Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.

Hvala, potpredsednice.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, koleginice i kol. To su odgovornost, kontinuitet i investicije i mislim da se na ovim principima temelji budžet koji ima cilj da se poveća, pre svega, obim investicija u Srbiji i da se podigne lestvica životnog standarda građana.

Kada komentarišem budžet, želim najpre da prokomentarišem onaj deo budžeta koji se odnosi na obrazovanje, jer smatram da je obrazovanje, odnosno ulaganje u obrazovanje, ulaganje u nauku najisplativija investicija, investicija koja se višestruko vraća u budućnosti i za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije uvek je obrazovanje na vrhu liste prioriteta.

Prema projekciji za sledeću godinu, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je opredeljeno 252,8 milijardi dinara i za pohvalu je to što je ta suma veća za 17 milijardi dinara nego u prethodnoj godini.

Sredstva za obrazovanje i nauku zauzimaju sve značajnije mesto u strukturi rashoda budžeta savremenih zemalja, jer jedino na ovaj način države postaju konkurentne na globalnom nivou. Obrazovanje i nauka su odavno prestale i da budu privilegija pojedinaca, privilegija bogatih ljudi i smatramo, stav naše stranke je takav, da ulaganjem u ovu oblast mi postižemo to da obrazovanje bude svima dostupno pod jednakim uslovima i na taj način mi dajemo motivaciju mladim ljudima da učestvuju u procesu donošenja odluka, da plasiraju svoje ideje na našem tržištu i na taj način ih motivišemo da ostanu u Srbiji.

Kada kažem da više trebamo da ulažemo u obrazovanje, mislim da se taj proces ne završava tu. Predsednica vlade je malopre govorila da imamo ideju da ulaganjem u nauku zadržimo mlade ljude. To je zaista jedna dobra ideja. Pred nama je jedan težak posao.

Kada pogledamo unazad ne nekoliko godina, decenijama unazad kada se osvrnemo, videćemo koliko je naša država izgubila zato što su mladi obrazovni ljudi napustili Srbiji. To se ne ogleda samo u gubitku, pre svega, iz ljudskih razloga, već iz ekonomskih razloga, kada uporedimo onoliko koliko država ulaže u te ljude, koliko oni mogu da doprinesu svojim idejama u ekonomski razvitak države, dolazimo zaista do cifre od nekoliko milijardi evra gubitka, a opet ne smemo ni da zaboravimo da školovanje tih ljudi su platili naši poreski obveznici, a oni su na kraju završili u drugim državama i doprinose razvoju njihove ekonomije.

Stoga, podržavam ovu ideju da ulaganjem u nauku pokušamo da zadržimo što kvalitetnije ljude u našoj zemlji. Mladi žele da budu sigurni da će uvek nađu posao u skladu sa svojim obrazovanjem, u skladu sa svojim veštinama, da će biti nagrađeni za svoj trud. To je pokazatelj da mladi žele izvesnost, da mogu mirne glave da planiraju budućnost u Srbiji, a na nama svima je da ulaganjem u ovu oblast obezbedimo takav život mladim ljudima.

Kasnije ću govoriti konkretnije o povećanju plata koje je predviđeno budžetom, ali definitivno je najbolji pokazatelj zašto treba da povećavamo plate je to da prosvetni radnici zaslužuju veće plate. Treba na taj način da ih motivišemo. Oni vaspitavaju našu decu, oni rade jedan veoma odgovoran posao i sigurno je da zaslužuju još veće plate nego što ih sada imaju, ali ohrabruje i ovaj trend konstantnog povećanja plate koji ide iz godine u godinu i mislim da je to jedini siguran put da dođemo svi do željenog cilja, da prosvetni radnici, nastavnici, učitelji, profesori budu plaćeni onoliko koliko zaslužuju, a da sa druge strane ne ugrozimo stabilnost javnih finansija.

Pored toga, u budućnosti moramo više da izdvajamo za investicije u oblasti obrazovanja i nauke, jer je obrazovanje mladih i njihova inovativnost garancija konkurentnosti naše privrede.

Investicije u oblasti obrazovanja su, kako sam primetio, nešto manje nego za 2021. godinu, ali, naravno, ima i opravdan razlog za to. Neki projekti koji su započeti ranije završeni su uspešno u 2021. godini. To je za svaku pohvalu. Ja ću pohvaliti uspešno završen Projekat „Povezane škole“, koje su zajedno realizovali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i na ovaj način se ide ka podizanju digitalne pismenosti, ka osposobljavanju mladih da budu konkurentni u svetu koji karakteriše digitalizacija i ekspanzija IT sektora.

Izgradnja bežičnih lokalnih računarskih mreža je preduslov za opremanje škola računarskom opremom, odnosno preduslov da zaživi projekat digitalnih učionica.

Za pohvalu je što Predlog budžeta podrazumeva i ulaganja u viši studentski standard i realizaciju projekta napredne bežične infrastrukture za visoko obrazovanje.

Naravno, obrazovanje je samo jedan segment u tom mozaiku koji je planiran budžetom i upravo se preko budžeta kao ogledala javnih finansija može videti da se prepliću interesi različitih društvenih sfera i obrazovanja o kojem sam govorio i investicija zdravstva, kulture, socijalne politike itd.

Javne finansije i fiskalna politika su najvažniji instrument razvoja i ekonomske i socijalne stabilnosti u svim zemljama i upravo od uspešnog kombinovanja različitih metoda instrumenata javnih finansija i fiskalne politike zavisi i uspeh svake privrede.

Kada sam na početku rekao da je karakteristika ovog budžeta kontinuitet, tu pre svega mislim i na onaj deo koji se odnosi na smanjenje fiskalnog deficita.

Za pohvalu je što je projektovani deficit 3% za 2022. godinu. To je dokaz da smo na dobrom putu kada govorimo o javnim finansijama. Čak i čitajući ocenu Fiskalnog saveta, koji je često znao da bude veoma kritički raspoložen kada analizira budžet Republike Srbije, možemo zaključiti da postoje realne šanse da ovaj deficit bude i ispod 3% i ono što je važno, to je da će javni dug, bar po projekciji, za sledeću godinu biti 55% BDP-a i najvažnije da ne probijemo onu granicu od 60% koja je važna, a koju pre svega definiše Mastrihtski ugovor i koje se pridržavaju i razvijene države EU.

Mi nakon dve pandemijske godine i dalje možemo da računamo na stabilne finansije i načelo fiskalne politike, one uspešne politike, jeste da se u godinama rasta štedi, da ne nagomilavamo nove dugove. Mi na ovaj način smanjujemo javni dug i dobro je što na taj način ostavljamo određeni prostor za budućnost, da možemo da investiramo i prosto lakše da dišemo, kada govorimo o finansijama.

Upravljanje finansijama jeste jedna oblast gde je kontrola najteža, ali je i najpotrebnija. Pored toga što treba konstantno da radimo na efikasnoj naplati poreza i na suzbijanju sive ekonomije, važno je da budžet bude uvek transparentan, da građani Srbije uvek mogu da imaju uvid gde se troši svaki dinar iz budžeta, od onog trenutka kada putem poreza i drugih naplata novac uđe u budžet, do trenutka kada se vrši konačna isplata. Mislim da nam ovakav jedan budžet, ovakva jedna projekcija garantuje da ćemo i u budućnosti moći da imamo javni uvid u finansijske tokove.

Mi smo se u ovoj godini vratili na onaj nivo privrednih aktivnosti koji je bio karakterističan za period pre pandemije. Zato opravdano možemo da očekujemo rast u sledećoj godini. Tome možemo da se nadamo i na osnovu podataka kojima raspolažemo, jer ćemo ovu godinu završiti sa rastom od preko 7%, bilo je nekih najava da će biti čak rast i do 7,5%, a projektovan rast od 4,5% za sledeću godinu, naravno, je jedan dobar primer kako se efikasno vode javne finansije, ali smo na ovaj način pokazali da smo jedna od najbrže rastućih ekonomija u regionu.

