Hvala.
Sledeći govornik je zamenik šefa poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Života Starčević.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pre nego što započnem raspravu o današnjoj temi, zaista ne mogu a da se ne osvrnem na, mogao bih reći slobodno, performans i nastup kolege sa početka ove sednice, kolege koji je zajedno sa svima nama ovde, u ovom domu položio zakletvu da će poštovati Ustav, da će štititi Ustav Republike Srbije, da će poštovati zakon Republike Srbije, a ovde često, kao i danas, ne poštuje i krši Ustav Republike Srbije, ne poštuje i krši zakone Republike Srbije, pljuje Srbiju, državu u kojoj je rođen, koja mu je dala sve, od školovanja, lečenja i u kojoj uživa bukvalno sva prava koja uživaju i svi drugi građani Republike Srbije. Njegov nastup je bio, najblaže rečeno, sraman.

Kada rekoh – krši Ustav, pa sam naziv stranke kojoj pripada je u neku ruku kršenje Ustava, jer Sandžak ne postoji ni kao administrativna, ni kao geografska, već isključivo kao istorijska kategorija. Krši zakon i on je danas prekršio član 343. Krivičnog zakona Republike Srbije koji se odnosi na širenje panike i nereda, jer je rečima da u Srbiji raste i neguje se fašizam, u Srbiji koja je podnela strašne žrtve i koja baštini i svoje postojanje i istoriju na antifašizmu, i kada je rekao da se nijedan Bošnjak u Srbiji ne oseća sigurno i time je zastrašio i širio paniku među bošnjačkim stanovništvom i bošnjačkim građanima Srbije, u stvari prekršio taj zakon. Ja, evo, ovde i u ime svoje poslaničke grupe, a siguran sam i u ime ogromne većine prisutnih ovde u sali, pozivam Tužilaštvo da reaguje na to.

On optužuje Srbiju za širenje fašizma, posle silnih žrtava koje je država Srbija dala u Drugom svetskom ratu i u borbi protiv fašizma, a pritom toleriše i postavlja tablu Aćif-efendiji, čoveku koga je Hitler odlikovao za svoje zasluge u Drugom svetkom ratu.

Šta Srbija i Srbi misle i da li se Bošnjaci osećaju nesigurno i zastrašeno u Srbiji, govori i činjenica i situacija na sahrani pokojnog našeg uvaženog kolege muftije Muamera Zukorlića, gde su bili i predstavnici svih poslaničkih grupa u ovom parlamentu. Svi su ga uvažavali i svi su se osećali bezbedno na toj sahrani. Mi imamo ovde kolege Bošnjake narodne poslanike, konkretno gospodina Samira Tandira, za koga znam da obilazi sve nas kolege po Srbiji, obilazi gradove u Srbiji, pa da li se ikada osetio ugroženim, nesigurnim, nepoštovanim, bilo šta od onoga što je naš kolega s početka sednice izgovorio?

Umesto pomirenja i politike pomirenja i politike razvoja, dotični kolega je svojim govorom radio isključivo na destabilizaciji situacije i političkih prilika, radio isključio na širenju mržnje i zlobe. Svakako moramo da osudimo takav nastup i da podsetimo na to da njegov lider gospodin Ugljanin, kada ima fotelju u Republici Srbiji i kada bude deo vlasti u Republici Srbiji, za njega je Srbija majka, a danas govori svojim poslanicima da optužuju Srbiju da neguje i gaji fašizam, da štiti fašizam i da su svi Bošnjaci u Srbiji ugroženi. E pa, nije tačno. I da li je ta fotelja gospodina Ugljanina vredna toga da se destabilizuje država Srbija i da se dobri međunacionalni odnosi u višenacionalnoj državi Srbiji, čime se mi ponosimo i smatramo našim kvalitetom, da se ti odnosi narušavaju?

Da se vratim na temu. Danas raspravljamo o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Sporazum je potpisan 29. jula 2021. godine u Skoplju i potpisali su ga predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tada domaćin premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.

Ovaj sporazum je nastao u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, koji mi iz Jedinstvene Srbije smatramo veoma dobrom inicijativom i koju snažno podržavamo. Zato će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje svakako podržati ovaj sporazum. Sam termin Zapadni Balkan nije postojao ni kao geografski, ni kao geopolitički pojam, sve do početka ovog veka, kada su taj pojam utemeljile određene institucije Evropske unije u Briselu radi geopolitičkih potreba same Evropske unije. Prvi put termin Zapadni Balkan je pomenut 2003. godine na Samitu Evropske unije u Solunu, kada je Evropskom unijom predsedavala Grčka.

Sam taj termin Zapadni Balkan obuhvata pet država – Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru. Kao geograf, mogu reći da termin Zapadni Balkan nije geografski pojam, već geopolitički, jer da je geografski, tom pojmu bi pridružili svakako i našeg suseda Hrvatsku, koja je najzapadnija balkanska zemlja, koliko god oni želeli da prave otklon od svog geografskog položaja i od toga da su država koja je na Balkanu i najzapadnija država Balkana, ali takođe i Albanija u tom slučaju, koja geografski pripada južnom Balkanu, svakako ne bi u geografskom smislu pripadala ovde. Ali, Zapadni Balkan, kao geopolitički pojam, to je teritorija koja obuhvata 207.784 kilometara kvadratnih ili blizu 40% površine Balkanskog poluostrva i ukupno 17.936.991 stanovnika. Radi poređenja, bivša Jugoslavija je u trenutku raspada imala 23.528.230 stanovnika i imala je površinu od 255.804 kilometra kvadratnih.

Naravno, ovo poređenje nisam napravio kako bih u političkom smislu poredio Zapadni Balkan i bivšu Jugoslaviju, jer su to zaista dve različite potpuno stvari, i u političkom i u geopolitičkom i u međunarodnopravnom poretku. Poređenje je išlo u smislu veličine, odnosno teritorijalnih i ljudskih resursa država Zapadnog Balkana.

Rekoh, ovaj sporazum je potpisan u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“. „Otvoreni Balkan“ je ekonomska zona koju uspostavljaju tri zemlje u regionu Balkana u jugoistočnoj Evropi, to su Srbija, Albanija i Severna Makedonija.

