Hvala.

Reč ima dr Vesna Ivković.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicama, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima pokrajine i jedinice lokalne samouprave, izmenama Zakona o zaposlenim u javnim službama, izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama utvrđuje se novi rok za početak primene sistemskog, a samim tim i posebnog zakona kojima se utvrđuju plate, naknade plata i drugih primanja u svim delovima javnog sektora, po modelu platnih razreda.

Moja uvažena koleginica i zamenik šefa poslaničke grupe SPS Snežana Paunović navela je koji sve to zaposleni pripadaju javnom sektoru, te se ja neću ponavljati.

Kada smo već kod plata u javnom sektoru, moram podsetiti građane na pomoć države privredi, zaposlenima u zdravstvu, penzionerima i ostalim građanima. Sve je to omogućila fleksibilnost ekonomskog sistema Republike Srbije.

S obzirom na stabilnost ekonomskog sistema, omogućeno je da se u budžetu za 2022. godinu planira povećanje plata u javnom sektoru za 7%, zdravstvu, vojsci i zaposlenima u socijalnim službama za 8%, kao i povećanje penzija.

Kako dolazim iz zdravstvenog sektora koji je podneo najveći teret ove pandemije, pohvalila bih povećanje plata u istom. Da li je to dovoljno? Ne, nije, ali je mnogo, mnogo više nego ranijih godina.

Isto tako, iskoristila bih priliku i pitala Vladu da li se razmišlja da se i zaposlenima u zdravstvenom sektoru omogući kupovina stanova po povoljnim uslovima, kao i da im se da status službenih lica?

Vratiću se na zakon. Država je najveći poslodavac i zato je veoma važan ovaj set zakona o kojima danas raspravljamo.

Isto tako, ako hoćemo najkvalitetnije kadrove i stručne ljude u državnoj, pokrajinskog i lokalnoj administraciji, prave ljude na pravim mestima, onda nam je jako bitan i potreban pravedan način vrednovanja njihovog rada.

Razlog za donošenje zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru je potreba da se utvrdi novi rok za početak primene sistemskog zakona, a samim tim i posebnih zakona kojima se uređuju plate, naknada plata i druga primanja u svim delovima javnog sektora.

Sistemski zakon je usvojen 2015. godine. Kako je u proteklih šest godina došlo do promene fiskalne politike i kroz proces fiskalne i ekonomske konsolidacije, stvoreni su uslovi za rast plata u javnom sektoru, kao i nagrađivanje prema rezultatima rada. To je dodatni razlog za sprovođenje dodatnih analiza, a kako stoji u obrazloženju, jedan od razloga za sporiju reformu platnog sistema. Jedan od tehnoloških razloga je postojeći informacioni sistem za obračun plata, koji zbog ograničenih performansi nema kapacitete za sprovođenje sveobuhvatne finansijske analize primenjivosti novog modela obračuna plata.

Implementacija centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru omogućiće obračun zarada kroz sistem sa automatskom obradom podataka uz precizno planiranje, upravljanje i kontrolu izvršenja budžeta namenjenog zaradama zaposlenih u javnom sektoru. Objedinjavanje svih podataka predstavljaće kvalitetniju osnovu za projekciju novog platnog sistema, odnosno obračun plata po modelu platnih razreda za sve delove javnog sektora.

Ovaj informacioni sistem sadržaće u sebi podatke o platama i elementima plata preko 450.000 zaposlenih u javnom sektoru, obračunske podatke o njihovom prisustvu na radu i zaradama, kao i veliki broj operativnih budžetskih podataka Republike Srbije.

Potpuna implementacija sistema za obračun plata u javnom sektoru planirana je da se sprovede do 2024. godine i zato se predlaže odlaganje stupanja na snagu zakona i reforme plata do 2025. godine kako bi se ovaj zakon uredio temeljito, sveobuhvatno i odgovorno.

Ovim zakonom dobiće se popis, tačnije katalog svih radnih mesta u javnom sektoru, njihovo vrednovanje i dodeljivanje iste osnovne plate za svako radno mesto iste vrednosti. Na taj način uvešće se red u javnu upravu da se ne bi dešavalo, uz uvažavanje svakog radnog mesta, da u nekim javnim službama kafe kuvarica ili vozač imaju veću platu od lekara. Tako bi bila ispravljena dugogodišnja nepravda kod obavljanja istih ili sličnih poslova koje prati velika razlika u platama.

To bi značilo da se jednim zakonskim aktom regulišu primanja svih državnih službenika i nameštenika, čistačica, direktora javnih agencija, nosilaca sudske, izvršne i zakonodavne vlasti, kao i svih drugih zaposlenih u ovom sektoru. Ukratko, poslovi bi se nalazili u tzv. katalogu radnih mesta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave da bi se u svakom trenutku pratili koeficijenti za sve zaposlene na svim nivoima vlasti.

Primera radi, službenici koji rade na istim poslovima u bilo kom delu javnog sektora i na svim nivoima vlasti imali bi istu polaznu platu. Zakon predviđa da se sve plate računaju tako što se jedinstvena osnovica množi sa koeficijentom za određeni platni razred u koje su raspoređena sva radna mesta u javnom sektoru.

