarstvu koje i samo nema kapaciteta.

Dalje, problem je i nedostatak saradnje između svim nadležnim organima, jer je to postupak koji zahteva saradnju Ministarstva zaštite životne sredine, poljoprivrede, građevinarstva, unutrašnjih poslova. Zatim, neusaglašene regulative. Većina postojećih postrojenja je u postupku legalizacije, privatizacije, rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, i ne posedovanje potrebne saglasnosti, ne postupanje inspekcijskih organa.

Navešću samo jedan primer koji ilustruje navedene probleme. Meštani opštine Bačka Topola, Mali Iđoš i Srbobran, tokom prethodne decenije su se obraćali brojnim institucijama, pisali peticije, protestvovali, tražeći rešenje za problem zagađenja životne sredine.

Jedno od tih obraćanja je i molba mesne zajednice Bajša, upućena 2017. godine sektoru inspekcije za zaštitu životne sredine, Ministarstva zaštite životne sredine, da se ispita zagađenja i neizdrživ smrad rečice Krivaje, a kao potvrdu su priložili izveštaj „Voda Vojvodine“, i zapisnik o inspekcijskom nadzoru vodnog inspektora. U izveštaju „Voda Vojvodine“ od 10. jula 2017. godine, navodi se da izmerene vrednosti parametara znatno odstupaju od propisanih vrednosti za minimalno dobar ekološki status.

Kada govorimo o zagađenju, registrovani su operateri koji bez prečišćavanja upuštaju otpadne vode u Krivaju, a koji su koncentrisani na relativno malom prostoru, čime doprinose većem pritisku zagađenja na vodotok.

Sa otpadnim vodama ovih operatera unosi se ogromno organsko opterećenje, daleko iznad normi za ispuštanje u vodotok druge glase svi ovi zagađivači ne poštuju Zakon o vodama, naročito član 98. koji propisuje obavezu pročišćavanja otpadnih voda. Osnov za sankcionisanje zagađivača isključivo pripada nadležnim inspekcijama, navedene su vodna i inspekcija zaštite sredine, kao i pravosudnim organima.

Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine propisano je da otpočinjanje rada postrojenja i obavljanja aktivnosti bez integrisane dozvole predstavlja privredni prestup za koji bi operator trebao da bude kažnjen novčanom kaznom u iznosu između 150.000 dinara do tri miliona dinara, a odgovorna lica operateru novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 200.000 dinara.

Nažalost, uprkos izričitoj zakonskoj obavezi nadležni inspekcijski organi ne postupaju po prijavama za vanredni inspekcijski nadzor, niti po prijavama za privredni prestup protiv odgovornih zagađivača.

Prethodno sam ukazao na potrebu timskog rada različitih ministarstava u rešavanju zahteva u integrisanim dozvolama, a nema sumnje da inspekciji nadzor zahteva timski rad.

U tom smislu je dobro rešenje Predloga zakona o biocidima koji predviđa inspekcijski nadzor preko inspektora iz tri ministarstva, čime će se omogućiti bolja kontrola, imajući u vidu specifična znanja inspektora u oblastima u kojima se biocidi proizvode i koriste.

Pre par nedelja kada smo raspravljali o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ukazali smo da imamo dilemu oko predloga da izuzetno pristup informacijama može biti uskraćen ako se njihovim obavljanjem ugroze životna sredina ili retke biljne i životinjske vrste.

Dilema je bila kako ostvariti balans da se sa jedne strane zadovolje interesi javnosti, da ima pristup podacima od značaja za zaštitu zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, a da se sa druge strane obezbedi zaštita poslovne tajne intelektualne svojine, odnosno interes privrednih subjekata.

Iako je pravo građana na informaciju o prisustvu supstanci koje izazivaju zabrinutost u proizvodima utvrđeno zakonskim odredbama važećeg Zakona o biocidima kao i odredbama od člana 44. do 49. Predloga zakona, istraživanja pokazuju da blizu tri četvrtine građana Srbije, znači oko 75% nije upoznato sa ovim pravom, a svega 2% građana koji su upoznati sa ovim pravom iskoristili su ga i u praksi.

