Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, pre nego što krenem sa osvrtom na današnji dnevni red želim da porodici pokojnog kolege Milutina Mrkonjića, kao i njegovoj stranci SPS, u ime Stranke pravde i pomirenja, kao i u svoje lično ime, izrazim duboko saučešće zbog njegovog preranog odlaska.

Kolega Milutin Mrkonjić, kao poslanik i kao ministar i kao društveni delatnik, ostavio je duboki trag. Hoću da kažem da sam imao čast da poznajem tog čoveka od koga smo mi mlađi poslanici mogli dosta toga da naučimo, a prvi put sam za Milutina Mrkonjića čuo 1999. godine kada sam bio učenik prvog razreda srednje škole, kada je obnavljao porušeni most u opštini Prijepolje.

Posle tog čoveka ostale su brojni spomenici infrastrukturni, između ostalog i taj most i vrlo često smo na tu temu govorili. I njegova porodica i njegova stranka treba da budu ponosni što su u svojim redovima imali jednog takvog čoveka.

Neka mu je večna slava i hvala.

Takođe, poštovane koleginice i kolege želim da se osvrnem i na scene nasilja koje smo imali prilike da vidimo za vikend. Hoću da kažem da većina nas u ovoj sali u toku svog političkog delovanja je imala priliku da bude u opoziciji, ja lično mnogo više sam bio u opoziciji nego na vlasti, potpuno razumem drugačije mišljenje, potpuno razumem politički pluralizam i neslaganje.

Međutim, u celokupnom tom neslaganju, sukobu mišljenja, sukobu koncepcija, sukobu mišljenja kako treba država da se razvija i društvo u kom pravcu treba da ide, moraju da se poštuju određeni propisi, a to su prvenstveno Ustav, zakon, ljudska prava, pravo drugog i drugačijeg.

Znači, to što sam ja nezadovoljan određenim političkim stanjem u zemlji ne smem ni na koji način da sprovodim tako što ću ugrožavati drugog i drugačijeg ili njegova prava. Svako ima pravo da iskaže svoje neslaganje. Svako ima pravo da iskaže svoj bunt, ali u skladu sa Ustavom i zakonom i ne kršeći prava drugih i drugačijih.

Zaista mislim da nije pravi put tako što ćemo mi blokirati određene saobraćajnice, pogotovo auto-put i doći do situacije da, na primer, vozila Hitne pomoći ne mogu da prođu. To je nešto što je apsolutno neprihvatljivo da ja zbog svog političkog neslaganja ugrožavam nečiji život ili živote drugih ljudi i njihovu redovnu komunikaciju.

Imamo trgove, imamo sportske sale. Organizuje se miting, pa sa tih mitinga šaljite svoje političke poruke, ali da blokiramo put i da ljudi kojima život zavisi od toga koliko će brzo vozila Hitne pomoći doći na odredište, to zaista mislim da prevazilazi svaku meru i to ne možemo nazvati jednom razumnom političkom borbom.

Zaista imam potrebu da apelujem da se takve scene više nikada ne dese i da takvo neodgovorno ponašanje zaista i osudim.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, tačke o kojima danas govorimo, izmene Odluke o prestanku funkcije i imenovanju RIK su tehničke tačke, protokolarne i proceduralne. One u sebi sadrže i zaista duboko suštinsko značenje.

Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka i naš poslanički klub zajedno sa Ujedinjenom seljačkom strankom u Danu za glasanje će glasati za ove predložene promene zato što se radi o povećanju kapaciteta Izborne komisije.

Dokaz da živimo u jednom demokratskom društvu, dokaz da vladajuća većina apsolutno oseća potrebu drugog i drugačijeg, drugačijeg načina razmišljanja jesu i ove izmene i zato ih apsolutno podržavam.

Otkako je sveta i veka, otkako imamo izbore na bilo kom nivou, nikada se nije desilo da onaj koji izgubi izbore dođe i kaže – e znate, svaka vam čast, vi ste bolji, ja sam izgubio ili oni su izgubili zato što imaju lošije ideje, lošiji koncept, lošiju kampanju i lošije kandidate.

Ne. Naprosto, ko god bi izgubio izbore on bi upirao prstom u Izbornu komisiju, bilo da se to radi o izborima za savet mesnih zajednica, bilo da se to radi o nekim lokalnim izborima, parlamentarnim, republičkim itd.

Kada se vratimo u istoriju i analiziramo izbore i u Kraljevini Srbiji i ako govorimo o prostoru na kom mi živimo, našoj zemlji, Kraljevini SHS, Kraljevini Jugoslaviji kasnije, Titovoj Jugoslaviji, videćemo da je sprovođenje izbora uvek imalo određeni znak pitanja i uvek je nad tim izborima postojala nekakva sumnja u regularnost.

Kada smo imali do te mere krizu u Kraljevini Jugoslaviji da smo imali i tu šestojanuarsku diktaturu, ukidanje parlamentarizma, sukobe sa smrtnim ishodom u parlamentu, kasnije 1945. godine i taj Sporazum Tito-Šubašić i tzv. „ćoravu kutiju“, pa višestranačje, 1996. godinu, velike demonstracije, 5. oktobar, a kasnije i aferu „Bodrum“. Znači, sve je to nešto što je obeležilo parlamentarizam u našoj zemlji.

Hoću da kažem da sam zaista ponosan što funkcionišemo u parlamentu u parlamentarnoj većini koja nema problem da da šansu i da u izbornoj komisiji budu ljudi koji na osnovu izbornih rezultata to nisu zaslužili.

Drago mi je što oni koji su zastupali ideju bojkota su shvatili da je to pogrešna ideja. Naprosto, svi problemi koji se dešavaju u društvu treba da se rešavaju u okviru institucija sistema. Niko od nas ovde ne razmišlja isto, zato i imamo politički pluralizam. Imamo različite političke opcije, stranke, ali onda koalicije pravimo na nekom imenitelju zajedničkih vrednosti.

Važno je da naše sukobe, naše nesuglasice, različite koncepte, rešavamo u institucijama, u lokalnim parlamentima, u republičkom parlamentu, a ne da se to rešava na ulici, ne daj bože fizičkim sukobima ili nekakvim izlivima mržnje i ekstremizma.

Zato je jako važno da imamo RIK u koju svi upiru prstom, koja ima jak legitimitet i koja će posle narednih izbora, kada saopšti rezultate, apsolutno niko neće imati sumnju u te rezultate.

Mi smo kao Stranka pravde i pomirenja učestvovali na oba koloseka međustranačkog dijaloga, i gde su bili stranci kao kofasilitatori, evroparlamentarci, i ja ovom prilikom želim da se njima zahvalim. Ljudi iz evropskog parlamenta, iz EU, su naši partneri i prijatelji i mislim da je njihovo prisustvo samo doprinelo da imamo jedan intenzivniji diskurs i dijalog.