Da zaključim. S obzirom da je Republika Srbija postala ekonomski stabilna zemlja, došlo je vreme da se posvetimo socijalno pravednijem sistemu raspodele plata u javnom sektoru koji mora biti stručan, funkcionalan i sposoban da nosi realizaciju razvojnih i drugih sektorskih politika.

Kako je SPS socijalno odgovorna partija u danu za glasanje podržaćemo ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Hvala vam.

Reč ima dr Amela Lukač Zoranić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Obradović, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi saradnici Ministarstva i poštovani građani Republike Srbije, pre nego što se osvrnem na predlog seta zakona o zaposlenim u javnim sektorima, želela bih da se osvrnem na ono što je moj kolega, dr Jahja Fehratović, jutros u svom postavljanju pitanja istakao i postaviti još jedno pitanje koje se bitno odnosi na našu državu, na sve rukovodeće organe u našoj državi.

Naime, želim da se jasno zauzme stav i da ne postoji odnos između margine i centra na način da su marginalizovani gradovi, u ovom slučaju, u Sandžaku. Oni su na strani, u suštini, u odnosu na sam centar države i da odnos prema kriminalcima i prema ljudima koji ugrožavaju stabilnost, ne samo države, već i svih građana u Republici Srbiji, posebno u ovom slučaju narodnog poslanika, kolege mog, dr Jahje Fehratovića, da budu procesuirani i da se ljudska prava zaštite kao i da prava svakog pojedinca u našoj državi budu ispoštovana u potpunosti.

Ono što želim da država pokaže jeste da ne postoje građani drugog reda, da vladavina prava jeste stub naše države i da je samim tim pravda neupitna. Stoga bih zamolila nadležne organe da ne zakasne u procesuiranju, da se ne desi ponovo još jedan slučaj, nemili događaj, kao što je to bio slučaj ubistva novinara Edina Hamidovića koji je ovog leta mučki ubijen na sred ulice u centru grada Sjenice.

Sada ću se osvrnuti na ono što je u svom uvodnom izlaganju istakla i sama ministarka Obradović, a to je da katalog radnih mesta na kome će se aktivno raditi, odnosno povezivanje radnih mesta i kataloga je veoma važno. Imaćemo jasan uvid u broj zaposlenih u javnom sektoru, kao i o njihovim primanjima. Znači, to je od posebnog značaja, pogotovo u manjim samoupravama, kako ranije i neko od kolega o tome govorio, gde ćemo tačno znati za koliko poslova će nam biti potrebno ljudi da obavljaju svoje poslove.

Takođe, kada je u pitanju povezivanje informacionog sistema sa katalogom radnih mesta u javnom sektoru sa podacima o broju zaposlenih, implementacija centralnog informacionog sistema za obračun zarada je nužna u ovom digitalizovanom svetu, jer ćemo na taj način imati, kao što rekoh, apsolutno jasan uvid u samu implementaciju celokupnog reformskog procesa javne uprave koji je otpočeo 2013. godine. Trebao je biti okončan do 2022. godine, ali obzirom da je reforma sistema plata strateška aktivnost i da će se primenjivati od 2025. godine, podržavamo činjenicu održivosti u isplatama plata i svih davanja.

Istakla bih na kraju da je Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru jasan. Osnovica koju utvrđuje Socio-ekonomski savet mora biti ista u celom javnom sektoru. Trenutno stanje je takvo da su neki sektori pretplaćeni, dok su drugi nedovoljno plaćeni, kao što je to slučaj sa zdravstvom. Zbog toga podržavamo povećanje plata u sektoru zdravstva i smatramo da je jako važno da celokupni sistem isplata bude održiv i da samim tim povećanje plata bude implementirano onog momenta kada je država u stanju da sve zarade isplaćuje i da rast beleži na jedan adekvatan način. Zahvaljujem.

Hvala vama.

Reč ima Dušan Marić.

Dame i gospodo, iz izlaganja ministarke Obradović očigledno da je odlaganje početka primene novog načina obračuna zarada kod zaposlenih u javnom sektoru neminovnost, kao posledica objektivnih okolnosti. Mi danas, odnosno sutra u danu za glasanje treba da izglasamo zakone koje Vlada predlaže.

Ja ću danas govoriti o nekim anomalijama u politici zapošljavanja u javnom sektoru, a osvrnuću se i na ovaj najnoviji pokušaj DOS-ovske opozicije da preko ulice osvoji vlast u Srbiji.

U vreme kada je donesena Odluka o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru je bila opravdana, dala je dobre rezultate. Pre svega, država je njome uštedela značajna sredstva, a drugo zaustavljena je jedna lavina partijskog zapošljavanja koje je počelo u oktobru 2000. godine, nakon državnog udara koje su izvele DS i ostale DOS-ovske stranke. U toj lavini je na državne jasle, na izmišljena radna mesta, zaposleno nekoliko desetina hiljada novih državnih službenika.

Međutim, sama Uredba Vlade Srbije o zabrani zapošljavanja, ograničavanju broja zaposlenih ima neke manjkavosti. Te manjkavosti je trebalo otkloniti. Međutim, to za osam godina nije učinjeno. Praktično, Uredbom Vlade Republike Srbije o, da je tako naslovim, zabrani zapošljavanja nagrađene su one opštine koje su se nedomaćinski ponašale prema narodnom novcu, prema Republici Srbiji, a kažnjene su one opštine koje su poslovale domaćinski, koje su štedele narodne pare i koje nisu imale višak zaposlenih.