Kada je reč o integrisanim dozvolama nadležni organ je dužan da obezbedi pristup javnosti sadržaju zahteva za izdavanje dozvole izdatim dozvolama i rezultatima monitoringa. Međutim, u praksi zainteresovana javnost ne može da vidi sve podatke na jednom mestu, jer svaki nadležni organ ima svoj registar dozvola. Očekuje se da će se donošenjem novog zakona kojim će se u potpunosti transponovati direktiva u industrijskim emisijama centralizovati registar kako bi dozvole bile dostupne javnosti na jednom mestu.

U kojoj meri su evidencije i Registar biocidnih proizvoda važni potvrđuje i činjenica da se podaci iz Registra koriste u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, kao i za definisanje prelaznih merila za punu primenu Urede o biocidnim proizvodima nakon pristupanja.

Odredba člana 52. Predloga zakona propisuje da Ministarstvo vodi Registar biocidnih proizvoda koji je sastavni deo integralnog registra hemikalija.

Na kraju, želim još jednom da potvrdim da će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržati Predlog zakona o biocidnim proizvodima, kao i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, jer je briga o zaštiti života i zdravlja ljudi i zaštita životne sredine garant međugeneracijske ravnopravnosti, svaka generacija mora imati pravo ne ekološku pravdu, na zdrav život u zdravom okruženju.

Hvala na pažnji.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem.

Pre nego što pređemo na sledećeg govornika, jedno obaveštenje.

Danas će redovna pauza biti od 13.00 do 14.00 časova. Čisto da znate radi planiranja daljih obaveza.

Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Hadži Milorad Stošić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući gospodine Krkobabiću, uvažena ministarko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koristim priliku da u ima poslaničke grupe PUPS – „Tri P“ zbog smrti našeg kolege Muamera Zukorlića izrazim najdublje i najiskrenije saučešće njegovoj porodici i stranci. Neka mu je večna slava.

Na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalaze se predlozi zakona koji su veoma značajni za naše građane u delu zaštite životne sredine, a to su Predlog zakona o biocidnim proizvodima, koji je podnela Vlada, kao i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, takođe koji je predložila Vlada.

Na samo početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone, kao i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Na početku rasprave, a u vezi sa današnjim tačkama dnevnog reda, najpre bih pohvalio rad Vlade Republike Srbije, koja je u poslednje vreme više puta u praksi dokazala svoju stvarnu nameru da se pozabavi vrlo kompleksnim problemom zaštite životne sredine kroz predlaganje novih zakonskih inovacija u različitim segmentima ove široke oblasti o kojima ćemo danas raspravljati.

Mislim da smo i mi kao Narodna skupština makar i na simboličnoj ravni, stavljajući upravo ove dve tačke kao prve po redu u toku Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja, takođe pokazali da smo svesni da ovakvi zakonski predlozi i sada, a i ubuduće moraju imati prioritet u postupcima razmatranja i usvajanja, a na opštu korist svih nas.

Prva tačka današnje diskusije – Predlog zakona o biocidnim proizvodima. Za naše građane, tu je reč o raznim vrstama herbicida, pesticida, insekticida i ostalih hemijskih proizvoda koje svako od nas, bez obzira da li se poljoprivredom bavi kao profesijom, pomoćnim izvorom prihoda ili iz neke vrste hobija i razonode, koristi u manjoj ili većoj meri u toj proizvodnji upravo te proizvode. Ovde svakako spadaju i drugi proizvodi koji se koriste u svakodnevnom životu - za dezinfekciju površina, opreme, nameštaja, vode i vazduha. Takođe, to su i proizvodi za suzbijanje glodara, za zaštitu gotovih proizvoda, dok su u originalnoj ambalaži i mnogi drugi.

