Zahvaljujem.
Sledeća je koleginica Jasmina Karanac.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Vulin, koleginice i kolege, u tradiciji naroda sa ovih prostora je da priteknu jedni drugima u pomoć kada je to potrebno, naročito u velikim nevoljama i teškim situacijama. To je deo našeg nasleđa, naše kulture, odlika nesebičnosti, solidarnosti, empatije, svega onoga ljudskog što je utkano u nama.

Mi smo nebrojeno puta u našoj daljoj i bližoj prošlosti svedočili koliko je pomoć u katastrofama bila ona u ljudstvu, opremi, znanju, značajna i presudna kada oni koji su pogođeni katastrofom nisu u mogućnosti sami i sopstvenim sredstvima da se suprotstave nepogodi koja ih je zadesila.

Katastrofe izazvane brojnim prirodnim pojavama, odnosno opasnostima tehnološkim, zatim ratnim, bezbednosnim rizicima i pretnjama su stalno prisutna realnost za ljudska društva širom sveta i zato zemlje treba institucionalno, odnosno kroz zakone i sporazume da urede okvir, odnosno uslove za pružanje pomoći u takvim situacijama.

Ovaj Sporazum koji je pred nama, odnosno Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu je deo inicijative Mali Šengen, sada „Otvoreni Balkan“, zaključen sa namerom da se unesu pozitivne promene u celom regionu, da se podstakne privredna saradnja, olakša trgovina, kretanje ljudi, roba i usluga i da za svaki drugi način učini lakši život građanima i da približi naše narode.

Svesni izazova sa kojima se suočava savremeno čovečanstvo, a posebno porasta prirodnih katastrofa uzrokovanih klimatskim promenama, kao što su poplave, požari, ekstremne temperature, potpisnici ovog Sporazuma predsednik Srbije i premijeri Severne Makedonije i Albanije su još jedan iskorak napravili u odnosima tri zemlje, a naši parlamenti stavljajući u zakonski okvir sve uslove i načine pružanja pomoći predviđene ovim Sporazumom.

Meni je žao i nadam se da će se to promeniti i da će Crna Gora i Bosna i Hercegovina shvatiti prednosti ovakve saradnje i pridružiti se ovom Sporazumu, jer katastrofe ne znaju za granice, a niko nije bezbedan dok svi nismo bezbedni.

Setimo se samo poplava 2014. godine koje su pokazale koliko je društvo ranjivo i bespomoćno pred prirodom i koliko je pomoć koja je tada odigrala značajnu ulogu u spasavanju ljudskih života i materijalnih dobara bila dragocena.

Prirodne katastrofe koje su se gotovo svake godine dešavale, ne samo u Srbiji, nego i u regionu i čitavom svetu, podsetimo se zemljotresa u Petrilji prošle godine, zatim u Albaniji 2019. godine, ekstremno visokih temperatura i suša tokom ove godine, i da ne nabrajam, upozoravaju da je neophodno da se svi bolje organizujemo u budućnosti.

Tim pre, ovaj Predlog zakona je od velikog značaja, jer predviđa način, odnosno okvir za dobrovoljno pružanje pomoći i saradnje u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu, a naročito u planiranju i sprovođenju mera za zaštitu od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, opasnosti izazvane radijacijom.

Takođe, Predlog zakona predviđa i pomoć u slučaju pandemijskih katastrofa. Mi smo tokom ove pandemije videli, s jedne strane sve slabosti i sebičnost savremenog sveta, a naročito najrazvijenijih zemalja kada se vodila bitka za nabavku respiratora, zaštitne opreme, sredstava za dezinfekciju, vakcina u borbi protiv virusa Kovid19, a s druge strane videli smo i solidarnost pojedinih zemalja koje su nesebično pružale pomoć drugima u borbi protiv ovog virusa, među kojima je i Srbija, koja je neretko bila i kritikovana potpuno neosnovano.

Zato je bilo nužno donošenje ovog Zakona, da bi zemlje potpisnice poštujući njegove odredbe, kao i potpisane međunarodne sporazume međusobno nesmetano sarađivale u cilju sprečavanja, odnosno ublažavanja posledica katastrofa.

Kada govorimo o prirodnim katastrofama, one su i podsetnik da je neophodno da promenimo svest i stav ljudi prema životnoj sredini, jer samo tokom zadnje decenije posebno se vidi porast katastrofa uzrokovanih klimatskim promenama u kojima je stradalo na hiljade ljudi, a milioni su pogođeni zdravstveno, stambeno, glađu.

Ovde želim da istaknem da je zato važno u situacijama katastrofa, kada ljudski životi bivaju suštinski izmenjeni zbog gubitka najbližih, gubitka osećaja sigurnosti i nade, o čemu svedočimo i tokom ove pandemije, obratiti posebnu pažnju i na pružanje psiho-socijalne pomoći podrške. Ta vrsta pomoći je neophodna radi olakšavanja oporavka pojedinaca porodica i čitave zajednice i mislim da ona treba da postane sastavni deo borbe u prevazilaženju posledica katastrofa.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije će podržati ovaj i predlog o priznavanju vozačkih dozvola između Republike Srbije i Narodne Republike Kine, budući da veliki broj kineskih državljana radi u Srbiji. Nemali broj naših državljana živi u Kini i, naravno, ove dozvole treba priznati uz svo poštovanje pravila i standarda zemlje domaćina.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sledeći govornik je potpredsednik Narodne skupštine Marija Jevđić.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Poštovani ministre sa saradnikom, danas imamo priliku da raspravljamo o sporazumima koji se tiču narodne saradnje u oblasti zaštite od prirodnih katastrofa, ali, nažalost, mogli smo videti da je ova tema od strane pojedinih poslanika, zloupotrebljena, pa smo mogli ovde čuti da je Srbija genocidna država, do morbidnih izjava šta će biti sa Srbijom ako slučajno predsednik Srbije Aleksandar Vučić umre.