Primera ima mnogo i ja ću navesti samo tri primera. U vreme stupanja na snagu zabrane grad Niš je imao 2.500 zaposlenih više nego što je to bilo potrebno. Znači, u gradskoj upravi, opštinskim uprava, u javnim preduzećima i ustanovama. Prvo su zapošljavali socijalisti, posle njih su zapošljavali predstavnici DS, DSS, G17, URS, LDP, Građanskog saveza itd, itd. Drugi primer je grad Leskovac koji je u vreme donošenja ove zabrane imao 400 zaposlenih više nego što je to opravdano.

Da li su u proteklih osam godina grad Niš, Leskovac ili bilo koji drugi grad, bilo koja druga opština koja je imala višak zaposlenih, snosili bilo kakve posledice? Nisu snosili nikakve posledice. Naprotiv, sve ovo vreme imaju korist od svoje neodgovorne politike – imaju višak zaposlenih, jedni radnici, službenici odlaze u penziju, jedni odlaze na bolja radna mesta, ali oni sve ovo vreme ne kubure sa nedostatkom službenika.

Na drugoj strani imamo opštine koje su u vreme donošenja ove zabrane imale manjak zaposlenih. Jedna od tih opština je opština iz koje dolazim, Velika Plana.

U vreme stupanja na snagu te zabrane, mislim da je to bilo 2013. godine, mi smo zahvaljujući domaćinskom ponašanju, zahvaljujući domaćinskom vođenju opštine imali 30 zaposlenih manje nego što nam je to bilo dozvoljeno. I mi sve ove godine, svih ovih osam godina kuburimo sa manjkom zaposlenih. Narodski rečeno, krpimo se.

U ovom trenutku opština ima jednog portira. On nam je i portir i noćni čuvar i kovid redar. Imamo dve čistačice. U odeljenju za društvene delatnosti nedostaje nam najmanje 30 službenika sa visokom stručnom spremom. U opštini koja ima 40.000 stanovnika, imamo jednog komunalnog inspektora, a pre sedam, osam godina imali smo ih šest.

Opštine koje su se odgovorno ponašale prema budžetu su na neki način kažnjene i odredbama koje se odnose na broj radnika, službenika koji se mogu primiti na određeno radno vreme, na određeno.

Član 1. stav 2. Uredbe o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje iz 2013. godine kaže – ukupan broj zaposlenih na određeno vreme ne može da bude veći od 10% od ukupnog broja zaposlenih kod tog korisnika na neodređeno vreme.

Šta to znači? To znači da je opštinama koje su imale višak zaposlenih dozvoljeno da imaju ista prava kao one opštine koje su imale manjak zaposlenih.

Što u praksi znači? U praksi to znači da je opština koja je imala, recimo 300 zaposlenih, od toga 70 viška, 70 partijskih aktivista Demokratske stranke, G 17, Demokratske stranke Srbije itd, itd, toj opštini je dato pravo da zaposli još 30 službenika na određeno vreme i praktično da ima 100 službenika više nego što je to potrebno a opština, recimo, kao Velika Plana, koja je imala 100 zaposlenih dobila je pravo da primi još 10 radnika, 10 službenika na određeno vreme i da opet imamo 20 službenika manje nego što nam je to potrebno.

Slična stvar je i kad su u pitanju koeficijenti za plate zaposlenih u javnom sektoru. Po Uredbi Vlade Srbije iz 2008. godine, znači, u vreme vladavine DS, imenovana i postavljena lica u opštinama imaju koeficijent devet. Ista ta lica u gradovima imaju koeficijent 13,5, u Beogradu je on čak 18. Viši saradnik u opštinama ima koeficijent 8,20, u gradovima 12,30 u Beogradu 16,40. Znači viši saradnik u gradovima 50% ,ne baš 50% ali približno toliko veću platu nego viši saradnik u opštinama, a radi praktično isti ili sličan posao.

Neko kaže čuo sam to objašnjenje, kažu, u gradovima je veći obim posla. Jeste obim posla veći ali je i broj izvršilaca veći. Posao komunalnog inspektora u Smederevu, koji nema gradske opštine je isti kao komunalnog inspektora u Velikoj Plani, on prima drastično veću platu. Posao čistačice u Velikoj Plani isti je kao posao čistačice u Kragujevcu, Subotici, Leskovcu a ona prima daleko nižu platu. Pravnik u Centru za socijalni rad u Velikoj Plani prima platu oko 60.000 dinara. Njegov kolega koga lično poznaje u Centru za socijalni rad u Starom Gradu u Beogradu prima više od 100.000 dinara.

Razlika u platama u privredi između unutrašnjosti, između gradskih centara i Beograda je takođe drastična. Zahvaljujući tome imamo situaciju da nam se Srbija prazni, da imamo desetine i stotine sela u kojima ima vrlo malo stanovnika. Znači, ako hoćemo da sačuvamo Srbiju, da delovi Srbije ne budu prazni, onda se ova politika plata u javnom sektoru mora promeniti. Mora se uskladiti tako da matičar u Crnoj Travi, Surdulici ili Bajinoj Bašti ima istu platu kao matičar u Subotici, matičar na Vračaru ili matičar u Zemunu.