Složićemo se da su biocidni proizvodi nezaobilazni u svakodnevnom životu svih nas. Običan čovek najčešće ne razmišlja puno kada rutinski kupi neko od ovih sredstava i primeni ga u svakodnevnom životu.

Međutim, malo nas je svesno da se u proizvodnji ovih sredstava po pravilu koriste razne neorganske materije, da se u njihovoj proizvodnji koriste složeni industrijski procesi, da za krajnje efekte tih proizvoda treba dosta vremena da se pokažu u svom punom svetlu i što je najvažnije da se takvim proizvodima mora pažljivo i brižljivo rukovati prilikom uskladištenja, trgovanja, neposredne primene i odlaganja.

Zbog svih svojih svojstava oni mogu predstavljati rizik po ljude, životinje i životnu sredinu u celini. Upravo zbog ovih razloga potrebno ih je proceniti i odobriti pre puštanja u promet.

Evropska unija već više decenija nastoji da sva ova pitanja što je više moguće pažljivije prati i detaljnije reguliše svojim propisima. Stalno osavremenjavanje, praćenje i približavanje domaćih propisa sa propisima EU predstavlja veliku obavezu prema svim građanima.

Ukratko, ono što predstavlja glavnu novinu u ovom zakonu je to da će se ubuduće iz pravnih tekovina EU automatski preuzimati liste odobrenih aktivnih supstanci i materija koje čine sastavni deo biocidnih proizvoda, odnosno da će se u našoj zemlji moći stavljati u promet samo oni proizvodi koji sadrže supstance sa ovih listi.

Sa druge strane, aktivne supstance koje ne mogu da se koriste u EU neće moći da se koriste ni u biocidnim proizvodima koje se stavljaju u promet u našoj zemlji. Time se može postići značajna ušteda i kod proizvođača koji neće morati da u našoj zemlji pribavljaju razne vrste dozvola i dokaza da je njihov proizvod ovde kod nas prošao neposredna ispitivanja i na čiji je postupak izdavanja trošio dragoceno vreme i novac, dok će neposredni krajnji korisnici ovih sredstava i dalje uživati visok stepen zaštite i pouzdanja u sredstva koja kupuje i koja će biti izjednačena sa onim standardima u EU.

Predviđa se da se pored ove pozitivne, u našem „Službenom glasniku“ javno objavljuju i ostale tzv. negativna lista, odnosno lista aktivnih supstanci za koje je na nivou EU dobijen upis jer imaju neprihvatljive efekte na zdravlje ljudi, zdravlje životinja ili životnu sredinu, odnosno aktivne supstance za koje nije dostavljena kompletna dokumentacija radi sprovođenja postupaka procene, kao i liste onih koji se još uvek nalaze na čekanju za upis u pozitivnu listu zbog toga što nisu u potpunosti završena sva bitna ispitivanja.

Te liste koje se objavljuju će u odnosu na sadašnje sadržati i veći broj podataka o svojstvima tih supstanci, što će omogućiti njihovu lakšu identifikaciju u prometu.

Sve ovo treba da olakša rad naših inspekcijskih organa koji će sada imati daleko jasniju sliku o tome koji su proizvodi dozvoljeni za stavljanje u promet, a koji nisu. Naposletku, mislim da je dobro što se ovim zakonom uspostavljaju i definisanije procedure saradnje sa nadležnim organima EU po pitanju razmene raznih vrsta podataka o neposrednoj praktičnoj primeni ovih proizvoda u praksi, jer to može biti od velike koristi domaćim proizvođačima, ali i onima u inostranstvu, imajući u vidu klimatske specifičnosti i raznovrsnosti naše poljoprivredne proizvodnje, gde razni biocidni proizvodi u praksi mogu se pokazati u različitim uslovima sa različitim neposrednim efektima.

