Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.12.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, predsedništvo, predsednice i članice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani gosti, Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesima pristupanja EU za 2021. godinu, u suštini, sistematizuje do sada implementirane tri metodologije i politike proširenja. Prva je, podsetiću vas, bila od sticanja statusa kandidata i otpočinjanja pregovora pregovaračkog procesa, pa do 2015. godine. Druga je bila od 2015. do 2020. godine, kada se implementira nova metodologija kojim se stanje i napredak u pregovaračkim procesima ocenjivalo sa dve petovalentne skale, i sada, treća revidirana metodologija, koja se implementira, kao što znamo, od ove godine, i kroz ocenu napretka i kroz šest klastera, a koja su svrstana sve pregovaračka poglavlja o kojima smo do sada razgovarali.

U širem kontekstu evropskih integracija, nedvosmisleno je da je sada došao trenutak da se redefiniše politika proširenja EU, ali i da se osnaži verodostojnost procesa evropskih integracija. Za Srbiju verodostojnost procesa evropskih integracija znači, pod jedan – uvažavanje napretka u sprovedenim reformama, pod dva – podrška u razvijanju različitih modela regionalne saradnje, pod tri – pomoć u implementiranju konkretnih infrastrukturnih i ekonomskih projekata i pod četiri – uvažavanje našeg evropskog nasleđa i tradicije kroz učešće na Konferenciji o budućnosti Evrope.

Svakako da ton ovogodišnjeg Izveštaja o napretku predstavlja pomak u odnosu na prethodne izveštaje, jer se akcenat u pregovaračkom procesu stavlja na partnerstvo, podršku i budućnost. Pored uvođenja nove metodologije, Izveštaj apostrofira i važnost poštovanja prethodnih politika i dokumenata, konkretno, npr. preporuka tačke 1. Zagrebačke deklaracije od 6. maja 2020. godine, o važnosti proaktivne i objektivne komunikacije o EU, koja je glavni politički i ekonomski partner Republike Srbije, zatim, značaj Berlinskog procesa. Spominju se zaključci Samita u Sofiji, koji je bio u novembru 2020. godine, kada je šest država Zapadnog Balkana, među kojima i Srbija, usvojilo Deklaraciju o zajedničkom regionalnom tržištu i o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan.

Poštujući kontinuitet, Izveštaj Evropske komisije povezuje i zaključke tzv. „Brdo deklaracije“, od 6. oktobra ove godine, dakle, najsvežije, sa svim prethodnim preporukama.

Izveštaj ističe tri ključna elementa pregovora sa EU, naravno, reformu vladavine prava, sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom i standarde.

Pored opšte ocene da evropske integracije Srbije odlikuje umerena pripremljenost uz ograničeni napredak, zaključak Izveštaja za 2021. godinu je da je Vlada Republike Srbije u prvoj polovini ove godine postavila reforme povezane sa EU i vladavinu prava kao svoje prioritete i da je ostvarila balans između napretka u oblastima vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom sa jedne strane i napretka u ostalim poglavljima sa druge.

Uvažava se zalaganje i napredak u reformama koje su sprovedene u periodu od juna prošle 2020. do juna ove 2021. godine.

U Izveštaju se posebno ističe, što nas, naravno, raduje i uloga Narodne skupštine Republike Srbije, najpre u vođenju procesa ustavne reforme za nezavisnost pravosuđa, harmonizaciju sa pravnim tekovinama EU kroz donošenje zakona kojim se transponuju EU direktive, usklađivanje sa GREKO preporukama, posebno se spominje aktivnost Odbora za evropske integracije, vođenje oba međustranačka dijaloga itd.

Zato ne čudi da je reč koja se ove godine najviše spominje u Izveštaju Evropske komisije upravo parlament, 112 puta.

Današnjom raspravom Narodna skupština Republike Srbije ispunjava obavezu iz Rezolucije o ulozi Narodne skupštine o načelima i pregovorima u pristupanju Republike Srbije EU, koja je doneta još 16. decembra 2013. godine.

Podsetiću sve nas da je prva rasprava o Predlogu zaključka članova Odbora za evropske integracije povodom Izveštaja Evropske komisije za 2020. godinu održana ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dakle, prva plenarna, 27. i 28. decembra 2020. godine.

Da malo pogledamo ocene. Kada govorimo o standardima, ocenjuje se napredak, odnosno stepen implementacije pravnih tekovina EU u naše zakonodavstvo i stanje pripremljenosti, odnosno kapacitet za usvajanje evropskih pravnih tekovina.

Kao što znamo, Srbija je otvorila Klaster 1 – Osnove pristupnog procesa, a Evropska komisija je u ovom izveštaju preporučila otvaranje još dva klastera – 3, Konkurentnost i inkluzivni rast i 4, Zeleni dogovori i održiva povezana. Klasteri 3 i 4 sveukupno obuhvataju 12 pregovaračkih poglavlja.

Tokom izveštajnog perioda usvojene su pregovaračke pozicije za četiri poglavlja – Poglavlje 10, 15, 16 i 19, dok je u 2020. godini usvojena svega jedna pregovaračka pozicija, ali značajna za pregovaračko Poglavlje 27.

Izveštaj ističe kao pozitivna dostignuća da je povećan broj reformi, pokrenuta ustavna reforma za jačanje nezavisnosti pravosuđa kroz intenzivne konsultacije sa Venecijanskom komisijom, prihvaćene preporuke GREKO i odrađena, urađena, prihvaćena revizija Kodeksa ponašanja narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Svakako se pohvaljuje angažman Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije u međustranačkom dijalogu.

Da je ovo zaista politički trenutak da se redefiniše i artikuliše politika proširenja EU, eksplicitno se navodi u Izveštaju Evropske komisije da je imperativ da se pređe sa reči na dela, na primer, kroz aktivno uključivanje naših partnera u Konferenciju o budućnosti Evrope.

Trenutak je za redefinisanje da se izraz „evropska perspektiva“ ispuni sadržajem i da znamo šta konkretno donosi naša evropska budućnost, jer kao što nema budućnosti Srbije bez EU, uvereni smo da nema ni budućnosti EU bez Srbije.

U tom smislu, Izveštaj navodi preporuke: da se nastave reforme u oblasti vladavine prava, borbe protiv organizovanog kriminala i bolji rezultat u istragama i presudama, borba protiv korupcije, da se radi na zaštiti slobode izražavanja, manje zapaljivog jezika i manje napada na političke neistomišljenike u Narodnoj skupštini, više rada na temu društvenog dijaloga, da se radi na kreiranju povoljnog okruženja za civilno društvo, obezbeđivanje slobode medija, procesuiranje ratnih zločina pred domaćim sudovima itd.

Izveštaj za 2021. godinu, kao što sam spomenula, ukršta ocenjivanje po poglavljima i klasterima. Ključna reč - ograničeni napredak se pominje 62 puta. Suština bi se mogla upisati - umerena pripremljenost uz ograničeni napredak.

Ocena „ograničen napredak“ je data za 15 poglavlja, uključujući i najznačajnija poglavlja 23 i 24, kao i Poglavlje 27 – životna sredina. Moramo spomenuti da u odnosu na prošlu 2020. godinu za Poglavlje 23 „ograničen napredak“ znači napredak, pomak na bolje, jer je tada ocena za ovo poglavlje bila „veoma ograničen napredak“.

Dominantna ocena stanja u oblastima u kojima se pregovara za 2020. godinu „umerena pripremljenost“ je čak za 22 poglavlja od 35. Ocenu „dobro stanje pripremljenosti“ u Izveštaju za 2021. godinu je dobilo šest poglavlja. „Izvestan nivo pripremljenosti“ je ocena za pet poglavlja u Izveštaju za 2021. godinu, a to su poglavlja 23, 24, 27, 11 i 33.

Godine 2021. „dobar napredak“ je ocena za četiri poglavlja, dok nije bilo napretka svega u tri poglavlja, a to su 4 – sloboda kretanja kapitala, 9 – finansijske usluge i 28 – zaštita potrošača i zdravlja. Kada se sve ove ocene numerički izraze Srbija je kao što se o tome već govorilo i u medijima za 2021. godinu na skali od 1 – 5 dobila prosečnu ocenu 2,8.

U procesima reformi, unapređenja i jačanja vladavine prava uloga Narodne skupštine je krucijalna, a nezavisnost pravosuđa je stub vladavine prava. Da bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa i pravna sigurnost, kao što znamo, pristupilo se izmenama Ustava koje za cilj imaju veću nezavisnost sudija i veću samostalnost javnih tužilaca. Narodna skupština je predlog usvojila prekjuče i raspisan je i referendum za 16. januar.

U prvom iz 2025. godine i u sada revidiranom odnosno usvojenom u julu 2020. godine Akcionom planu za Poglavlje 23 zadatak broj jedan i prvo prelazno merilo je upravo usvajanje novih odredbi Ustava koje se tiču nezavisnosti pravosuđa.

U novoj metodologiji proširenja spomenuto je, kao što znamo, fokus je na prelaznim merilima, kao ključnim pokazateljima napretka, a u slučaju osnovnih fundamentalnih poglavlja 23 i 24 govorimo o ukupno 98 prelaznih merila, 48 merila za Poglavlje 23 i 50 merila za Poglavlje 24. Spram svih ovih merila se ceni mogućnost otvaranja svih šest klastera. Nova revidirana metodologija, takođe, predviđa da nijedno poglavlje ne može biti zatvoreno dok prelazna merila ne budu ispunjena.