Po zvaničnim podacima za septembar 2021. godine prosečna plata u Srbiji je 65.000 dinara. Prosečna neto zarada u javnom sektoru je 72.235 dinara i ovo su podaci za svaku pohvalu. Ovo su podaci kojima sadašnje rukovodstvo Srbije može da se pohvali, predsednik Republike i Vlada Srbije.

Međutim, zahvaljujući ovim nakaradnim koeficijentima, u opštini Velika Plana koja ima 100 zaposlenih na neodređeno, samo tri službenika imaju veću platu od republičkog proseka. Prosečna plata, neto zarada 97 plus tri, znači 100 zaposlenih u opštini Velika Plana je 47.635 dinara, 24.600 dinara manje od republičkog proseka, u procentima to je 34%. Minimalna plata u Srbiji u novembru je iznosila 32.371 dinar, čak 27 zaposlenih u opštinskoj upravi u Velikoj Plani ne može da dobaci do te plate pa im se mora doplaćivati da bi primili minimalac. To je 27% zaposlenih.

Mislim da je to nedopustivo i mislim da nijedna Vlada Srbije u poslednjih 50 godina, to je žalosno, nije položila ovaj ispit. Jeste bila teška situacija u vreme kada su ovom zemljom vladale DS i DOS-ovske stranke pa nije bilo para. Jeste da mi neke stvari menjamo na bolje, ali nije domaćinski da država nagrađuje one opštine koje ne štede državni novac, a da kažnjava one opštine koje posluju domaćinski.

Sada da kažem nekoliko reči o postavljanju blokada širom Srbije. Svakom ko razmišlja svojom glavom je jasno da je u pitanju klasični primer nasilja i terora manjine nad većinom. Niko nema pravo da građanima Srbije ograničava slobodu kretanja. Ja sam ubeđen da većina građana Srbije u tim blokadama, u tim protestima učestvuje čiste duše, u uverenju da rade jednu korisnu stvar, da se bore za zdraviju prirodu Srbije, da se bore za zdraviju životnu sredinu i da se bore za neke srpske i državne interese.

Međutim, isto tako sam ubeđen da kolovođe tih protesta, inspiratori tih protesta na umu imaju nešto drugo. Njima je cilj da u Srbiji izazovu sukobe, da stvore kritičnu masu i da pokušaju po ko zna koji put da naprave neku reprizu 5. oktobra. Svako ima pravo da sanja. Ima pravo i opozicija da sanja.

Ja ću sada da podsetim građane Srbije i vas poštovane kolege na neke posledice 5. oktobra. Kada sam razmišljao o ovome, pokušao sam da se setim jedne dobre stvari koju je 5. oktobar doneo Srbiji. Stvarno nisam mogao da se setim nijedne. Zapaljena je Skupština Srbije. Tog dana sam bio pred Skupštinom Srbije kao novinar „Srpskog oslobođenja“. Znate gde je izbio požar? Vrlo zanimljivo? U prostoriji u kojoj se nalazio izborni materijal. Srbija je tako postala prva zemlja posle nacističke Nemačke u kojoj je zapaljen parlament. Parlament su zapalili oni koji su Miloševića rušili optužujući ga da je fašista, da je Hitler i da je diktator. Iste te optužbe sada čujemo na račun Aleksandra Vučića.

Kao što znate, zapaljena je televizija. Osvojena je na silu stanica policija Stari grad. Policajci su razoružani, neki od njih su poskidani u donji veš. Iz stanice policije je opljačkano 400, nepravilno je reći opljačkano, izneseno, znači, organizovano, izneto 400 komada oružja, među njima je bilo čak i puškomitraljeza. To oružje je podeljeno pripadnicima Zemunskog klana i ostalim saradnicima dosovske opozicije u izvođenju tog državnog udara i tim oružjem u sledećih nekoliko godina u Srbiji izvršeno više od 50 ubistava.

Sprovedena je pljačkaška privatizacija u kojoj više od 400.000 ljudi sa svojih radnih mesta, na tim radnim mestima plate nisu bog zna kakve, ali bolje ikakve nego nikakve. Znači, 400.000 ljudi je sa svojih radnih mesta izbačeno na ulicu. Vojska Jugoslavije je skoro uništena. Svi viši oficiri koji su komandovali junačkom odbranom Srbije od agresije terorista iz NATO pakta i šiptarskih terorista su penzionisani. Između ostalog, 400 tenkova i 2000 protivavionskih sistema „strela“ je istopljeno u Železari „Smederevo“ i hiljade i hiljade tona druge vrste naoružanja. Išli su dotle u uništavanju Vojske Jugoslavije da su rasformirali dve najbolje elitne jedinice, 63 padobransku i 72 specijalnu brigadu Vojsku Jugoslavije.

Na kraju svi predsednici, praktično svi predsednici u Srbiji, u Republici Srpskoj, u Republici Srpskoj Krajini su izručeni Haškom tribunalu, a kruna tog ponižavanja Srbije, ponižavanja srpskog naroda bilo je izručenje Slobodana Miloševića Haškom tribunalu na Vidovdan najveći srpski nacionalni praznik.