U drugom zakonskom predlogu izmena i dopuna Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, predviđa se da se za tri godine produži rok za izdavanje tzv. integrisanih dozvola za rad postojećih privrednim postrojenja ili obavljanje aktivnosti koje izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a kojima se jamči da su aktivnosti tih postrojenja u granicama propisa koji se odnose na životnu sredinu.

Napominjem da se to odnosi samo na subjekte za koje je procenjeno da su najveći zagađivači životne sredine.

Produženje ovog roka predviđeno je zbog prolongiranja konačnog datuma našeg pristupanja EU. Dakle, reč je o pravnom, a ne faktičkom prilagođavanju domaćeg zakonodavstva, jer je u obrazloženju zakona navedeno da se takve dozvole nakon sprovedenih posebnih provera i upravnih postupaka već uveliko i izdaju.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ je svesna da se na zaštiti životne sredine mora raditi kontinuirano, da je to proces koji se ne može završiti i dati rezultate preko noći. To je proces u kome svako od nas mora dati svoj pun doprinos.

Mi kao narodni poslanici to ćemo učiniti tako što ćemo u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih zakonskih predloga koji treba da stvore dalju osnovu za unapređenje stanja naše životne sredine.

Zato će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje dati svoju punu podršku za usvajanje ovih predloga zakona.

Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicama, zahvaljujem se na pažnji.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Zahvaljujem uvaženom predsedniku poslaničkog kluba PUPS – „Tri P“ Hadži Miloradu Stošiću.

Sledeći je predstavnik poslaničkog kluba SPS, uvaženi prof. dr Ljubinko Rakonjac.

Izvolite.
...
Zeleni Srbije

Ljubinko Rakonjac

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Hvala, gospodine potpredsedniče Skupštine.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, ja moram da kažem na početku da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje glasati za oba ova zakona - Zakon o biocidnim proizvodima i zakon o izmenama i dopunama Zakona o integralnom sprečavanju i kontroli zaštite životne sredine.

Poštovana ministarko, ja moram da vam se obratim zato što ste vi već šesti put ovde, branite zakone iz oblasti zaštite životne sredine i ja izražavam zadovoljstvo, kao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine, i to na neki način pokazuje, ne na neki način, apsolutno pokazuje vaš veliki rad i rad vašeg Ministarstva u ovom periodu od samo godinu dana i to je zaista za pohvalu. I ono što je svakom čoveku i svakom funkcioneru bitno - najbolji odbrambeni mehanizam su njegova dela. Mislim da će vaša dela vas najbolje čuvati u narednom periodu. Mislim da ne treba istaći da mnogi koji nisu radili dosta traže da ih neko štiti, a najbolja zaštita su njihova dela, a to ste vi radili.

Pre prelaska na ova dva zakona, ja ne mogu da propustim priliku a da se danas pre izlaganja o ova dva zakona koji su na dnevnom redu ne osvrnem najpre na najaktuelniji svetski događaj u oblasti klimatskih promena, koji se upravo održava u Glazgovu, u Škotskoj, koji zajedno sa pripremnim sastankom u Rimu, koji se održao prošlog meseca, čine jedinstven Samit o klimatskim promenama. To je dvonedeljni Samit, odnosno 26. Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama poznata kao KOP 26, koji će trajati do 12. novembra.

Učesnici KOP 26 su potpisnici Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, među kojima je i Srbija. Srbija je na ovom Samitu bila predstavljena na najvišem nivou po dva osnova. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je učestvovao na Samitu predstavljajući našu državu i naše klimatske ciljeve formulisane na osnovu Pariskog klimatskog ugovora, kao najznačajnijeg globalnog dokumenta o klimatskim promenama.