Kao što znamo Narodna skupština Republike Srbije je u decembru prošle godine usvojila Kodeks ponašanja narodnih poslanika, a u septembru ove 2021. godine su usvojene izmene i dopune Kodeksa ponašanja narodnih poslanika, kako bi se one uskladile sa GREKO preporukama.

Kada smo već kod Narodne skupštine, u Izveštaju stoje neke pohvale da je npr. značajno smanjena primena hitnog postupka na 9%, u 2020. godini je 19%, od 133 predloga zakona 12 je bilo usvojeno po hitnoj proceduri, dok je u prvoj polovini ove 2021. godine od 75 predloga zakona, a koje smo stavili na dnevni red, svega dva su išla po hitnoj proceduri.

U aprilu ove 2021. godine Odbor za evropske integracije je raspravljao i o Rezoluciji Evropskog parlamenta u Srbiji uz virtualno učešće gospodina Bilčika, samog izvestioca Evropskog parlamenta. Odbor za evropske integracije redovno održava sednice uz učešće Ministarstva za evropske integracije.

Sigurno da važan deo zasluga za preporuke za otvaranje klastera tri i četiri pripada i nama, Narodnoj skupštini Republike Srbije i Odboru za evropske integracije. Bez usvajanje pregovaračkih pozicija i zakona usklađenih sa EU pravnim tekovinama ne bi bilo pomaka u pregovaračkom procesu, kao što, nažalost, nije bilo u protekle skoro dve godine.

Ocenjujući napredak po klasterima, kod klastera dva – unutrašnje tržište, koji je ključan za pripremu Republike Srbije za nastup na EU unutrašnjem tržištu i od velikog značaja za razvoj zajedničkog regionalnog tržišta, ostvaren je napredak. Usklađivanje zakonodavstva u oblasti prava preduzeća, slobode kretanja radne snage i osnivanju i slobodi pružanja usluga, ali nije bilo napretka kod slobode kretanja kapitala, finansijskih usluga i zaštite potrošača i zdravlja. Srbija je, kada je reč o ekonomskim kriterijumima za članstvo u EU, postigla određeni napredak i umereno je ili na dobrom nivou pripremljenosti za razvoj tržišne ekonomije, funkcionalne tržišne ekonomije. Srbija je umereno pripremljena da se nosi sa konkurencijom na tržištu EU.

Klaster pet – resursi, poljoprivreda i koheziona politika obuhvata politike povezane sa strukturnim fondovima EU i jačanje kapaciteta za preuzimanje obaveza koje proizlaze iz budućeg članstva u EU.

Kada je u pitanju klaster tri – konkurencija, socijalna inkluzija i ekonomski rast, u Izveštaju se ocenjuje da je napredak ostvaren u oblastima poreske politike, posebno uklanjanjem diskriminatornih poreza na uvezeni alkohol, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske politike, nauke i tehnološkog razvoja i obrazovanja.

Klaster četiri – zelena agenda i održiva povezanost. Srbija je ispunila merila za otvaranje oblasti energetike, posebno usvajanjem mape puta za razdvajanje delatnosti u gasnom sektoru i ostvarila napredak u pogledu bezbednosti puteva i reforme železnice. Srbija je, takođe, usvojila Zakon o klimi, paket zakona o sektoru energetike, uključujući nove zakone o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti.

Posebna pažnja u Izveštaju se posvećuje politikama regionalne saradnje i pomirenja. Ističe se, naravno, značaj usaglašavanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike, regionalnog pomirenja i stabilizacije. Kroz klaster šest – spoljni odnosi se ocenjuje da nije bilo velikih promena u usaglašavanju Srbije sa EU zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. U 2020. godini stepen usaglašenosti je spao i bio je svega na 56%, dok je do avgusta 2021. godine on porastao na 61%.

Srbija ostaje posvećena dobrosusedskim odnosima i aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji. Trenutak u kojem se EU redefiniše je pravi trenutak da se redefiniše i politika saradnje balkanskih država. Krajem jula inicijativa „Mini šengen“ je transformisana, preimenovana u inicijativu „Otvoreni Balkan“, prostor bez granica, koji obezbeđuje, pod jedan, slobodu kretanja ljudi, roba i usluga, slobodu pristupa regionalnom tržištu, kao i saradnju u zaštiti od prirodnih katastrofa.

Savet EU je 7. septembra ove godine odobrio približno 14,2 milijarde evra predpristupne finansijske pomoći – IPA tri za period od 2021. do 2027. godine koja je namenjena za reforme procese na Zapadnom Balkanu i Turskoj. Ovaj paket podrške koji se počinje primenjivati retroaktivno od 1. januara 2021. godine će po prvi put biti dodeljen, podeljen prema tematskim celinama. Korisnici će biti podržani u sprovođenju neophodnih političkih, institucionalnih, pravnih, administrativnih, društvenih i ekonomskih reformi kako bi se uskladili sa vrednostima EU i kako bi se postepeno prilagodili pravilima, standardima, politikama i praksi EU.

Dugi niz godina, iz izveštaja u izveštaj Evropske komisije, ponavlja se ista rečenica da je zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih prava uspostavljen, ali da je potrebno raditi na njegovoj efikasnoj implementaciji.

Institucije za zaštitu ljudskih prava treba da budu ojačane, njihova nezavisnost garantovana kroz obezbeđenje kako finansijskih sredstava, tako i ljudskih resursa.

Preporuke Evropske komisije su da pored napora, da se unapredi sloboda izražavanja. Srbija treba da ispuni preporuke iz 2020. godine i posebno da ojača institucije za zaštitu ljudskih prava, da usvoji i počne sa implementacijom nove antidiskriminacione strategije, da u celoj zemlji demonstrira vidljiv napredak u efikasnom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina, što bi se verifikovalo kroz kredibilne evidencije vođene u raznim bazama podataka.

Da bi se obezbedila vladavina prava i zaštita ljudskih prava, a postupajući po revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23, Narodna skupština je donela Zakon o Zaštitniku građana, kao izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

U maju 2021. godine, usvojeni su Zakon o zabrani diskriminacije, o rodnoj ravnopravnosti koji se usklađuju sa sekundarnim izvorima prava EU. Nova Strategija o nasilju prema ženama i porodičnom nasilju je usvojena u aprilu 2021. godine, a Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost 14. oktobra ove godine.

Izveštaj naglašava da je pravni okvir za poštovanje i zaštitu prava manjina i kulturna prava u skladu sa Okvirnom konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina, ali da Srbija treba da ispuni preporuke sadržane u četvrtom mišljenju Savetodavnog komiteta Saveta Evrope o primeni Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina.

Preporuke, između ostalog, kažu da je potrebno promovisati multikulturalnu, interkulturalnu perspektivu u obrazovanju, uključujući razvoj programa razmene između zajednica i razvijati modele dvojezičnog i višejezičnog obrazovanja, povećati zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi, uključiti u što je moguće većoj meri pripadnike manjina u popis, objaviti informacije o popisu na jezicima manjina, promovisati značaj poznavanja jezika u službenoj upotrebi u javnoj upravi. Dalje, ojačati resurse dodeljene budžetskom fondu za nacionalne manjine u skladu sa ekonomskim mogućnostima, ekonomski osnažiti područja u kojima žive manjine.

Evropska komisija naglašava da je važno uspostaviti registre prikupljanja podataka i raditi na oživljavanju međuetničkih odnosa kako bi celo društvo radilo na integraciji manjina i pored zakonske obaveze da se nacionalni sastav stanovništva mora uzeti u obzir, nacionalne manjine su i dalje nedovoljno zastupljene u javnoj upravi.

U Izveštaju se naglašava značaj uvođenja Registra javnih službenika sa mogućnošću slobodnog nacionalnog izjašnjavanja i očekuje se što skorija primena istog.

Vidljiv je napredak u oblasti manjinskog obrazovanja i izdavanja školskih udžbenika na jezicima nacionalnih manjina. Novi nastavni program za učenje srpskog, kao nematernjeg jezika je usvojen.

I da polako zaključim ovo uvodno izlaganje o samom izveštaju, pomenula sam da za Srbiju verodostojnost evropskih integracija između ostalog znači i uvažavanje našeg evropskog nasleđa i tradicije.

Čini se suvišnim objašnjavati da je Republika Srbija deo evropskog prostora i civilizacije, da su međusobni uticaji različitih kultura vidljivi u jeziku, književnosti, arhitekturi, načinu odevanja, svadbenim i svakodnevnom običajima, jelu i piću.

Srbija je deo evropske istorije i uvek smo u Evropi imali prijatelje. Podsećam da je veliki pisac, pacifista i humanista, Viktor Igo, napisao 1876. godine, dakle, pre 145 i više godina čuveni apel za Srbiju u kojem zahteva od evropskih vlada da zaustave patnje srpskog naroda.