Uspostavljanjem ove ekonomske zone Albanija, Severna Makedonija i Srbija, imaju za cilj povećanje trgovine, saradnju i poboljšanje međusobnih bilateralnih odnosa. „Otvoreni Balkan“ je jedinstveno tržište od 11 miliona i 829 hiljada ljudi i ima površinu od 131.935 kilometara kvadratnih.

Namera je „Otvorenog Balkana“ su da između ostalog pruži veće mogućnosti za trgovinu, razmenu studenata, za razmenu kulture, za sportsku saradnju, saradnju u svim oblastima društva i države, da podstakne integraciju EU u državama članicama „Otvorenog Balkana“. Državljanima država članica treba da se obezbedi da u te tri države putuju samo uz ličnu kartu i štedi se ogromno vreme na graničnim prelazima. U ovoj uniji roba i kapital između ovih zemalja bi tekli brže i uštedelo bi se više od 30 miliona sati prelazeći granice svake godine.

Procena ovog projekta po Svetskoj banci štedi 3,2 milijarde dolara od čega bi ušteda samo Srbiji iznosilo negde oko milijardu i po dolara. U 2020. godini, da bi poredili snagu „Otvorenog Balkana“ u 2020. godini, bruto domaći proizvod ovih zemalja zajedno iznosio je oko 80 milijardi dolara, po glavi stanovnika taj bruto domaći proizvod iznosio je negde u proseku 6.256 dolara. Ako poredimo sada pojedinačno te tri države članice možemo videti da je Srbija tu sa 52,96 milijarde dolara u 2020. godini ili 7.666 dolara po glavi stanovnika. Da je rast u 2020. godini, što se Srbije tiče bio minus 0,98 i po tome je Srbija u doba korone je bila najuspešnija, odnosno imala je najmanji pad bruto domaćeg proizvoda, jer su sve ostale i evropske i većina svetskih država imale znatno veći pad i da je taj neki rast prognoziran u ovoj 2021. godini, rast bruto domaćih proizvoda negde oko 7,5%. Za razliku od Srbije, Albanija ima bruto domaći proizvod u 2020. godini, negde oko 14,8 milijardi dolara i bruto domaći proizvod po glavi stanovnika od 5.215 dolara. Godine 2020. pad bruto domaćih proizvoda je u Albaniji bio 3,5% i planiran rast za 2021. godinu 5%. Što se Severne Makedonije tiče bruto domaćih proizvod se u 2020. godini je bio negde oko 12 milijardi dolara ili prosečno po glavi stanovnika je bruto proizvod oko 5.880 dolara.

Znači, Srbija, kao što se može videti je ekonomski najrazvijenija, najjača članica „Otvorenog Balkana“ i to ne kažu samo ovi brojevi koje sam ja ovde izneo, ne govori samo statistika, to ne kažem samo ja i većina članova ovog visokog doma. Naime, prošle nedelje smo bili Dragan Marković Palma je predvodio delegaciju koja je išla u posetu austrijskom parlamentu, kao predsednik parlamentarne grupe austrijsko-srpskog prijateljstva na poziv gospođe Gudrun Kugler. Dragan Marković je na njen poziv otišao. Gudren Kugler je predsednica austrijsko-srpskog prijateljstva, odnosno parlamentarne grupe austrijsko-sprskog prijateljstva i znate šta je ona izgovorila tada za Srbiju u srpskom parlamentu. Ona je tom prilikom izjavila da Austrija smatra da je Srbija Švajcarska na Balkanu. Gde ćete veću pohvalu, gde ćete veće priznanje kada vam parlamentarac predstavnik jedne od najrazvijenijih evropskih zemalja kaže - da je vaša država Švajcarska na Balkanu. To je zaista veliko priznanje i politici koje vodi Srbija i svakako da nam je prijalo kada smo čuli jednu takvu izjavu.

Što se tiče „Otvorenog Balkana“, rekoh, ova ideja, inicijativa, pruža jaku mogućnost za podsticaj ekonomskog razvoja tri države, naravno ako bi se, a „Otvoreni Balkan“ je otvoren i za druge države, ukoliko bi se toj inicijativi „Otvorenog Balkana“ pridružili i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, to bi bilo još veće tržište, još više mogućnosti za ekonomski i svekoliki drugi razvoj. Ono što je možda još bitnije od tog ekonomskog razvoja ta inicijativa „Otvoreni Balkan“ pre svega politički stabilizuje područje zapadnog Balkana.

Mislim da je krajnje vreme da zapadni Balkan ne bude žarište sukoba, političkih sukoba, sukoba interesa velikih sila, da Balkan, kao što ste vi ministre rekli, treba da zaokruži svoje granice i da vodi računa o sebi i da na taj način ovaj region, umesto žarišta sukoba i nesuglasica postane region stabilnosti, mira i prosperiteta.

Rekoh, ovaj sporazum o saradnji u zaštiti od prirodnih katastrofa, između tri države, on negde definiše procedure, postupke u tim nekih, da tako kažem, kriznim situacijama, u situacijama kada se u ove tri zemlje, a sve tri su podložne i zemljotresima i poplava i drugim prirodnim katastrofama, požarima i tako dalje. Međusobna saradnja po ovom pitanju je veoma značajna.

Samo bih vas podsetio zemljotres u Skoplju 26. jula 1963. godine kada je hiljadu ljudi poginulo, više od tri hiljade povređeno, kada je između 120 i 200 hiljada ljudi ostalo bez vlastitog doma, kada je uništeno 75% do 80% Skoplja. Ili recimo, 1979. godine kada je Albaniju i susednu Makedoniju pogodio zemljotres u kome je stradalo 136 ljudi, a hiljadu je bilo povređeno. Recimo, kada je u zemljotresu u Albaniji pre dve godine, 2019. godine u Draču poginulo 39 ljudi, a 650 povređeno. Recimo da pomenemo i poplave 2014. godine u Srbiji, kada je preko hiljadu objekata oštećeno i ugroženo, a kada je više od 30.000 stanovnika evakuisano i kada je procenjena šteta iznosila više od milijardu evra.

Takve situacije uvek iziskuju solidarnost, pomoć i uzajamnu saradnju susednih država. Srbija je tu saradnju pokazivala uvek i u Skoplju, i u Albaniji, i u susednoj Crnoj Gori koja nije članica „Otvorenog Balkana“, ali da podsetim i prošlog leta u Grčkoj kada su naši heroji, vatrogasci učinili nadljudske napore da zaštite naselja u bratskoj Grčkoj od strašnih požara kojima je bila zahvaćena.