Takođe, pozdravljam odluku i predsednika države i predsednika parlamenta da imamo i tu vrstu dijaloga unutar naše zemlje, unutar naših institucija, pod pokroviteljstvom Skupštine Republike Srbije, gde su učestvovale stranke koje nisu želele da imamo strane posrednike.

Mislim da su na taj način ispoštovane želje apsolutno svih učesnika u tom dijalogu. Mi smo u tom dijalogu unutar naših institucija učestvovali samo na početku, dok je imalo potrebe za tim i hoću da kažem da je u ime manjinskih zajednica koje žive u Republici Srbiji, a prema poslednjem popisu 1/3 građanki i građana su pripadnici manjinskih zajednica, da je smanjenje tog broja potpisa sa 10 na pet hiljada civilizacijski iskorak, da se za to borio i izborio rahmetli lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić i da je zaista to velika stvar i omogućava pripadnicima manjinskih zajednica da lakše učestvuju na izborima, a onda i da izbore svoje učešće u parlamentu.

Što se tiče dijaloga sa evroparlamentarcima, mi smo ponudili svoju platformu i hoću da kažem i kao stranka koja je pripadnik parlamentarne većine, imali smo određene, ali kao stranka nacionalne manjine, pripadnici bošnjačkog naroda većinom glasaju za našu stranku, imali smo određene svoje preporuke. Prvenstveno su se one ticale zastupljenosti u medijima. Kao najjača bošnjačka stranka, kao stranka koja je parlamentarna, koja ima četiri narodna poslanika, ni mi nismo zadovoljni koliko smo zastupljeni na nacionalnom medijskom servisu, međutim, ne postoji neko idealno društvo i jednostavno to su stvari na kojima svi zajedno moramo da radimo, da imamo jednu ravnomernu zastupljenost.

Jako sam zadovoljan što se izašlo u susret i kada je u pitanju finansiranje kampanje. Naprosto, mislim da se pokazao jedan demokratski kapacitet kod vladajuće većine, a pogotovo kod najjače stranke, da se svima onima koji žele da učestvuju na izborima ponude fer uslovi i da niko nema opravdanja da se sutra odluči na bojkot.

Hoću da spomenem, više puta smo govorili, šta se to dešavalo za vreme prethodnog režima. Vrlo često se govori o slobodi medija, vrlo često se govori o sprovođenju izbora. I danas je to tema kada govorimo o RIK.

Govorio sam o iskustvima iz povijesti, međutim, hoću još jednom da spomenem da su se 2010. godine organizovali prvi put direktno izbori za nacionalne savete. Znači, sprovođeni su izbori za Bošnjačko nacionalno veće ili za Nacionalni savet Bošnjaka. Tada je lista koju je predvodio muftija Muamer Zukorlić, lista bošnjačke kulturne zajednice, ubedljivo pobedila na tim izborima i osvojila 49% glasova. Ministar za ljudska i manjinska prava iz DS Svetozar Čiplić, koji se i dan-danas bavi politikom i koji i dan-danas ima hrabrosti da sebe predstavlja kao nekakvu demokratsku alternativu, je poništio taj izborni rezultat tvrdeći da su Bošnjaci posebni i da njima trebaju posebna pravila. Tako da nije konstituisan 2010. godine Bošnjački nacionalni savet i četiri godine je njegov rad, suprotno Ustavu, suprotno zakonu, suspendovan. E, to je očigledno demokratija, sloboda izbora i vladavina prava kako je pojedinci zamišljaju. Ja iskreno verujem da takvi više nikada neće doći u situaciju da obavljaju bilo kakve javne funkcije u našoj zemlji.

Što se tiče medijskih sloboda, mogu da kažem da u periodu do 2012. godine predstavnici moje stranke, lider naše stranke, rahmetli akademik Muamer Zukorlić, kao i ja lično, nigde nismo mogli da učestvujemo ni na kakvim medijima. Imali smo jednu televiziju u Sandžaku, "Sandžak televizija" i određena produkcija, mislim da se zvala "Skaj plus info", na kojoj neko ko nije mislio kao tada vladajuća većina je mogao da gostuje. Toliko o vladavini prava i o medijskim slobodama do 2012. godine.

Mislim da je jako važno što danas ulazimo u promenu sastava RIK-a. Ovo je dokaz suštinske demokratije. Ovo je dokaz poštovanja drugog i drugačijeg i jedna fer ponuda da zaista sutra apsolutno niko ne može da upre prstom u RIK i da iskaže bilo kakvu sumnju.

U danu za glasanje naša poslanička grupa podržaće ove predloge. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima Branimir Jovanović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala predsedniče.

Koleginice i kolege, danas kada raspravljamo o novim članovima koji treba da promene sastav RIK-a zapravo mi pravimo jedan presedan, ali s obzirom da je to dogovor svih relevantnih političkih stranaka u Srbiji, predstavnika vlasti i opozicije, smatram da je taj preseda opravdan, da će biti samo primenjen na sledećim izborima i da ćemo ubuduće na svakim sledećim izborima raditi po jednom ustaljenom sistemu u skladu sa zakonom i procedurama i jedino u tom kontekstu mogu da opravdam i zato ćemo podržati današnje predloge koji su na dnevnom redu.

Mi smo zbog bojkota izbora koji su održani 2020. godine i došli u ovu situaciju i sada na ovaj način pružamo šansu strankama koje ili nisu prešle cenzus ili koje su bojkotovale izbore da imaju svoje predstavnike u RIK-u. To je na neki način dobro jer dajemo legitimitet izborima koji treba da budu održani na proleće, pritom mislim i na predsedničke izbore i na lokalne beogradske izbore i na najavljene parlamentarne izbore.

Smatram da ćemo na taj način ući u jedan proces promena izbornih zakona koji imaju cilj da se učvrsti poverenje građana u sam izborni proces.

Nama iz SDPS kada govorimo o novim članovima RIK-a, odnosno o radu RIK-a najvažnije je da svi članovi RIK-a budu stručni i da budu profesionalni, a samo onaj princip na kojima se temelji rad RIK-a jeste i princip uravnoteženosti, odnosno da predstavnici stranaka koje su u parlamentu budu podjednako zastupljene u RIK-u, a u ovom slučaju dobićemo i stranke koje su vanparlamentarne da će moći da delegiraju svoje kandidate za RIK.

Kada govorimo o stručnosti, tu je važno da stranke predlažu kandidate koji su kompetentni da obavljaju svoj posao, dakle da obavljaju posao u skladu sa zakonima, u skladu sa procedurama.

Na Republičkoj izbornoj komisiji je uvek velika odgovornost. Pre svega što Republička izborna komisija organizuje izbore na svim nivoima, od predsedničkih izbora, parlamentarnih izbora, pokrajinskih, lokalnih, ali i izbora za saveta nacionalnih manjina.