S druge strane, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić učestvovao je na klimatskom skupu koji je organizovala Interparlamentarna unija u sklopu KOP 26. Ovaj najviši nivo učešća potvrđuje strateško opredeljenje Srbije da aktivno učestvuje u kontroli klimatskih promena kroz smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, za naš parlament, koji je donosilac pravnog okvira za zaštitu životne sredine, borbu protiv klimatskih promena i prilagođavanje tim promenama, veoma je važno učešće dva najviša funkcionera u Republici Srbiji. To potvrđuje činjenica da su u parlamentima nekih zemalja objavili postojanje vanredne situacije u pogledu klimatskih promena, što je ohrabrilo vlade da budu ambiciozne u postavljanju ciljeva u vezi sa životnom sredinom. Kako su na Samitu rekli i predsednik Vučić i predsednik Dačić Republika Srbije učestvuje u svim globalnim inicijativama za smanjenje emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte, a obaveza o smanjenju emisije štetnih gasova ugrađene su u naše zakone.

Srbija je inače potpisnik i Kjoto i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i svoje zakonodavstvo neprekidno prilagođava borbi za smanjenje zagađivanja i redovno ažurira primenu međunarodnih standarda.

To je za Srbiju jedan od ključnih ciljeva u okviru pregovaračkog Poglavlja 27 koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Konferencija KOP 26 u Glazgovu smatra se najvažnijim svetskim događajem o klimatskim promenama još od Pariske konferencije održane 2015. godine. Glavna tema je sprečavanje globalnog zagrevanja planete, postavljanjem mnogo ambicioznih i klimatskih ciljeva kako bi se dostigao dugoročni cilj, a to je zagrevanje planete, da ne sme biti više od 1,5 stepena Celzijusa, mada po mom mišljenju i svako zagrevanje od dela stepena je veliko zagrevanje. Međutim, preko 2.500 naučnika je 2018. godine objavilo ozbiljno upozorenje da, kao globalno društvo, nismo na dobrom putu ukoliko se drastično ne smanji emisija CO2 i ostalih štetnih gasova.

Dobar put očuvanja planete bio bi promena globalnog ekonomskog modela razvoja koji, nažalost, ovako može dovesti do ekološke katastrofe. Aktuelni razvojni model podrazumeva korišćenje energije iz fosilnih goriva, emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte, nekontrolisanu eksploataciju prirodnih resursa i uništavanje šuma. Naša planeta je za jedan stepen Celzijusa toplija nego krajem 19. veka, što je uticalo na krupne klimatske promene čiji smo danas svedoci.

Sve veća globalna temperatura za posledicu ima sve češće vrele toplotne talase, jake i dugotrajne suše, velike šumske požare, ali i snažnije oluje i poplave talase, a zbog otapanja lednika, podiže se i nivo mora. Ovi nagli prirodni akcidenti mogu da izbrišu decenije društvenog i ekonomskog napretka. Tako je ovog leta na Siciliji izmerena nezapamćena visoka temperatura od čak 48,8 stepeni. Sve gore je po opstanak planeta i celokupni život na njoj.

Plan koji je predstavljen u Glazgovu predstavlja ograničenje daljeg zagrevanja do idealnih 1,5 stepen. Na drugoj strani imamo i crnu prognozu koja upozorava da se planeta može zagrejati čak do 2,7 stepeni, što bi bilo pogubno i nepovratno bi uništilo planetu. Ako planetu smatramo jedinom kućom čovečanstva, onda moramo da uključimo globalni crveni alarm, jer naša kuća počinje da gori.

Desetine zemalja se obavezalo da će do 2050. godine potpuno ukinuti emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte. To treba da učine najveći zagađivači, a to znači obustava upotrebe uglja, intenzivno pošumljavanje planete, čije je šume čovek desetkovao. Kiseonik je jedini spas za planetu.