Srbija je pokazivala uvek tu solidarnost i 1979. godine kada je na sto kilometara crnogorske obale došlo do velikog devastiranja kada je 101 osoba poginula, 35 je tada u Albaniji i naši očevi i naši dedovi su odvajali jako dugo kako bi pomogli obnovu i izgradnju Crne Gore i crnogorske obale. Na kraju krajeva i ovakve situacije pokazuju značaj proširenja inicijative „Otvoreni Balkan“, pa i na Crnu Goru i na druge.

Ovaj sporazum precizira procedure i postupke u takvim situacijama. On garantuje da svaka zemlja članica „Otvorenog Balkana“ može računati na svoje partnere ne samo u dobru već i u teškim situacijama. Osim zajedničkog ekonomskog interesa, osim povezivanja naroda, radne snage, bezbednosti i pomoći u situacijama velikih katastrofa bilo da su prirodne ili da ih je izazvao ljudski faktor. Zato što je „Otvoreni Balkan“ odlična inicijativa i odličan projekat, zato što je to način da se balkansko područje učini politički i ekonomski stabilnim regionom, zato što je „Otvoreni Balkan“ otvoren i za druge države zapadnog Balkana Jedinstvena Srbija podržava ovaj sporazum.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje glasati za ovaj sporazum, kao i za Sporazum o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola sa Narodnom Republikom Kinom, sa našom da tako kažem prijateljskom državom i tradicionalnim prijateljom. Hvala vam.

Zahvaljujem narodnom poslaniku gospodinu Starčeviću.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir. Replika.
Izvolite.

Hvala.

Kolega Starčević me je spomenuo direktno imenom. Zaista se ne osećam ugroženo, apsolutno.

Sve ono što je radio akademik Zukorlić jeste permanentna borba da se sve građanke i građani u ovoj zemlji osete kao ravnopravni i zato borba i za gasovod, i za autoput preko Peštera, i zamena niskonapanske i visokonaponske mreže, ali onu poruku koju sad želim da uputim građankama i građanima u Sandžaku jeste da smo mi i devedesetih slušali neke slične vatrene govore, ali sve bi zapitao ljude, taj koji je tad držao te odgovore gde je odmah otišao kad je postalo, poprilično kompleksno da ne kažem teško?

(Marko Atlagić: Pobegao je.)

Pobegao je. Tako je. I tad je muftija Zukorlić ostao sa svojim narodom. Prema tome, politika mira, suživota, tolerancije, pomirenja nema alternativu. Možemo da se ne slažemo, ali moramo da razgovaramo.

Hvala vam.

Zahvaljujem gospodinu Tandiru.
Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodni poslanici i kolege narodni poslanici, na samom početku naravno moram istaći da će poslanička grupa Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić – Za našu decu u danu za glasanje podržati oba ova sporazuma.

Mislim da je i sam ministar Vulin u svom izlaganju, obrazloženju istakao koliko se ovi sporazumi važni i bitni i koliko će građani, ne samo Srbije, već i ako uzmemo u obzir ovaj drugi sporazum koji se tiče „Otvorenog Balkana“ biti od koristi za građane i Severne Makedonije i Albanije.

Međutim, ja ću, poštovani ministre Vulin, iskoristiti vaše prisustvo i da prodiskutujemo o nečemu što se dešavalo poslednjih dana, ali nažalost kako je i počela ova sednica skandaloznim izjavama da je u našoj zemlji trenutno pojava narastajući fašizam koji sprovodi vlast i nažalost, mislim da je o tome dobro govorio i kolega Starčević i kolega Milićević se na to okrenuo, ali krenimo redom.

Što se tiče samih sporazuma mislim da „Otvoreni Balkan“ jasno pokazuje želju naše zemlje da se otvorimo i da svi zajedno budemo nastupajući prema Evropi i prema svetu, ali isto tako pokazujemo da smo spremni da zajedno od našeg neba stvaramo u tom smislu reči, našu priču, da Balkan bude balkanskim narodima predodređen, ali i da svi zajedno kao jedan veliki tim nastupamo i da se kada su teške situacije ispomažemo. Mislim da su dobri primeri bili navedeni kada je situacija bila kritična u Grčkoj, kada je Srbija pritekla u pomoć, ali uveren sam i da će ovaj Sporazum samo učvrstiti taj naš stav i samu ideju otvorenog Balkana.

Nažalost, pojedine zemlje iz našeg okruženja nisu prepoznali ovo kao nešto dobro, kao projekat koji može doneti korist svima, ali opet to više govori o njima i opet pokazuje ko je suštinski spreman da zajedno svi radimo, ali i da rastemo kao zemlje pojedinačno.

Mislim da će u narednom periodu inicijativa „Otvoreni Balkan“ pokazati još mnogo koristi i pokazaće koliko suštinski dobrih stvari možemo da očekujemo, ali isto tako sam uveren da bi priključivanje još nekih zemalja iz regiona dodatno osnažilo ceo taj projekat i pokazalo, u stvari da nije samo Srbija zainteresovana da se Balkan razvija i unapređuje.

Što se tiče Sporazuma sa Kinom mislim da je to još jedan pokazatelj dobre saradnje dve zemlje, ali pre svega odličnog odnosa koji imaju predsednik Aleksandar Vučić i gospodin Si Đinping.

Mislim da taj pokazatelj, taj njihov lični odnos je mnogo doneo našoj zemlji. Pre samo nekoliko dana je potpisan Sporazum o obilaznicama koje će biti građene – Požega, Užice, Loznica, tunel Kadinjača, i mislim da pored Železare Smederevo, pored rudnika „Bor“, mislim da je mnogo pokazatelja koji jasno pokazuju da je odnos Srbije i Kine za sada na istorijskom nivou.

Mislim da kada smo prošle godine bili zahvaćeni korona krizom moglo se videti ko nam je prvi pritekao u pomoć i da na svakom koraku i u svakom pogledu i smislu naš dobar odnos se samo razvija i unapređuje.

Uveren sam će i ovi sporazumi, koji, eto za nekog su samo slovo na papiru, ako se udubite malo više u samu suštinu i materijal koji se nalazi, vidite u stvari da i ovaj Sporazum oko vozačkih dozvola pokazuje puno poverenje i poštovanja između zemalja, iako smo po broju stanovnika daleko, daleko u manjem broju od Kine.