Mi pune tri decenije, kada govorimo o poboljšanju izbornih uslova radimo na tome. Ako se vratimo unazad videćemo da kada je obnovljen višestranački parlamentarni sistem u Srbiji da takav sistem je u mnogome promenjen nego što je on danas. Dakle, nekada smo imali većinski sistem, Srbija je bila podeljena na nekoliko izbornih jedinca i od kada je uveden proporcionalni sistem izbora narodnih poslanika i kada je Srbija jedna izborna jedinica suštinski se već 20 godina ništa nije promenilo u tom ključnom kontekstu.

U svakom slučaju u kontinuitetu radimo da na jedan sporedan način unapredimo sam izborni proces da bismo učvrstili poverenje građana u naš politički sistem.

Za SDPS unapređenje izbornog procesa kojim se promovišu osnovna ljudska prava i političke slobode jeste u stvari jedan proces koji doprinosi izgradnji poverenja, koji doprinosi izgradnji demokratskog i otvorenog društva gde će svako imati pravo da iskaže svoje političko uverenje i da slobodno glasa na izborima.

Zato smatramo da je potrebno da se pronađe konsenzus, kada govorimo i o prelaznim rešenjima koja treba primeniti za naredne izbore, dakle o kratkoročnim rešenjima, ali i o dugoročnim rešenjima, jer smo i sami svesni da je to jedan postupak koji uvek traje i gde uvek treba da postoji dogovor svih političkih aktera kako da unapređujemo izborne uslove.

Dakle, potrebno je i ubuduće da radimo na sveobuhvatnim reformama izbornog procesa i na taj način se jedino jača poverenje građana u institucije sistema koje neposredno ili posredno učestvuju u organizovanju izbora.

Podsetiću da su predstavnici vlasti i opozicije pre 2,5 godine počeli da razgovore o poboljšanju izbornih uslova. Tada je dogovoreno da se neka rešenja mogu implementirati kratkoročno, dakle za prve izbore koji su održani nakon toga, i tako je i učinjeno u praksi tako što su izmenjeni zakoni, promenjene su procedure i taj dogovor je implementiran.

Podsetiću i šta smo tada uradili. Dakle, mi smo tada doneli nekoliko zakona. Pre svega Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o javnim preduzećima. Dakle, to su bile izmene i dopune već postojećih zakona, u skladu sa dogovorom. Cilj je bio da se vodi efikasnija borba protiv zloupotrebe javnih resursa. Na tome smo istrajali i mislim da smo sada došli do jedne zaista prihvatljive zakonske regulative koja treba da se ispoštuje i na prošlim izborima je poštovana u praksi.

Takođe, zakonom su unete izmene koje se odnose na smanjenje izbornog cenzusa sa 5% na 3%, povećan je prag za učešće, obavezno učešće kandidata na izbornim listama sa 30% na 40% za pripadnike manje zastupljenog pola, a ojačani su i mehanizmi kada se govori o zaštiti manjinskih partija. Izabrani su i nedostajući članovi REM-a, izabrani su članovi REM-a kojima je isticao mandat, tako da je i u tom delu ispoštovan dogovor.

Sve ovo navodim da bih pokazao da svaki dogovor koji je postignutu u prošlosti da je bio ispoštovan od strane skupštinske većine.

Takođe, navodim to iz razloga da pokažem da svaki dogovor koji je mogao da se primeni na prvim sledećim izborima da je i primenjen uspešno.

Kada govorimo o Republičkoj izbornoj komisiji i o samom izbornom procesu, naša zakonska regulativa, za razliku od nekih drugih država, ne poznaje stabilnu, profesionalnu izbornu administraciju, dakle onu administraciju koja bi na jednom mestu vodila računa o celom izbornom procesu, odnosno svim njegovim segmentima. Tu mislim i na evidenciju birača do organizovanja i sprovođenja izbornog procesa, kontrolu finansija, praćenje uloge medija, analiziranje i iniciranje usavršavanja izbornog sistema i procesa.

Dakle, kod nas je svaki deo ovog procesa poveren drugačijim, odnosno različitim državnim organima. U jednom delu i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ima značajnu ulogu, naročito kada govorimo o utvrđivanju, odnosno ažuriranju biračkih spiskova i o tome ću nešto reći kasnije.

Zbog svega toga mi iz SDPS smo pre nekoliko godina plasirali jednu ideju da treba razmišljati o uvođenju državne izborne komisije. Kada kažem državna izborna komisija mislim na jedno profesionalno, nezavisno, stalno telo koje bi u sebi, u svom sastavu imalo eminentne stručnjake iz oblasti izbornog prava, izbornog sistema. Birali bi se na period koji je duži od trajanja poslaničkog mandata da bi se na taj način osigurala njihova nezavisnost, ali na taj način, profesionalizacijom jednog ovakvog tela mi bismo i ojačali mehanizme za kontrolu svih učesnika izbornog procesa.

Zato sam i rekao malopre da sadašnju Republičku izbornu komisiju treba pre svega da odlikuje stručnost i uravnoteženost.

U prethodnom periodu RIK je unapredio rad u mnogim segmentima. Tu pre svega mislim na onaj deo da javnost ima bolji uvid u rad RIK-a. Sada neko može u direktnom prenosu putem internet sajta da prati rad RIK-a, način na koji postupaju članovi, način na koji se donose odluke. Takođe, nakon završetka izbora, na sajtu RIK-a se nalaze skenirani zapisnici sa svakog biračkog mesta i svako ko ima i malo sumnje u konačne rezultate, može da uporedi te rezultate, napravi sam zbir i vidi da li je sve u redu ili nije, a očigledno da do sada nije bilo prigovora kada govorimo o tom segmentu.

Ranije je to bilo mnogo drugačije, ranije su ti rezultati mogli da se vide samo na biračkim mestima, da li su to škole, mesne zajednice ili neki drugi objekti, bilo je obavezno da se istaknu zapisnici na tim prostorijama, ali ne i na sajtu RIK-a. Mislim da smo u toj oblasti napravili značajan napredak.

Takođe u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu su uspešno ažurirani birački spiskovi i pre održavanja izbora, svaki građanin može da proveri da li je upisan u birački spisak. Jednostavno ode na sajt Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ukuca svoj matični broj i može da vidi da li je upisan u birački spisak, da se na vreme informiše. Ako nije, može da ispravi tu grešku ukoliko je ima i može da vidi na kom biračkom mestu glasa.

Jedino što možemo da uradimo na ovom planu jeste da radimo na medijskoj promociji da bi građani bili upoznati da im je i ova mogućnost na raspolaganju. Smatram i da je dobro rešenje što svaka izborna lista ima posmatrača na svakom biračkom mestu i tu, ako se ispoštuje ceo proces, kada govorimo o glasanju, zaista nema potrebe da sumnjamo u rezultate glasanja.