Zgrožena sam sa oba govora, zgrožena sam sa zloupotrebom ovog visokog doma i trudiću se da se u svom izlaganju pridržavam dnevnog reda.

Što se tiče današnje teme, koliko puta smo čuli rečenicu da katastrofe ne poznaju granice? Čini se u poslednje vreme, a pogotovo u vreme pandemije, kao i klimatskih promena koje se dešavaju prečesto. Ipak, pripremljenost zajednice upravo leži u potrebi da se rizici od katastrofa spoznaju na najbolji mogući način.

Prirodne katastrofe koje se svakodnevno dešavaju, a ne smemo zaboraviti katastrofalne poplave koje su zadesile Srbiju 2014. godine, koje se dešavaju ne samo u Srbiji, nego i u regionu i u svetu, upozoravaju nas na neophodnost bolje organizacije svih nas. Tu, pre svega, mislim i na institucije, ali i na građane.

Takođe, one su i podsetnik da je neophodno da se promeni svest i stav ljudi prema životnoj sredini i prirodnim katastrofama. Ako dobro pripremimo stanovništvo u velikoj meri pomažemo i državnim institucijama, odnosno državi u situaciji nastupanja prirodnih katastrofa.

Podatak da ekstremne vremenske prilike postaju novo normalno stanje do kraja veka bilo bi to da bi prosečna temperatura na Balkanu bila povišena za čak četiri stepena ili više. To znači da ćemo u budućnosti imati sve češće suše, a samim tim i smanjenu poljoprivrednu proizvodnju, veliku oskudicu vode, a samim tim i manje hidroenergije i time se javlja opasnost da se potkopaju sva dostignuća viševekovnog razvoja.

Mislim da još uvek imamo vremena da se nešto učini i da svi učesnici društvenog života, ali i kreatori politike koja se odnosi na sprovođenje i preventive protiv klimatskih promena na zapadnom Balkanu, mogu dobro da pripreme Balkan za katastrofe koje se predviđaju u budućnosti.

Srbija je predvodnik aktivnosti na ovom planu i ona je prava u regiji donela Okvir za upravljanje rizika od katastrofa, čime je postala jedna od prvih zemalja u svetu koja je u potpunosti uskladila svoje zakonodavstvo sa Okvirom iz Senedaija.

Inače, Senedaj okvir za smanjenje rizika od katastrofa je međunarodni sporazum koji je potpisalo 180 zemalja članica UN i on trba da doprinese smanjenju borja ljudskih života, smanjenju ekonomskih gubitaka, zaštita životne sredine i prirodnih resursa.

Poslednji podaci Svetske meteorološke organizacije nisu ni malo ohrabrujući i njihov poslednji izveštaj Atlas je analizirao oko 11 hiljada prirodnih katastrofa koje su se dogodile između 1979. godine i 2019. godine, uključujući i velike katastrofe kao što je i suša u Etiopiji 1983. godine, koja je imala najfatalniji ishod, obzirom da je tada umrlo preko 300 hiljada ljudi.

Izveštaj ukazuje na trend ubrzanja, pri čemu je broj prirodnih katastrofa porastao gotovo pet puta u periodu od sedamdesetih godina, pa do poslednjih deset godina i jedina stvar u tom izveštaju koja je mene ohrabrila je to da, bez obzira što su opasne vremenske prilike sve češće, sa sobom nose sve veće troškove koji, na primer, su 2010. godine iznosile čak 1,16 biliona dolara. Broj ljudskih žrtava na godišnjem nivou je opao, pa tako sa 50.000 žrtava sedamdesetih godina je pao na ispod 16.000 poslednjih nekoliko godina. To nam govori da se isplatilo bolje planiranje i unapređenje sistema za rano upozorenje na opasnost.

Kao što sam rekla, Srbija jeste lider u preventivi protiv borbe prirodnih katastrofa i pre nekoliko meseci, zahvaljujući dobroj pripremljenosti Ministarstva unutrašnjih poslova i sektora za vanredne situacije, bili smo u mogućnosti da pomognemo i komšijama u Severnoj Makedoniji, ali i bratskoj Grčkoj, koje su se borile se nezapamćenim požarima.

Katastrofe ne poznaju ni nacionalnost i nacionalne granice, niti su one ograničena na neku državu i zbog toga Jedinstvena Srbija smatra da, usvajanjem ovakvog sporazuma, može doprineti prvenstveno spasavanju ljudskih života, ali i prirodnih resursa, a na kraju i smanjenju ekonomskih gubitaka.

Kao što sam i rekla na početku, dobra organizovanost, pripremljenost, edukacija pre svega lokalnih samouprava, a samim tim i građana, može doprineti da sporazum o kojem danas govorimo ima, mogu slobodno reći, sto posto implementaciju u realnom životu.

Upravo u toj nameri da se pripremi na najbolji mogući način i grad iz kojeg ja dolazim, Kraljevo, je nakon katastrofalnih poplava 2014. godine pokrenuo inicijativu o međuopštinskoj saradnji. Ta inicijativa ove godine je krunisana potpisivanjem Sporazuma o saradnji i opredeljenju 18 lokalnih samouprava u slivu Zapadne Morave da osnuju zajedničku službu za poslove smanjenja rizika od katastrofa i civilne zaštite.

Veliku podršku ovom poduhvatu, pored Ministarstva države uprave i lokalne samouprave, vašeg ministarstva i Sektora za vanredne situacije, Kancelarija za javna ulaganja, pružile su brojne domaće i međunarodne institucije i organizacije, poput stalne konferencije gradova i opština, Svetske banke itd.