Mi se kao društvo nalazimo pred velikim izazovima i od nas se traži da uz mnogo truda, odgovornosti i mnogo upornosti radimo u interesu svih građana i ono što je veoma važno, da imamo pošten i otvoren odnos prema građanima Srbije. Ovaj predlog budžeta upravo oslikava takav jedan odnos.

Dakle, mi sada govorimo o povećanju zarada u javnom sektoru, o povećanju penzija, sve to radimo na osnovu realnih prihoda, nikada ne dajemo lažna obećanja, već se trudimo da sve to bude u nekim realnim okvirima.

Predviđeni rast plata od 7,3% je u skladu sa privrednim rastom, tako da u tom segmentu ne izlazimo iz jednog stabilnog koloseka. Dakle, povećanje plata i privredni rast idu korak uz korak, povećanje plata ne iskače iz tog koloseka i to je veoma važno za buduće projekcije, odnosno za realizaciju budžeta u 2022. godini.

Za nas iz SDPS veoma je važno što je usklađen pristup u tom trouglu, između radnika, poslodavca i države, kada govorimo o povećanju minimalne cene rada. Ona će ovim povećanjem od 9,4% biti preko 35.000 dinara. Zadovoljni mogu da budu radnici. Naravno, predsednica Vlade je govorila malopre o tome da nećemo da žmurimo, da nastavljamo dalje, da to nije dovoljno, ali da radimo na tome u budućnosti da dostignemo jedan zadovoljavajući nivo, ali ovim povećanjem neće biti oštećeni ni poslodavci. Naime, država je uradila onaj deo da teret određenih obaveza prebaci na sebe.

Dobro je što se nastavlja sa praksom postepenog fiskalnog rasterećenja zarada. Da bi država rasteretila privredu, preuzela je deo efekata povećanja minimalne zarade na sebe. Povećava se iznos neoporezivog dela sa 18.300 na 19.300 dinara. Dalje, umanjuju se doprinosi za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavaca za 0,5%. I ovakve mere, pre svega, treba da doprinesu, odnosno da podstaknu nova zapošljavanja i idu ka tome da poslodavci budu motivisani da povećavaju zarade zaposlenima.

Možda će neko reći da rasterećenje procentualno nije veliko, ali ne smemo da zaboravimo na činjenicu da smo i prošle godine u isto vreme raspravljali o tome i usvojili jedan sličan predlog tako da iz godine u godinu sve je manje opterećenja za poslodavce i dajemo im jedan prostor da mogu lagodnije da se ponašaju na tržištu.

Ovakve mere omogućavaju poslodavcima da uspešno rade u ovim kriznim vremenima, u turbulentnim okolnostima i sve one mere koje je Vlada preduzela, koje smo i mi podržali ovde u Skupštini, da se umanje posledice efekata pandemije, urodile su plodom, tako da nije došlo do otpuštanja radnika, zadržan je nivo privrednih aktivnosti i pritom smo konstantno radili na povećanju zarada.

Kada govorimo o povećanju plata u javnom sektoru u 2022. godini, važno je i to da istaknemo da taj deo koji se odnosi na isplatu zarada u ukupnom budžetu zauzima manji procenat nego kada govorimo o budžetu za 2021. godinu. Podsetiću da kada smo ušli u realizaciju plana fiskalne konsolidacije, da je cilj bio da taj procenat ukupnog zahvatanja u budžet za plate bude 9,5%, mi smo sada na 10,1%. Toliko smo spustili taj nivo. Zahvatamo procentualno manje novca i to je, naravno, dobar signal da smo na pravom putu da imamo stabilne javne finansije.

Dosledno se držimo i principa po kome se obračunava povećanje penzija, dakle, po novoj formuli. Mislim da je ovaj princip za sada veoma delotvoran. Podsetiću da se penzije usklađuju po formuli da se povećavaju na osnovu 50% povećanja zarada u prethodnoj godini, a 50% na osnovu rasta potrošačkih cena. Mislim da su penzioneri, pre svega, zadovoljni ovakvim načinom obračunavanja i naravno, mogu da budu zadovoljni dinamikom isplate.

Na ovaj način pokazujemo da se nastavlja trend povećanja penzija iz realnih izvora, a svakako, i malopre smo čuli da je dobrodošla pomoć penzionerima, ta jednokratna pomoć koja je najavljena za početak naredne godine.

Pokazujemo i na ovaj način odgovornost i penzije moraju našim najstarijim građanima da im, pre svega, omoguće pravo na dostojanstven život i na jednu mirnu starost.

Činjenica je da je svuda u svetu država postala podsticajna snaga razvoja savremenog društva. Investicije koje polaze od države na direktan način su važne, negde više, negde manje, za svaku državu i zaista su jedna važna ekonomska poluga razvoja.

Ovaj predlog budžeta izdvaja sredstva za investicije koje su na najvišem nivou do sada, dakle, 7,3%. To je iznad nivoa iz prethodnih godina. Na ovaj način gradimo infrastrutkuru, završavamo projekte koji su već početi i počinjemo nove projekte koji su veoma važni za životni standard građana Srbije.

Juče su zvanično otpočeli radovi na izgradnji metroa. Pozdravljam takvu odluku, ali ja kao neko ko dolazi iz Kraljeva više ću hvaliti i podsetiti na ono što je urađeno na teritoriji centralne Srbije. Za građane ovog dela Srbije veoma važno je što funkcioniše auto-put „Miloš Veliki“ do Preljine. Takođe, važno je što će sledeće godine biti završena deonica od Preljine do Požege. Za građane Čačka, Kraljeva, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kruševca i Pojata je važno što se radi veoma dinamično na izgradnji Moravskog koridora. Kada tome dodamo da je otvoren aerodrom u Lađevcima kod Kraljeva, vidimo da je tu kompletirana jedna saobraćajna infrastruktura za jedno područje gde gravitira preko milion građana Srbije.

Svakako da su ove investicije u saobraćajnu infrastrukturu pozitivan signal za investitore i to se direktno odrazilo na privredni razvoj ovog kraja.

Takođe, za pohvalu su i neki drugi projekti, kao što je predivđeno za sledeću godinu rekonstrukcija puta Novi Pazar-Tutin, zatim, brza pruga Beograd-Subotica, Fruškogorski koridor, deonica Niš-Pločnik, auto-put Beograd-Zrenjanin, Beograd-Sarajevo. Sve to ukazuje na jednu tendenciju ravnomernog ulaganja u sve delove Srbije. I svaka ova investicija, svaki dinar koji se uloži u infrastrukturu, se u godinama koje dolaze višestruko vraća kroz budžet.

Dobro je što su planirana sredstva za izgradnju Nacionalnog stadiona. Sportisti zaista beleže odlične rezultate i najbolje predstavljaju našu zemlju u svetu i moramo i u ovoj oblasti da kada govorimo o sportskoj infrastrukturi da idemo u korak sa razvijenim evropskim državama.

Koliko su važne investicije, podjednako je važna i briga države za one materijalno najugroženije građane Srbije. Ta briga je najbolje došla do izražaja tokom pandemije zbog korone. Svi punoletni građani Srbije su imali pravo na novčanu pomoć koja je došla od države i svako je mogao da aplicira i sigurno se pokazalo da su ove mere došle u pravom trenutku i da su dale pravi rezultat.