Što se tiče odnosa i relacija koje imaju naše dve zemlje, mislim da ćemo u narednom periodu mi kao zemlja moći još bolje da se postavimo u tom odnosu, jer kako stvari pokazuju i kako vreme prolazi Kina zauzima značajnije mesto u pozicioniranju u svetu i mislim da ta relacija koja se dešava između dva predsednika zasigurno je rezultat i rezultirala i svim ovim dobrim sporazumima, ali i razvijanjem naše zemlje i naše infrastrukture.

Da li će svi ovi sporazumi unaprediti život u našoj zemlji? Hoće sigurno. Ali, ono što je neophodno jeste da i drugi politički faktori, pre svega u našoj zemlji, tzv. opozicija u svemu ovome vidi benefit i korist.

Znate, i ovaj Sporazum sa Kinom se napada danas isto kao što se napada inicijativa „Otvoreni Balkan“, samo zato što se neko ranije nije setio toga ili nije želeo da razvija nešto tog tipa.

Imamo situaciju da su ljudi u našoj zemlji koji žele da se vrate na vlast protiv svega. Ja sam zaista ovih dana pokušavao da nađem šta to nije dobro u ovim sporazumima i pokušavao sam da nađem da li je nekada ranije rađeno nešto sličnog tipa. Nisam uspeo da nađem. Zaista nisam.

Opet se postavlja drugo pitanje - da li lični interes pojedinaca mora biti iznad interesa i države i građana Srbije? Nažalost takav primer smo imali do 2012. godine. Nažalost oni ljudi koji su tada predstavljali režim Demokratske stranke koji je tada bio na vlasti su sve podredili svom ličnom interesu i ličnom bogaćenju, pa za ovakve sporazume ili ovakve dogovore i unapređenje života u našoj zemlji nije bilo prostora.

Ne mogu da shvatim ozbiljno da nekome smeta Kina ili kineske investicije, ili da preti da će te ugovore poništiti samo kada dođe na vlast. Takve opasne izjave dolaze od Dragana Đilasa, čoveka koji, ne samo da je upropastio Beograd, već je upropastio i Srbiju. Jer, kada je bio u prilici da bilo šta uradi dobro za našu zemlju i za građane Srbije nije ništa uradio, a danas ovakvim izjavama ne samo da šteti ugled Srbije, već i šalje opasnu poruku ljudima koji su zainteresovani da investiraju u našu zemlju i da budu partneri našoj zemlji.

Neverovatno mi je da u svim tim svojim planovima idu toliko daleko, pa već sada razmišljaju kako će i koji ugovor koji je potpisala Vlada Srbije poništiti i kako će sprečiti da se razvija infrastruktura u našoj zemlji.

Mislim da svako ko voli Srbiju nikada ne bi pomislio da ruši i mostove, da prestane sa izgradnjom puteva, da prestane sa izgradnjom i bolnica i domova zdravlja, ali negde sve glasnije čujemo da su to poruke jednog dela opozicije.

Pritisak koji se dešava i kome je najizloženiji predsednik Aleksandar Vučić se pojačava iz dana u dan. Mislim da kako se budu izbori približavali taj pritisak će biti sve veći.

Ovde je ministar Vulin tokom izlaganja jednog narodnog poslanika na samom početku današnjeg dana bio optužen za najskandaloznije stvari, a sve ide po jednoj istoj mantri i po jednom istom šablonu. Naime, ovde je Aleksandar Vulin prozvan da je policija čuvala mural Ratka Mladića i da se on, pazite sad, samim tim zalaže za fašizam i da je u našoj zemlji fašizam u narastajućem talasu.

To su skandalozne stvari i žao mi je što taj narodni poslanik nije više u sali, što je, kao po starom dobrom običaju na koji nas je sve ovde navikao, nakon svog izlaganja i prisustva od 10 minuta u sali, izrečenog šta je imao, a što mu je neko pre toga napisao, izašao iz sale i tako ostao uskraćen da od svih nas čuje istinu i da čuje argumente koji govore u prilog tome da sve to što on ovde izgovori je unapred dogovoreno i dirigovano od strane ovog dela opozicije Dragana Đilasa koji ga već mesecima unazad veličaju i prave heroje od njega.

Ista je mantra koja se pojavljuje, iste reči se izgovaraju i iste poruke se šalju na medijima koje direktno kontroliše Dragan Đilas, sa skupova koji se održavaju ispred tog murala, ali evo i sada iz plenuma od strane poslanika Enisa Imamovića, koji je ovde izgovorio stvari koje su uvredile svakog građanina Srbije.

Pričati o fašizmu u tom kontekstu u zemlji koja je toliko žrtava dala u borbi protiv fašizma je skandalozno. Pričati na taj način o fašizmu, o zemlji koja je bila žrtva sa svih strana tokom Drugog svetskog rata, nad kojom je izvršen genocid u logorima poput Jasenovca, pričati o fašizmu i pozivati se na fašizam u zemlji koja je svaki put bila na strani pravde, na strani pobednika i koja nikad nikog nije napala, već se samo branila, vrhunac je bezobrazluka, da ne upotrebim neki teži termin.

Vrhunac licemerja je da taj isti čovek kada govori o fašizmu u Novom Pazaru svakodnevno može da vidi tablu Aćif Efendiji, koji je 1941. godine dočekao snage okupatora sa kojima je sarađivao, sa kojima je koordinisao i bio odgovoran za stradanje preko 7.000 Srba, koji je pravio i svoju vojsku i svoju policiju, a sve sa ciljem da tada već stvaraju „Veliku Albaniju“. Nije mi jasno da nije našao za shodno jednim slovom da kaže nešto o tom fašizmu i iz tog ugla sagleda neke stvari. Ta tabla njemu ne smeta?

A kada pričamo o licemerju i dvostrukim aršinima, ja sam i prošle nedelje govorio o tome, mi smo došli u situaciju da u našu zemlju dolaze nevladine organizacije iz regiona, da oni učestvuju u krečenju ovog murala, da se oni takmiče ko će to bolje, brže, efikasnije učiniti, ali nismo čuli nijednom, ni jednim jedinim slovom da su rekli nešto na temu ranjenog Srbina na Kosovu i Metohiji gospodina Sofronijevića, kada je u jednom terorističkom aktu mogao da izgubi život. Niko od tih nevladinih organizacija nije se ni jednim jedinim slovom oglasio. Tada gospodinu Imamoviću to nije bila tema ovde u Skupštini.