Inače, podsećanja radi, 3. novembra 2010. godine, Kraljevo je pogodio razoran zemljotres. Imali smo 2012. godine katastrofalne snežne nanose. Poplave smo imali u više navrata 2014, 2016, 22017, 2018. i 2019. godine. Takođe, poslednje dve godine smo imali ogromne šumske požare koji su u jednom trenutku pretili da ugroze i manastir Studenicu, koji pripada UNESKO nasleđu i u Parizu je proglašena za baštinu od svetskog značaja.

Uticaj suše je možda najveći u ovom delu Srbije, ali i najteže se procenjuje jer ima dalekosežne posledice. Možemo sa sigurnošću reći da, kada pogledamo poslednjih deset godina, grad Kraljevo u odnosu na katastrofe koje su ga zadesile, izgubilo je možda tri ili čak četiri svoja budžeta i tu su najpogođeniji sektori poljoprivrede, infrastrukture i stanovanja.

Sve ove katastrofe su učinile to da grad Kraljevo uspostavi posebnu službu u okviru svoje gradske uprave, Odeljenje za poslove civilne zaštite i iskoristiću ovu priliku da pohvalim vaše ministarstvo, jer ste pre nekoliko dana, tačnije 5. novembra, na pet lokacija, uz učešće preko 8.000 pripadnika MUP-a i drugih službi održali najveću civilnu vežbu još od vremena stare Jugoslavije. U vežbi „Sistem 2021“ je učestvovalo 24 grada i 26 opština i Republika Srbija je organizacijom združene civilne zaštite, pod nazivom „Sistem 2021“, pokazala još jednom da, uprkos decenijama ne ulaganja u ovaj sistem ne zaostajemo za vodećim državama u svetu. Time smo pokazali da građani Srbije, odnosno Srbija može da bude sigurna, jer o njoj ima ko da brine i u trenucima ako dođe do najvećih katastrofa.

Uređenje normativa i jasno institucionalno postavljanje sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama Republiku Srbiju bez premca postavlja na mesto regionalnog lidera kada su ovi procesi u pitanju.

Ono što je možda najinteresantnije za današnju temu, kada sam već spomenula grad iz kojeg dolazim, Kraljevo, jeste učešće grada u globalnoj mreži otpornih gradova pod nazivom MCR 2030, a pod okriljem Fonda za smanjenje rizika od katastrofa UN. U okviru ove mreže gradova širom sveta, grad Kraljevo je prepoznat kao jedan od regionalnih lidera kada su u pitanju organizacioni sistemi civilne zaštite i uključivanje svih institucija organizacija i pojedinaca od značaja za proces smanjenja rizika od katastrofa.

Kroz ovu mrežu grad Kraljevo će pružiti drugim lokalnim samoupravama u svetu, ali i našim lokalnim samoupravama primere dobre prakse.

Treba da se napori lokalnih samouprava u jačanju otpornosti na buduće katastrofe preusmere na to da lokalna samouprava ne bude prepoznata samo kao mesto prvog reagovanja kada se desi katastrofa, već na prvom mestu kada je u pitanju ulaganje, odnosno smanjenje od rizika od nastanka budućih katastrofa.

Upravo je ovo prepoznala Vlada Republike Srbije, pa smo mogli pre nekoliko dana videti u Lučanima, gde je u gornjem delu sliva Zapadne Morave, koordinacijom državnih institucija, pre svega „Srbijavode“ i Sektora za vanredne situacije su otklonjeni privremeni objekti koji su mogli da predstavljaju potencijalnu pretnju u slučaju većih količina padavina i nivoa reka.

Na samom kraju svog izlaganja, uputila bih jedan predlog. Mi smo svesni da se tehnološka revolucija dešava upravo sada i dešavaće se i gde je opet Republika Srbija regionalni lider kada su u pitanju savremene tehnologije, ali pored postojećih rizika kao potencijalnih opasnosti u okviru normative koja to tretira predvide još dve opasnosti, a to je nestanak struje ili „blek aut“ i hakerski napadi. Smatram da ove opasnosti trebamo posebno tretirati, a sve u cilju bolje pripremljenosti države na buduće izazove.

Sigurna sam da vi, ministre, kroz vaše Odeljenje za visokotehnološki kriminal radite na prevenciji ovakvih slučajeva.

Zbog svega ovoga što sam danas navela, poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće predloženi sporazum. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pre nego što zatvorim ovaj prvi deo sednice, da saglasno članu 27. i članu 87. Poslovnika Narodne skupštine, vas obavestim da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Drugi deo sednice nastavljamo u 15.05 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na osnovu prijavljenih po listi reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre, sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, dragi građani Srbije, uprkos sve intenzivnijim pritiscima na Republiku Srbiju, koji dolaze iz regiona, ali i od nekih zapadnih zemalja, Srbija kao prava domaćinska zemlja u kojoj ima mesta za svakog dobronamernika i dalje otvara vrata svojim susedima, predlažući svestranu regionalnu saradnju na zapadnom Balkanu, a sa ključnim ciljem da se region bolje pozicionira i brže bude prihvaćen od evropskih zemalja, od EU.

Tu opredeljenost Srbije da se, osim sopstvenom razvoju, posveti i regionalnoj saradnji potvrđuje upravo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na zapadnom Balkanu koji je danas na dnevnom redu parlamenta. Ovaj sporazum je deo inicijative „Otvoreni Balkan“ koja je pokrenuta na predlog našeg predsednika Republike Aleksandra Vučića, a koja se najpre zvala „Mali Šengen“. Sporazum koji je pred nama potpisali su naš predsednik Republike i predsednici Vlada Severne Makedonije i Albanije.