Ono što nas čeka u 2022. godini u martu mesecu, počinje primena Zakona o socijalnim kartama, veoma važno, ne samo zbog ovog budžeta, već zbog svega onoga što ćemo planirati u narednim godinama. Na ovaj način će biti pravednija jedna preraspodela novca prema socijalno ugroženim kategorijama stanovništva. Sada ćemo imati jedan centralni registar gde će se ukrštati podaci iz svih državnih službi i iz Nacionalne službe za zapošljavanje i iz katastra i iz poreske uprave, tako da smatram da će najugroženiji sada više dobijati novca, a oni manje ugroženi manje nego što je to bilo ranije i postići ćemo na ovaj način jednu situaciju gde će, nadam se u godinama koje dolaze, imati i socijalno ugrožene kategorije više prava i na lakši način će moći da ostvare ta svoja prava.

Novac koji se usmerava za zdravstvo je prilično na istom nivou, kao i prethodne dve godine. Dakle, nešto viši nego što je to bilo u periodu pre izbijanja pandemije korone. Ne možemo još uvek da znamo koliko će trajati ova kriza, ali se nadam da nećemo sav taj novac u sledećoj godini utrošiti na to, pre svega, iz ljudskih razloga, nadam se da će se stišati korona i da će sve manje ljudi imati potrebu da se leči od korone.

Ako se vratimo godinu dana unazad i uporedimo usvojeni Predlog budžeta i onaj iznos sredstava koji je namenjen za zaštitu životne sredine, videćemo da je taj inicijalni budžet za 2021. godinu za ekologiju bio negde 8,3 milijarde dinara. Kasnije smo ga uvećali oko četiri milijarde dinara rebalansom. Sada je došao na 15,4 i jedan deo će se povući iz Ministarstva za saobraćaj i infrastrukturu i biće upotrebljen za rešavanje ekoloških pitanja, tako da smo i tu pokazali na koji način država treba da se odnosi prema ovim pitanjima.

Mi ne možemo, nemamo čarobni štapić da u jednom potezu rešimo sva ona ekološka pitanja koja su se gomilala decenijama unazad, ali u svakom slučaju dajemo dobar primer kako treba rešavati ove probleme.

Treba da se fokusiramo na izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom, da investiramo u komunalnu infrastrukturu i na taj način mi ćemo sprečavati zagađenje životne sredine.

Za kraj da kažem da neki ekonomisti zastupaju stav da je budžet više političko, a ne tržišno pitanje. Ako je već tako, na nama je da donesemo najbolju moguću političku odluku, da se budžet realizuje na pravi način u narednoj godini. Mislim da je budžet zaista dobar uravnotežen i zbog toga će Socijaldemokratska partija Srbije podržati ovakav Predlog budžeta. Hvala.

Hvala.

Pre nego što dam reč sledećem govorniku, dozvolite mi da pročitam jedno obaveštenje.

Primili ste Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da je nastupanjem smrti narodnog poslanika, doktora Muamera Zukorlića, nastupio slučaj iz člana 78. stav 1. tačka 8. Zakona o izboru narodnih poslanika, te predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stavovi 3. i 4. istog Zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.

Saglasno članu 88. stav 1. tačka 8. i stavovima 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na Predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji je izabran narodnom poslaniku, doktoru Muameru Zukorliću, danom nastupanja smrti.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjeno poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.

Reč ima predsednik poslaničke grupe JS, Dragan Marković Palma. Izvolite.

Poštovana premijerko, gospodo ministri i narodni poslanici, JS će glasati za budžet za 2022. godinu, ali najpre želim da se osvrnem na 2021. godinu.

Možemo slobodno da konstatujemo da smo mi bili, odnosno da je vanredno stanje poslednjih godinu i po dana, ne samo u Srbiji, već u celom svetu, a da je postignut ogroman rezultat i da nije bilo zastoja u planu budžeta. Sve ono što je planirano je realizovano i započeto da se realizuje, a posebno želim da pohvalim pomoć privredi gde zahvaljujući finansijskoj pomoći nije došlo do otpuštanja radnika, da sve te fabrike i domaće i strane koje rade u Srbiji su mogle, na neki način, da pokriju ono što se zove da je smanjena kupovna moć jer sve te fabrike koje rade, mislim na strane investitore u Srbiji, one su nam na neki način reper, da kažemo, da je tržište opalo u celom svetu, a da broj radnika je veoma malo, odnosno jedan broj, veoma malo ostao bez posla.

Ovaj budžet za 2022. godinu je razvojni, socijalni i budžet koji daje optimizam na osnovu realizacije budžeta 2019. i 2021. godine, da se planira da nastavimo kada je u pitanju infrastruktura sve ono što je obećano i sve ono što je započeto da će biti završeno 2022. godine, neki projekti malo kasnije.

Na samom početku želim da kažem da nekoliko opozicionih partija su sve vreme slali lažne izveštaje, a njih demantuju upravo ti strani investitori koji dolaze u Srbiju, jer niko od stranih investitora neće doći u neku državu gde njihov kapital nema sigurnost i da sve ono što se pravi, oni se nađu na tim lokacijama i kao oni tu nešto ne daju itd, umesto da kažu – evo, mi ne damo da se napravi, ne znam, trotoar u centru Beograda, „Beograd na vodi“, jer smo mi napravili na nekoj drugoj lokaciji nešto.

To više niko živi ne veruje u Srbiji, ali ne smemo da im dozvolimo da zbog tih njihovih demonstracija trpe građani Srbije, da blokiraju ulice, da zaustavljaju saobraćaj, da lome, da prete itd.

Ne mogu oni da budu zaštićeni od zakona za sve ono što rade i za sve ono što se zove remećenje i kršenje javnog reda i mira, jer nemaju oni više ni podršku, da ne kažem zaštitu, od onih država za koje smatramo da su to „srbomrzci“. Nekada su bili „srbomrzci“, ali mi ne tražimo da nas niko voli, nego samo da priznaju ono što se zovu dela. Dela ne može nikad niko da sakrije i dela su nešto čime se rukovodi Republika Srbija i Vlada i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, i sve ono što do sada se radilo bilo je u interesu građana Srbije.

Ja sam obišao mnogo država. Pre 11 dana sam bio u austrijskom parlamentu. Tamo me je primila poslanica Grupe prijateljstva, austrijsko-srpskog prijateljstva i mogu da vam kažem da to što sam ja od nje čuo, spremio da ja govorim, da predstavim Srbiju na pravi način, ona žena ispriča sve ono što sam ja trebao njoj da kažem i da imamo ogromnu podršku od Austrije, jedne od razvijenih država u Evropi i da će januara meseca, pa vas molim premijerko da, doći će sedam narodnih poslanika iz austrijskog parlamenta, da ih primite. Ja sam ih zamolio da mi njima šaljemo one laži koje šalje opozicija svim parlamentima, da to nije istina, naravno sa činjenicama sa kojima mi raspolažemo, da to bude tema u njihovim poslaničkim klubovima. Ne samo u poslaničkim klubovima ili na poslaničkom klubu najveće partije u Austriji, već i da ako je moguće nekada bude i tačka dnevnog reda o nepravdi koja se godinama sprovodi nad Srbijom.

Tako da nas poštuje jedna Austrija, Egipat. Više sastanaka sam imao u Egiptu sa tri guvernera, guvernerom Gize koji zastupa 10 miliona stanovnika, sa nekoliko ministara sastanka u parlamentu, a Egipat je jedna od najmoćnijih država na Bliskom istoku.

Pre tri, četiri dana sam se vrati sa Hilandara i tamo otac iguman Metodije rekao je da prvi put se desilo da srpski parlament donese Zakon o Hilandaru i da Hilandar ima jedan poseban status u Srbiji i u srpskom parlamentu, imajući u vidu da je to sveta srpska zemlja i da vi muškarci koji niste bili nikada treba da odete najmanje jednom za svoj životni vek, to je rekao i Sveti Sava, i kada odete tamo onda vidite koliko ne da ste bili u zabludi, ali da stvarno nešto postoji ako loza raste iz kamena, ako bunar traje 800 godina, ne presuši i ne muti se voda i da ti ljudi koji tamo se mole za Srbiju svakog dana da su ispoštovani, i mi 250 poslanika smo počastvovani što smo imali priliku da glasamo za jedan takav zakon. Vi znate koliko nevladinih organizacija su korisnici budžeta, a da najmanje jedna četvrtina tih nevladinih organizacija rade u korist, odnosno na štetu Srbije i građana Srbije. Da vam prenesem pozdrave od igumana Metodija i Vladi i poslanicima u parlamentu.