Interesantno je takođe, da li je to vrhunac bezobrazluka, drskosti ili nečeg trećeg, da nijedna nevladina organizacija, kako u Srbiji, tako i u regionu, koja je dolazila i učestvovala u ovim protestima, nije osudila i grafite ili pozvala da se prekreče grafiti u Hrvatskoj gde se veliča Slobodan Praljak. Takvih grafita imate desetine. On je odgovoran za stradanje Muslimana devedesetih godina.

Ovakvih grafita imate desetine. Ne sećam se da je gospodin Imamović tada rekao nešto i pozvao, evo, sada ima priliku da se ovakvi grafiti u Hrvatskoj prekreče.

Ono što je najveći paradoks u svemu ovome o čemu ja pričam danas govori i sledeći primer. Čini mi se da je sada za vikend, nemojte me tačno držati za reč da li je subota ili nedelja bila u pitanju, jedan drugi mural u Mostaru napravio problem. Navijački sukobi tamo između Veleža i Zrinjskog nije nešto što nije očekivano u tom gradu i što se dešava prvi put, ali došlo je do sukoba oko nekakvog grafita navijačkih grupa, ali nije ni to najinteresantnije. Interesantno je mesto gde se sukob odigrao. Odigrao se na raskrsnici ulica Karadinala Alojzija Stepinca i Mila Budaka.

Dakle, u Mostaru imate ulice Alojzije Stepinca i Mila Budaka. Sada ja pitam da li će neko nekada slučajno od svih ovih nevladinih organizacija postaviti pitanje zašto se ustaškim krvnicima i zločincima dodeljuju ulice i ponosno nose taj naziv i ne smetaju im murali ljudi koji su ubijali i Srbe i muslimane, dok im je jedini problem danas ovde mural Ratka Mladića?

Tu dolazimo do onoga o čemu sam ja pričao i prošle nedelje, da u koordinaciji sa strankama koje su danas opozicija u Srbiji, svi zajedno žele da izvrše pritisak na predsednika Aleksandra Vučića i da na taj način se oslabi njegova pozicija i pozicija Srpske napredne stranke pred izbore u aprilu mesecu.

Šta je najbolji dokaz tome? Pre nekoliko meseci ja sam u ovom parlamentu i pričao o tome. Marinika Tepić, funkcioner Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, je 2016. godine bila potpisnik jednog dopisa koji je upućen predsedniku Narodne skupštine, kojim se traži da se, na osnovu člana 107. Ustava Republike Srbije, član 40. stav 1. podtačka Zakon o Narodnoj skupštini i člana 190. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, podnose Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, sa predlogom da se donose po hitnom postupku.

Pored potpisnika koji su ovde navedeni, ja sam podvukao dva imena. Jedno je ime Marinike Tepić, a drugo ime je Enis Imamović, upravo čovek koji je danas diskutovao i optužio i ministra Vulina i predsednika Aleksandra Vučića i sve nas, ali i građane Srbije i samu Srbiju da mi podržavamo i da kod nas narasta fašizam. E ovo je skandal nad skandalima, ali ovo je dokaz nad dokazima da sve ovo što se dešava nije slučajno i da se ne radi ovde ni o kakvom muralu Ratka Mladića, već da iza ovoga stoji nešto mnogo veće i mnogo više i skandalozno je što poslednjih dana u satanizaciji policije koja je samo čuvala javni red i mir, učestvuju ljudi kako iz Srbije, tako i iz okruženja i koji na najgori mogući način vređaju i nipodištavaju ljude koji su samo radili svoj posao.

O ovim stvarima moramo da pričamo. Ja nisam nameravao da moje izlaganje danas ode u ovom smeru, ali kada sam čuo reči koje su izgovorene jutros, apsolutno sam morao svoj govor da prilagodim gorućoj temi, jer očigledno ovo nije poslednji put da se ovako nešto dešava.

Postavlja se pitanje svima nama ovde, ali pre svega građanima Srbije, šta možemo da očekujemo u narednom periodu i koje su to sve vrste pritisaka kojima ćemo biti izloženi kao zemlja na ovako skandalozan način?

Srbija nije zaslužila da je bilo ko na ovaj način nipodaštava ili pokuša da je omalovaži, ali sigurno da je vređa. Jer, kao što je i gospodin Starčević rekao, ja imam mnogo prijatelja Bošnjaka i niko se od njih ne oseća ugrožena ovde. Ali, ovo što rade i Imamović i Đilas pokazuje da mržnja prema Aleksandru Vučiću, SNS i ovoj odgovornoj politici koju sprovodi Vlada Srbije nema granice i da zarad ličnog interesa i povratka na vlast pojedinaca neće prezati ni od čega.

Poštovani ministre, ja sam uveren da u narednom periodu će biti još ovako dobrih sporazuma i da će svi oni biti u interesu građana Srbije, da će biti u interesu naše zemlje. Ali, poštovani ministre, i sa time ću završiti, pored svega ovoga, morate nastojati da na ovakve provokacije niko, ni od policajaca, niko od ljudi koji danas vode Srbiju, nikada ne nasedne, jer ne samo da branimo i živote i imovinu građana Srbije i vi kao policija, već branimo Srbiju i branimo budućnost naše zemlje.

Uveren sam da će i naredni predlozi zakona koje budete donosili ovde pred nas biti dobri, kao što sam i istakao, ali uveren sam da, sledeći odgovornu politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sačuvaćemo našu Srbiju o obezbediti još bolje uslove za život naše dece i svih onih generacija koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija!