Nema sumnje da je RIK i do sada radio profesionalno i dobro svoj posao, ali uključivanje predstavnika opozicije u sastav RIK-a zapravo je deo dogovora i svi učesnici na sledećim izborima će moći da kontrolišu taj proces, od trenutka raspisivanja izbora do trenutka kada se prebroje glasovi i kada se objave zvanični rezultati glasanja. Mi na ovaj način zaista niti udovoljavamo bilo kojoj stranci, niti nam je cilj da oštetimo bilo koju stranku, već želimo da javnost ima uvidu u sam izborni proces, konkretno u ovom slučaju u rad RIK-a.

Pre dve i po godine je izgledalo nemoguće da u takvoj jednoj atmosferi predstavnici vlasti i opozicije naprave bilo kakav dogovor. Mislim da smo svi bili dovoljno odgovorni, da smo pokazali da je tako nešto moguće i sada se rezultati toga vide, konkretno i danas u parlamentu kada raspravljamo o izmenjenom sastavu RIK-a. Podsetiću da nam prestoji niz zakona koje treba da donesemo u narednom periodu na osnovu koga će se promeniti određene procedure na sledećim izborima i koje će se primeniti na predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim izborima.

Naš motiv jeste pre svega da unapredimo izborni sistem, jer smatramo da je neophodno da se on menja s vremena na vreme, jer se menjaju i okolnosti u kojima živimo, da stvorimo jedan stabilan sistem koji će vratiti poverenje građana u izborni proces, ali da utemeljimo politički sistem u skladu sa voljom građana i sa realnom snagom političkih subjekata. Pokazali smo da dogovorom možemo da dođemo do zadovoljavajućih rešenja i nema razloga da tako bude i u budućnosti. Zbog toga će SDPS podržati predloge koji su na dnevnom redu. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Života Starčević.
...
Jedinstvena Srbija

Života Starčević

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem na temu o kojoj danas raspravljamo, želim u ime JS i poslaničke grupe JS da izrazim SPS, ali ne samo SPS, nego i svima nama najiskrenije saučešće zbog smrti velikog neimara, našeg kolege narodnog poslanika Milutina Mrkonjića, čoveka koji je čitav život gradio i radio, trudeći se da izgradi sve što je moguće i pre roka. Nažalost, i otišao je pre roka, i ostaje velika praznina na mestu gde je sedeo naš kolega, dragi poslanik i počasni predsednik SPS, gospodin Milutin Mrkonjić.

No, da pređem na temu danas. Mi danas razgovaramo o Predlogu odluke o dopunama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u RIK, i o Predlogu odluke o izmenama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u RIK.

Kao što ste vi predsedniče rekli, suština je u tome da mi ovim činom želimo da ispoštujemo dogovor koji smo napravili sa delom opozicije, dogovorom koji je potpisan ovde u republičkom parlamentu i time da pokažemo kako, naravno, želimo da držimo reč i kako želimo da stvorimo jednu povoljnu i pozitivnu političku klimu u našem društvu. Ta pozitivna politička klima koju mi želimo da stvorimo je dobro okruženje za dalji napredak Srbije, za dalji razvoj Srbije i smatramo da je to najbolji način da Srbija ide napred, kako u ekonomskom, tako i u svakom drugom smislu. Zato će poslanička grupa JS podržati ovaj Sporazum, kao što smo i dali svoje aktivno učešće u svim dosadašnjim razgovorima, pregovorima, ili kako god hoćete, sa opozicijom, koji traju, ne samo ove godine, nego da vas podsetim, koji su trajali i pre prethodnih izbora.

Zašto vas to podsećam? Jer, deo opozicije nije potpisao ovaj sporazum i deo opozicije svakako ne podržava stvaranje te pozitivne političke klime u društvu, jer im to apsolutno ne odgovara, a u daljem svom izlaganju reći ću vam i zašto im to ne odgovara.

Prosto, zarad javnosti, mi moramo da pokažemo kako se došlo do ove situacije da mi danas pravimo, kako bih rekao, jedan izuzetak od pravila, a to je da u RIK, u njen sastav ubacujemo šest članova i šest zamenika iz redova onih opozicionih stranaka koje nisu članovi parlamenta i koje ne učestvuju u parlamentarnom radu.

Naime, setite se da smo prošle godine, pre prethodnih parlamentarnih izbora, držali i imali razgovore na Fakultetu političkih nauka između partija koje čine deo vladajuće većine i između opozicionih partija. Ti razgovori, pregovori su se kasnije premestili u parlament uz posredništvo evroparlamentaraca i došlo se do niza, da tako kažem, ustupaka, prema opozicionim partijama, od strane stranaka koje čine vladajuću većinu, od kojih svakako najznačajniji ustupak jeste bio smanjenje izbornog cenzusa sa 5% na 3%.

Međutim, i te i takve ustupke opozicija, pre svega okupljena oko Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, je odbila, ignorisala i ubeđivala je sve vreme pred prethodne parlamentarne izbore građane Srbije da ne izađu na izbore, da je bojkot izbor jedino, pravo i dobro rešenje, a u stvari, suština tog njihovog zagovaranja bojkota, bila je želja, nisu bili loši izborni uslovi, jer izborni uslovi su bili onakvi kakve su oni napravili, izborni zakoni su bili oni koje su oni izglasali, već suština tog njihovog zalaganja za bojkot, bila je želja da se nekako sakrije loš predizborni rejting, i želja da sakriju svoju sramotu koju bi doživeli na izborima da su izašli na izbore prošle godine na republičke, odnosno parlamentarne izbore.

Tada sam rekao da opozicija neće ni kako ona hoće, jer smo i tada sve njihove zahteve uglavnom usvajali, izašli u susret, ali i pred svega oni su se odlučili za bojkot koji im naravno nije uspeo, jer građani Srbije su razumeli šta su oni želeli bojkotom, razumeli su da su oni želeli da sakriju svoj loš rejting, nedostatak podrške u narodu i želeli su da sakriju tu neku političku bruku koju bi doživeli na tim parlamentarnim izborima.

Naravno, odmah posle parlamentarnih izbora oni su krenuli sa tim kako su loši izborni uslovi, kako su oni u svakom pogledu diskriminisani, i jednostavno kada je predsednik Republike odmah nakon prethodnih prošlih parlamentarnih izbora oročio trajanje ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije na godinu dana i najavio unapred da će se održati novi republički izbori, i mi sada već znamo da će biti održani 3. aprila naredne godine, opozicija je opet krenula sa kuknjavom, krenula je sa žaljenjem, sa pričama o tzv. lošim izbornim uslovima iako smo im mi i pre prethodnih izbora i te kako izašli u susret.