Kada je u pitanju Grčka, takođe imamo ogromnu podršku, ja sam i počasni konzul Grčke u Srbiji i Grčka je priznala Srbiju u ekonomskom smislu, ali ostavimo te države koje su prijateljski bile naklonjene Srbiji.

Albanija je potpisala sporazum sa Srbijom za „otvoreni Balkan“, Albanija koja od rođenja dece kao kosovski Albanci vaspitavaju svoju decu da mrze Srbiju i da ne kupuju ono što je srpsko. Da Edi Rama potpisao sa Zajevom i sa našim predsednikom Sporazum „otvoreni Balkan“ gde će nesmetano roba iz Srbije da odlazi u Makedoniju, Albaniju i obrnuto i da očekujemo da još nekoliko država se pridruži tom sporazumu. To znači da sve do sada što je rađeno Srbija dobro radi.

Mi ne možemo da očekujemo da Albanija povuče priznanje o nezavisnosti KiM, ali su nas priznali, ekonomski su nas priznali. Rezultat je ove Vlade i predsednika Aleksandra Vučića, i moram da kažem i predsednika Skupštine Ivice Dačića, i naše koalicije SPS-JS koja podržava i glasa za sve zakone da imamo određeni rezultat.

Da vam kažem da su neki mediji objavili kako smo se posvađali mi iz JS sa SPS - nas ne može da rasturi ni NATO pakt. Znači, nismo se posvađali. Isto tako smo se dogovorili da podržimo predsednika Aleksandra Vučića za predsednika Srbije, jer Srbija nije imalo takvog predsednika do sada. Ja se dugo nalazim u politici, dugo se bavim politikom, a i privrednik sam mnogo godina i kada iz nekoliko uglova sagledam šta je sve urađeno u Srbiji poslednjih godina da je ostalo samo ime od Srbije, a infrastrukturno se Srbija promenila. Ko nije bio u Srbiji poslednjih sedam godina on mora da pita – je li, a koja je ovo ulica, pošto je sada dosta ulica promenjeno itd?

„Beograd na vodi“, pa vi znate šta su sve radili da se ne izgradi „Beograd na vodi“, da ostanu one barake gde su pacovi i ne znam sve šta, gmizavci u onim šupama, barakama, ali oni misle, opet moram da se vratim na tu opoziciju, da će na taj način da dobiju političke poene. Politički poeni se dobijaju ako vi u kontinuitetu nešto radite, ne radi se to sada u izbornoj godini, nego se radi od prvog dana kada su građani Srbije dali poverenje ovim partijama koje sede ovde u parlamentu.

Posebno želim da pohvalim rast u budžetu 10% za poljoprivredu. Pazite, u godini kada je vanredno stanje u celom svetu da je realizovano 100% ono što se zove plan za poljoprivredu, a za 2022. godinu 10% veći budžet. Nekada su poljoprivredni proizvođači znali da služe samo kada treba da idu da glasaju i kad se ide u vojsku, a danas znaju da neko brine o njima i da je sada mnogo veće tržište za poljoprivredne proizvođače. Samo da vidimo kako još da im pomognemo da smanjimo uvoz bez obzira na međunarodne sporazume CEFTA i Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji. Mi ne možemo da zabranimo drugim državama da uvoze u Srbiju, ali možemo ovima koji su vlasnici velikih marketa da kažemo – prijatelju, mora da imaš najmanje 70% proizvoda čiji su artikli proizvedeni u Srbiji, da se ne desi kada uđemo u market da nemamo 5% srpskih proizvoda i na taj način ćemo direktno da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima.

Danas je ravnomerni razvoj i infrastrukturni razvoj u celoj Srbiji. Nekada smo mi imali samo Beograd i još dve, tri opštine u Srbiji, a danas se ne gledaju opštine na male, velike i srednje jer nekada su obećavali političari malim opštinama samo oni da pobede u tim opštinama i biće sve u redu, a posle kažu – to je malo biračko telo, ajmo mi da vidimo kako da pomognemo ovim velikim gradovima.

Kada sam kod opština imam jednu primedbu da broj stanovnika za koji je poslednji put, mislim, 2002. godine bio popis na primer Jagodina se tretira da ima 70 hiljada stanovnika, a imamo 65 hiljada birača. Da ponovim još jednom, Jagodina ima 65 hiljada birača, a vodi se kao da ima 70 hiljada stanovnika. Ako 25% maloletnih lica ima, imamo pet hiljada izbegla lica i prognana sa KiM koji ne mogu da glasaju za lokalne izbore, samo za republičke, znači Jagodina ima 85 hiljada stanovnika, a dobijamo sredstva iz budžeta kao grad koji ima 70 hiljada stanovnika. Znači, 15 hiljada građana je oštećeno na taj način. Ne kažem da postoji nečija namera, ali nisam video u budžetu da su transferna sredstva povećana, ono što ide na mesečnom nivou svakoj opštini i svakom gradu.

Ne znam za druge opštine i druge gradove. Nisam se time bavio, ali jedino to mi je kao primedba iz ovog budžeta.

Želim i da pohvalim izgradnju autoputeva jer investitor kada vam dođe, zainteresovani investitor on prvo gleda infrastrukturu, kakvi su putevi, koliko je udaljen aerodrom od grada u kome on treba da pravi fabriku i da Srbija ima najbolje uslove za infrastrukturu, odnosno za strane investitore. Imamo i nekoliko aerodroma, imamo i autoputeve. Izgradnja je planirana i u narednoj 2022. godini i zbog toga mi imamo toliko stranih investitora.

Nikad se nije desilo da kurs evra miruje toliko godina i to je isto jedan element koji je bitan za strane investitore kada vam dođu u Srbiju, ne samo za strane investitore, već i za domaće.

Kad su u pitanju penzioneri, mogu da vam kažem da poslednjih 11 godina prvi put se desilo da penzioneri znaju kolika će njihova penzija biti 2022, 2024, 2025. godine i da, dok su bile male penzije, da su oni imali više puta jednokratne pomoći i najveća jednokratna pomoć će biti februara meseca 20.000 po penzioneru u Srbiji.

Ne radi se to zbog biračkog tela. Oni su, kaže, nisu to pare njihove, a čije su pare bile pre u budžetu Republike Srbije? Da, bile su pare isto državne ali su išle pare u dva džepa, pošto u jednom džepu ne može da stane sve a to su džepovi kao nekada što su imali poljoprivredni proizvođači suknene pantalone…

Ovaj sve vreme priča, ovaj gospodin.

Gospodine jeste li vi sekretar ili šta?

Posle pričajte ministru, nije on glup, nije on zalutao na ovu funkciju, on je privrednik i došao je i nekulturno je da pričate kad ja priča. Kakav će biti odgovor posle na sve ovo. Razumete? Nemojte da se ljutite.

Ne želim ja sada tu vama da spočitavam neku lekciju ali jednostavno, ako ste došli, vas prvi put vidim, nije bitno ni kako se zovete, ni šta radite, ispoštujte one koji vam se obraćaju, u redu? Hvala.

Suknene pantalone, to su nekada poljoprivredni proizvođači imali džepove do kolena i tu su stavljali novac, međutim, ovaj jedan Dragan Đilas ima i ono što se zove obramice pozadi i napred, stavljao je državne pare i nije procesuiran zbog toga. Ne mora on da je ukrao ali ima da se zove trgovina sukob interesa i da naše pravosuđe ćuti jer će neko iz Evrope da kaže – e, znate šta, oni njega procesuiraju zato što je on opozicionar i on napada stalno vlast i državu.