Dakle, dame i gospodo ovo što se događa na ulicama Beograda, na ulicama drugih gradova Srbije nije ništa drugo nego klasični pokušaj izvođenja tzv. narandžaste revolucije. Takvih pokušaja smo poslednjih godina imali više puta, više puta smo imali nasrtaje na zgradu predsedništva, više puta smo imali pokušaj upada u zgradu državne televizije, upada u zgradu Skupštine Srbije.

Nesrećni narod svoju vlast bira na ulici, bira je međusobni sukobima, pa i potezanjem oružja. Kako to izgleda videli smo i u Srbiji 5. oktobra. Mogli smo da se uverimo na primerima Ukrajine, na primeru Libana, na primeru Libije, na primeru Alžira, na primeru Jemena i niza drugih arapskih zemalja. Srećni i pametni narodi svoju vlast biraju na izborima, sa olovkom u rukama, probude se ujutru, odu na biračka mesta, glasaju, zaokruže za onoga čiju politiku podržavaju i uveče pozdrave rezultate izbora.

Izbori su u Srbiji zakazani, biće zakazani, najavljeni su za 3. april. Sva opozicija je najavila da će učestvovati na izborima. Do izbora je ostalo 100 dana. Postavlja se pitanje zašto ne mogu da se strpe, zašto ne mogu da sačekaju tih 100 dana, pa da vide sud naroda? Postoji samo jedan logičan i normalan odgovor. Oni ne žele da čekaju izbore u ovakvom stanju zato što znaju da na izborima nemaju šta da traže, zato što znaju da će građani Srbije ponovo ogromnom većinom glasati za SNS i Aleksandra Vučića.

Bez obzira na sve naše mane, a nije ih malo, bez obzira na sve naše greške, a nije ih malo, bez obzira na sve afere čiji smo akteri, a nije ih malo, i neke od njih nam ne služe na čast, činjenica koju ne može niko osporiti jeste da je Srbija pod vođstvom SNS i Aleksandra Vučića doživela jedan snažan ekonomski i nacionalni napredak i oporavak. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima ministarka Marija Obradović.