Apeluje Viktor Igo: „Ono što se događa u Srbiji dokazuje potrebu za saveznim evropskim državama. Neka na mestu nesložnih vlada dođu složni narodi, zauzdajmo fanatizme i despotizme, slomimo mačeve koji služe zabludama. Dosta s ratovima i pokoljima. Slobodna misao, slobodna razmena, bratstvo. Zar je mir tako težak?“

Zahvaljujem na pažnji.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, potpredsednici Kovač.
Dame i gospodo, saglasno članu 27. i 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda današnje sednice.
Reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Hvala vam.
Dobar dan svima i želim da se zahvalim ponovo Narodnoj skupštini na organizaciji ove važne plenarne sednice.
Želim takođe da vas obavestim, poštovani narodni poslanici, da ministarka Jadranka Joksimović nije u mogućnosti da prisustvuje ovoj sednici, iako je izuzetno zaista važna za Vladu Republike Srbije zato što prisustvuje jednom važnom, zajedničkom evropskom projektu, a to je izgradnja autoputa E-80, Niš-Pločnik ili autoputa „Mira“, kako ga mi zovemo, zajedno sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, i sa šefom delegacije EU u Srbiji i ambasadorom Žiofreom.
Ministarka Maja Popović je otputovala na Brdo kod Kranja, gde učestvuje na ministarskom forumu Zapadnog Balkana na temu „Pravda i unutrašnji poslovi i vladavina prava“, tako da su obe odsutne, čini mi se opravdano, ali upravo njihovo odsustvo govori o tome koliko je bliska, dobra naša saradnja sa našim evropskim partnerima, pa je utoliko, čini mi se, njihovo odsustvo opravdanije.
Svakako sam ja tu kao predsednica Vlade, takođe ministarka Čomić koja ipak vodi jedan izuzetno važan resor u oblasti društvenog dijaloga, saradnje sa organizacijama civilnog društva, ljudska i manjinska prava, koji je jedan od takođe ključnih u našim evropskim integracijama.
Kao što ste čuli toliko puta, dakle, čini mi se da mi generalno možemo biti zadovoljni ovim izveštajem o napretku Evropske komisije. Vlada Republike Srbije je svakako prilično zadovoljna, po prvi put od 2016. godine i to je ono na šta sam posebno ponosna. Po prvi put od 2016. godine imamo potpuno pozitivan narativ u pogledu reformi oblasti vladavine prava.
Takođe, po prvi put od 2016. godine imamo konstatovan napredak i u oblasti slobode izražavanja i medija, što je takođe izuzetno važno zato što smo kao Vlada mnogo vremena i mnogo pažnje poklonili ovom pitanju, osnovali čak dve radne grupe, Radnu grupu za implementaciju, punu implementaciju medijske strategije koju smo usvojili i takođe Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara.
Ja se kao predsednica Vlade svakih mesec dana sastajem sa predstavnicima ove radne grupe. Takođe želim da zahvalim evropskoj delegaciji u Srbiji zato što učestvuje u radu ove grupe, ambasadi Norveške, Fondaciji „Konrad-Adenauer“, OEBS-u. Dakle, svi oni učestvuju u radu ove radne grupe. To nam nekako pomaže, svakako, da idemo dalje, da napredujemo i konačno i u ovom izveštaju o napretku je konstatovano da smo ipak uspeli da napravimo neke pozitivne pomake.
Standardno, što se tiče ekonomije. Dobar izveštaj, pohvale. Čini mi se posebno važno zato što ove pohvale i ova stabilnost ekonomska i dalji napredak i brži oporavak od očekivanog dolazi u vreme kada se i dalje borimo sa pandemijom korona virusa.
Vidimo sada da će svakako BDP rast, ekonomski rast u 2021. godini biti verovatno preko 7,5%, što je zaista neverovatan uspeh i neočekivano, čini mi se, brz oporavak naše privrede, koja je opet i u 2020. godini pala minimalno i to samo 0,9%.
Ono što je nama posebno u fokusu, u mandatu ove Vlade, kao što sam rekla i u Ekspozeu, kao što smo pričali svaki put u ovoj Skupštini, to jesu reforme u oblasti vladavine prava i u oblasti reforme pravosuđa i adresiranja preporuka koje nam je dao GREKO u oblasti borbe protiv korupcije i borba protiv organizovanog kriminala i sloboda medija u Republici Srbiji. Takođe, i sve ono što se tiče osnovnih prava, dakle, čitav onaj resor koji vodi ministarka Čomić, ali tu je naravno i ono što se tiče ratnih zločina, nacionalne strategije, implementacije te strategije koju smo usvojili itd.
Dakle, zaista dva ključna prioriteta u funkcionisanju ove Vlade koji govore o našoj opredeljenosti za brže evropske integracije, svakako vladavina prava i oblast zaštite životne sredine. Zbog toga mi je toliko važno ponovo da napomenem da je u ovom izveštajnom periodu, čini mi se na ponos i priznanje svih nas, konstatovan napredan u oblasti vladavine prava, negde više, negde manje, ali ipak napredak.
Takođe, ono što je važno podvući, jasno je ovim izveštajem Evropska komisija državama članicama preporučila otvaranje oba klastera koja su spremna, to je Klaster 3 – konkurentnost i inkluzivan rast i Klaster 4 – zelena agenda i održiva povezanost. Mi dalje radimo direktno sa svim državama članicama EU na tome da dobijemo zaista i ovu podršku, dakle da otvorimo tokom međuvladine konferencije koja će se verujem održati u decembru tokom slovenačkog predsedavanja, da otvorimo makar jedna od ova dva klastera i mislim da je to pozitivan signal ne samo za Srbiju, već i za čitav region Zapadnog Balkana i da je utoliko važniji. Ovo za sada svakako još nije garantovano, nije taj posao završen.
Dakle, svakodnevno smo u kontaktu sa državama članicama, odgovaramo još uvek na sva otvorena pitanja koja imaju razjašnjenja koja traže od nas, pružamo i borićemo se i ponovo, nadam se da ćemo do kraja ove godine kao konačni rezultat svog onog našeg rada u ovoj prvoj godini mandata Vlade, ali i kao rezultat ovako dobrog ili generalno dobrog izveštaja o napretku, da ćemo imati i otvaranje klastera.
Posebno mi je važno, a trudiću se da budem kratka, da pričam i o tome koliko smo pokušavali u poslednjih 12 meseci u mandatu ove Vlade da na svemu što se tiče evropskih integracija radimo potpuno otvoreno, potpuno transparentno i sa svim činiocima u našem društvu zbog čeka smo i uspostavili uz ogromnu podršku, i na kraju krajeva inicijativu Nacionalnog konventa, stalni dijalog sa Nacionalnim konventom, ja im se zahvaljuje takođe i na prisustvu ovoj plenarnoj sednici Narodne skupštine, što imamo kontinuirani dijalog, otvoreni dijalog o svim pitanjima od značaja za Republiku Srbiju i želim da zahvalim svim organizacijama civilnog društva ko je preko Nacionalnog konventa u ovom dijalogu učestvuju i to na sve teme.
Do sada smo imali od oblasti vladavine prava, kao nekako i simbolično prvu temu u ovom dijalogu sa konventom, preko zaštite životne sredine, preko pitanja pandemije kovida i time kako se na kraju krajeva, kako smo se mi suočili i šta je bilo dobro, a šta je bilo loše u radu Vlade tokom pandemije i mnogim drugim pitanjima, da razgovaramo sa organizacijom civilnog društva tokom konventa, ali smo i ovaj izveštaj predstavili svim relevantnim udruženjima i organizacijama, počevši od Privredne komore Srbije, sa kojom je ministarka Jadranka Joksimović imala sastanak 25. oktobra, sa posebnim fokusom na ekonomski deo izveštaja o napretku, preko stalne konferencije gradova i opština i ponovo Nacionalnog konventa.
Takođe smo održali povodom izveštaja i sastanak sa svim ambasadorima državama članicama EU 22. oktobra, tako da je važno ponovo da napomenem da su ipak evropske integracije Republike Srbije pitanje i tema od važnosti i značaja svih nas, ne samo Vlade kao izvršne vlasti i svakako ne samo Narodne skupštine, iako je Narodna skupština ipak kao parlament najznačajnija i ne bez razloga se najviše puta i pominje u izveštaju kako je i narodna poslanica i predsednica Odbora rekla, ali pored izvršne vlasti i pored zakonodavne vlasti svih nas i lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva i medija i pojedinaca i svih nas zato što je proces pristupanja EU ipak naš zajednički proces.
Mi se dalje, kao što kažemo i nakon svakog izveštaja i želim to i danas da vam kažem, ipak pred ovim domom je najvažnije, kao izvršna vlast dalje fokusiramo na preporuke i punu implementaciju svih preporuka iz izveštaja. Jedna od važnih stvari koje radimo u ovom trenutku je svakako da smanjimo broj v.d. vršilaca dužnosti u okviru javne uprave. Danas smo na redovnoj sednici Vlade imenovali dodatne rukovodioce koji su do sada bili v.d. recimo kao što je direktorka „Elektromreža Srbije“ ili direktor „Srbijavoda“. Dakle, čuli smo jasno i glasno preporuku Evropske komisije. Smanjujemo broj v.d. u javnoj upravi i nastavićemo sa tim.
Naravno, idemo i u sve one dalje procese koji su predviđeni i revidirani akcionim planovima za Poglavlje 23. i Poglavlje 24. ponovo oblast vladavine prava, važnim zakonima. Sa nekima dosta kasnimo pa pokušavamo da ipak koliko god je potrebno vremena da ih uradimo kvalitetno, ali u saradnji sa svim relevantnim činiocima u društvu, što uvek naravno čini taj proces i kompleksijim i dugotrajnijim ipak važno je da zajedno donosimo zakone. Tako da očekujem da uskoro Vlada usvoji predlog važnih zakona, kao što je Zakon o medijima, ali i Zakon o elektronskim komunikacijama, pa da se on nađe i na razmatranju ispred vas, poštovani narodni poslanici, ali to su sve stvari na kojima naravno moramo ozbiljno da radimo i kao što kažem – u saradnji sa više činilaca u našem društvu.
Nadam se takođe da ćemo do kraja godine, pričala sam da smo se konsultovale ministarka Čomić i ja, imati važne strategije usvojene, kao što je recimo strategija saradnje sa civilnim društvom i neke druge strategije. Tako da se fokusiramo na preporuke i nastavljamo dalje da radimo.
Sledeći izuzetno važan korak koji očekujemo pa već od 2018. godine i čini mi se da smo sada konačno na pravom putu. Velika zahvalnost Skupštini u toj podršci. To su naravno izmene Ustava u domenu pravosuđa i time što konačno 16-og januara imamo zakazan referendum. Mi ćemo kao Vlada dati sve od sebe da sada imamo jednu jaku, dobru kampanju, da predstavimo svim građanima Republike Srbije zbog čega je ovaj referendum važan, o čemu se u stvari odlučuje na ovom referendumu, zašto su te reforme u oblasti pravosuđa važne. Da bi naše sudstvo postalo, svakako da bi bilo manje zavisno, ne da bilo nezavisno, koliko može naravno, mora od Narodne skupštine Republike Srbije kao direktno izabrane od strane građana Republike Srbije, da bude nezavisno, ali takođe da bude i mnogo efikasnije i mnogo odgovornije i prema građanima Republike Srbije.
Čini mi se da smo na najbolji mogući način, koliko smo mogli kao izvršna vlast, vodili ovaj proces dok taj proces nije preuzela Narodna skupština i Odbor za pravosuđe, a da smo onda i kao Vlada dali zaista svu potrebnu podršku Odboru za pravosuđe i Narodnoj skupštini da dalje idemo u proces javne rasprave, da dođemo do jednog akta kojim će se praktično izmeniti Ustav ukoliko građani glasaju za to, da imamo stalnu komunikaciju sa Venecijanskom komisijom, da ponovo dobijemo zeleno svetlo Venecijanske komisije.
Podsetiću vas da smo mi 2018. godine ta Vlada, tada sam je ja vodila, da je imala javnu raspravu, predložila izmene Ustava u oblasti pravosuđa, dobila zeleno svetlo Venecijanske komisije, ali da smo u ovom mandatu Vlade želeli dodatno da proširimo tu javnu raspravu, da bi bez obzira na to što imamo zeleno svetlo Venecijanske komisije, mi ipak postigli toliko potreban konsenzus u društvu o tim izmenama Ustava. Mislim da smo mi sada taj konsenzus nekako postigli, što mi je posebno drago i mislim da svi zajedno posebno treba da obratimo pažnju na to.
Dakle, nismo išli na to da je Venecijanska komisija odobrila, idemo dalje, iako se neka profesionalna stručna udruženja ne slažu sa ovim, već smo nastavili razgovor dok nismo dobili najveći mogući stepen konsenzusa oko ovih važnih pitanja, jer ipak je to promena Ustava.
Još jednom, čini mi se da je i ovo pokazalo koji smo standard dostigli u oblasti vladavine prava i izmena Ustava zato što je ovo prvi put da je na ovaj način u Republici Srbiji menjan Ustav, odnosno da li će biti promenjen će reći građani na referendumu 16. januara, ali nikada ni za ove, ni za predlog izmena Ustava mi nismo imali javne rasprave. Svakako ne u ovakvom obimu i 2006. godine nismo ni tražili, ni dobili mišljenje Venecijanske komisije, pa, svi oni koji kritikuju danas bilo šta što mi radimo treba da se okrenu da pogledaju kako je to bilo nekada i kako to izgleda danas i koliko smo mi kao zemlja napredovali, zato što bilo koja sledeća vlada ili bilo koji naredni saziv Skupštine, ukoliko budu želeli da menjaju Ustav neće to moći da rade na način kao što je to, recimo, rađeno 2006. godine. Moraće da poštuju ovaj standard, a to je zaista široku javnu raspravu i inkluzivnu, transparentnu javnu raspravu, stalne komunikacije i konsultacije sa Venecijanskom komisijom i na kraju krajeva i zeleno svetlo Venecijanske komisije, pa onda da to tako damo građanima da oni odluče šta žele dalje da rade i kako žele da Srbija dalje ide. Dakle, to je onaj sledeći važan korak.
Želim da kažem i da time završim. Posebno mi je drago što, čini mi se, zaista, zahvaljujući svemu onome što je Narodna skupština Republike Srbije uradila i što je Vlada kao izvršna vlast uradila, način na koji radimo to, na kraju krajeva i transparentno, uz veliko učešće, ponovo želim da kažem i Konventa i organizacija civilnog društva, koliko god se nekada ne slagali, važno je da imamo dijalog i važno je da o tim pitanjima pričamo. Da kažemo mi naše stanovište, da oni kažu svoje stanovište, da se borimo argumentima, jer to je ono što je važno i za političku kulturu, ali samim tim nekako i za dalje evropske integracije.
Zahvaljujući tome što je to proces koji se tiče svih nas i u koji su svi na jedan ili drugi način uključeni, podrška građana Republike Srbije za članstvo u EU, prema poslednjim istraživanjima je trenutno 57%, što je najveća podrška u poslednjih pet godina.
Dok su se evropske integracije zagovarale u ovom društvu samo deklarativno, bez ikakvih zaista reformskih, ozbiljnih reformskih procesa ta podrška je bila i 40%, 41% zato što prvo, ljudi nisu razumeli, drugo, nisu zaista videli ništa šta njima to donosi, jer je to bilo pitanje pojedinaca u političkoj eliti. Sada kada ovaj proces ide na način da su svi uključeni, mi vidimo sve veću i veću podršku građana Srbije evropskim integracijama. Dakle, u ovom trenutku 57%, najveća podrška u poslednjih pet godina i ja se konačno nadam i da ćemo to videti i na referendumu 16. januara.
Hvala vam mnogo. Biću danas tokom čitave debate ovde da odgovaram na pitanja i da, na kraju krajeva, i od vas primam instrukcije šta Vlada, kao izvršna vlast koja odgovara vama, dalje treba da radi.
Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, mr Đorđe Kosanić.
Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Đorđe Kosanić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem.