Zahvaljujem gospodinu Mirkoviću.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Reći za Srbiju da je fašistička zemlja ili da u njoj ima fašizma koji je podržan od strane vlasti nije uvreda samo za Srbiju, nije uvreda samo za vlast, nije uvreda čak ni za ovu generaciju građana Srbije, to je uvreda za stotine hiljada ubijenih srpskih antifašista koji su se borili protiv nacizma i fašizma.
Srpski antifašisti su svesno žrtvovali svoje živote znajući protiv čega se bore. Oni su znali sa kakvim zlom se suprotstavljaju i sa kakvim zlom se bore. Za razliku od većine evropskih naroda, srpski narod nikada nije prihvatio fašizam kao sopstvenu ideologiju, kao način života, kao društveno uređenje. Srpski narod se svesno suprotstavio fašizmu i bio je svesno spreman da plati cenu.
Istoričari danas raspravljaju da li je 27. marta bio ispravan ili nije, u političkom smislu, da li je bio produkt obaveštajnih službi ili ne, ali se oko jednog svi slažu - svi Srbi su mislili da se fašizmu mora dati otpor i svi do jednog su bili uz otpor Trojnom paktu. Reći to narodu koji je toliko krvario, govori da o tom narodu mislite loše. To nije politika.
Ovo nije političko nadgornjavanje u kome tražite prostor da uzmete neki politički poen, što je legitimna stvar, ovo je uvreda za svakog Srbija gde god on da živi. U Srbiji nije bilo fašizma ni 1941. godine. Oni koji su bili na strani fašizma, prvo se sa njima obračunao srpski narod. Strašna uvreda. Grozna uvreda.
Uopšte neću da pokušavam da pravim sad paralele šta se dešava u Hrvatskoj, BiH ili nekim drugim zemljama. Uopšte nije važno. Ne zanima me šta se dešava kod njih. Zanima me samo da u srpskom narodu i državi Srbiji ne može da se govori o fašizmu.
Nadam se da će poslanik imati hrabrosti da se izvini, kao što je imao hrabrosti da kaže tako strašnu laž. I znam da to što govori ne misli ni jedan jedini Bošnjak u Srbiji. Ni jedan jedini Bošnjak u Srbiji ne misli da je ovo fašistička zemlja, ne misli da je na bilo koji način diskriminisan i ne misli na bilo koji način da u ovoj zemlji fašizma ikada može biti.
Molim vas, ovo govorim mojim sugrađanima bošnjačke nacionalnosti, niko o vama nikada neće suditi na osnovu izjava mržnje i laži koje smo danas čuli, nikada. I nemoj da mislite da treba nekom da se izvinjavate za to. Ništa vi niste odgovorni za ovu budalaštinu i uvredu koja je ovde izrečena. Ništa. Ni jedan Bošnjak nije odgovoran za ovu glupost koja je rečena državi Srbiji, ni jedan. I molim vas, nemojte da se osećate loše zbog toga, nemoj da vas neko pita nešto za to. Vi nemate nikakvu odgovornost za ovakvu glupost i ovakvu laž, baš nikakvu.
Ja znam da svaki Bošnjak misli sve najbolje o svojoj zemlji i sigurno ne misli tako o fašizmu, da ovde postoji fašizam ili bilo šta slično. To je uvreda i za mrtve i za žive i za one koji će tek da žive. Mi postojimo na boljoj strani sveta zato što su naši preci svesno žrtvovali sopstvene živote u borbi protiv fašizma.
Nadam se da ovaj visoki dom koji je svašta čuo neće više nikad čuti takvu glupost. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Vulinu.
Sledeći je narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, bojim se ministre da ćemo još mnogo gluposti čuti od strane te nazovi ideologije ili minorne šačice političara koji imaju samo jedan cilj, a to je da destabilizuju Srbiju. Oni se ovako pojave na početku skupštinskog zasedanja, saopšte nekoliko političkih floskula, izađu i njihov cilj je da se o njima priča, da se o njima govori.

Ali, nemojte da se zavaravamo. Sve ovo je jedan deo osmišljene strategije koja je upravo usmerena ka Srbiji, ka destabilizaciji Srbije i ka predsedniku Srbije. Jedan deo te strategije vezan je za međunarodnu zajednicu, za pritisak koji treba izvršiti na pet država koje nisu prihvatile i koje nisu priznale jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova.

Što se tiče drugog dela, svedoci smo, Bajden formira svoj tim koji treba da se bavi Zapadnim Balkanom. I kada jedan od nazovite opozicionara kaže – pa ne odlučuje EU samo šta će se dešavati u Briselu, već i SAD, onda brže-bolje oni koji misle da će naći podršku u SAD otrče u SAD, jer novac njima ništa ne znači, iznađu lobiste i pokušaju, ne pokušaju, nego ponovo loše govore o svojoj državi. To je jedan vid pritiska.

Drugi vid pritiska je pokušaj kriminalizacije predsednika države i predsednikove porodice.

Treći vid pritiska, tačno je, Srbija je simbol novih vrednosti danas u regionu i Srbija se ne meša u unutrašnja pitanja drugih država, ali druge države u regionu nemaju takav stav i one se itekako mešaju u unutrašnja pitanja Srbije.

Četvrta vrsta pritiska, pa uvek ćete naći nekog poput ovog poslanika, uvek ćete naći neku Mariniku, uvek ćete naći nekog Đilasa koji će loše govoriti o Srbiji, jer oni polaze od teze – što gore po Srbiju, to bolje po nas.

Jedino što možemo da vidimo jeste da menjaju sve više političkih stranaka i sve više skupljih automobila, a koju god političku stranku da promene, ona nestaje sa političke scene Srbije, a vrednost automobila sve više raste. Pa, odakle novac? Odakle novac da se plaćaju lobisti u SAD? Čiji je to novac? Kako je taj novac zarađen?

Šta sam imao da kažem kolegi, rekao sam, mada je izašao, jer on ima taj manir da prospe političke pamflete i parole i da izađe.

Mural je samo povod. Mural je povod da pokuša da se pridobiju nekakvi politički poeni, da se podeli društvo i da se osudi Srbija kako brani, navodno, ratne zločince. Njegov cilj je jasan i nije prvi put da se podnosi ovakva rezolucija, kolega.

Marinika Tepić je u prethodnom sazivu mnogo puta govorila o rezoluciji u kojoj Srbija treba da bude genocidna država, da se definiše kao genocidna država, a Srbi kao genocidan narod. Najbolji odgovor na to kako se Bošnjaci osećaju u Srbiji je upravo dao maločas kolega. To je dovoljna satisfakcija i dovoljna potvrda za sve.