Dobro je što su na samitu predsednik Vučić i predsednik Dačić ukazali na brojna ograničenja za postizanje tog globalnog cilja, naročito za male i nedovoljno razvijene zemlje koje su u suštini mali zagađivači, ali trpe posledice klimatskih promena izazvane globalnim zagrevanjem vazduha. U tom smislu, velike zemlje koje su veliki zagađivači imaju obavezu da prioritetno doprinesu smanjenju zagađivanja naše planete. Ovde mislim na najrazvijenije zemlje zapada koje ne prihvataju svoju istorijsku odgovornost za klimatske promene, jer ta vrsta odgovornosti podrazumeva njihovo značajnije finansijsko učešće u ublažavanju posledica klimatskih promena.

Sa druge strane, Srbija kao zemlja perspektivne ekonomije povećava svoju privredu i na taj način i emisiju ovih gasova. Kod nas, kao i u svetu, glavni zagađivači su energetski sektor, industrija i saobraćaj. Ublažavanje posledica klimatskih promena je kompleksan i veoma skup proces koji zahteva nove industrijske tehnologije i energetsku tranziciju, odnosno prelazak sa uglja na čiste i obnovljive izvore energije, ali bez obzira na to Srbija odgovorno učestvuje u realizaciji globalnih ciljeva. Još 2015. godine, u sklopu Pariskog sporazuma, najvećeg svetskog i pravno obavezujućeg ugovora o klimatskim promenama, je i Srbija sačinila plan smanjenja emisija za 10%, ali je spremna i na reviziju ovog plana i Vlada se zato opredeljuje za smanjenje emisija čak do 30%.

Srbija ima obavezu da u okviru pregovaračkog Poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine svoje zakonodavstvo neprekidno prilagođava borbi za smanjenje zagađivanja i redovno ažurira primenu međunarodnih standarda.

Kada sam već spomenuo Poglavlje 27, moram da izrazim posebno zadovoljstvo, jer je država Srbija poslala pregovaračku poziciju Briselu u januaru 2020. godine i pokazala time da je spremna da otvori ekološke pregovore sa EU.

Možemo reći da su klimatske promene, njihovo ublažavanje i sprečavanje, prva tema današnjice i da zaštiti životne sredine od zagađivača vazduha, vode i zemljišta moramo najozbiljnije pristupi svi, bogati i siromašni.

I na globalnom nivou prema mišljenju stručnjaka pozitivan trend se može očekivati bržim prelaskom sa uglja na gas i na obnovljive izvore energije, unapređivanjem energetske efikasnosti strukturalnim reformama svetske ekonomije koja mora prelaziti na čiste tehnologije i brinuti se o zaštiti životne sredine i ozbiljnoj revitalizaciji devastiranih područjima.

Mogu da kažem da štete i rizici izazvani klimatskim promenama po privredni i ekonomski razvoj mnogih zemalja, pa time i naše zemlje, su očigledni. Zabrinjavajuće je što je rizik i pretnja u budućnosti mogu da ugroze infrastrukturu, poljoprivrednu proizvodnju, pristup čistoj vodi, i što je najvažnije mogu ugroziti javno zdravlje naših građana.

U sklopu svih ovih generalnih načela i zaključaka Kopa 26. koje očekujemo, mi danas raspravljamo o jednom važnom zakonu iz oblasti zaštite životne sredine, a to je Predlog zakona o biocidnim proizvodima i ja ću nešto više reći o njemu.

Važeći Zakon o biocidnim proizvodima donet je u maju 2009. godine kada je usklađen sa tada važećim izvorima evropskog zakonodavstva. Kako se od 2013. godine u EU primenjuje novi izvor prava, a to je Uredba EU 528/212 to je i Srbija u sklopu pristupnih pregovora u obavezi da svoje zakonodavstvo u oblasti biocidnih proizvoda uskladi sa tim novinama.

Upravo se to čini ovim novim zakonom u svim segmentima gde je to moguće. Osnovni cilj donošenja ovog zakona je unapređenje postojećeg sistema stavljanja na tržište i korišćenje biocidnih proizvoda i tretiranih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. Njime se podiže nivo zaštite zdravlja ljudi, zdravlja životinja i životne sredine kao i poboljšaju uslovi trgovine biocidnim proizvodima sa zemljama EU i drugim zemljama osiguravajući konkurentnost privrede i podstičući razvoj bezbednijih alternativa.