Gospodine Mariću, ja se javih da reagujem na nekoliko primera koje ste naveli vezano za zarade zaposlenih u Republici Srbiji, jer niste iskoristili baš neke najsrećnije primere, pa sam htela da se javim da to prokomentarišem.
Sa druge strane sada me je podstakla ova poslednja vaša rečenica, gde se pitate zašto oni ne mogu da sačekaju aprilske izbore pa da tada kroz institucije dođu na vlast, pa rekoste bilo je afere, pa bilo je mana, pa bilo je svega. Verujem da ste vi onako iz srca govorili. Ne bih ja rekla baš da je bilo toliko afera, nismo svi savršeni u vladajućoj većini, svakako ne.
Moram vam reći da taj vaš utisak da je bilo i afera i da ima mana i da ima promašaja, ja bih to potkrepila još jednim dodatkom, verujem da je to vaš lični osećaj, ali ima ljudi u Srbiji koji misle slično vama. Ja sam se zato sada javila da kažem da ste i vi podlegli utisku medija, različitih portala, televizija, svih vrsta medija, svih kanala medijskih kroz koje, ja bih rekla, kroz koje se vrši jedno trovanje javnosti, žargonski rečeno.
Sve što je urađeno dobro sa naše strane, vladajuće većine, nekako gubi se u daljini, a najmanja mrvica koja je nepravilna ili može biti negativno ocenjena gleda se kroz mikroskop i uveličava milionima puta. Ne opravdavam nikoga među nama ko je učinio nešto što nije u redu, i ko treba da snosi odgovornost za sve loše poteze, ali želim samo da pojačam sve ono dobro što smo uradili, jer nekako to se prenebregava. Evo i vi sada potvrđujete da se zaista slažete sa mnom, jer ne želim da ostane ta vaša rečenica po strani. Vi ste onako zaista, moj utisak, iskreno govorili kada ste i o zaradama govorili, ali moram vam reći da nekoliko primera nije baš bilo potpuno ispravno i sami ste se negde na pola ispravljali, da recimo vrednost koeficijenta ako je duplo veća, ne znači da neko ima duplo veću zaradu.
Moram vam reći da zaista postoji velika razlika između primanja u opštinama, u gradovima, u gradu Beogradu kao treća kategorija, dakle, zaista postoje te razlike i zbog toga smo i odavno razmišljali o reformi plata i krenuli u ozbiljnu pripremu reforme plata i to jeste jedini način da svi zaposleni u Republici Srbiji, u javnom sektoru budu zadovoljni. To je veoma teško, veoma komplikovan, dugoročni proces, vrlo kompleksan, koji zahteva ozbiljnu pripremu i na tome se godinama radi. Kada ljudi olako prokomentarišu i kažu – jeste, ta reforma, o njoj se govorilo odavno, govorila je ministarka Kori Udovički, pa Ana Brnabić, pa Branko Ružić, pa sada i aktuelna ministarka.
Ne treba olako govoriti o tome. Mnogo ozbiljnih dokumenata, mnogo teških dokumenata je pripremljeno, mnogo finansijskih analiza je urađeno, ali kroz ove godine okolnosti su nas terale da mi podižemo određene zarade. Tako da ona startna pozicija i one osnovice prema kojima smo i radili obračun i radili okvire celog sistema reforme plata, danas nije upotrebljiva.
Iskreno, jedna od prvih promena zakona otkada sam postala ministar u oktobru 2020. godine je bila upravo izmena ovog zakona gde smo sa 2021. pomerili na 2022. godinu. To nisam uradila svojevoljno, to je urađeno u dogovoru sa Vladom Republike Srbije, u konsultacijama sa predsednikom države. Dakle, razgovarali smo o tome šta su naši planovi u narednih godinu dana i tada smo iskreno i posvećeno verovali da ćemo u januaru 2022. godine moći da pristupimo reformi plate.
U decembru 2020. godine još uvek nismo mogli da pretpostavimo, kao i niko u svetu, dakle ti nije nemoć srpske Vlade, niko u svetu nije mogao da pretpostavi da će kovid da se razvija u ovim granicama, da će ovoliki životi u svetu biti izgubljeni, da ćemo ove količine novca, ove sume novca potrošiti i ulagati u zdravstveni sistem, u nove bolnice, u respiratore, u lekove, u dalje jačanje zdravstvenog sistema. Jer, sve drugo smo ostavili po strani, zdravlje građana Srbije je na prvom mestu.
Sva ulaganja koja govore do sada, ulaganjima Vlade Srbije i svim naporima koje ulaže i Vlada i predsednik Aleksandar Vučić, govore da to nama jeste prioritet. Ali, ako ste ozbiljni, ako ste roditeljski raspoloženi prema svojoj državi i prema građanima za koje zaista imate roditeljsku brigu, kada kažem roditeljska briga, mislim na onu najozbiljniju, najposvećeniju brigu o nečemu što vam je najdraže. E, ako imate tako ozbiljan državnički stav, vi onda morate da balansirate između onog što vam je život nametnuo kao prioritet, a to je zdravlje građana i održivost zdravstvenog sistema i sa druge strane ta ista ekonomija koju ne možemo da zapostavimo, jer ta ekonomija održavanje privrede ekonomije i te stabilnosti, će nam zapravo omogućiti da nam ovaj prioritet i ostane prioritet.
Budemo li uslišili predloge poput totalnog zaključavanja, poput nekih drugih predloga koji su tražili da mi totalno isključimo jedan deo privrede i ekonomije, jer to nalaže zaštita, mi smo morali da balansiramo na svakodnevnom nivou donoseći odluke o tome da li je pametno nešto zatvoriti, na koji vremenski rok, da li zatvoriti vrata jednom delu privrede, ekonomije ili ne.
Vrlo smo ozbiljno svakog dana razmišljali i zato sam sigurna da mi možda nismo bili dovoljno glasni ispred Kriznog štaba objašnjavajući šta se svakodnevno dešava. Ali, nekako, kako smo svakog dana u velikim i u donošenju ozbiljnih odluka, razmišljate o tome da javnost možda zna, ali očigledno smo grešili mi u Kriznom štabu koji svakodnevno nismo snimali sve svoje sastanke i konsultacije medicinskog i političkog dela Kriznog štaba.