Cilj „Otvorenog Balkana“ jeste stvaranje otvorene ekonomske zone između zemalja potpisnica, što treba da obezbedi nesmetanu trgovinu i ostale oblike privredne saradnje, slobodno kretanje radne snage, ali i da prenese poboljšanju međusobnih bilateralnih odnosa, a zajednički cilj treba da bude ukupno poboljšanje pozicije zapadnog Balkana na evropskoj mapi.

Ponuda za učešće u ovoj inicijativi bila je upućena i Crnoj Gori i Federaciji BiH, kao i privremenim institucijama Prištine, ali se oni nisu odazvali do sada. Njihov otpor prema inicijativi da naš region zajedno nastupa prema evropskom tržištu i da se brže ekonomski razvija nije racionalan, ali njihovo je pravo da ne učestvuju u zajedničkom pokušaju da se svi brže ekonomski razvijamo.

Ono što je danas notorna činjenica jeste da sada Evropa na ceo naš region gleda kao na najzaostaliji deo Evrope, a tako ne bi smelo da bude. Region zapadnog Balkana ima resurse, ali i geostratešku poziciju koja treba da nas učini ravnopravnim sagovornikom sa ostatkom Evrope. Međutim, da podsetim da nam je geostrateški položaj, nažalost, kroz istoriju često bio smetnja za napredak zato što smo večita meta različitih interesa koji se ovde prelamaju. Tako je kroz istoriju bilo, a nažalost tako je i danas.

Srbija najbolje zna cenu koju plaća upravo zbog političkih aspiracija različitih centara moći kojima je u interesu da Srbija, a time i Balkan ostanu trajno bure baruta, a koji će oni po potrebi paliti ili gasiti. To smo u 20. veku osetili uz ogromne žrtve, a naša još uvek sveža rana je 1999. godina kada nas je NATO bombardovao bez saglasnosti Saveta bezbednosti, misleći da će na taj način pomoći albanskim separatistima da nam otmu Kosovo i Metohiju. Tada je umesto svetske pravde ovim prostorom zavladala sila.

Zato što smo sve kao srpski narod preživeli, pogotovo na Kosovu i Metohiji, samo zato što nismo dali da nas rasparčaju i unište, sve što je naše danas zna ceo svet, pa i oni koji su bacali bombe na nas znaju da su to učinili protiv svakog zakona na ovom svetu.

Kosmetski Albanci i njihovi lideri koji novcem kupuju naklonost i savete nekih svetskih političara, ne bi li isposlovali priznanje svoje samoproglašene nezavisnosti, računaju na silu, jer znaju da prava nemaju. Svakodnevno vrše pritisak na srpski narod, a ovih dana je to bilo u svrhu izborne kampanje koja, nažalost, nije pomogla Kurtiju da pobedi. Naprotiv, poražen je žestoko i to treba da mu bude poruka, jer u oslepljenoj borbi za vlast i nepostojeću državu svi oni su zaboravili da na Kosmetu teško živi i albanski običan narod, potpuno zaboravljen.

Osmanijeva i Kurti uz pomoć svojih zapadnih sponzora svakodnevno, različitim sredstvima, prete Srbiji, usuđuju se da postavljaju ultimatume, ne poštuju međunarodna dokumenta, pre svega Rezoluciju 1244, ali ni Briselski, ni Vašingtonski sporazum, a stalno očekuju da Vašington i Brisel stanu na njihovu stranu. To bi bilo pogubno za svetsku politiku i međunarodno pravo, a posebno po UN i njihovu mirovnu misiju na Kosovu i Metohiji, a to je KFOR.

U tome da li zbog teritorijalnih aspiracija ili želja jedne nacionalne manjine da pravi paralelnu državu na teritoriji jedne suverene države, članice UN, treba da se poruši kompletna zgrada međunarodnog pravnog poretka, moraju danas da razmišljaju sve međunarodne institucije. Ostaje nam da verujemo da oni predstavnici država, članica UN koje i dalje podržavaju otvoreno ili tajno terorističko i separatističko delovanje Albanaca na Kosovu i Metohiji i daju legalitet ovakvim pokušajima secesije imaju u vidu i znaju da to nije pravo ni pravda. To je sila, to je presedan.

Kada je Srbija u pitanju, za svetske moćnike ne postoji zakon. U našem slučaju, u slučaju Kosova i Metohije, za njih ne postoji Rezolucija UN 1244. Zaboravili su je međunarodni čuvari mira na Kosova i Metohiji da su oni tu upravo došli na osnovu te Rezolucije, čijem kršenju svakodnevno svedočimo od prvog dana, a oni koji je krše nikada nisu kažnjeni za to. Naprotiv, toleriše se sve što Priština radi, a to je da se Srbiji preti i Srbija ucenjuje da prizna samoproglašenu tzv. državu Kosovo. Danas kada nam tuđi interesi ne daju mira, ne daju nam da budemo svoj na svome, pokušavaju da nam otmu naše, da umesto sebe nas proglašavaju zločincima, da nas nateraju da zaboravimo i „žutu kuću“ i prognane, ubijene, spaljene domove i crkve, oni očekuju da mi pokleknemo, ali nije danas Srbija moneta za potkusurivanje.

Na sreću, poslednjih 10-ak godina, spoljnopolitička pozicija Srbije se promenila. Srbija postaje ekonomski i politički snažnija, poštovanija u velikom delu svetu. Tako dobijamo priliku da govorimo o ataku na našu državu, o žrtvama i posledicama govorili smo u parlamentu mnogo puta o tome. Naše rukovodstvo je stalo iza odbrane naših nacionalnih i državnih interesa, stalo je i uz svoj srpski narod koji je ostao da živi na svojim ognjištima što je i pokazala zadnja pobeda na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji, a gde je Srpska lista odnela ubedljivu pobedu i ja ovom prilikom čestitam srpskom narodu koji je na jedinstven način dao apsolutnu podršku Srpskoj listi i državnom rukovodstvu na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem. Tu odlučnost predsednika Republike videli smo i prilikom gnusnog napada jedinica ROSU na severu Kosova i Metohije, što za nas Srbe predstavlja vetar u leđa i ohrabrenje za naš opstanak na Kosovu i Metohiji.