Poštovana premijerko, poštovana ministarko, poštovana potpredsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo mi je teško što današnje izlaganje moram da počnem sa izrazom saučešća porodici našeg omiljenog kolege, svakako velikog prijatelja Milutina Mrkonjića, našeg Mrke. Neka mu je večna slava i hvala za sve što je uradio, svakako ne samo kao ministar, ne samo kao narodni poslanik, moram da kažem i svi ćemo se složiti, kao izuzetno, izuzetno dobar čovek.

Danas je pred nama najpre Predlog zaključka povodom izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2021. godinu, kao i Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova, zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije. Odmah ću reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati kako Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova, zamenika članova odbora Narodne skupštine, isto tako, veoma važno Predlog zaključka povodom izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2021. godinu.

Evropske integracije i članstvo u EU su nacionalni interes i strateško opredeljenje Republike Srbije. Uprkos, premijerko, moram da kažem, uprkos problemima i duplim aršinima koji često isplivavaju na površinu evropske politike kada je u pitanju Srbija, a Srbija, složićete se sa mnom, to moram da kažem, možda se nekima ne sviđa, ali krupnim koracima ide napred u svim segmentima. Kada ovo kažem, pored pandemije Kovid 19 koja je zahvatila krizom ceo svet, mnoge velike ekonomije su na kolenima, ali Srbija i tu pokazuje rezultate.

Kada to kažem, pomenuću samo neke parametre, recimo preko 60% procenata svih investicija koje dođu na zapadni Balkan ide ka Srbiji. To govori o poverenju investitora u Srbiju. Dalje, imamo fiskalnu i monetarnu stabilnost, malopre ste rekli privredni rast, da ne kažemo pad je čini mi se, dominantan. Sa druge strane, povećanje plata i penzija u ovo vreme Kovida 19, u vreme velike krize. I nivo javnog duga je negde oko 59%. Kakav je to rezultat, ne vraćajući se na vreme kada je i kod nas taj javni dug bio negde na 80%, recimo jedna Francuska ili Italija imaju javni dug preko 100%, a recimo i zemlje okruženja poput Slovenije ili Hrvatske su iza Srbije.

Moram ovde da napomenem inicijativu otvorenog Balkana. Opet kažem i to nije dobrodošlo za sve, što se tiče ove inicijative, ali to je inicijativa koja olakšava protok ljudi, robe i kapitala, sa jedne strane, a sa druge strane razvijaju se dobrosusedski odnosi zemalja zapadnog Balkana. Ako sarađujemo u regionu, onda je naš glas mnogo jači, ne samo prema EU, nego i prema drugim međunarodnim faktorima i sve zemlje zapadnog Balkana su male i ova inicijativa zaista menja ovaj region.

Zajednički nastup je uvek mnogo bolji nego pojedinačni nastup. Mala tržišta nemaju šta da traže kao što sam rekao, na velikom ujedinjenom evropskom tržištu, ali i na drugim velikim tržištima. Za potpuni uspeh ove inicijative koja je veoma značajna je potrebno da se uključi svih pet zemalja zapadnog Balkana. Dakle, pored Srbije, Severne Makedonije i Albanije, potrebno je da se uključi i Crna Gora i BiH.