Nemojte da se zavaravamo, ja sam govorio na početku sednice, nije mural kao mural bitan, bitno je da se ta priča raširi na evropske parlamentarce i o tome sam govorio na početku sednice, koji su brže bolje napravili nekakvo saopštenje. Među njima i jedan koji je bio ministar spoljnih poslova Hrvatske, pomenuo sam ga. Desetine ulica u Hrvatskoj nosi nazive onih koji su počinili najstrašnije ratne zločine, najstrašnije ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. O tome se nije setio da govori. O tome se nije setila da govori ni ova Viola fon Kramon koja, kao što sam rekao, više turistički posećuje, ovako nezvanično, Srbiju nego što se bavi svojim poslom, a inače je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo i Metohiju. Bar su mogli da pošalju nekoga ko zna gde je Kosovo i Metohija, ali dobro. Ono što je važno jeste da na to treba da stavimo tačku i da ne pridajemo previše važnosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, ja sam to rekao i na samom početku današnjeg zasedanja, je samo radilo svoj posao, jer posao Ministarstva unutrašnjih poslova je da sačuva javni red i mir, a pokušaj onih koji su prekrečili mural je bio da izazovu sukobe i da da izazove podele. Da nije bilo Ministarstva unutrašnjih poslova tih sukoba bi sigurno bilo.

Kolega, kad već pominjete ovu Mariniku Tepić, ja sam rekao na početku današnjeg zasedanja, sramnu peticiju koja je pokrenuta, i ko je pokrenuo tu peticiju u Srbiji. Zamislite, peticiju u Srbiji pokreće Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine, a među potpisnicima su, kao i uvek – Čanak, Latinika Perović, Basara, Olenik, Sonja Biserko, Balša Božović, Jerkova i Kostreš. Sramno na koji način govore o Srbiji, kako Srbija veliča ratne zločince, kako Srbija ne poštuje žrtve i kako su Srbi genocidan narod. Uz sve to, traže da se odmah procesuiraju sva optužena lica za ratne zločine, traže smenu tužiteljke za ratne zločine, smenu ministarke pravde itd.

Da ne gubim vreme, da bih mogao da se vratim na sporazume i na ono što jeste tema današnjeg zasedanja, ali vrlo je interesantno, onaj ko je potpisao i pokrenuo peticiju je tužilac za ratne zločine. Bivši tužioče za ratne zločine, šta si uradio povodom „žute kuće“? Zašto „žuta kuća“ nikada nije bila deo optužnice pred Haškim tribunalom? Da li je ona postojala ili nije postojala, osim što si blagonaklono gledao na sve ili si danas rešio, kao i brojni predstavnici nekakvih nezavisnih regulatornih tela da se bave politikom i politizacijom?

Da se vratim na temu, kao što sam rekao. Dakle, dva sporazuma – Sporazum o zaštiti od katastrofa na zapadnom Balkanu, potpisan u Skoplju 29. jula 2021. godine kao trilateralni sporazum između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kao deo regionalne inicijative „Otvoreni Balkan“, a drugi je bilateralni Sporazum između Republike Srbije i Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju o zameni vozačkih dozvola. Oba sporazuma su od izuzetnog značaja.

Kada je u pitanju prvi sporazum, koji su u Skoplju potpisali predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji predsednik Vlade Republike Severne Makedonije Zoran Zaev i predsednik Vlade Republike Albanije Edi Rama, veoma je važno naglasiti da će u narednom periodu saradnja u oblasti zaštite i sprečavanja katastrofa, ne samo u regionu, već i na globalnom nivou biti jedan od temelja, tačaka međunarodne saradnje. Zašto? Zato što globalne klimatske promene o kojima je do pre tri dana bilo reči o svetskom samitu o klimatskim promenama u Glazgovu izazivaju sve brutalnije posledice, kao što su poplave, požari, zemljotresi, zagađenje vazduha, vode, zemljišta, što će nužno morati da spaja sve odbrambene potencijale, ne samo na nivou svake države ponaosob, već iziskuju i dobro organizovanu regionalnu saradnju za dejstva u slučaju ovakvih vanrednih situacija. Prirodno je da se susedne zemlje oslanjaju jedna na drugu. To je potpuno logično i da objedinjuju resurse, tehnologije i znanja kako bi se najefikasnije oduprli posledicama različitih prirodnih, hemijskih ili bilo kojih drugih katastrofa velikih razmera.

Ovaj sporazum posmatram kao na vreme prepoznat oblik regionalne saradnje u tom kontekstu od koje svi mogu imati koristi, pre svega građani naše tri zemlje i naše tri države. Koliko je brza i pravovremena reakcija na prirodne katastrofe dragocena i neophodna, mi u Srbiji smo se uverili 20147. godine kada je u Obrenovcu, ali i druge delove Srbije zadesila nezapamćena poplava sa ljudskim i ogromnim materijalnim žrtvama. Takvi katastrofalni poplavni talasi se dešavaju svuda u svetu, a prethodnih dana obilne poplave su, nažalost, zahvatile Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo i, naravno, pohvalno je to, gospodine ministre, što ste posetili i Lučane i što ste sagledali direktno situaciju na terenu, kako pomoći naših građanima.

U kontekstu potpisivanja ovog izuzetno značajnog sporazuma, podsetio bih da je inicijativa predsednika Vučića i Srbije za čvršće povezivanje i saradnju zemalja zapadnog Balkana, koja je započeta pod nazivom „Mini šengen“, a ovog leta je preimenovana u inicijativu „Otvoreni Balkan“, izuzetno značajna za svakovrsnu saradnju i jačanju pozicije regiona na evropskom i na svetskom putu.

Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola između Vlade Republike Srbije i Narodne Republike Kine, naravno da će u danu za glasanje SPS dati punu podršku ovom sporazumu.

U tom kontekstu bih želeo nešto više da kažem o bilateralnim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom, kao i o ulozi i značaju Narodne Republike Kine za našu ekonomiju. Ne treba zanemariti: ukupne investicije u ovom trenutku u Srbiji Narodne Republike Kine su osam milijardi evra, ali mi govorimo samo o započetim investicijama. Šta je sa sporazumima koji se pripremaju, koji su potpisani, ugovorima koji su potpisani? Dakle, oni su daleko veći. Za pet godina je trgovinska razmena sa Narodnom Republikom Kinom porasla tri puta, i to sasvim dovoljno govori o dobrim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom.

Naše države vezuje i tradicionalno prijateljstvo, uzajamno poverenje, međusobna podrška po važnim pitanjima, a jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije jeste dalje produbljivanje sveobuhvatnog strateškog partnerstva i saradnja na svim poljima koja je intenzivirana u poslednjih pet godina sa ovom nama prijateljskom državom.