Nemamo mi ništa protiv da nas oni kritikuju, da napadaju ali onaj ko ruši nacionalni interes i onaj ko lažno nekog optužuje, to zna i ministarka pravde za lažno optuživanje i lažno informisanje, odnosno ne informisanje, nego sa interesom, taj mora da ima neku odgovornost.

Ali su se uverili Tanja Fajon i evropski parlamentarci da sve ono što su tražili na sastancima u belom svetu ovih tri klisara, koji se predstavljaju kao predsednici partija da su dobili sve ono što su tražili. I sve što su tražili dobili i opet kažu – razmišljamo da li da izađemo na izbore.

Tako da, dame i gospodo, Srbija ima dobru budućnost i građani Srbije, siguran sam, da više tim lažima nikada neće verovati niko a posebno kada su u pitanju strani investitori.

Pazite, Nemačka, najmoćnija država u EU, ima najveći broj zaposlenih radnika u Srbiji u tim njihovim fabrikama, kompanijama, preduzećima itd. Zar bi oni došli u Srbiju da je to stanje takvo kako su predstavili ovi opozicionari naši.

Kada je u pitanju Vojska, u jednom trenutku ne da nismo zaostali, nego toliko oruđa je kupljeno i da naša vojska je danas za poštovanje i za respekt. Ne da mi osvajamo nečije tuđe teritorije ali da štitimo ono što je naše.

Kada su u pitanju studenti, mogu da konstatujem da se prvi put nije povećala školarina za studente posle pet, šest, sedam godina. Ranijih godina stalno su povećavali školarinu, da roditelji čija deca studiraju nisu imali odakle da školuju svoju decu, da preko 20% dece moralo je da napusti fakultete, da se vrati, da se zaposli sa srednjom školom iz razloga što njihovi roditelji nisu u situaciji da plaćaju i stanove i sve ono što se zove školarina.

Šta je još važno? Važno je da manje sada građani iz unutrašnjosti prelaze da žive u Beograd. Mnogo manje. Zato što imaju uslove u gradovima gde su rođeni, gde su njihova deca, imaju radna mesta, imaju ono što se zove sport, imaju sportske terene. Gledam pre neki dan jednog opozicionara kaže – šta će nama nacionalni stadion kada to mnogo košta, možemo od tih para da napravimo nešto drugo? Pa što nisi napravio to drugo ti?

Mi hoćemo da našoj deci budu idoli sportisti uspešni, jer sportisti su najbolji ambasadori svake države. Intonacija himne kada se pojave naši sportisti i mi kao jedna mala država pokazujemo koliko vodimo računa o rezultatu u sportu i da sportisti ne služe kao nekada kada postignu visoki rezultat da dođu da slikaju sa političarima, već znaju unapred koliko će para dobiti za pripreme, koliko ako osvoje neku od medalja na olimpijadi, svetskom i evropskom prvenstvu.

Tako da, poštovane dame i gospodo, kada sagledamo sve ono što smo radili, mogu tako slobodno da kažem, da je to jedna veoma visoka ocena, a posebno mi smeta ponašanje opozicije. Kada je bilo zatvaranje, što ste zatvorili Srbiju? Sada, kada smo otvorili, što ste otvorili? Kada nešto kaže Krizni štab ili kako se već zove, nije to tako, trebalo je da bude ovako. Svakog dana umre 50 ljudi u proseku, poslednjih godinu dana. Šta je Austrija uradila, kako je zatvorila na 20 dana sve živo, osim slobodu kretanja, ništa ne radi. Zamislite šta bi opozicionari radili da se to ovde kod nas desi, ali u pitanju je zaštita života građana Srbije.

Ne treba da gledamo šta pričaju opozicionari, već šta kaže stručan deo štaba i naravno politički i ekonomski koji sve to mora isprati. Moj apel je ne da moraju ljudi da se vakcinišu, ali trebaju da se vakcinišu. Nekada smo mogli da čujemo – jel su čuo, onaj tamo je imao koronu, jel si čuo da je onaj iz nekog grada umro. Sada iz svakog grada umiru. U Jagodini npr. prosek umiranja je dvoje ljudi dnevno, od korone samo zato što nisu svi vakcinisani. Kaže – neću da se vakcinišem, jer i oni koji su vakcinisani su dobili koronu, jeste ali su mnogo blaži simptomi i nisu u bolnici. Tako da je svakom od nas zadatak da apelujemo na građane.

Ko su antivakseri, poštovana premijerko i ministre? Upravo opozicionari. Mali broj ljudi ima onih običnih koji se ne bave direktno ili indirektno politikom. Hajde malo da se bavimo spiskom, da to bude zadatak policiji. Neka protestuju, ali da njihova imena budu objavljena. Ko su oni, koji partiji pripadaju, šta je po njima rešenje itd.

Kada su u pitanju blokade, metro koji je juče započet da se pravi, pa 99% su opozicionari. Jel to opozicija treba da radi? Razumem da je to nečija njiva, pa je taj poljoprivrednik došao da brani svoju njivu, ali nije. Niko iz tog okruženja, tu koji živi u prečniku desetak kilometara nije došao da se buni što će biti metro napravljen.

Čekajte, jel tamo stanuje Siniša Mali? Jel tamo stanuje Ana Brnabić? Jel stanuje Marija, potpredsednik Skupštine? Ne. Ne stanuje niko od nas, niti od vas. Ali, znaju da će to rešiti problem zagađenosti vazduha.

Ako mi svakoga dana kažemo da je Beograd jedan od 10 najzagađenijih gradova, kako onda da eliminišemo da Beograd bude čist grad? Ako napravimo metro, nećemo imati toliko automobila i vozila na putevima i ulicama grada Beograda.

(Predsedavajuća: Molim vas da privodite kraju diskusiju, gospodine Markoviću.)

Jedinstvena Srbija će podržati ovaj budžet, zato što su korisnici ovog budžeta svaki građanin Republike Srbije.

Samo još da vam kažem jednu stvar. Kada dajete pare lokalnim samoupravama, da proverite poslednjih pet godina ko je kupio automobil. Kažu - to je osnovno sredstvo. Pazi bogati! Gde je tvoj automobil? Čime si ti došao na tu funkciju? Kupuju automobile. Ima pet-šest gradova u Srbiji, ministre Mali, koji su kupili odjednom po tri-četiri "Škode". Gde se voziš, bre, prijatelju? Gde ideš? Gde ti to putuješ?

Ne smeju pare koje vi date da se tretiraju kao osnovno sredstvo. Nije automobil osnovno sredstvo. Hvala.

Reč ima predsednica Vlade Ana Brnabić.