Naše rukovodstvo je patriotsko i državotvorno, a rezultati i ekonomske i političke borbe za bolju, sigurnu i suverenu Srbiju su i te kako vidljivi i prepoznatljivi za našu i međunarodnu javnost. Takva politika i rezultati nam upravo omogućavaju da kao ekonomski uspešna i politički stabilna država širimo regionalne inicijative i zalažemo se i za bolji život ljudi u celom regionu. Srbija prepoznaje potrebu da svi u regionu budu upućeni jedni na druge i da kroz regionalnu saradnju prevazilazimo različitosti, da uz poštovanje državnog suvereniteta svake od država regiona unapredimo regionalnu saradnju, udružujući sve potencijale i koristeći komparativne prednosti naših država.

Srbija je uverena da kao region možemo više da postignemo na međunarodnom planu i dokažemo svetu da nismo tamo neki Balkan za koga nema mesta u modernoj Evropi sveta.

Naravno da nije tako, a to pokazuje spremnost Srbije, Severne Makedonije i Albanije da pokažemo Evropi da smo posvećeni miru, regionalnoj saradnji i razvoju u svim oblastima koje su važne za građane naše države.

Ovaj sporazum je u tom smislu izuzetno značajan jer se odnosi na jednu ozbiljnu i važnu oblast, to je saradnja u sprečavanju katastrofa i otklanjanju posledica katastrofa. Zemljotresi i poplave, požari, ekološki, hemijski ekscesi često nemaju granice, ali kada zadese jednu državu, jedno područje, ništa nije važnije od pravovremenog spasavanja života i materijalnih dobara.

Srbija u tome ima veliko iskustvo i znanje, a tome su nas naučile nedaće koje su nas snalazile u prethodnom periodu, naročito poplave, klizišta i zemljotresi. Zato je važno da mi susedi sarađujemo u takvim nemilim situacijama koje, nažalost, mogu biti sve češće, a na to nas upozoravaju i klimatske promene koje su sve drastičnije i sa sve ozbiljnijim posledicama po čitavu planetu, a mi smo njen deo.

Poslanička grupa SPS podržava ovaj sporazum, jer čvrsto verujemo da će doprineti boljoj pripremljenosti Zapadnog Balkana da se organizovano suočava i bori sa prirodnim i drugim katastrofama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.

Hvala, uvažena potpredsednice Kovač.

Poštovani ministre Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jako mi je drago što je ministar Vulin opet u parlamentu i poznat je kao neko ko voli da dolazi ovde i da predano radi na zakonskoj regulativi koja će da, prvenstveno, dovede do bolje bezbednosti naše države i građana naše države.

Još jednom koristim priliku da mu čestitam na svemu onome što je uradio u dosadašnjih, evo godinu dana je prošlo pre neki dan, na bespoštednoj i beskompromisnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije koji jesu bili do juče samo jedan od ključnih problema naše države.

Dakle, uspeli smo da rešimo ekonomiju, uspeli smo da poboljšamo našu geopolitičku poziciju, mnoge stvari da poboljšamo, da postanemo pobednička nacija u mnogim poljima i oblastima, ali na ovom polju smo pokazali u prethodnom periodu slabije rezultate, ali zahvaljujući ministru Vulinu i njegovom timu sada se taj problem rešava, popravlja i nadam se da nikada nećemo imati takvu vrstu problema sa kojima smo se suočavali početkom ove godine, jer nama kao državi treba stabilnost, nama kao jednoj ozbiljnoj državi je potrebno prvenstveno da lider naše države, predsednik Aleksandar Vučić, bude bezbedan, da svi građani Srbije budu bezbedni kako bi mogli sve svoje planove i agendu da implementiramo u narednom periodu, imajući u vidu najveći mogući interes građana Republike Srbije.

Ja moram da pomenem i onu debatu koja se vodila na samom početku sednice Narodne skupštine Republike Srbije i da jednostavno oštro reagujem na reči i na tvrdnje narodnog poslanika koji pripada Stranci demokratske akcije, koji je na jedan sraman način nazvao našu zemlju maltene fašističkom zemljom i da sve ono što mi radimo u našoj zemlji da ima elemente fašizma, što prvenstveno apsolutno i materijalno nije tačno, a i moram da iznesem to i da upoznam i da podsetim građane Republike Srbije na to da je to ista stranka, isti ljudi koji su pre samo godinu, godinu i po dana, odlazili i posećivali i odavali poštu veteranima tzv. „oslobodilačke vojske Kosova“.

Vrlo rado su se susretali sa čelnicima bivše „oslobodilačke vojske Kosova“ ili privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, a izgleda da im je bilo najdraže da se suočavaju sa onima koji su prema srpskom narodu bili najbrutalniji, najgori, koji su dokazano počinili teške ratne zločine nad našim narodom, nad civilima, srpskim narodom i drugim narodima, nealbanskim narodima na teritoriji KiM.

Dakle, sa svima su stigli da se vide, sa Tačijem i sa Haradinajem i sa Grabovcijem i sa mnogim drugim ljudima koji su tokom 90-ih godina učestvovali u pobuni, koji su bili deo terorističke grupe, koja je veliku štetu nanela srpskoj državi i srpskom narodu.