Ranije uspostavljeni odnosi strateškog partnerstva između Republike Srbije i Narodne Republike Kine dodatno su produbljeni 2013. godine tokom vlade tadašnjeg predsednika, sada Narodne skupštine, Ivice Dačića, a na najviši nivo sveobuhvatno strateško partnerstvo podignuti su 2016. godine, tokom vlade Aleksandra Vučića, kada je Srbiju posetio predsednik Narodne Republike Kine, Si Đinping. Ta poseta ocenjena je kao istorijska, a to je ujedno i bila prva poseta na najvišem nivou nakon tri decenije, čime su odnosi naše dve zemlje podignuti na nivo sveobuhvatnog strateškog partnerstva.

Kineska strana posebno ceni posetu u vreme početka pandemije Kovid-19, tadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji je bio jedini strani diplomata koji je u sred pandemije obišao Narodnu Republiku Kinu.

Naši odnosi su razvijeni na različitim nivoima vlasti, a njihovo unapređenje rezultiralo je i potpisivanje Protokola o uspostavljanju Komisije za saradnju Narodne skupštine Republike Srbije i Svekineskog narodnog kongresa, čime je formirano zajedničko parlamentarno telo u cilju novog većeg stepena saradnje. Parlamentarna diplomatija i parlamentarna saradnja naše dve zemlje unapređena je i aktivnostima Poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom, koja je među najbrojnijima u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Republika Srbija pridaje ogroman značaj inicijativi predsednika Si Đinpinga, „Pojas i put“, kao razvojne strategije Narodne Republike Kine u okviru koje je predviđena čvršća saradnja Narodne Republike Kine sa Evroazijom. U tom kontekstu, Srbija je pokazala veliku zainteresovanost za različite oblike ekonomske saradnje sa Kinom i mnogi zajednički projekti su u toku, pored zajedničke izgradnje različitih infrastrukturnih projekata izgradnje železnice, izgradnja auto-puteva.

Inicijativa „Pojas i put“ obuhvata i projekte u oblati energetike, izgradnju informacionih i telekomunikacionih objekata, mrežu slobodne trgovine, olakšanje međusobne trgovine, investiranje, finansijske saradnje, finansijske saradnje, saradnje u zaštiti životne sredine i brojne druge.

Upravo trilateralni projekat modernizacije i rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, jedan je od najvažnijih projekata Inicijative 17+1, jer je to prvi prekogranični projekat koji zajednički realizuje Srbija, Kina i Mađarska, u okviru saradnje Kine i zemalja centralne Istočne Evrope, koji je od ogromnog značaja za Srbiju, ali i za zemlje čitavog regiona.

Pored projekta modernizacije pruge Beograd – Budimpešta, ostali dosadašnji projekti koji su od izuzetnog značaja za saradnju dve države i predstavljaju uspešan primer saradnje jeste izgradnja mosta „Mihajlo Pupin“, izgradnja deonice puta „Miloš Veliki“, zatim tu je Železara Smederevo, rekonstrukcija termoelektrane Kostolac, izgradnja fabrike guma u Zrenjaninu, kao i kineske fabrike u Kragujevcu za proizvodnju komponenti za unutrašnjost automobila fabrike automobilskih delova u Loznici, a započeta je izgradnja i Naučno-tehnološkog parka u Borči i mnogo toga još.

Kineska kompanija „Ziđin“ postala je strateški partner RTB Bor, a pre kratkog vremena je otvorila i novi rudnik Čukaru Peki kod Bora.

Možemo stoga za našu dugogodišnju saradnju sa Republikom Kinom reći da je prosperitetna u obostranom interesu naših naroda i nadamo se da će naš cenjeni, pouzdani poslovni partner Kina i kineske kompanije nastaviti sa investicijama u Srbiji.

Dakle, u Boru potpuno novi rudnik. Plata u Boru je bila 2018. godine 68.200 dinara. Danas je 98.000 dinara. Obećanje kineskih partnera je da će krajem godine biti i preko 100.000 dinara, što dovoljno govori o ekonomskoj saradnji NRK i Srbije.

Možemo s toga za našu dugogodišnju saradnju sa NRK reći da je prosperitetna u obostranom interesu naših naroda i nadamo se da će kao cenjeni i pouzdani poslovni partneri Kina i kineske kompanije nastaviti sa investicijama u Srbiji.

Da podsetim da u 2020. godini, recimo, samo obim razmene naše dve zemlje bio je impozantan i iznosio je čak 3,2 milijarde evra. To dovoljno svedoči o činjenici da je u pogledu ekonomske saradnje Kina najvažniji partner Srbije. Pre svega, u pitanju su infrastrukturne investicije.

Posebno i uvek treba istaći podršku i pomoć Kine u borbi protiv Kovida 19, što je po ko zna koji put potvrdilo da u Kini imamo iskrenog, da imamo tradicionalnog prijatelja. Doprinos Kine Republici Srbiji u borbi protiv korone je od nemerljivog značaja. Kina je pomogla Srbiji da na vreme dobije ogromnu količinu medicinske opreme, respiratore. Kineski lekari su došli kod nas i ne samo to, dobili smo ogroman broj vakcina iz Kine.

Takođe, tu je i izgradnja fabrike za proizvodnju vakcine „Sinofarm“, zajedno sa našim prijateljima iz Kine i UAE. Kapacitet će biti dva miliona, što znači da ćemo moći da pomognemo i državama u regionu, jer Srbija je, kao što sam rekao, mnogo puta do sada simbol novih vrednosti i spremna da pruži ruku svima.

Podsetio bih, to prijateljstvo je višedecenijsko, tradicionalno iako su naše dve zemlje udaljene. Podsetio bih ovom prilikom na jedan često zaboravljen detalj našeg prijateljstva, gospodine ministre, a vi ćete se setiti, a to je „Valter“. Naš pokojni filmski velikan Bata Živojinović i njegov film „Valter brani Sarajevo“, koji je najgledaniji strani film u Kini već decenijama, koliko mi je poznato, Poslanička grupa prijateljstva sa Republikom Kinom ima inicijativu da se u okviru novog Kineskog kulturnog centra u Beogradu formira posebna filmska soba koja će biti posvećena pokojnom Velimiru Bati Živojinoviću.

Sve ovo nosi ključnu poruku da ništa nije daleko, pa ni Kina. Vezuje nas sve jače prijateljstvo, ali i obostrani ekonomski interes i prosperitet naših država i naša dva naroda. Zahvaljujem.