Nijedna odluka nije doneta slučajno, ozbiljno promišljanje, premijerka Brnabić svakodnevno u konsultacijama sa medicinskim delom kriznog štaba. Mnogo je suprotstavljenih stavova i nije bilo lako kao premijer Srbije i svakako kao predsednik države, Aleksandar Vučić, koji na kraju ima krovnu ulogu u rukovođenju ovom epidemijom, borbom protiv epidemije, donositi odluke. Ali, tu pričam o onoj roditeljskoj odgovornosti, kada znate da je nešto bolno ali da to morate učiniti za one za koje imate odgovornost.
Ta ozbiljnost i posvećenost državničkom radu daje dugotrajno ovakve rezultate, pa zbog toga i nosimo ovakve dobre i pozitivne rezultate i u ekonomiji i retko visoke ocene u sferi ekonomije dobijamo i od strane međunarodne zajednice, kako se ponašamo i kako vodimo naše društvo, na prvom mestu ekonomiju, tokom ovog teškog perioda borbe protiv kovida.
Sa druge strane, spomenuh da će ta reforma rešiti onaj veliki problem o kojem se govori godinama, da za isti posao budete isto plaćeni. To je suština. Jer, mnogi od ljudi koji danas slušaju o reformi sistema plata možda su zaboravili taj osnovni princip - za isti posao imam istu platu u svakom delu Srbije. I to bi bila ta pravda o kojoj govorimo.
Ja vam rekoh da smo planirali okvire reforme sistema plata od pre nekoliko godina, kada su plate bile drugačije. U međuvremenu, život nas je naterao da posebno zdravstvenim radnicima podignemo zarade, da im se zahvalimo za sve ono što su radili i da im damo jednu vrstu motiva da nastave u ovim teškim trenucima. Zbog toga je ceo sistem zdravstva totalno odmakao od one početne osnovice u kojoj smo planirali okvire reforme sistema plata.
Zdravstvo je samo jedna od oblasti u kojoj vam kažem da smo se pomerili sa početne tačke i to nam je totalno poremetilo onu računicu na kojoj smo radili na početku, što ne znači da smo zaustavili ovaj proces.
Ja spominjem i katalog radnih mesta - izuzetno ozbiljan i detaljan dokument na kome je radila cela Vlada Republike Srbije, svi organi. Zato to ne treba tako lako ostavljati po strani. Da neko ne misli da od decembra prošle godine do ovog decembra da ja, zajedno sa svojim saradnicima, nisam ništa radila. Izuzetno ozbiljan i posvećen rad.
Neko je rekao da je vrlo važno da se negde zalaganje na radu posebno istakne i da se posebno vidi u zaradi. To jeste ono što treba posebno da se ceni. Ja sam prva u situaciji u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave da nemam mogućnosti da dovoljno nagradim svoje zaposlene.
U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave ne postoji niko ko izlazi s posla u pola četiri, zato što svi ostaju duže, jer nas ima nedovoljno da bismo obavili vrlo kompleksan posao kontrole organizacije rukovođenja državnom upravom i lokalnom samoupravom u Srbiji.
Osim svog ličnog odnosa gde, nadam se, da primećuju svakodnevno koliko cenim njihovo zalaganje i tog nekog osećaja koji svi ti ljudi koji rade u ministarstvima imaju kao osećaj da rade važan državni posao, teško da mi možemo kroz ovu visinu državnih zarada kada radite u državnoj upravi da se tim ljudima zahvalimo. Njih nosi neki viši cilj, neki viši motiv. I to je ono što nikad ne možete da tim ljudima vratite, osim tog osećaja i da oni znaju da u sredini u kojoj rade se to i ceni, da je to atmosfera u kojoj se to ceni. To su one stvari koje mi moramo da cenimo u društvu. I vi ste spomenuli različite vrste zapošljavanja, pa je neko danas spomenuo stranačko zapošljavanje, je li bilo, je li sad, šta će biti ubuduće.
Kada neko traži da pomognem prilikom zapošljavanja i kad kažem da baš u državnoj upravi ili lokalnoj samoupravi ima slobodnih mesta, teško je da pravnik sa iskustvom dođe da radi za 45 hiljada dinara. Teško je. Jer, danas mladi ljudi neće ni u kafiću, gde se ne traži specijalno obrazovanje, neće da rade konobarske poslove za tu zaradu od 45 hiljada.
Apsolutno sam svesna, poput vas, samo kažem, možda je bilo nekoliko ne baš najsrećnijih primera u vašem izlaganju, da mi moramo mnogo više da ulažemo upravo u državne službenike, u nameštenike. Nije ni samo zarada jedini osnov zbog čega obavljate neki posao.
Ministri u Vladi Republike Srbije imaju od 100 do 120 hiljada zaradu, okvirno, možda ima dvoje-troje koji imaju veću zaradu. Ja sam sigurna da u privatnom sektoru se smeju sada na to koja je visina zarade ministra u Vladi Republike Srbije. Ali, znate kako, ja nisam na ovom mestu, niti ni jedan član Vlade, da bih imala visoku platu, nego da odradim vrlo ozbiljan i posvećen posao na koji ću, nadam se, radim u tom smeru, biti ponosna, kao i svi oni koji su mi pomagali u tome da što bolje odradimo ovaj posao.
Tako da mi jesmo danas otvorili jednu značajnu temu, koliko nam je važna reforma sistema plata, koliko treba svi da podržimo tu priču, koliko treba da budemo strpljivi pri sada prilagođavanju i da u narednom periodu, do 2025. godine, zaista sve bude spremno i da u januaru 2025. godine krenemo sa primenom tog novog načina, reforme sistema plata, obračuna. Ali, u međuvremenu, nećemo stajati. Radićemo i dalje i pripremati dodatna dokumenta i novi informacioni sistem koji treba 2024. godine već da bude u mogućnosti da prikuplja podatke sa terena. Jer, da biste vi sproveli tu reformu, morate da imate prave indikatore sa terena, da zaista znamo da li ta reforma sistema plata neće da kazni onoga ko u ovom trenutku za isti posao, jedan čovek prima 45 hiljada u jednom gradu a u drugom gradu 55 hiljada, hoću li ja da zaustavim ovoga sa 55 hiljada za isti posao da čeka četiri godine da ga ovaj sa 45 hiljada stigne, ne smemo ni to da dozvolimo, a to bi bilo prema sadašnjim obračunima.