Onda mi dočekamo danas da u 2021. godini, u zemlji koja, kako oni kažu i tvrde i u podržavanim njihovim tzv. „nezavisnim“ tajkunskim medijima, nedemokratskoj državi, gde nema vladavine prava, gde nema slobode medija, gde nema slobode govora, u sred parlamenta Republike Srbije se na jedan najgori mogući način izražavaju o sopstvenoj zemlji, zemlji koja ima toliko dugu tradiciju anti-fašizma i koja je, naravno, prepoznata na globalnom nivou u celom svetu.

Mi se time ponosimo kao zemlja koja baštini anti-fašističku, ali ono što je isto bitno, tradiciju borbe protiv anti-semitizma, što je jako važno i što jeste imanentno. Verovatno, Srbija je jedna od retkih država i srpski narod je jedan od retkih naroda koji je od samog početka i kroz svoju istoriju delio sudbinu sa jevrejskim narodom i koji je uvek imao dobre odnose i kada god je to mogao štitio jevrejski narod, za razliku od mnogih drugih, za razliku od tih koji to nama danas spočitavaju, koji su činili sve da srpskog naroda, da Jevreja, da Roma nestane.

Mi danas, eto, u ovoj ne slobodnoj državi, u ovoj nedemokratiji slušamo njihove pridike. Ja prosto ne mogu da verujem i mogu da shvatim i politički interes, mogu da shvatim borbu za neki glas više u Raškoj oblasti ili na teritoriji Sandžaka, kako god želeli da kažete, ali e mogu da shvatim da nekoga nije sramota da na takav način izražava nepoštovanje prema sopstvenoj zemlji i prema srpskom narodu.

Naravno da želim da pomenem i to da današnja tema ovog našeg zasedanja jeste Sporazum koji je deo inicijative „Otvoreni Balkan“, deo je inicijative koja može da donese mnogo rezultata, može da donese mnogo benefita za Srbiju. Ono što jako ohrabruje po pitanju ove inicijative, koja jeste u stvari izvorno Vučićeva inicijativa, imajući u vidu tu činjenicu da je Vučić, predsednik Vučić, 2016. godine još predlagao carinsku uniju za zemlje Zapadnog Balkana i isto tako je ta ideja kod nekih tzv. „lidera“ u regionu, oni su imali velike rezerve prema tome, nisu to hteli da prihvate.

Nisu to hteli da prihvate ne zato što je to bila loša ideja, nego zato što je potekla od Srbije, zato što je potekla od Aleksandra Vučića, pa se i neki od „Otvorenog Balkana“ danas brane time da je to ostvarivanje, kako bi to ministar Vulin rekao, a ja ga u tome podržavam, srpskog sveta, srpske hegemonije, što naravno materijalno nije tačno. Da, Srbija je zainteresovana za mir, Srbija je zainteresovana da brani srpski svet. Srbija je zainteresovana za odbranu srpskih vitalnih, nacionalnih interesa i srpskog naroda, gde god on živeo u regionu i svetu. Naravno, njima i Vučić i Vulin smetaju zbog toga što to javno kažu i što se ne stide da kažu da volimo Republiku Srpsku, da poštujemo BiH, da poštujemo Dejtonski sporazum i sve sporazume koje smo do sada kao država potpisali ili garantovali za njih, kao što je to Dejtonski sporazum i kao nešto što predstavlja temelj dogovora naroda u BiH, koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

Sigurno je da je najveći rezultat svega ovoga što otvoreni Balkan očigledno neće da ostane mrtvo slovo na papiru zato što je pre nekoliko dana održana jedna velika konferencija u Beogradu, koji je bio domaćin predsednik Aleksandar Vučić, da su bili prisutni premijeri Albanije i Severne Makedonije, a pre samo nekoliko dana, sad za vikend, održana je konferencija na ministarskom i operativnom nivou gde su resorni ministri finansija, poljoprivrede, trgovine, turizma i mnogih drugih resora, rada, zapošljavanja i socijalne politike, predstavnici državnih institucija, agencija imali priliku da sa svojim kolegama iz Severne Makedonije i Albanije dogovore operativne stvari koje se tiču ostvarivanja ključnog cilja inicijative „Otvoreni Balkan“, a to je slobodan protok roba, ljudi i kapitala.

To je nešto o čemu Vučić govori već, evo šest, sedam godina kao cilj kojim treba da streme svi narodi koji žive na teritoriji Zapadnog Balkana, ali cilj ne sam po sebi, nego cilj koji će upravo kroz relaksiranje ekonomskih odnosa, kroz jačanje ekonomskim odnosa, trgovinskih odnosa između naših zemalja dovesti do toga da naša politička saradnja, saradnja na planu nauke, novih tehnologija, prosvete, bezbednosti, zajedničkog delovanja na polju bezbednosti i odbrane od terorizma i mnogih drugih pošasti koje su naravno deo funkcionisanja današnjeg globalnog sveta i deo tih velikih pretnji svakom narodu i svakoj državi pojedinačno govori o tome da je ovde namera ozbiljna i zahvaljujući prvenstveno Aleksandru Vučiću namera koja će da se implementira na terenu i koja će dati svoje prve rezultate već za nekoliko meseci.

Glavni rezultat koji mi priželjkujemo ovde u Beogradu kao parlamentarna većina, kao SNS, kao Vlada Republike Srbije je to da naše kompanije, naša preduzeća mogu lakše da funkcionišu, mogu lakše da rade, mogu lakše i više da izvoze, da imamo mnogo veće tržište, da imamo mnogo veći potencijal.