Kao što sam rekao premijerko, ne gledaju svi dobronamerno na ovu inicijativu, ali sa druge strane mirno gledaju na najave Prištine da će prekršiti Vašingtonski sporazum kao što nisu ispoštovali ni u jednom delu Briselski sporazum i da će krenuti u novo lobiranje za priznavanje da kažem, kvazi nepriznate države. Isto tako, za lobiranje, za ulazak u Interpol i Unesko, kao da nisu već naučile lekciju da je u prethodnom vremenu 18 zemalja povuklo priznanje te lažne kvazi države.

Isto tako, za nas je veoma važno da pojedine zemlje EU, poput Grčke, Kipra, Rumunije, Španije, Slovačke, i dalje stoje na stanovištu nepriznavanja te, da kažem, lažne tvorevine. Ali, isto tako, premijerko, ono što je veoma važno za nas, dve zemlje EU, Slovačka i Mađarska, po prvi put otvoreno podržavaju, ne samo deklarativno, nego otvoreno podržavaju Srbiju. Premijer evropske zemlje, naš prijatelj Viktor Orban je otvoreno rekao da je Srbija više potrebna EU, nego što je EU potrebna Srbiji.

Vraćajući se na sam Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, Evropska komisija je u predpristupačnim pregovorima predložila otvaranje dva nova klastera i to klaster tri „Konkurentnost i inkluzivni rast“ i klaster četiri „Zelena agenda i održiva povezanost“. To će biti prvi put da posle dve godine otvorimo dva nova poglavlja.

Izveštaj komisije je pokazao i napredak Srbije u skoro svim oblastima. Republika Srbija, sa druge strane, pokazuje posvećenost u pogledu brojnih oblasti u poslednjih nekoliko meseci. Ovde ću pomenuti usvajanje ustavnih amandmana, vi ste to i rekli, izmena Zakona o referendumu, sa ciljem da se poveća nezavisnost sudstva, za šta je Venecijanska komisija dala svoje pozitivno mišljenje. Zatim, preporuke za sprečavanje korupcije.

Sa druge strane, razmatraju se izveštaji nezavisnih državnih organa, najpre Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i Poverenika za ravnopravnost. Radi se dalje na reformama, posebno u oblasti vladavine prava i Zelene agende. Svakako, izbori 2022. godine pokazaće da idemo u pozitivnom smeru kada su slobode izbora u pitanju.

Isto tako, Srbija aktivno učestvuje i pomaže u upravljanju migrantskim tokovima ka EU, igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu u saradnji sa svojim susedima.

Na samom kraju, premijerko, želim da kažem da državna politika naše zemlje zasniva se na usaglašenosti predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i, naravno, Narodne skupštine, da Srbija nedvosmisleno nastavlja svoj put ka EU, ne zanemarujući unapred one odnose sa drugim zemljama sa kojima ostvarujemo tradicionalno dobre odnose, i da predstavnici vladajuće većine ne vode duplu politiku, jednu usmerenu ka biračkom telu, a drugu ka međunarodnoj zajednici, kao što je to bilo možda u nekom prethodnom vremenu. Politika današnje vlasti nije ni prozapadna, nije ni proruska, nije ni prokineska, današnja Srbija vodi srpsku politiku.

Na samom kraju, samo bi još jedno da kažem da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati pomenuti Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji, kao i Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine. Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Hvala.
Narodni poslanik Samir Tandir ima reč.
...
Stranka pravde i pomirenja

Samir Tandir

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, poštovana ministrice, poštovani gosti, pre nego što pređem na današnji dnevni red, želim da pohvalim odluku Vlade o zamrzavanju cene pet osnovnih životnih namirnica, iako to nije popularna tema ili mera. Mislim da je u ovom trenutku, kada imamo na svetskim berzama galopirajuću cenu i električne energije i drugih energenata, da je to mera koja je bila neophodna. Ja želim da vam čestitam. Razlog zašto Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka, podržava ovu Vladu jeste ta socijalno odgovorna politika.

Možda cena brašna tip 400 ili ulja u krugu dvojke ili u Beogradu ne predstavlja nekom nešto, ali za sve nas koji dolazimo iz nerazvijenih opština, iz devastiranih opština znamo koliko naši prijatelji, rodbina, komšije, sugrađani troše svog budžeta na te osnovne životne namirnice. Mislim da je to mudra odluka i pozivam nadležne organe da prate kako veleprodaja i maloprodaja, kao i proizvođači sprovode ovu vladinu odluku.

Takođe, hoću da se osvrnem, juče smo imali od nekih političara koji dolaze iz Sandžaka pozive na određene blokade, proteste, na neko nasilje. To je put koji nama građankama i građanima u Republici Srbiji ne treba. To je put koji mom bošnjačkom narodu ne treba. Mi ćemo nastaviti put koji je trasirao rahmetli lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić. To je politika pomirenja za našu decu, za naš narod. Naša deca ne treba da budu na ulicama, ona treba da budu u školama, na univerzitetima. Naši ljudi treba da budu na radnim mestima.

Hoću da kažem da ono što je deo koalicionog sporazuma između Stranke pravde i pomirenja i Srpske napredne stranke, koji je dogovorio rahmetli predsednik naše stranke, akademik Zukorlić, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, jesu veliki infrastrukturni projekti. Pozivam i druge bošnjačke stranke iz Sandžaka da pokažu svoje koalicione sporazume, zbog istine.

Hoću da kažem da se rahmetli Zukorlić nikada nije borio za funkciju za sebe, on se borio za projekte i našao je sagovornika u predsedniku Vučiću i čoveka koji drži reč. Svi ti projekti koje smo mi dogovorili danas se realizuju. Baš sada kada treba da se realizuje do 01.09.2022. godine generacijskih projekat Gasovoda, neko bi da pokrene neke ne daj Bože nemire i da se baci senka na sve to.

Takođe, kreće izgradnja Gasovoda do Prijepolja u februaru 2022. godine, a vrednost te investicije je 40 miliona evra. To su generacijskih projekti, na koje svi mi treba da budemo ponosni, ali treba i da se zna ko je najzaslužniji za sve to.

Vlada Republike Srbije, ova država nikada nije više investirala nego sada u Sandžačke opštine. Osam miliona evra preko Kancelarije za javna ulaganja u školu u Sjenici i 140 miliona dinara za novu trafostanicu u Prijepolju, u Velikoj Župi. To je nešto što svakako treba pozdraviti i to je odgovor na te retrogradne ideje.

Isti oni koji su devedesetih godina gurali naš narod u probleme, u nekakve nemire, prvom prilikom su pobegli za Tursku i ostavili naš narod. I tada i tih godina rahmetli Zukorlić je bio sa svojim narodom, kao što smo i mi danas.

Ono što hoću da iskoristim vaše prisustvo, predsednice Vlade, jeste da onaj segment koji moramo da unapredimo jesu investicije. Znači, neophodna nam je jedna, za početak velika investicija u Novi Pazar, u Prijepolje, u Sjenicu, u Tutin, u Priboju je situacija zbog slobodne zone svakako dosta dobra, kao i u Novu Varoš. Samo sa investicijama, samo sa zdravom ekonomskom politikom sve te retrogradne ideje, koje bi opet želele da nas vrate na neki kolosek sukoba, poslaćemo za sva vremena u istoriju i u povest.

Što se tiče Izveštaja o kojem danas govorimo, on je dosta povoljan. Kao što smo čuli, 57% građanki i građana Republike Srbije podržava pridruživanje naše zemlje EU. To je jako visok procenat. Između ostalog, i zbog politike, jasno opredeljene politike Vlade Republike Srbije, koju mi podržavamo i kada su u pitanju evropske integracije. Evropska unija je naš najvažniji spoljnopolitički prioritet. To je sistem vrednosti koji mi želimo da baštinimo. I geografski i istorijski mi pripadamo Evropi i tu nam je i mesto.

Međutim, ono o čemu moramo takođe da govorimo, jeste da i Evropska unija proživljava krizu vođstva, da i Evropska unija ima neke unutrašnje dileme i da se i Evropska unija suočila sa Bregzitom i sa migrantskom krizom i sa izborima u Nemačkoj, a naredne godine su izbori u Francuskoj. Na koncu, postavlja se pitanje politike proširenja - da li će EU nastaviti tempom kako su to zacrtali njeni osnivači, ili ćemo naprosto imati redefinisanje te politike gde ćemo praviti EU prve kategorije i neku EU druge kategorije? Iskreno verujem da do toga neće doći i da ćemo imati jednu jedinstvenu zajednicu evropskih naroda istog sistema vrednosti.

Izveštaj je svakako povoljan. Najpovoljniji u zadnjih pet, šest godina. Preporuka za otvaranje klastera 3 „Konkurencija i inkluzivni rast“ i klastera 4 „Zelena agenda i održivo povezivanje“ je jedan dosta dobar signal. Očekujem, naravno, da će šefovi država ovo prihvatiti.

Ono što me posebno raduje jeste kontekst u kom se spominje Narodna skupština Republike Srbije u samom izveštaju. Mi zaista imamo jednu neutemeljenu kritiku da ovaj saziv nema, kako neki kažu, nekakav legitimitet. Ja sam se četiri puta pre ovih izbora kandidovao za poslanika i iz četvrtog puta sam prošao. I svaki taj saziv je, po meni, bio krnji, iz moje autoprojekcije. Politički je stav da li hoćete ili nećete da učestvujete na izborima, na to vas ne može niko prisiliti. I bojkot je politički stav. Druge partije su učestvovale na izborima, neki su postali parlamentarni, neki nisu, i to je to.