Hvala vam.
Samo kratko, osećam obavezu da nešto saopštim i obrazložim građanima Republike Srbije, a na to me je podstakao poštovani narodni poslanik kada je počeo da govori o protestima i demonstracijama protiv svega što se gradi, protiv svakog projekta koji vodi Srbiju napred i u budućnost u ovom trenutku, to je neki, čini mi se, potpuno besmisleni trend.
Danas ispred Narodne skupštine imamo par stotina ljudi koji su došli da protestuju protiv usvajanja dva zakona - Izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu, pod parolom da mi to usvajamo ili da smo mi kao Vlada to predložili a da ćete vi kao narodni poslanici to usvojiti zbog "Rio Tinta".
Jasno i glasno hoću da kažem građanima Republike Srbije da to nikakve veze sa istinom nema, da je to jedna potpuna glupost i budalaština i da to može da kaže samo neko ko nije pročitao te zakone, a ništa ni ne zna o projektu "Rio Tinto". Dakle, da bude potpuno jasno.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji, taj zakon će služiti samo i isključivo tome da neki projekti od strateške važnosti za Republiku Srbiju mogu brže da se implementiraju. Da smo imali takav Zakon o eksproprijaciji, mi bi za Svetog Nikolu imali završen auto-put do Požege.
Kada god oni pričaju da je taj zakon da bi se nekome uzela zemlja ili da bi se uzela kuća, da vam kažem da kreću direktno od sebe. Polaze, ponovo, kao i u svemu, od sebe.
Niko normalan ne može da zamisli da bi neko želeo nekom da uzme zemlju ili kuću. Oni su mogli da otimaju od dece, pa tako mogu danas da razmišljaju o tome da će sutra možda nekom uzeti zemlju ili kuću. Tako su oni završili sa 619 miliona evra, dok je 600 hiljada ljudi ostalo bez posla. E, takvi ljudi mogu da zamisle u svojim glavama da neko usvaja zakon da bi neko mogao da uzme zemlju ili kuću. Niko drugi normalan to ne može ni da zamisli.
Dakle, ovaj Zakon o eksproprijaciji samo i isključivo je zato da bi svi ovi projekti koje danas implementiramo i koje ćemo početi u 2022. godini, svi ti auto-putevi, sve te pruge, svi ti gasovodi, mogu da se realizuju i da se izgrade na efikasniji način nego što smo mi to mogli do sada. Vi do sada imate užasne probleme kada imate nelegalni objekat na trasi auto-puta ili pruge, da vi taj nelegalni objekat ne možete da uklonite. Jedina poenta je to.
Pored ovoga, takođe želim da kažem da su predlozi izmena i dopuna ovog zakona bili dve nedelje na javnom uvidu, da su određene organizacije, određeni pojedinci, slali svoje komentare da od tih ljudi koji su danas ispred Narodne skupštine Republike Srbije nijedan jedini komentar nismo dobili, da se nisu potrudili čak ni komentare da nam pošalju da bi, ako misle da nešto nije u redu sa zakonom, ispravili taj zakon.
Konačno, da se vratim na "Rio Tinto". Što se tiče projekta "Rio Tinto", sva ona zemlja koju u ovom trenutku "Rio Sava" kao kompanija "Rio Tinta" u Republici Srbiji poseduje, svu tu zemlju su oni kupili od ljudi čija je ta zemlja bila. Ne postoji ni jedna parcela koju mi treba da eksproprišemo ili da završimo eksproprijaciju, ni jedna jedina. Sve su pregovarali i kupili od ljudi koji su tamo imali zemlju, bez ikakve uloge države, bez ikakvog mešanja države. Dakle, ovi ljudi koji su prodali zemlju, su želeli sami da prodaju tu zemlju "Rio Tintu", odnosno "Rio Savi". Zbog čega - možemo da pitamo te ljude? Ali, ni jedna jedina parcela nije eksproprisana. Ni za jednu jedinu parcelu ne postoji razlog, potreba uopšte da se ekspropriše, zato što su ti ljudi došli, razgovarali sa ljudima, ponudili cenu i ti ljudi su je sami prodali. Država nikom ništa nije uzela, ništa nikom nije eksproprisala, ništa od nikog nije kupila. Država nikakve veze sa tim nema.
Zakon o eksproprijaciji niti je potreban "Rio Tintu", niti je pravljen za "Rio Tinto", niti bi mi nekad pravili zakon za pojedinačne investitore.
Što se tiče Zakona o referendumu, to je stvar jednako jasna i jednako jednostavna. Zakon o referendumu je morao da se donese još 2009. godine. Zakon o referendumu je samo usklađivanje sa Ustavom koji su oni progurali 2006. godine, progurali na onom čuvenom referendumu koji je bio 48 sati, jer nisu mogli da namaknu većinu, pa hajde da produžimo referendum na 48 sati.
Danas vidite svo licemerje kada tu protestvuje bivša DS i svi danas sateliti DS. To je njihov Zakon o referendumu na kraju krajeva da vam kažem. Dakle, oni su u Ustavu progurali da nema praga za referendum, oni su u Ustavu progurali. To stoji u Ustavu, ovo je samo usklađivanje.
Tako da, ili ne znaju kakav su Ustav tada donosili, što je sasvim moguće, ili su dovoljno licemeri pa da protestuju protiv onoga za šta su bili 2006. godine. Dakle, Zakon o referendumu je usklađivanje.
Konačno, što se tiče praga uspelosti o referendumu, pored toga što je to tako prošlo i Ustavom, i Venecijanska komisija je na kraju krajeva svojim kodeksom rekla da prag treba da bude takav, odnosno da prag ne treba da postoji, zato što kada postoji prag vi onda više prava dajete apstinentima od ljudi koji žele da učestvuju u donošenju odluka.
Tako da, u svakom slučaju ni jedan, ni drugi predlog zakona nikakve veze, još jednom, nikakve veze nemaju sa „Rio Tintom“, nikakve veze nemaju ni sa jednim pojedinačno investitorom. Imaju samo veze u jednom slučaju, odnosno usklađivanjem sa Ustavom koji su doneli 2006. godine. U drugom slučaju sa bržom implementacijom, realizacijom projekata strateški važnih za Republiku Srbiju, samim tim od strateške važnosti za svakog pojedinačnog građanina ove zemlje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Ministar Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Samo da odgovorim na par komentara koje je dao poslanik Marković.
Najpre, slažem se sa vama kada je finansiranje lokalnih samouprava u pitanju. Dakle, to je jedini komentar koji ste imali na Predlog budžeta za 2022. godinu. Takođe i ja smatram da neke promene treba da se naprave.
Ono što želim da vas obavestim je da je Komisija za finansiranje lokalnih samouprava zasedala prošle nedelje. Imamo 11 novih članova, šest koje je imenovala Vlada Republike Srbije, pet ispred lokalnih samouprava. Ono što će biti i što jeste zadatak Komisije u narednom periodu je da upravo sagleda postojeće kriterijume i da izdefinišemo ili nove kriterijume ili novi način finansiranja lokalnih samouprava, upravo zbog toga što, ukoliko se ne varam, poslednjih skoro desetak godina važe isti kriterijumi, a slažem se sa vama da se dosta toga na terenu promenilo.
Ono što je jedan od preduslova da definišemo novi sistem finansiranja lokalnih samouprava sigurno jeste i popis stanovništva, koji je trebalo da se desi ove godine, pomeren je usled Kovida-19. Desiće se naredne godine, tako da ćemo imati precizan pregled broja građana u lokalnim samoupravama, što jeste jedan od kriterijuma sigurno kada su finansiranje lokalnih samouprava ili transferi iz budžeta u pitanju. Tako da, sa te strane već smo identifikovali problem. Svesni smo, Komisija je zasedala i idemo dalje sa tim. Tako da ću vas obaveštavati kako se budemo viđali i ovde i na drugim sastancima oko napretka istog.
Ono što mi je važno za sve narodne poslanike i za sve građane Srbije, samo da pogledamo par cifara, a pomenuli ste, gospodine Markoviću, projekat metroa, projekat stadiona, dakle, ogromne infrastrukturne projekte koji se trenutno dešavaju u našoj zemlji.
Predloženi budžet Ministarstva za građevinu, infrastrukturu i saobraćaj za narednu godinu je, ako pogledate pažljivo brojke, 255 milijardi dinara. Da je takvo isto ministarstvo postojalo 2012. godine, budžet bi bio 30 milijardi dinara. Inače, 255 je povećanje za skoro 80 milijardi dinara u odnosu na 2021. godinu, u odnosu na 30 milijardi iz 2012. godine. Da li razumemo i da li razumete svi zajedno koliko se Srbija promenila? To je razlika od skoro deset puta.
Mi razgovaramo o projektu metroa. Razgovaramo. Mi već krećemo u izgradnju projekta metroa. Prve dve linije koštaće oko četiri, četiri i po milijarde evra. Juče je predsednik Vučić bio na otvaranju, početku izgradnje brze pruge između Novog Sada i Kelebije. To je negde oko 1,5 milijardi evra. Dakle, to je već šest milijardi evra samo za dva veoma važna infrastrukturna projekta u Srbiji.
Uvaženi građani Srbije, poštovani narodni poslanici, mi imamo novca za te projekte. Srbija se promenila, Srbija je danas stabilna, jaka, snažna. Naše javne finansije su stabilne, bez obzira na tri paketa pomoći od preko osam milijardi evra koje smo dali kako bi umanjili negativne posledice Kovida-19, pomogli našim građanima, pomogli našoj privredi.
Svako obećanje koje smo dali ispunili smo u dinar, ispunili smo u dan. Država isplaćuje svoje obaveze, a jedan od osnovnih stubova daljeg napretka Srbije, a takođe i budžeta za narednu godinu su upravo te kapitalne investicije. Dakle, 255 milijardi samo za Ministarstvo građevine i infrastrukture. Ogromno povećanje. To su ti projekti koji potpuno menjaju i kvalitet života građana Srbije, koji potpuno menjaju, na kraju krajeva, i perspektivu naše zemlje.
Imali smo, gospodine Markoviću, u pravu ste, par desetina ljudi koji su se juče okupili na Makišu, dakle zgubidana koji, eto, u 10, 11, 12 sati u ponedeljak nisu imali šta pre da rade nego da dva-tri sata provedu na gradilištu, da smetaju radnicima koji pošteno obavljaju svoj posao. Na kraju su otišli. Nastavak izgradnje metroa u Beogradu se nastavlja.
Da vam kažem, svašta su nam rekli 2013. i 2014. godine kada smo gradili „Beograd na vodi“. Svašta su nam rekli. I da je to pusti san i da će biti jedna kafana, da neće biti ništa i da su garaže poplavljene itd, ali mi smo se borili iz dana u dan. Predsednik Vučić je vodio i taj projekat, kao što znate. To je njegov san. Sanjali smo i ostvarili te snove i od najružnijeg dela Beograda napravili smo najlepši deo Beograda i plus smo napravili i najveće gradilište u ovom delu Evrope, gde imate preko 1.000 ljudi koji rade, radnika koji rade i zarađuju svoj hleb na tom gradilištu svakodnevno.
Samo na projektu metroa imaćete preko 40 velikih kompanija i preko 500 malih i srednjih preduzeća sa svojim radnicima koji će na tom projektu raditi, pošteno da zarade svoj hleb, pošteno da odrade svoj posao i da nam plus naprave nešto što je višedecenijski san svih građana i Beograda i Srbije.
Dakle, Srbija se promenila. Projekti o kojima razgovaramo, pa samo su mogli da sanjaju u doba Dragana Đilasa i njemu sličnih, kada su oni punili neke svoje džepove, privatne džepove parama, a nas zaduživali i država Srbija propadala. Sada je potpuno drugačije. Snove koje smo decenijama sanjali, mi dragi prijatelji, danas ostvarujemo. Nije nam nedostižan ni metro, ni nacionalni stadion, ni projekat kanalizacije, ni projekat fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, ni „Beograd na vodi“, ni brza pruga i vozovi koji idu prugom od 200 kilometara na sat, a tako će biti na proleće, kada su bude otvorila brza pruga između Beograda i Novog Sada.
Dakle, pre deset godina, pre osam godina o tome nismo mogli ni da sanjamo, ni da razmišljamo. Sada, sa stabilnim finansijama i jasnom, čvrstom, odgovornom ekonomskom politikom, mi imamo i čime da se ponosimo, imamo šta da radimo i imamo šta da pokažemo građanima Srbije. To jesu veliki infrastrukturni projekti, to jeste povećanje plata, povećanje penzija, povećanje minimalne zarade i veliki projekti koji menjaju način na koji živimo i koji daju mnogu bolju i uspešniju perspektivu našoj zemlji. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred nama je najvažniji zakon za sledeću 2022. godinu, a to je Zakon o budžetu za 2022. godinu.