Naravno, krenuli su razgovori sa tim opozicionim strankama i to u dva koloseka. Jedan koji je vodio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, gospodin Ivica Dačić uz, kako bih rekao, veliku podršku predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, a drugi kolosek je pokrenut na insistiranje upravo tog dela opozicije koji je bio najekstremniji u zagovaranju bojkota, najekstremniji u optuživanju kako su ovde loši predizborni uslovi itd, to je ona grupacija koja se okružila oko Dragana Đilasa i Vuka Jeremića. Na njihov zahtev, a želeći opet da stvorimo pozitivnu i dobru političku klimu u našoj državi i u našem društvu, mi smo krenuli i u taj drugi kolosek razgovora koji se odvijao, na njihovo insistiranje, uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta. Tu su bili, da vas podseti, Tanja Fajon, gospodin Bilčik, Kukan, Flakenštajn. Ti ljudi su učinili takođe napor da uzmu svoje učešće i da pomognu da dođe do nekog kompromisa i do nekog dogovora kada su u pitanju izborni uslovi.

Šta se dešava? Idu razgovori, idu pregovori što onlajn, što direktnim sastankom i ja prosto moram da se osvrnem na taj poslednji sastanak koji se odvijao u palati Federacije, gde smo imali dvodnevne razgovore i sve je teklo u dobrom pravcu, ali naravno ta grupacija oko Dragana Đilasa je napustila te razgovore, opet nisu hteli ni kako oni hoće, nisu pristajali ni na šta, čak su tom prilikom i uvredili predstavnike Evropskog parlamenta rekavši da su predstavnici Evropskog parlamenta postigli dogovor sa vlašću, a ne sa opozicijom. Tim se čak doveli u pitanje te razgovore, te uvrede su dosta pogodile evroparlamentarce da je, recimo, čak i gospodin Flakenštajn u jednom trenutku napustio te razgovore.

Naravno, mi smo u tim razgovorima došli do nekih 16 tačaka koje su se ticale poboljšanja izbornih uslova. Iako većina stranaka, koje čine deo vladajuće većine, govorili da ne prihvatamo ad hok rešenja, vansistemska rešenja, mi smo u tih 16 tačaka između ostalog ipak prihvatili i neke koje su najvažnije, a jedna od njih je danas na dnevnom redu, a to je dopuna RIK-a strankama koje nisu u parlamentu, jer su bojkotovale izbore ili nisu prešli izborni cenzus, i upravo idemo u implementaciju tih nekih 16 tačaka i tog dogovora, jer smo rekli da držimo reč i da ćemo učiniti sve da stvorimo povoljnu političku klimu.

Opet kažem, suština svega, tih nekih protesta, žalbi, kuknjave, tog dela opozicije, suština te kuknjave nisu bili loši izborni uslovi, već je razlog za to isključivo loš rejting i želja da sakriju svoju sramotu.

Napustili su te razgovore u Palati federacije, ali danas, evo vidimo, izlaze na izbore, iako su ti izborni uslovi one koje su oni odbili i zbog kojih su napustili taj sastanak. Pa, prosto postavlja se pitanje zašto je to, otkud da promena odluke? Tu se nameće, kako bih rekao, jedan logičan zaključak, a to je da ih je neko slagao da postoji negde neki deo kolača do koga oni mogu da se dočepaju. Jer, oni vlast ne gledaju kao priliku da unaprede Srbiju, da rade na razvoju Srbije, kako ekonomskom, tako i u razvoju svih drugih društvenih sfera, oni gledaju to kao kolač koga mogu da se dočepaju i da ga čerupaju.

Rekoh, mi smo to radili kako bismo napravili jednu bolju političku klimu i radimo to kako bismo napravili jednu bolju političku klimu, jer ta politička klima jeste dobar preduslov za dalji društveni i ekonomski napredak Srbije. Ali, kažem, to svima ne odgovara, a naročito ne odgovora tom delu opozicije okupljenom oko Đilasa i Jeremića. Naravno da njima, zbog lošeg rejtinga i nedostatka podrške u narodu, trebaju incidenti, treba jedna loša nestabilna klima u društvu, jer samo na takav način se nadaju da će doći do nešto veće podrške.

Naravno da u tom kontekstu možemo sagledati i jučerašnje proteste, odnosno prekjučerašnje proteste i blokadu puteva i autoputa. Ti protesti su upravo izraze te njihove nemoći da dobiju i zadobiju podršku naroda. Zato izazivaju incidente, jer misleći da podizanjem tenzija mogu da zadobiju kakvu takvu podršku.

Pri tome se kriju, naravno, iza raznih opozicionih pokreta. Ko još može da poveruje da Ćuta i Zelenović nisu deo te priče oko Đilasa i Jeremića? Uostalom, za informaciju i zarad javnosti, moram da kažem da je taj Zelenović upravo na tim pregovorima sedeo pored Đilasa i Jeremića i bio sastavni deo te grupacije. Tako da, jasno je da su ti takozvani ekološki protesti i takozvani ekološki pokreti i inicijative i te kako politički, a verujem i ekonomski vezani za tu političku grupaciju.

Prosto, kada pogledamo tih 120 ljudi koji su blokirali autoput, kako je Dragan Marković Palma juče rekao, 90% njih su opozicionari, opozicioni predstavnici, članovi opozicionih stranaka. Oni, želevši tako da izmišljaju teme, izmišljaju probleme u društvu, kao što su izmislili problem sa Rio Tintom, koji realno ne postoji, kao što su izmislili problem sa eksproprijacijom zemljišta, koji realno ne postoji, kao što su izmislili problem sa muralom, koji je postao u jednom trenutku za njih vrlo važna i glavna tema, iako ta tema ne postoji, znači, sve su to neke izmišljene situacije, izmišljene afere upravo zarad podizanja političkih tenzija i pokušaja stvaranja političke nestabilnosti kako bi u toj nekoj atmosferi, lošoj političkoj atmosferi uspeli da zadobiju još po koji sitan politički poen.

Naravno, mi iz Jedinstvene Srbije smo rekli da se zalažemo za sistemska rešenja, a ne za neka at hok rešenja, ali, zarad dogovora i zarad toga da dokažemo šta je pozadina ovog dela opozicije, složili smo se, kao i sve ostale koalicione stranke i koalicioni partneri, da prihvatimo ovaj kompromis. Ali, oni kompromis ne žele. Pa, zar nisu prekjuče rekli - Srbija mora da stane da bi krenula? E, pa, gospodo draga, Srbija se toliko zahuktala, Srbija se toliko brzo kreće u pravcu koji je odredio narod Republike Srbije na prethodnim izborima, koji će podržati i na ovim izborima koji predstoje, da to brzo kretanje, tu zahuktalu Srbiju ne može da zaustavi ni Đilas, ni Jeremić, ni ta grupacija oko njega, izmišljanjem tema, izmišljanjem afera, izmišljanjem situacija.