Ono što me raduje jeste da imamo minimalan broj zakona koji smo u ovom sazivu Narodne skupštine usvajali po hitnom postupku. Takođe smo usvojili i Kodeks ponašanja i mislim da su to jako važni iskoraci.

Ono što se posebno spominje u Izveštaju jeste međustranački dijalog. Naša stranka, Stranka pravde i pomirenja, je učestvovala na oba ta koloseka, i onaj koji se održavao ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije bez evroposrednika i ovaj drugi kolosek sa evroposrednicima.

Želim da se zahvalim evroparlamentarcima, to su naši partneri, to su naši prijatelji. Mislim da su tu i Vlada Republike Srbije i parlament i svi učesnici pokazali visoku demokratsku svest i ono što smo pre neki dan učinili usvajanjem novog saziva RIK je dokaz jednog demokratskog kapaciteta, da i stranke koje na izborima nisu zaslužile da imaju predstavnike u RIK-u, sada će ga dobiti. Mislim da je to jako važno, da više nikada niko ne upire prstom u RIK i da izrazi sumnju u izborni proces, jer je on temelj naše demokratije.

Što se tiče civilnog društva, Ministarstvo za dijalog zaista je pokrenulo niz procesa i mislim da je to jako važno ministarstvo, znači, za društveni dijalog i ljudska i manjinska prava. Međutim, ono što mislim na čemu treba da poradimo jeste taj jedan javni diskurs. Znači, ne možemo mi nekog ko je naš politički protivnik na osnovu njegove etničke pripadnosti napadati. Možemo da se napadamo, pod znacima navoda, kritikujemo, sučeljavamo stavove, da se ne slažemo, ali ne možemo nekoga zato što je Bošnjak, Rumun, Albanac, Mađar, da ga na osnovu njegove etničke pripadnosti kritikujemo i na neki način diskvalifikujemo za obavljanje najvećih državnih funkcija. Mislim da su poruke koje su došle sa najvećeg državnog vrha, i od predsednika države, i od predsednice Vlade, i svi mi te poruke treba da pošaljemo. Jednostavno, mi smo društvo različitosti i treba sa tim da se ponosimo.

Prostor odakle ja dolazim, ja ga zovem Sandžak, potpuno razumem da taj prostor neko u svojoj tradiciji, u svom jeziku, drugačije zove. Ali ne prihvatam da bilo ko meni ili pripadnicima mog naroda može da nameće kako ćemo mi prostor taj zvati, iako sto puta ponovimo ogradu da to nije politička terminologija već da se naprosto radi o toponimu, o nekoj istorijskoj regiji.

Ono što hoću posebno da istaknem i što Izveštaj ističe - oblast pravosudnog sistema, ograničen napredak. Za mene je to zaista veliki napredak i hoću da pohvalim i Vladu i Ministarstvo pravde i resorni odbor. Nema ograničenog napretka ako vi radite promenu Ustava. Znači, to je jedna velika istorijska stvar i Venecijanska komisija je dala pozitivan signal kada su u pitanju promene Ustava. Ja se i u tom segmentu nisam slagao kada govorimo da politika bira sudije. Sudije, tužioce, predsednike sudova birao je parlament, a parlament su predstavnici naroda. Ovi ljudi koji ovde sede nisu samo političari, ljudi koji sede u parlamentu su predstavnici naroda. Naprosto, to je bio jedan od uslova koji smo mi morali ispuniti i drago mi je što su ti uslovi ispunjeni. Siguran sam da će na referendumu građanke i građani takođe dati pozitivan stav o tim ustavnim promenama.

Što se tiče borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, GREKO je zaključio da je njihova preporuka ispunjena. Jedan od najvažnijih prioriteta Vlade Republike Srbije, na čemu smo i temeljili naše koalicione dogovore, jeste beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije. Mislim da je u proteklom periodu dokaz toga što je razbijena jedna od najmonstruoznijih kriminalnih organizacija, grupa Veljka Belivuka, i da je u akciji njihovog razbijanja uhapšeno i veliki broj policijskih oficira, čak i jedna državna sekretarka i to je dokaz jedne potpune opredeljenosti države da se obračuna sa kriminalom i korupcijom. To je nešto što će u našoj poslaničkoj grupi apsolutno uvek imati prioritet.

Što se tiče medijskih sloboda, to je pitanje od milion dolara. I kada je Donald Tramp bio predsednik SAD, on se žalio da nema dovoljno medijskih sloboda i da je cenzurisan. Mislim da je dovoljno da nikad ne možemo da dođemo do tog nivoa da svi budu zadovoljni i zaista apsolutno se zalažem za medijske slobode, pogotovo kao neko ko je veći deo svoje političke karijere proveo u opoziciji.

Međutim, ako uporedimo stanje 2008, 2009, 2010, 2011. godine, sigurno ćemo se složiti da su danas i po pitanju medijskih sloboda prava svakako mnogo veća, da vi možete da izrazite jasno svoj stav. Ja se sećam tih godina da su postojale bukvalno dve televizije, jedna u Sandžaku i jedna ovde produkcija u Beogradu, gde ste mogli da iznesete javno svoj stav koji se nije slagao sa tadašnjom Vladinom politikom.

Što se tiče ekonomskih kriterijuma, izveštaj ističe pohvalu, napredak u reformama Poreske uprave i privatizaciju banaka u državnom vlasništvu. Hoću još jednom, i ovaj izveštaj to govori, a nažalost ne možemo čuti od nezavisnih analitičara pohvalu Vladine politike ovde u našoj zemlji. Jednostavno, moramo napraviti fer igru. Ako je nešto dobro, bez obzira da li ste vlast ili opozicija, morate odati priznanje.

Ekonomska politika naše zemlje je nešto na čemu nam skidaju kapu i najznačajnije zemlje danas i u Evropi i u svetu, ekonomski rast preko 7%, pad u prošloj godini 0,9% su parametri sa kojima bi se ponosila svaka zemlja Evropske unije. Preduslov za ovaj uspeh bile su reforme 2014. godine. Hoću da još jednom pohvalim paket mera ekonomske pomoći u iznosu od osam milijardi evra koje je Vlada dala privrednim subjektima. Mislim da je to nešto što je spasilo našu ekonomiju.

Poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje će glasati za ovaj izveštaj. Hvala vam.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Vlade.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ana Brnabić