Ono što je isto tako jako važno kada je u pitanju privlačenje stranog kapitala i stranih direktnih investicija je da ti veliki svetski igrači mnogo drugačije gledaju kada jedno tržište ima 20, 20 i nešto miliona stanovnika ili je to tržište recimo Severne Makedonije koja ima 1,5 miliona stanovnika, Albanije u kojoj živi negde oko 2,5 miliona stanovnika, koje nominalno ima 3,2 miliona, pa čak i naše srpsko tržište ovde od sedam miliona je za neke velike igrače, velike kompanije malo i sve to na kraju će imati jedan jako veliki benefit i korist koju će imati naši građani i građani celog regiona.

Da ne govorim o tome, i to će se tek videti za nekoliko dana, koliko će biti koristi na tom političkom planu, koliko će ova ekonomska saradnja i stvaranje jednog međusobnog poverenja kada budemo uznapredovali, kada budemo osnažili trgovinsku saradnju, kada budemo razvili turizam međusobno, kada naši studenti mogu da imaju priliku da idu na univerzitete i fakultete u druge države na Zapadnom Balkanu bez ikakvih prepreka, kada njihovi ljudi mogu da dođu ovde da se zaposle gde žele ili obratno, kada te radne dozvole budu važile u svim državama i kada budu unificirane za sve to će biti, ja sam siguran, početak jednog ozbiljnog i kvantnog razvoja celokupnog ovog regiona i doprineće da Srbija dobije još veći ekonomski zamah i da uvećava i osnažuje privredni rast koji će kada pogledamo to kumulativno za 2020. i 2021. godinu da bude prvi u Evropi.

To je nešto što, mogu da kažem, predstavlja personifikaciju onoga što radi Aleksandar Vučić od početka njegovog mandata kao premijera 2014. godine. Vrlo jednostavno, vrlo jasno vodi računa o srpskim interesima, vodi računa o interesima građana Republike Srbije. Posvećen je dijalogu znajući da ekonomski rast, ekonomski razvoj, vojno osnaživanje, ali i regionalna saradnja čine dobro prvenstveno našem narodu i našim građanima i da nam je to jednostavno potrebno kako bi mogli da jedan pravi, ali i pravedan način da rešavamo političke probleme koji u ovom regionu postoje.

Naravno da moram da na pomenem i to da Srbija nije samo inicijator i ne učestvuje samo u implementaciji, odnosno realizaciji inicijative „Otvoreni Balkan“, da smo mi u jako dobrim odnosima sa Višegradskom grupom. Stalno ovde u parlamentu govorim o tome da Srbija zaslužuje i da bi trebala u nekom narednom periodu da bude deo Višegradske grupe s obzirom na našu sjajnu saradnju, na istorijskom nivou saradnju i sa Mađarskom i sa Slovačkom i sa Češkom i sa Poljskom i da sa njima imamo puno, puno političkog i ekonomskog interesa i ono što je najbitnije u svemu tome da nemamo nikakvih otvorenih pitanja sa tim zemljama i da nam je vrlo lako da tu saradnju unapređujemo i osnažujemo.

Naravno, moram da napomenem i inicijativu u kojoj naša zemlja učestvuje, a vezana je za Pravoslavnu kvadriteralu, Grčka, Bugarska, Rumunija i Srbija, što pokazuje jednu veliku otvorenost naše zemlje da sarađuje sa drugima, otvorenost naše ekonomije, potpunu jednu liberalizaciju ekonomije i volju da naša ekonomija raste, jača i da ovde postoji dobrodošlica za sve one koji žele na pravi i ispravan način da investiraju svoj kapital s obzirom da smo mi uspeli da za samo nekoliko godina potpuno promenimo način i pristup ekonomskom razvoju koji se nažalost od 2000. do 2012. godine zasnivao na tome da imamo špekulante investitore, da imamo najveći svetski ološ i kriminalce koji su uspeli da privatizuju neka preduzeća ovde u Republici Srbiji, naravno da ih unište, a zajedno sa njima unište i čitave industrijske i privredne grane.

Mi smo to zahvaljujući Vučiću za samo nekoliko godina uspeli da povratimo, uspeli smo da podignemo naš turizam, uspeli smo da povratimo našu tekstilnu industriju, našu hemijsku industriju, uspeli smo da povratimo energetiku i da je stavimo na jedno od prvih mesta prioriteta kada je u pitanju razvoj naše zemlje i razvoj naše privrede.

Želim da kažem koliko u stvari danas sa ove distance od recimo šest godina koliko je predsednik Vučić bio u pravu kada je i tada izložen pritiscima od stranih, od mnogih centara moći u celom svetu odbio i nije se povinovao tom pritisku da Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji i postavljam pitanje – svi ti koji su ga kritikovali zbog toga, svi ti koji su govorili da Srbija mora da se okrene ka jednoj strani, da mora da izabere stranu, da mi to moramo već jednom da uradimo, šta bi danas bilo da smo se okrenuli ka samo toj jednoj strani 2015. godine, šta bi bilo i sa kim bi razgovarali i pregovarali o uvozu gasa, o ceni gasa i o uslovima koji su nama potrebni i koji će biti prilagođeni nama?

Zato predsednik Aleksandar Vučić ide iduće nedelje, 25. novembra, koliko znam, danas je objavio, da će imati važan sastanak sa predsednikom Putinom, na kojem će se boriti ne za cenu gasa, ne za snabdevanje gasom, nego će se boriti za našu privredu i boriće se da nijedan građanin Republike Srbije nema problem i ove i narednih zima sa grejanjem i sa osnovnim stvarima koje predstavljaju civilizacijsku tekovinu 21. veka za razliku od mnogih onih koji su i razvijeniji od Srbije, a koji su u velikom problemu zbog toga što im je ogromna cena električne energije, ogromna cena uvoza gasa, što naravno ima veoma negativne implikacije na privredu, na privredni razvoj, na cene roba i usluga.

Možemo da vidimo i svi smo svedoci sad te velike krize u lancu dobavljača i isporučivanja roba i usluga koliko ih nema, koliko nestašice vladaju i koliko je ta kriza u stvari izazvala pometnju na svetskom tržištu.