U 2022. godini se očekuje nastavak privrednog razvoja kroz ulaganja u kapitalne investicije i podizanje životnog standarda građana. To se vidi u usmerenom povećanju penzija i plata u javnom sektoru sa poreskim rasterećenjem privrede, tako da se ne ugrozi stabilnost javnih finansija. Prihodi i rashodi budžeta za 2022. godinu su kredibilno planirani, uz veliku dozu konzervativnosti i na realnim osnovama.

Predlog budžeta za 2022. godinu predviđa nastavak postepenog smanjenja fiskalnog deficita u odnosu na prethodne godine. predviđeni fiskalni deficit u 2022. godini iznosi oko 1,7 milijardi evra, što je 3% od bruto društvenog proizvoda.

Najvažniji pojedinačni elementi budžeta definisani su uglavnom fiskalno odgovorno i ekonomski dobro. Penzije i plate u javnom sektoru, koje predstavljaju ubedljivo najveći budžetski izdatak, ostale su pod kontrolom, kao što smo čuli. Povećanje penzija je od 5,5% definisano objektivnom švajcarskom formulom, što je ekonomski načelno u redu. Predviđeni rast plata u javnom sektoru, koji je u proseku od 7,3%, isto je u skladu sa očekivanim privrednim rastom. Izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. godini zadržana su na visokom nivou. Izdvajanja za kapitalne investicije su 485 milijardi dinara, što je 7,3% bruto društvenog proizvoda. Uz sve ovo, važno je pomenuti da se u 2022. godini nastavlja sa dobrom praksom postepenog fiskalnog rasterećenja zarade. Predviđeno je smanjenje stope penzijskog doprinosa za 0,5 procentnih poena.

Predloženi budžet Republike Srbije za 2022. godinu predviđa smanjenje fiskalnog deficita na 3% bruto društvenog proizvoda, koji iznosi 200 milijardi dinara. U 2022. godini očekuje se pad relativne zaduženosti zemlje, prema procenama, do nivoa 55-56% bruto društvenog proizvoda, ali kako smo čuli u izlaganju premijerke, to će biti za oko 53% bruto društvenog proizvoda.

Prihodi u Predlogu zakona o budžetu za sledeću godinu konzervativno su projektovani. Predlogom budžeta Republike Srbije za 2022. godinu planiraju se prihodi u iznosu od 1.517 milijardi dinara, što je skoro 30 milijardi dinara više u odnosu na poslednji rebalans u 2021. godini. Procenjuje se ukupni poreski prihodi u 2022. godini će zabeležiti rast, približno 40 milijardi dinara, to je oko 3% i dostići nivo od 1.318 milijardi dinara, usled rasta svih poreskih kategorija, osim poreza na dobit preduzeća.

Porez na dohodak građana projektuje se na nivo od 87,7 milijardi dinara, što je povećanje za preko šest milijardi dinara u odnosu na prihvaćeni rebalans u oktobru mesecu. Veći deo ovih prihoda čini porez na zarade koji se predviđa rast od 8,5%.

Pored toga, za 2022. godinu planira se nastavak poreskog rasterećenja zarada. Neporezivi iznos zarada biće povećan sa 18.300, na 19.300 dinara. Budžetom za 2022. godinu planiraju se prihodi od PDV u iznosu od 684 milijarde dinara, povećavaju se i prihodi od akcize, carine i kao ostali poreski prihodi.

Što se tiče rashoda, ukupni rashodi Republike u 2022. godini planirani su na nivou 1.717 milijardi dinara, i znatno su niži u odnosu na 2021. godinu. Ukupni budžetski rashodi smanjuju se sa nivoa od 1.793 milijarde oktobarskog rebalansa na 1.717 milijardi dinara u 2022. godini, što je pad preko 75 milijardi dinara, tj. smanjenje za 4,23% u odnosu na prihvaćeni rebalans u oktobru mesecu.