| Predsednica Narodne skupštine
Hvala.
Samo par stvari nakon dva govornika, pa da dam svoje komentare.
Evropska unija i članstvo u Evropskoj uniji je naš strateški prioritet i prvi cilj naše spoljne politike. To nije samo deklarativno, to stoji iz nekoliko razloga. Pre svega, zato što mislim da Srbija pripada vrednosno, ekonomski i kulturno, u konačnici i geografski, porodici evropskih naroda. Pored ovoga, sve ono što mi vidimo u našoj ekonomiji takođe kaže da mi treba da pripadamo Evropskoj uniji, u smislu toga da najveći procenat stranih investitora i stranih investicija u Republici Srbiji dolazi iz Evropske unije, takođe da naši proizvodi se najviše izvoze na tržište Evropske unije i da je to nama daleko najznačajnije tržište, ali i da mi sa Evropskom unijom i zemljama članicama Evropske unije, kao što sam rekla, delimo sistem vrednosti.
Mi živimo danas u kompleksnim okolnostima, u kompleksnom svetu. Naravno, da ni sve države članice EU ne dele mišljenje o svim pitanjima i o svemu onome što se dešava. Naravno, da onda ni evroposlanici, dakle poslanici u Evropskom parlamentu koji dolaze iz različitih političkih grupacija ili različitih država članica EU ne razmišljaju jednako o tome kakva je Srbija, šta Srbija radi, kako radi, da li je to pozitivno ili negativno i u kolikoj meri je to pozitivno i negativno.
Onda je normalno da čujemo i razne neverovatne i neshvatljive izjave. Naravno, normalno je i da čujemo razne vrste i stepen licemerstva. Nažalost, činjenica jeste da iz jednog ili drugog razloga, uopšte da ne ulazimo u meritum toga, imao po nekim pitanjima i duple i troduple standarde ili da nemamo uopšte standarde, dakle da standard postoji u nekim pitanjima samo i isključivo za Srbiju i ni za koga drugog, ali sve je to činjenica, životna činjenica. Tako je kako je. Dakle, sa tim se treba pomiriti, o tome treba razgovarati. Ponovo, o tome treba imati, naravno, i dijalog i sa EU i sa državama članicama EU, ali oko toga ne treba kukati.
Mi znamo da je u našem najboljem interesu da budemo član EU. Konačno, i sve ono što radimo na našem evropskom putu, sve one reforme koje mi sprovodimo na našem evropskom putu, te tri najvažnije oblasti, oblasti vladavine prava, ekonomije, javne uprave, sprovodimo kako bi mi postali bolje, jače društvo i zemlja, kako bi imali bolji kvalitet života za sve naše građane, za sve one koji žive u Republici Srbiji.
Konačno, opet, šta god možete da kažete za EU i ko god šta je mogao da zameri EU mislim da niko ne može da spori to da je EU u istoriji čovečanstva, to sam mnogo puta rekla i mislim da je važno da i danas pomenem još jednom, da je u istoriji čovečanstva to najveći i najuspešniji mirovni projekat, pa kao takav on ima mnogo toga da pruži i nama ovde, svima zajedno na ovim prostorima, na prostoru zapadnog Balkana. Tako da, sve što je racionalno u stvari govori o tome da je EU ipak i naša kuća.
To nikako ne ukida ili ne uslovljava naše partnerstvo i sa svima ostalima. To partnerstvo i prijateljstvo ni sa Ruskom Federacijom, ni sa SAD, ni sa Turskom, Indijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, drugim zemljama nikada nije ni uslovljavala ni postavljala kao pitanje ni EU, bez obzira na to šta neko kaže ili kakav narativ želi da plasira. Nikada, nikada se to nije postavilo kao pitanje. Nikada to nije bili ili – ili.
Da, svakako ima i problema, ima i duplih aršina, ima i stvari koje nas nerviraju, kao što verujem da ima stvari koje njih nerviraju u odnosu prema nama, ali je, čini mi se, jedinstvena platforma da su integracije potrebne kako nama, ali tako i samoj EU, da su integracije zapadnog Balkana u EU potrebne, poželjne i dobra stvar.
Moram da naglasim i za građane Republike Srbije koji prate ovaj prenos, da podsetim, ljudi, EU je apsolutno i daleko najveći donator Republici Srbiji. I, kao donator u smislu bespovratnih sredstava, dakle poklon novca, grantova, i svakako najveći finansijer, u smislu povoljnih kredita za našu infrastrukturu, putnu, železničku, energetsku, za naš zdravstveni sistem.
Kada pogledate svi klinički centri koje mi u ovom trenutku radimo. Klinički centar u Nišu koji smo završili, Klinički centar Srbije čiju prvu fazu treba da završimo do kraja ove godine, pa nastavljamo u 2022. godini drugu fazu, Klinički centar Vojvodine koji u ovom trenutku radimo, Klinički centar Kragujevac koji ćemo, nadam se, krenuti da radimo ili u poslednjem kvartalu sledeće godine ili u prvom kvartalu 2023. godine, sve je to finansirano iz kredita Evropske investicione banke. To je preko 250 miliona evra samo za to.
Kada pogledate digitalizaciju naše prosvete, obrazovanje, modernizaciju naših škola, takođe to su krediti ili Evropske investicione banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj ili obe ove banke. Vi ste ovde ratifikovali kredit od 65 miliona evra iz Evropske investicione banke za modernizaciju i digitalizaciju naših škola.
Dakle, sve te stvari, možda mi i dalje ne govorimo dovoljno o tome, govore o tome koliko su nama važne evropske integracije i koliko one zaista praktično i svakodnevno doprinose boljem kvalitetu života građana Republike Srbije u svakom, ali u apsolutno svakom segmentu. Tako da, to je jedan talas. Razum da mi često govorimo, kao i svi u svetu, o nekim negativnim stvarima. Imamo, naravno, i nerazumevanja i različita mišljenja o mnogo važnim stvarima, kao što je KiM, sa nekim državama članicama EU, ali je dijalog važan.
Na kraju krajeva, politika koju Srbija danas vodi, a koja je promenjena dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, odnosno njegovim preuzimanjem premijerske pozicije, je ta da je stalni dijalog argumentima, borba argumentima važna i da je u redu da se sa nekim ne slažete, ali da treba onda o tome i da pričate. Tako da je i to, ta politika koju mi sada imamo i u ovom Izveštaju o napretku.
Ponovo, ne postoje, ne slažemo se mi stoprocentno sa svima stvarima koje su u samom izveštaju, ali i to smo podelili sa Evropskom komisijom i sa delegacijom EU u Srbiji. Mi se ne slažemo sa onim delovima izveštaja koji se tiču Kosova i Metohije, zato što ja mislim da je duboko ne fer da kažete da pozivate obe strane na punu implementaciju međunarodnih sporazuma. Ne možete iz izveštaja u izveštaj pozivati obe strane na punu implementaciju ako je jedna strana, odnosno Beograd ispunila sve što je mogla da ispuni tim međunarodnim sporazumom, misli se na Briselski sporazum. Nije u redu, a kao što nije u redu da svaki put u tom izveštaju za Prištinu ponavljate istu tu konstataciju i pozivate ih na primenu, ako iz izveštaja u izveštaj oni samo da ne rade ništa na primeni već sada i otvoreno poručuju da oni neće i nikada neće primeniti Briselski sporazum.
Dakle, ja mislim, ali opet sve je to do Evropske komisije, EU, da zaista sada morate da date neku drugu kvalifikaciju. Ako ste davali istu kvalifikaciju osam godina, a sada će u aprilu biti devet godina od potpisivanja Briselskog sprozuma, bez zajednice srpskih opština koje je kičma, ključna stvar u tom sporazumu, a čiji je garant EU, vi morate da kažete nešto drugačije u izveštaju o napretku i za Beograd i za Prištinu.
Opet, to su stvari oko kojih se ne slažemo i na njima dalje radimo. Ali, nikada ne treba da smetnemo sa uma koliko je nama EU važna i kao partner, i kao apsolutno daleko najveći donatori, i kao kreditor, finansijer pod najpovoljnijim uslovima najvećih projekata naše infrastrukture zdravstva, školstava i tako dalje, i politički i vrednosno i na svaki drugi način.
Što se tiče zamrznute cene osnovnih životnih namirnica, videla sam, to je valjda i normalno, i pohvale i kritike, za kritičare i toga, želim da kažem znate šta? U ovom trenutku ovo je najodgovornija, najbolja moguća odluka, ne zato što mi u bilo kom smislu želimo da se mešamo u slobodno tržište, ili da intervenišemo na tržištu, ili da promenimo, ili remetimo odnose na tržištu, već zato što u ovom trenutku mi zaista imamo nekontrolisani rast cena. Ne samo mi u Srbiji, nego niko u ovom trenutku ne može ni da pretpostavi šta će se dalje dešavati i na tržištu energenata, i u smislu cena, i gasa, i struje, električne energije, kako će naravno to uticati na sve ostale cene, gde će se i na kom nivou one stabilizovati.
Jedino što mi želimo da uradimo sada je da cenu tih osnovnih životnih namirnica držimo predvidivom, stabilnom i sigurnom, dok se stvari na tržištu i ti potresi ne stabilizuju.
Gde god se oni stabilizovali, na kom god nivou budu stabilizovale cene gasa ili cene električne energije, mada smo mi opet, zahvaljujući zaista najboljem mogućem nerealnom dogovoru između predsednika Putina i predsednika Vučića, produžili sve ono što naše postojeće uslove, cenu gasa, od 270 dolara još dodatnih šest meseci, uz mogućnost da uzmemo još dodatnog gasa ako nam je potreban.
Dakle, dok ne idimo gde će se cene stabilizovati mi ćemo intervenisati. Intervenisaćemo ukoliko je potrebno iz robnih rezervi, gledaćemo da to bude što manje, da se ne mešamo u tržište, ali opet, dok su ovakvi potresi, da ipak garantujemo jednu stabilnost za sve naše građane, pre svega za one građane sa manjim primanjima.
Vi ste se osvrnuli i na proteste i na pozive na proteste. Protesti, čini mi se, po svojoj suštini su prirodni, posebno u demokratskim društvima, i mislim da je način na koji smo mi prišli tim i svim ostalim protestima u prethodnih nekoliko godina, kako smo i dozvoli, kako se ponašala policija, pripadnici MUP, da, takođe, pokazuje da jesmo zemlja koja je ne samo sigurno na evropskom putu, već zemlja koja u velikoj meri pušta ljude da protestuju oko čega god žele, dakle, na bilo koju temu, bez ili sa minimalnim prisustvom policije i bez primene prekomerne sile, pa, čak i kada je policija pod direktnim napadom, kao što su pod direktnim bile institucije, a pre svega, ovaj dom, kada se policija trudila, na kraju krajeva, i pustila demonstrante da uđu u Narodnu skupštinu, parlament, ove zemlje, pa, ih tek onda izbacila. To ne možete videti, ja mislim, ni u jednoj državi članice EU.