Srbija će nastaviti da se kreće brzo. Srbija će nastaviti da napreduje. Srbija će nastaviti da bude lider u promenama, da bude lider na zapadnom Balkanu u privlačenju stranih investicija, da bude lider na zapadnom Balkanu po stopi ekonomskog rasta. Kao što je rekla gospođa Gudrun Kugler, predsednica Parlamentarne grupe Austrijsko-srpskog prijateljstva, na sastanku sa Draganom Markovićem Palmom i grupom naših poslanika, Srbija je za nas Švajcarska na Balkanu. Srbija će i ostati Švajcarska na Balkanu, bez obzira koliko se to ne svidelo toj opozicionoj grupi.

Iz tog razloga, Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje glasati za ove predloge odluka i podržati ih u celosti. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Elvira Kovač.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče, predsedništvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, i ja ću slično kao i uvaženi prethodni govornici povodom ove teme dnevnog reda najviše govoriti o međustranačkom dijalogu, iliti o prošlosti, odakle se krenuli i gde se stiglo danas, objašnjavajući zašto mi danas zapravo proširujemo broj članova RIK-a.

Kao što je to poznato, međustranački dijalog je počeo još u prošlom sazivu, odnosno održane su tri runde međustranačkog dijaloga 2019. godine i na tim dijalozima, odnosno na tim razgovorima je učestvovao veći broj stranaka, skoro svi, ali i, ono što je značajno naglasiti, civilne, nevladine organizacije. Pokrovitelj svega ovoga je, naravno, Narodna skupština Republike Srbije, a kofasilitatori su bili predstavnici Evropskog parlamenta.

Savez vojvođanskih Mađara je od samog početka učestvovao u svim formama međustranačkog dijaloga. Dakle, 2019. godine takođe. Bili smo srećni kada se na kraju došlo, posle tri runde, do tabele, odnosno dogovoreno je šta će se uraditi. Naravno, sve vreme smo, kao i uvek, pozdravljali uvažavanje komentara, preporuka i Venecijanske komisije i ODIR-a.

Znamo da se već tada, dakle pre prošlih izbora, razgovaralo najviše o kontroli finansiranja, odnosno o izbegavanju zloupotrebe javnih resursa, najviše o slobodi medija, unapređenja rada takozvanog REM-a, tj. Regulatornog tela za elektronske medije. Ono što smo čuli u jednoj od prethodnih diskusija, konkretni rezultati, kažem taj dogovor, tabela koju smo mi, odnosno ova institucija maksimalno ispunila, bile su prve izmene i dopune zakona.

Naime, krajem 2019. godine, 13. decembra, Narodna skupština je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, nadalje Zakon o dopunama Zakona o javnim preduzećima, izmene i dopune Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Sve se to odnosilo u najvećoj meri na sprečavanje korupcije iliti na zloupotrebe tzv. funkcionerske kampanje, zloupotrebe javnih resursa.

Ono što je takođe značajno i o čemu se ovde danas, koliko mi se čini, jer sam pažljivo pratila prethodne diskusije, još nije govorilo, jeste da smo krajem 2019. godine 23. decembra doneli Odluku o formiranju Nadzornog odbora i Narodna skupština je tada izabrala članove Nadzornog odbora prvi put posle 20 godina. Značajno je naglasiti da od ukupno pet članova Nadzornog odbora, dva člana su izabrana na predlog vladajuće većine, a troje na predlog opozicije. Uspešno se implementiralo i to što je tada dogovoreno, vezano za Savet Regulatornog tela za elektronske medije, ili ti REM-a. Naime, tada je možda bilo zbunjujuće, zbog toga bi baš želela da naglasim šta je značilo tri plus dva.

Najpre je dostavljen poziv udruženjima dramskih, scenskih i filmskih umetnika sa jedne stane, nadalje, za nas značajno, nacionalnim savetima, nacionalnih manjina i poslaničkim grupama, pa je Narodna skupština Republike Srbije 27. decembra izabrala tri nedostajuća člana REM-a, jer do tada smo trpeli kritike da je taj zadatak još preostao. U međuvremenu su još dva dodatna člana podnela ostavku i posle toga, postoje pravila i pravo da predlaže članove REM-a su imali Udruženje izdavača elektronskih medija, Udruženje novinara u Republici Srbiji, kao i nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine koji su predložili po dva kandidata i od ovih četvoro kandidata Narodna skupština je 14. februara izabrala još dvoje i time je u potpunosti ispunila obavezu koju je prihvatila na trećoj rundi međustranačkog dijaloga.

Posle toga i o tome se ovde već danas govorilo, ovaj visoki dom je 8. februara usvojio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, sa jedne strane o izboru narodnih poslanika, a sa druge strane o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima. Najveća novina o kojoj se tada puno govorilo i koja ostaje na snazi, mislim da je značajno i da se to naglasi, jeste da se do tad važeći izborni cenzus smanjio sa 5% na 3%.

Savez vojvođanskih Mađara je tada ukazivao na to da, sa jedne strane se na ovaj način većinskim strankama olakšava ulazak u parlament, jer naime, za njihov ulazak, logično ako je cenzus manji, biće potrebno manje glasova, ali smo preračunali matematički da je sve ostalo kao što je bilo za stranke nacionalne manjine bio bi otežan ulazak u parlament, odnosno da bi tzv. prirodni prag tada iznosio više.

Ovom prilikom želim da se zahvalim na razumevanju vladajuće većine i same SNS kada smo našli adekvatan način da uvedemo koeficijent za stanke nacionalnih manjina da se ove izmene na njih nikako ne odnose na negativan način. Naravno, o tome se danas već govorilo, zvanično su pojačane ili povećane kvote za manje zastupljeni pol izmenama zakona, ali polako i sigurno da dođemo kroz kratku retrospektivu ove istorije do sadašnjeg saziva ili ti do Dvanaestog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Znajući da imamo obavezu, pošto je jedan od zaključaka prošlog međustranačkog dijaloga bio da će se dijalog, razgovor nastaviti i da će se primena pratiti i posle izbora koji su na kraju posle odlaganja bili održani, kao što znamo 21. juna 2020. godine i odmah na početku ovog saziva ste vi gospodine predsedniče razgovarali sa predsednikom, ja to volim da kažem – AFETA ali, ti na srpskom Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta, gospodinom Dejvidom Mekalisterom i naravno, da je dogovoreno da će međustranački dijalog uz posredovanje Evropskog parlamenta biti, kofasilitatora sa njihove strane biti nastavljen.

Moram priznati da su te pripreme trajale, ali moramo i naglasiti da je na kraju, bez obzira što je zvanično taj međustranački dijalog počeo 1. marta ove godine, konačno smo 19. do 22. aprila ove godine svi mi tada, osam poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije imali onlajn razgovore sa kofasilitatorima i izneli šta mi očekujemo od međustranačkog dijaloga. Verujem da smo svi mi bili vrlo konstruktivni. Moram da naglasim da je većina parlamentarnih stranaka predala svoje platforme i SVM je ne tako detaljnu, ali vrlo konkretnu platformu, najviše od zastupljenosti stranaka nacionalnih manjina pripremio, predao kako na srpskom, tako i na engleskom jeziku, znači kofasilitatorima.