Da podsetimo šta su biocidni proizvodi, to su neki narodni poslanici u svom izlaganju ranije rekli biocidi su neophodni za kontrolu organizama koji su nepoželjni i imaju štetan efekat na ljude, njihove aktivnosti, proizvode koje koriste, ali i proizvode na životinje ili životnu sredinu. Njihov značaj svakodnevno raste zbog njihove široke primene u svakodnevnom životu.

Biocidi se koriste i uostalom za dezinfekciju površina, opreme, nameštaja, vode i vazduha u domaćinstvima, objektima javnog zdravlja i u drugim javim objektima, u industrijskim objektima i u prehrambenoj industriji na farmama.

Zatim, koristi se i za održavanje lične higijene i za dezinfekciju zdrave kože ljudi, kao i za odražavanje higijene životinja

Takođe, biocidni proizvodi se koriste za suzbijanje insekata i glodara, za zaštitu gotovih proizvoda dok se u originalnoj ambalaži za zaštitu drveta takođe gume, papira, tekstila, za zaštitu vode ili drugih tečnosti u rasadnim i procesnim sistemima.

S druge strane, zbog svojih hemijskih i drugih svojstava da unište, odvrate, učine bezopasnim, da spreče delovanje ili drugačije kontroliši štetne organizme, biocidni proizvodi mogu predstavljati rizik za ljude, živote i životnu sredinu.

Kao rezultat toga EU je uspostavila stroga pravila i procedure kako bi umanjila sve rizike biocida, osnovno načelo jeste da biocidni proizvod mora biti odobren od nadležne institucije pre nego što postane dostupan na tržištu ili počne da se koristi.

Suštinski cilj novog zakona koji se zasniva na načinu predostrožnosti jeste da stavljanje u promet i upotreba biocida bude strogo kontrolisana u kontekstu moguće opasnosti po zdravlje ljudi, životinja i životne sredine. Znamo da biocidni proizvodi, da bi ispunili svoju misiju u sebi sadrže određene aktivne supstance koje upravo deluj na nepoželjne organizme u proizvodima za upotrebu u ljudskom i životinjskom svetu. Da bi se izbegle kontraindikacije, korišćenje aktivnih supstanci u biocidima, neophodna je rigorozna kontrola njihovih karakteristika.

Takođe ono što je dobro propisuje se zakonom, da aktivne supstance koje se na osnovu svojih karakteristika klasifikuju u klasu opasnih po zdravlje i funkcionisanje endokrinog sistema, kao i kancerogene, mutagene ili toksične po reprodukciju, mogu zameniti drugim bezopasnim.

Zakon u suštini povećava odgovornost i transparentnost. U celini posmatrano, novi Predlog zakona o biocidnim proizvodima koji je pred nama predstavlja potpunije zakonsko rešenje koje zaslužuje proces stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda, njihovo reklamiranje i predstavljanje, pa i uslova za uvoz, ali ono je najvažnije za njihovo bezbedno korišćenje.

Sve to je u skladu sa evropskim standardima. Predlagač zakona je naveo i određene razloge zbog kojih određena rešenja nisu podlegla obavezi usklađivanja sa međunarodnim humanitarni pravom. Dakle, možemo reći da ovaj zakon predstavlja bezbednije rešenje po zdravlje naših građana i zaštitu životne sredine, a njihovo donošenje potvrđuje čvrstu opredeljenost Srbije da u segmentu zaštite zdravlja i zaštite životne sredine učini značajan napredak.

O drugom predlogu zakona govoriće više moje kolege iz poslaničke grupe. Ja ću reći da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje glasati za ova dva predloga zakona. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" | Predsedava
Hvala.
Sledeći na listi je predstavnik poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, uvaženi narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.