Mi se opet trudimo da budemo, čini mi se u tom smislu veći katolici od Pape, pa da pokažemo da nećemo imati bilo kakve nasilne obračune sa demonstrantima, da ćemo pustiti ljude da protestuju, oko čega, bilo čega, i kako hoće, i gde hoće, i da pokušamo da sve te stvari razrešimo dijalogom i argumentima.
To je iz jedne perspektive izuzetno važno za naše evropske integracije. Iz druge perspektive, razlozi za ove proteste, razlozi zbog koji su pokrenuti ovi protesti se takođe, i direktno tiču naših daljih evropskih integracija.
Tu pričam, pre svega o tome, da jedan od razloga za proteste ultimatum da se povuče Zakon o referendumu, da predsednik Republike Srbije ne potpiše Zakon o referendumu. Predsednik je, kao što smo čuli juče potpisao Zakon o referendumu, i hvala mu na tome.
To je direktno nešto od čega nama zavisi dalja brzina naših evropskih integracija. Zašto? Zato što ako nemamo izmenjen Zakon o referendumu što je, pritom, da vas podsetim još jednom i one koji protestuju, i oni koji su tražili od predsednika da ne potpiše i od vas da ne glasate za taj Zakon o referendumu, bila naša ustavna obaveza.
I još jednom, dakle, jasno i glasno, pre ovih izmena na snazi je bio Zakon o referendumu iz 1994. godine. Zakon o referendumu iz 1994. godine je u svom članu 24. stav 1. rekao da je referendum punovažan ako je na njemu glasala većina građana koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana od upisanih u birački spisak.
Onda su promenili Ustav 2006. godine. Promenjenim Ustavom iz 2006. godine u članu 203. stav 8. kaže da je referendum punovažan ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača. Dakle, Ustav ukida prag.
Od 2006. godine je vama Zakon o referendumu koji je bio na snazi 1994. godine bio neustavan. Mi smo menjali Zakon o referendumu da ga konačno uskladimo sa Ustavom koji je usvojen 2006. godine.
Da li se meni taj Ustav iz 2006. godine sviđa, da li sam ja kao građanin 2006. godine glasala na tom referendumu ili ne, da li sam bila za ili sam bila protiv, to uopšte nije bitno sada. Ja sam tu da poštujem Ustav Republike Srbije kao i svi mi.
Da li se meni sviđa da ukidamo prag ili ne, nije pitanje. Ukinut je prag Ustavom 2006. godine, ljudi. Kada protestujete onda vi protestujete protiv tog Ustava iz 2006. godine, što je takođe potpuno u redu, ali ako želite da menjate Ustav iz 2006. godine, žao mi je ali morate da promenite Zakon o referendumu na način kako smo ga promenili da bude u skladu sa tim Ustavom, pa ga onda menjajte, pa uvedite ponovo prag. Ljudi, da se razumemo, to je tako i nikako drugačije.
Dakle, ne možete protestvovati i tražiti nešto što je neustavno. Niti smo mi donosili taj Ustav, niti je tada postojala javna rasprava, ali vi Ustav morate da poštujete i svako mora da poštuje Ustav.
Tako da, promenili smo sada Zakon o referendumu. Taj Zakon o referendumu je u skladu sa Ustavom iz 2006. godine.
Pritom, da vam kažem još jednu stvar. Što se tiče praga izašlih mi smo, naravno opet u skladu sa svim onim što smo trebali da radimo na našem evropskom putu i za Zakon o referendumu tražili mišljenje Venecijanske komisije. Kodeks Venecijanske komisije, kodeks dobre prakse Venecijanske komisije iz 2006. i 2007. godine staje na stanovište da prag izašlih kao institut nije nužno u skladu sa najboljim demokratskim praksama i da prag izašlih ne treba da postoji u Zakonu o referendumu.
Dakle, da smo uradili nešto drugo ne bi dobili pozitivno mišljenje Venecijanske komisije, bez pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije Evropska unija ili Evropska komisija bi nam rekli – ljudi, u oblasti vladavine prava mi ne odlučujemo, mi slušamo Venecijansku komisiju. Da li je to što ste uradili i da li ste uradili u redu ili niste uradili u redu.
Tako da, ponovo, taj koji protestuje protiv toga treba da zna da ne samo da to što traži u suprotnosti sa Ustavom, već da ukoliko usvojimo, a hvala Bogu, nismo te zahteve da će to direktno da se odrazi na to da nema daljih evropskih integracija dok ne završimo to u skladu kako smo i uradili, a to je u konsultacijama sa Venecijanskom komisijom. I to je tako.
Dakle, da se razumemo, što se tiče životne sredine, naravno, građani mogu da protestvuju.
Lično, ako me pitate kao Ana Brnabić, meni je drago, zaista, što se sve više u Republici Srbiji bavimo životnom sredinom. Ja mislim da je to užasno važno.
Ja sam, na kraju krajeva, predsednica Vlade koja je stavila kao prvi predsednik Vlade u Republici Srbiji životnu sredinu kao jedan od osnovnih prioriteta Vlade koju vodim, jedan od osnovnih prioriteta, zato što ja jasno rekla u svom ekspozeu, ako se sećate, ljudi, znate kako, mi smo dostigli sada taj ekonomski standard da mi ne samo da moramo, morali smo mi to i pre 40 godina, nego sada i možemo da investiramo u zaštitu životne sredine zato što su to užasno skupe investicije.
Meni nije jasno i još jednom pitam zašto sada? Zašto protestvujete sada kada smo mi u mandatu ove Vlade i u sazivu ove Skupštine usvojili čitav niz izuzetno važnih zakona koji se tiču životne sredine.
Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije prvi put ima Republika Srbija. Pre toga su obnovljivi izvori energije bili jedan član u okviru šireg Zakona o energetici.
Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije koji nam dozvoljava da širimo, praktično nam dozvoljava, i ovako smo mogli, ali ovo nam praktično dozvoljava da širimo centralnu mrežu za centralno grejanje, daljinski sistem grejanja zato što uvodi kategoriju „povlašćenog kupca toplotne energije“, pa će ljudi moći da se priključe na centralni sistem. S druge strane, menjamo energente sa uglja, mazuta na biomasu i gas. Širimo mrežu. Ljudi koji to pre nisu mogli da priušte sada mogu da priušte zato što su povlašćeni, pa im mi subvencionišemo cenu toplotne energije i svi zajedno za par godina imamo mnogo čistiji vazduh, ali mi smo to krenuli da menjamo.
Zakon o izmenama i dopunama Zakon o energetici, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i čini mi se možda i najvažniji, kao najveći signal Zakon o klimatskim promenama kao prvi sistemski zakon kojim se uspostavlja osnov za ograničenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Da li smo od 2014. godine smo tek počeli da gradimo filtere za odsumporavanje na našim termoelektranama? Jesmo. Niko to nije radio pre nas.
Da li smo mi počeli da gradimo postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda? Jesmo. Da li smo počeli da radimo kanalizacionu mrežu? Jesmo. Da li smo počeli da dajemo subvencije za kupovinu električnih vozila?
Pa, ne možete sa jedne strane, ti tajkunski mediji, da nam kažu, kada uvedemo subvenciju za električna vozila, kako subvencionišemo najbogatije, a sa druge strane, kada imamo proteste zbog životne sredine i ugroženog vazduha, da kažu ništa niste uradili za taj vazduh. Pa, ne može jedno i drugo. Ili lažete kada ste rekli da to nismo trebali da radimo ili lažete kada kažete da ništa ne radimo. Ne može i jedno i drugo, a stalno čujemo jedno i drugo. Od dana do dana čujemo suprotne poruke i kritike ili da nešto jesmo uradili, pa nismo trebali da uradimo ili da to isto što su nas juče kritikovali da smo uradili da to u stvari nismo uradili, ali, dobro, na nama je da se borimo dalje.
„Rio Tinto“, ja mislim da je juče predsednik Aleksandar Vučić stavio tačku na temu „Rio Tinta“ i sve špekulacije, i ko je doveo i ko je dao prvih devet dozvola i ko je dao prvi put dozvolu za bušenja i istraživanja. Ono što je posebno neverovatno je što 2019. godine čak nije dalo Ministarstvo za energetiku i rudarstvo, nego Ministarstvo za životnu sredinu. Ministar Oliver Dilić je to dao. Toliko o brizi za životnu sredinu i za naše resurse i za to kako se eksploatišu, ali dobro.
Konačno, samo da kažem i ovo. Što se tiče toga da ne treba sada menjati Ustav zato što ovaj saziv nema legitimitet, pa opet ste preskočili jedan važan korak, kao što ga uvek preskačete, a to pričam o ovima iz vanparlamentarne opozicije, a to su građani. Uvek zaboravite na građane. Uvek. Proglasite pobedu na izborima pre nego što su građani glasali za vas ili za nas, kao i što ste sada došli do toga da li će Skupština dvotrećinskom većinom u to da usvoji ili neće. Prvo građani treba da kažu da li žele ili ne žele 16. januara, a onda, ako dođe do Skupštine, onda vam je tema da li saziv ima legitimitet ili nema legitimitet. Ali, da vam kažem, ako želite da kažete da nema, glupa vam je to tvrdnja. Glupa vam je teza i potpuno promašena tema zato što niko na ovom svetu, niko u EU, niko u SAD-u, niko nigde nije nikada osporio legitimitet ovog saziva.
Pa, i partneri iz EU su rekli izađite na izbore. To je, na kraju krajeva, demokratija. Vlast može da se menja jedino na izborima i nismo za bojkot. Odlučili ste da bojkotujete. Oni koji nisu odlučili da bojkotuju, nego su izašli, nisu uspeli da dobiju glasove ni za cenzus od 3%. Dakle, građani su glasali, izabrali svoje narodne poslanike i svaki saziv ima legitimitet nakon demokratskih izbora. Ne možete vi utvrđivati da li neki saziv ima legitimitet ili ne, iako razumem da misle da su iznad svih i iznad svakog i da je jedini legitimitet kada mu oni daju legitimitet.
Pa nije ni legitimno ako nekad slučajno pređu cenzus, pa imaju 5% nego moraju da imaju valjda 20% ili 25% da bi to imalo legitimitet. Nigde to ne piše. Nije to demokratije.
Dakle, da se vratimo građanima i demokratiji i tu će nam se sve lepo samo kazati.
Hvala vam.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pošto je puna lista, ja moram da vas obrišem.
Samir Tandir je tražio verovatno kratku repliku, molim vas, jer neki ovlašćeni dugo čekaju.
Izvolite.