Ali ono što je najbitnije i što jeste najveća sposobnost i osobina Vučića, to je da se to ovde u Srbiji ne oseća, to je da ovde nema gubljenja radnih mesta. To je situacija da mi ovde otvaramo fabriku gotovo svake nedelje i sa tim poslom ćemo nastaviti.

Završiću naravno sa parekselans politički važnom temom za našu zemlju, to je Kosovo i Metohija. To je naša borba za vitalne nacionalne interese i odbranu naših legitimnih interesa na Kosovu i Metohiji. Veoma lepe vesti. Smatram da ceo naš narod i građani treba da budu ponosni na to što je Srpska lista osvojila na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji najviše opština.

Srpska lista je prva, u deset opština će vladati Srpska lista, pa tek onda idu albanske partije DSK, LDK, Samoopredeljenje sa četiri opštine i neke druge stranke, a zamislite da su Srbi razjedinjeni na Kosovu i Metohiji, Albanci bi, siguran sam u to, ostvarili ono što jeste njihov cilj, ono što jeste cilj njihovih mentora iz inostranstva, ali nažalost cilj i te tzv. bojkotaške tajkunske opozicije ovde koja okrivljuje i koja u inostranstvu govori o tome da je srpski narod i da su pripadnici srpske liste na Kosovu i Metohiji kriminalci.

Pa, nama, ljudi, ne trebaju neprijatelji. Šta će nama spoljašnji neprijatelj? Šta će nama ta vrsta neprijatelja pored Đilasa, pored Šolaka, pored ljudi koji žive ovde, žive sa nama ovde u Beogradu? To je presedan, to nigde nije viđeno u svetu.

Podsetiću vas na jedan vrlo interesantan intervju koji je gospođa Ksenija Vučić vodila sa predsednikom Vlade Albanije, pre nekoliko godina. Tada ga je pitala šta misli o opozicionom lideru, mislim da se stranka zove Demokratska stranka Ljuzima Baše, on je vrlo kratko odgovorio i rekao – ja o unutrašnjim političkim stvarima i pitanjima ne govorim pred ljudima koji dođu sa strane. I to je naravno pristojno, to je kulturno i moramo da priznamo, to je državnički.

Zamislite taj presedan kada neko ko pledira, ko hoće da dođe na vlast ovde, ko kaže da je već dobio izbore u Beogradu su već dobili izbore, a na republici su, koliko možemo da vidimo klackalica je, samo im fali možda neki glas, valjda, Đorđe Vukadinović ili možda tako neki pokret Vlaha da pobede na tim izborima, odu mrtvi 'ladni ljudi u Vašington, odu u Brisel i pljuju po onom delu našeg naroda i onim građanima naše zemlje koji su svakodnevno ugroženi od ROSU, od albanskih separatista i od ljudi koji imaju samo jedan jedini cilj – da isprazne Kosovo i Metohiju od Srba, da Kosovo bude albanski, etnički čisto i da osvoje sever Kosova.

Naravno da im Vučić tu smeta i ja nisam mogao čudu da se načudim i završavam tu, kad sam video pre neki dan i dobro je što imamo istraživačke novinare i ljude koji dobro analiziraju našu unutrašnju političku scenu, ove tzv. inspektore Poverenika za informacije, evo, ja sam ovde desetu godinu, mnoge izveštaje sam pročitao od strane tog Poverenika, mislim da znam, mi smo ih i birali ovde u parlamentu, vrlo dobro sam upoznat sa opisom posla i rada te institucije, odnosno tog državnog organa ali nisam nigde pročitao i čuo da oni bilo kakvu inspekciju i da na kraju se ispostavi da oni jure sina predsednika Aleksandra Vučića i ne znam šta proveravaju u prodavnici u kojoj on radi pre nekoliko godina, čovek, za platu.

Možete zamisliti dokle ta bolest ide. Dokle to ide u tom domenu da oni žele, rušeći ovu vlast, rušeći Vučića, rušeći sve pred sobom, kroz taj tzv. njihov ukrajinski scenario, da dođu do vlasti, da dođu do budžeta, da dođu opet u situaciju i priliku da pljačkaju ovu zemlju, da pljačkaju ovaj narod, ali naravno, ono što jeste činjenica na terenu, van svih njihovih istraživanja, van svih njihovih medija tzv. nezavisnih i zavisnih je da Aleksandar Vučić ima gotovo plebiscitarnu podršku građana Republike Srbije.

Da završim sa ovim muralom. Sramna je to nametanje teme mural. Mogu sada sa govornice da kažem, što ne uhapse u Njujorku gradonačelnika onog Bilde Blazija? Tamo na svakom koraku imate neki mural nekog narko dilera. Jel on kao čovek kriv za to? I problem je neki mural, oni delegiraju temu, žele da pošalju lošu vest iz Srbije. Oni se bave muralom i ko je nacrtao taj mural. Pazite slučajnost, taj mural se nalazi preko puta redakcije dnevnog lista „Danas“. Šest meseci se nalazi i niko iz tog tajkunskog lista nije ni pomenuo, niti je rekao reč o tome, nego se sada podigla i diže se i vrši se pritisak kao da ga je Vučić crtao i naravno to prenosi SNN, BBS, žele da se pošalje loša slika iz Srbije, ali naravno građani Republike Srbije koji biraju ovde vlast, koji se opredeljuju ko će da vodi ovu državu, daju podršku onom koji jeste ovde najveći patriota i ko 24 sata sedam dana u nedelji radi za ovu Srbiju, a to je Aleksandar Vučić.

Mi ćemo gledati da tu njegovu politiku i dalje snažno podržavamo i nastavimo. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.