Onda smo došli do toga zbog čega nas takođe kritikuju, ali mislim da je značajno da naglasimo, da su određene stranke koje su trenutno van Narodne skupštinine, vanparlamentarne, a pripadaju ako mogu tako da kažem, više desnici i protiv su evropskih integracija želeli da učestvuju u međustranačkom dijalogu, ali bez posredstva evroparlamentaraca. Mislim da je značajno da su oni saslušani i da je uz pokroviteljstvo, ponovo vas, gospodine predsedniče, pokrenut i taj međustranački dijalog bez posredstva posrednika. Mnogi nas pitaju kada će se ti dijalozi naći. Ja bih sada želele da objasnim da su se oni već našli da je rezultat i jednog i drugog to o čemu razgovaramo između ostalog danas i o čemu ćemo razgovarati najverovatnije, da li tokom decembra ili tokom januara kada budemo ponovo razmatrali najnovije izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i o lokalnim izborima.

Da naglasim ono što takođe nije jasno mnogima i novinari pitaju, znači, prvi sastanak, plenarni sastanak tog međustranačkog dijaloga bez posrednika je bio krajem aprila, 28. aprila ove godine uz prisustvo i gospodina predsednika Vučića u svojstvu predsednika države. Sećamo se svi mi koji smo prisustvovali da je bilo 26 puta dva predstavnika kako stranka koje ne žele posredstvo, tako i parlamentarnih stranaka i tada je dogovoreno da ovaj format nije efikasan i mi stranke koje smo manje, ali pripadamo vladajućoj većini smo se dogovorili o formiranju radne grupe koja će da nastavi taj dijalog i taj rad da bi to bilo efikasnije i uspešnije i da ćemo na kraju tog posla, da će nam se sporazum do koga se dođe predstavljen, da ćemo biti informisani o tome dokle se stiglo.

Zaista, moram da naglasim da je Radna grupa međustranačkog dijaloga bez posrednika bila vrlo vredna i koliko sam obaveštena održano je 14 sastanka na kojima je razgovarano najviše o medijima, sa akcentom na analizi i unapređenju rada Javnog medijskog servisa prilikom izveštavanja o aktivnostima tokom političkih subjekata, kako tokom izborne kampanje tako i pre nje. Opšta pravila izbornog postupka, izborni dan, glasanje na biračkom mestu, utvrđivanje rezultata glasanja i zaštita izbornog prava i nezaobilazno, finansiranje izborne kampanje, sprečavanje zloupotreba javnih resursa u izbornoj kampanji. Značajno je da je u okviru svake od ovih tema se razgovaralo o nekoliko podtema.

Moram da naglasim i inicijativu da kada se na ovom međustranačkom dijalogu otvorila tema predstavljanja stranaka nacionalnih manjina, da su onda predstavnici četiri parlamentarne stranke nacionalnih manjina koje su trenutno u Narodnoj skupštini da su oni bili pozvani i da smo mi mogli i u ovoj vrsti, znači na samoj Radnoj grupi da iznesemo svoje mišljenje koje naravno nije uvek jednoznačno, ne misle svi isto, ali je bio veoma konstruktivan sastanak. Većina tih primedbi stranaka nacionalnih manjina je na kraju ušla i u sporazum, ali kad se eto približavamo istoriji do današnjeg datuma, onda moram da naglasim i da pored vrlo duge pripreme međustranačkog dijaloga uz posredstvo posrednika, smo došli i do fizičkog sastanka, sećamo se da smo čekali da zapravo predstavnici Evropskog parlamenta mogu da putuju i da dođu u Beograd. Prva runda ovog drugog međustranačkog dijaloga, druge faze međustranačkog dijaloga je bila 9. i 10. jula ove godine u palati Srbije i o tome smo čuli, na kojoj su učestvovale i opozicione stranke i parlamentarne stranke.

Mislim da je ta runda bila vrlo kvalitetna i nekako je bilo nade u vazduhu da će se zaista svi ponašati maksimalno konstruktivno i da ćemo doći do zajedničkih opipljivih rezultata i konkretnih rešenja, jer cilj samih kofasilitatora iz Evropskog parlamenta, a naravno i Narodne skupštine je bila podrška integritetu izbornog procesa i posvećenost rešavanju izazova kako bi se unapredili izborni uslovi, bar se to tako reklo.

Želim da naglasim da Savez vojvođanskih Mađara smatra da se u proteklom dužem periodu nisu drastično menjali uslovi utakmice, ali eto, ponovo je vladajuća većina bila dovoljno mudra da izađe u susret i opozicionim strankama. Najviše se ponovo razgovaralo o slobodi medija, medijskom pluralizmu, poštovanju profesionalne etike, medijskog standarda itd.

Konkretan zaključak se odnosio na to kada ćemo nastaviti i da će se preko leta napisati neki zaključci. Tako da, odmah moram da naglasim da je ta sledeća najavljena runda čiji rezultati su, kažem i ovo o čemu danas razgovaramo, proširenje broja članova RIK-a, bila 17. i 18. septembra ove godine. Na toj rundi su ponovo učestvovale sve parlamentarne stranke i opozicija, ali kao što smo čuli i kao što je poznato određeni predstavnici opozicije su, ipak odlučili da na početku, u sredini ili pred kraj sastanka napuste sastanak.

Meni je iskreno žao što se nije došlo do konsenzusa na kraju, ali se videlo da su određene stranke, zaista došle, nisu ni želele da saslušaju nikog. Naglasila sam pre izvesnog vremena da smo svi mi predali svoje platforme i svi mi bili smo spremni da razgovaramo, a neki su hteli i o papiru naravno, kofasilitatora, a neki su hteli samo da se razgovara o njima i videlo se da uopšte nisu konstruktivni.

Ipak se došlo do konkretnih mera i značajno je da je tada naglašeno da će vladajuća većina bez obzira na nedostatak konsenzusa, raditi na implementaciji svih tih dogovorenih mera.

Sada ću spomenuti najznačajnije. Jedna od najznačajnijih je uspostavljanje Privremenog nadzornog tela za praćenje medija u kome će učestvovati i predstavnici opozicije. Znamo da je od tada, dakle, u međuvremenu Vlada Republike Srbije, 14. oktobra donela odluku o osnivanju Privremenog nadzornog tela. Definisale su konkretne stvari, kao što je sastav, broj članova, način obrazovanja, rada i finansiranja. Dogovoreno je da će ovo Privremeno nadzorno telo imati 12 članova, šest na Predlog REM, a šest na predlog predsednika ili kofisilitatora kada dođu predlozi opozicije.