Gledajući strukturu rashoda, vidimo da imamo smanjenje na subvencijama, ostalim tekućim rashodima, imamo i pad u okviru transfera različitih donacija i budžetskih pozajmica. To su sve uštede, ali sa druge strane imamo i veća izdvajanja za plate u javnom sektoru, i naravno, kao što smo čuli, veće investicije imamo. Pojedinačno, najveći porast u 2022. godini beleže rashodi za zaposlene, što je posledica uvećanja plata u javnom sektoru.

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji je u Skupštini podnet u isto vreme sa budžetom za 2022. godinu, definisana su uvećanja zarada po ministarstvima i drugim budžetskim korisnicima za sledeću godinu. Predviđeno je da za 8% porastu plate zaposlenima u odbrani, zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite, dok je povećanje od 7% opredeljeno za ostale sisteme, prosveta, policija, administracija itd.

Mi svakako podržavamo ove promene koje se odnose na socijalnu politiku, što poboljšava životni standard građana. Takođe, od 1. januara 2022. godine očekuje se povećanje minimalne zarade za 9,4%, pa će minimalna zarada biti 35.022 dinara, ka što smo čuli od premijerke.

Što se tiče penzija, ukupni rashod za PIO fond, će u 2022. godini porasti za preko 63 milijarde dinara u odnosu na 2021. godinu, a osnovi su indeksacija penzije od 5,5% u skladu sa švajcarskom formulom i odluke Vlade da svim penzionerima ćemo isplatiti novčanu pomoć po 20 hiljada dinara. Kao što sam prethodno rekao, poslanici SVM podržavaju predviđeno povećanje plata i penzija, i smatramo da su ove mere socijalne politike svakako za pohvalu.

Ocenjujemo da investicije za infrastrukturu su isto za pohvalu. Ulaganje u zdravstvo, naročito u zdravstvenu infrastrukturu se i dalje nastavlja, ukupno 442 milijarde dinara se ulaže u izgradnju i opremanje opštih bolnica, domova zdravlja, gerontoloških cenata i kliničkih centara. Znači, završavaju se započeti projekti u zdravstvu i počinju novi projekti.

Najveći rast infrastrukturnih investicija planira se u domenu saobraćajne infrastrukture. Smatramo da investicije u saobraćajnu infrastrukturu su najbolja budžetska tendencija. Saobraćajna infrastruktura prevshodno drumska, železnička, mada su u planu i nešto veća ulaganja i u oblasti vodnog saobraćaja, predstavljaju stub politike javnih investicija u sledećoj godini što je nastavak trenda započetog pre nekoliko godina i to pohvaljujem.

Započeti projekti u 2021. godini se nastavljaju i u 2022. godini, kao što su ulaganja u Moravski i Fruškogorski koridor, kao što je pruga između Subotice i Segedina, kao što je pruga srpske i mađarske železnice i nekoliko luka koje će se graditi u četiri grada naše zemlje. Ima i određenih broj novih projekata kao što su auto-put između Niša i Pločnika, auto-put između Beograda i Zrenjanina, most preko Save, pruga između Niša i Dimitrovgrada.

Takođe, postoje i projekti u okviru kojih se ulaganja za sledeću godinu smanjuju u odnosu na 2021. godinu, a to su brza pruga Beograd – Novi Sad – Subotica, autoput Beograd – Sarajevo, ali se nastavljaju i ove investicije, i to je za pohvalu.

Ovde mislim da treba istaći i izgradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećom sadržinom. Rast ulaganja u oblasti zaštite životne sredine i iznose ukupno 27,4 milijardi dinara. Pozitivno ocenjujemo ova ulaganja.

Ovo je nesumnjivo pozitivan pomak budući da se radi o ulaganjima kao što je izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom, projekat daljinskog grejanja u Kragujevcu, komunalne i vodovodne mreže u nekoliko desetina gradova i opština širom naše zemlje.

Isto pozitivno ocenjujemo da sredstva namenjena za poljoprivredu su u rastu od 10 milijardi dinara, kao što smo čuli. Ukupni izdvojeni iznos za poljoprivredu je 62 milijardi dinara, najveće povećanje unutar Ministarstva za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivredu je kod sredstava za podsticaj poljoprivrednicima. I to pozitivno ocenjujemo.

Na kraju bih rekao nekoliko reči i o sredstvima koji su namenjeni AP Vojvodina u transferima ostalim nivoima vlasti. Ova sredstva za AP Vojvodinu su u ukupnom iznosu od 134 milijardi dinara. Od ovog iznosa transferi za proverene poslove namenska i nenamenska transferna sredstva iznose 51 milijardu dinara, dok namenski i kapitalni transferi za projekte koje je utvrdila Vlada su u iznosu od 83 milijardi dinara.

Značajna finansijska sredstva obezbeđena u prethodnim godinama omogućila su realizaciju iz značajnih kapitalnih projekata na teritoriji AP Vojvodine. Predloženim budžetom za 2022. godinu sredstva u iznosu od 83 milijardi dinara omogućavaju nastavak finansiranja započetih i novih kapitalnih ulaganja kao što su brza saobraćajnica prvog reda između Novog Sada i Rume što iznosi 17,5 milijardi dinara, projekat mađarske – srpske železnice 20 milijardi dinara, izvođenje delova radova na izgradnji radova auto-puta E75, deonica granični prelaz Kelebija –petlja Subotica 57 miliona dinara, izgradnja postrojenja za prečišćavanje voda je u Kikindi 200 miliona, proširenje luke u Sremskoj Mitrovici milijardu i 100 miliona, unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja 100 miliona dinara. Takođe, još jedna luka se proširuje kod Bogojeva za milijardu i 500 miliona dinara. Ovde treba istaći i rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš, to je milijardu dinara. Predviđen je i projekat za rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge između Subotice i Segedina, u iznosu od 10 milijardi i 200 miliona dinara. Onda, novi program izgradnje auto-puta između Beograda i Zrenjanina za dve milijarde i 360 miliona dinara. Izgradnja mosta i obilaznice oko Novog Sada, sa pristupnim saobraćajnicama je u iznosu od 100 miliona. Isto jedan važan projekat, izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg – Kikinda, dve milijarde i 360 miliona dinara.

Imamo još dosta projekata. Ja bih još izdvojio samo nekoliko.

Što se tiče sredstva za subvenciju poljoprivrede u Vojvodini će iznositi devet milijardi dinara. Izgradnja sistema za navodnjavanje, prva faza, to je 547 miliona dinara, rekonstrukcija Kliničkog centra u Novom Sadu, u Vojvodini, 865 miliona dinara, itd.

Pored značajnih sredstava, predviđeno za kapitalne projekte, poslanička grupa SVM, ukazuje na važnost rekonstrukcije lokalnih puteva i u cilju poboljšanja uslova životnog standarda stanovnika u naseljenim mestima na područjima lokalnih samouprava AP Vojvodine.

To je jedan od programskih prioriteta SVM, obuhvaćen je koalicijskim sporazumom, potpisanim između SNS i SVM, izgradnja lokalnih puteva i ulica u lokalnim samoupravama i pojačano održavanje rekonstrukcija državnih puteva prvog i drugog reda na teritoriji AP Vojvodina.

U skladu sa tim, SVM će nastaviti sa aktivnostima usmerenim na obezbeđenju sredstava za ostvarivanjem programskih prioriteta pored već realizovanih.

Na kraju, ponovo da potvrdim da će poslanička grupa SVM glasati za budžet, tj. za Zakon o budžetu za 2022. godinu. Hvala vam.