Moram da izrazim žaljenje što nismo dobili šest predloga i što trenutno ovo Nadzorno telo, regulatorno telo ima šest plus pet, tj. 11 članova, ali dogovoreno je još nekoliko stvari, obavezujući Pravilnik za rad javnih medijskih servisa i preporuka za privatne emitere, kao i ovo proširenje broja članova RIK sa šest ili tri plus tri, što znači tri predstavnika onih opozicionih stranaka koji su učestvovale u Međustranačkom dijalogu uz posredstvo posrednika i troje koji su učestvovali u drugom Međustranačkom dijalogu bez posredstva posrednika.

Raduje me što posle pisma i poziva predsednika Narodne skupštine, svi koji su pozvani da daju svoje predloge su dali predloge i ovi predlozi se danas nalaze pred nama, a verujem da će večeras u danu za glasanje vladajuća većina bez pogovora sve njih da podrži.

Dakle, da pokušam polako da sumiram da u proteklih godinu dana ili za vreme ovog novog saziva su vođena dva Međustranačka dijaloga, unapređenju izbornih uslova pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Republike Srbije.

Cilj je bio da se dođe do širokog partijskog konsenzusa. Kada pričam o Evropskom parlamentu reformama vezanim za EU, što je od ključne važnosti za napredak zemlje na putu ka EU.

Ali, da bi ovaj proces zaista iskreno bio uspešan politički akteri svi morali su da deluju konstruktivno i u dobroj veri. Nažalost, to se nije desilo od strane nekih.

Na nama predstavnicima vladajuće većine je da u potpunosti sprovedemo one mere koje su dogovorene u septembru 2021. godine. Ja posle ovoga očekujem i sednicu uskoro na kojoj ćemo razgovarati i o onim izmenama i dopunama zakona koje se sada već nalaze u vidu nacrta na javnoj raspravi izbornih zakona.

Moram da naglasim, da ne zaboravimo i Drugi Međustranački dijalog, da je u međuvremenu donet i Sporazum o unapređenju uslova za održavanje izbora koji su potpisali opozicione stranke koje nisu želele posrednike i predstavnici vladajuće većine, predstavnici Srpske napredne stranke i predsedništva Narodne skupštine, kao što smo se dogovorili.

Da naglasim, Savez vojvođanskih Mađara će do kraja biti konstruktivan partner u ovom dijalogu i podržaćemo ove predloge u danu za glasanje.

Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Zahvaljujem.

Predsedniče Dačiću, pre svega, Vama, kao predsedniku kao Socijalističke partije Srbije da u ime poslaničke grupe PUPS - "Tri P" izjavim saučešće. Ovo je veliki gubitak i za Socijalističku partiju, i za vas njegove drugove, da izjavim i predsedniku poslaničkog kluba, uvaženom predsedniku Đorđu Milićeviću, svim poslanicima Socijalističke partije Srbije. Ako smo od nekog imali nešto da naučimo u ovom parlamentu to je uvaženi i dragi kolega Milutin Mrkonjić.

Uvažene kolege, narodni poslanici, pred nama su dve odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju o kojima raspravljamo baš danas na najveći praznik naše nekadašnje zajedničke države, Dan Republike koju, doduše većina nas narodnih poslanika nije uopšte, ili skoro da nije zapamtila, ali starije kolege, među njima i poslanici poslaničke grupe PUPS - "Tri P" pamte tu državu i po dobrom, i govore da je ta Jugoslavija uvažavala svoje građane, a da je i sama bila poštovana u svetu.

Da je tako pokazuje i nedavni Samit nesvrstanih čiji je domaćin bila Republika Srbija, organizovan povodom šest decenija od osnivanja tog pokreta koji je osnovan upravo u Beogradu i okupljao više od polovine čovečanstva.

Zašto ponovo podsećam na to? Danas je Republika Srbija sve poštovanija u svetu i danas je ona kao država koja na evropskom putu, istovremeno u poziciji da kao nekada i ta Jugoslavija postane Zapad Istoku, a Istok Zapadu. Naša država, pre svega uvažava interes svojih građana, ali i odgovorno ispunjava sve svoje preuzete međunarodno-pravne obaveze i trudi se da bude kredibilan partner u odnosima sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama.

I ovi predlozi akata o kojima danas odlučujemo su mali kamičak u tom mozaiku puta koji vodi ka Evropskoj uniji. Već polovinom januara sledi referendum o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa, s ciljem usaglašavanja sa normama i aktima koji u toj oblasti važe i u zemljama članicama EU.

Početkom aprila imaćemo višestranačke demokratske izbore, a da bismo i na najbolji, na najdemokratskiji način realizovali izborni proces, ali i referendumsku kampanju, mi danas imenujemo nove članove Republičke izborne komisije.

Prvi akt o kome govorimo je Predlog odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju koji je podneo naš uvaženi kolega i predsednik poslaničkog kluba Srpske napredne stranke dr Aleksandar Martinović, sa predlogom da se o tome na osnovu člana 167. Poslovnika Narodne skupštine raspravlja po hitnom postupku.

Pravni osnov za donošenje ove odluke sastoji se u članu 33. Zakona o izboru narodnih poslanika kojim je utvrđeno da Republičku izbornu komisiju u stalnom sastavu i u sastavu imenuje Narodna skupština na predlog poslaničkih grupa.

Predloženom odlukom se sastav RIK usklađuje sa promenama u pogledu broja i veličine poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini koje su nastale posle obrazovanja RIK u aktuelnom sastavu.

Ovim se posebno vodi računa o tome da i ovo mora da se posebno istakne, ni jedna poslanička grupa nema više od polovine članova stalnog sastava Republičke izborne komisije.

Drugi akt o kome danas raspravljamo je Predlog odluke o dopunama Odluke o prestanku funkcije i imenovanju u RIK, koji je podneo predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. Ovim dopunama iz reda stručnjaka za izborno pravo, izborni proces, imenuju se novi članovi u RIK.

Pravni osnov za donošenje ovog akta sastoji se u članu 80. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji smo usvojili prošle nedelje, a kojim je utvrđeno da će prvi naredni referendum koji bude sprovođen prema odredbama novog zakona sprovesti RIK čiji sastav će biti proširen za još šest članova i šest zamenika članova iz reda stručnjaka za izborno pravo i izborni proces, imenovanih od strane Narodne skupštine na predlog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažene kolege narodni poslanici, poslanička grupa PUPS - „Tri P“ će sa zadovoljstvom glasati za obe ove odluke, jer su one, što je najvažnije, u interesu svih građana Republike Srbije, čije smo mi najviše predsedničko telo.

Istovremeno, ovim šaljemo i poruke dobre volje opoziciji, ali i pokazujemo da smo odgovorni prema svim preuzetim obavezama sa oba koloseka dijaloga vlasti i opozicije, kako onog koji je vođen bez posredovanja stranaca, ali tako i onoga koji se odvija uz posredovanje delegacije Evropskog parlamenta.

Zahvaljujem na pažnji.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se potpredsedniku Narodne skupštine.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodni poslanik Aleksandar Mirković.
Izvolite.