Mi moramo da pazimo na svaki detalj, a na detalj ćemo moći da pazimo samo kada nam ovaj informacioni sistem, koji Ministarstvo finansija sada uvodi, bude dao prave i detaljne indikatore sa terena. Ova vrsta objašnjenja zapravo može da pomogne da ljudi razumeju da nije reč o neradu državnog aparata. To je nešto što me strašno uznemirava kada govorimo o zaposlenima u državnoj upravi, jer je to, da kažem žargonski, pljuvanje na hiljade, stotine hiljada ljudi koji rade u javnom sektoru. A nije lako i nije reč samo o zaradi, nego je često i reč o teškim uslovima rada u kojima ti ljudi ulažu nadljudske napore da zapravo održimo funkcionisanje i lokalnih samouprava i u organima autonomne pokrajine i državnih organa, dakle, kompletnog sistema državne uprave i lokalne samouprave.
Hvala vam što ste me ovako pažljivo saslušali. Javiću se kasnije i biće, verujem, još mogućnosti da razgovaramo i o protestima koje ste spomenuli. Danas smo bili svedoci, možda ste u medijima ispratili jednu, ne mogu reći pres konferenciju. Ja ću vam reći, to je bio jedan džuboks želja gde su organizatori protesta koji su se u subotu dešavali, pa nam ponovo prete da će nam zagorčati život, verovatno bi bili srećniji da vide neku krvavu glavu, da čuju za neku žrtvu. To se neće dogoditi, jer smo svesni provokacija. Ozbiljni smo, odgovorni, spremni smo više nego što oni misle na sve provokacije.
Tako da, malo sam ispratila koliko je ljudi pratilo tu pres konferenciju. Vi je sada možete videti u medijima. Znate, kada neko najavi unapred da ima pres konferenciju i to reklamira putem interneta, portala i svega, a onda mu samo dođu dva novinara i tačno 40 ljudi na Jutjub kanalu je pratilo. Pa, neozbiljno je to, Savo, može to mnogo bolje, barem s obzirom na to koliko imaš prostora u opozicionim Đilasovim medijima. Može to mnogo bolje.
Tako da, hoću da vam pokažem koja je snaga medija. Nešto se dešava, prati 40 ljudi na Jutjub kanalu. Pa, samo ja da pozovem svoje drugarice i sestre, pa će ih biti više od 40. Dakle, 40 ljudi na Jutjub kanalu i dva novinara, novinar N1 i novinar jednog nepoznatog portala, nije toliko ni ključan za javnost.
Dakle, dovoljno je da vam dođe novinar N1 i da to prozuji svim portalima, svim medijima. E, pa sad pogledajte malo u medijima koliko ćete čuti za tu pres konferenciju Savinu, pa ćete onda videti koja je moć medija i kolika je moć N1 i tih novinara.
Tako da, nije tačno da smo se mi obrušili na neku malu medijsku stanicu, malu medijsku kuću. Ozbiljno haraju, jer je mnogo novca uloženo u njih, jer se zna šta je moć medija, jer se zna šta znači kada udariš na nešto i želiš da govoriš ružno i o predsedniku Vučiću i o njegovim rezultatima rada i kad nekome lažno obećaš da ćeš srušiti Aleksandra Vučića. E, tu onda nema cene. Ali, o svemu ovome treba građani svakodnevno… Govoriću kasnije o tome.
Kada kažu – niko im nije odgovarao na njihove zahteve za Zakon o referendumu, to je samo jedna u nizu laži koje su danas izgovorili. Detaljno smo i ovde u parlamentu sa vama pričali o Zakonu o referendumu, radićemo to i dalje. Samo mi je žao ljudi koji su na protestima, jedan mali broj ljudi koji zaista veruju u borbu, u ekološku borbu, i ima osnova i za ekološku borbu i za ozbiljniji rad u Srbiji, i po tome se vidi, prema našim ulaganjima, kroz Ministarstvo za zaštitu životne sredine, da smo svesni rizika koji nas očekuju i da smo svesni da treba da reagujemo, ali žao mi je tog broja ljudi. Oni su dovedeni u zabludu.
Vidim da su skočili na to što je Aleksandar Vučić danas rekao da nešto manje od 4.200 ljudi je bilo, zapravo, na tim protestima u Beogradu. Ne znam koliko je tu bilo, iskreno ekologa, a koliko je tu bilo da vas sad malo nasmejem, ne znam da li je javnost čula, kažu da se protestanti popularno zovu „ekološki četnici“. Ne znam koliko „ekoloških četnika“ je bilo na terenu, a koliko je bilo iskrenih ekologa i ljudi koji su borci za ekološku sredinu. Sutra bih ja sa njima takođe izašla da se borimo za neke osnovne postulate, ako bude potrebe za tim, a ovi „ekološki četnici“, pa srećno borićemo se, da vidimo ko uspe više ljudi da ubedi u važnost svojih ideja. Hvala vam.

Sledeći prijavljeni je prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine dr Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su veoma važni zakoni o kojima su moje koleginice i kolege vrlo dobro izanalizirali svaki pojedini detalj, posebno uvodnik naš, predstavnik naše poslaničke grupe, gospodin Dabić Đorđe.

Dozvolite da ipak kažem, naglasim nekoliko rečenica, a to je da je reforma javnog sektora i javne uprave veoma važna i da su učinjeni krupni koraci u dosadašnjim reformama i do 2025. godine upravo će se otkloniti i ostali problemi u javnoj upravi, odnosno u javnom sektoru.

Javni sektor i javna uprava moraju biti stručni, stručno obučeni i dostojni građana Republike Srbije. Upravo ovi zakoni će omogućiti da javni sektor, odnosno javna uprava bude savremena, moderna, sposobna da odgovori i procesu modernizacije, ubrzanom procesu modernizacije Republike Srbije koju sprovodi Vlada Republike Srbije i najveći broj građana Republike Srbije, a kako znate motor i simbol modernizacije Republike Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Dame i gospodo i uvaženi građani, dozvolite da kažem nekoliko rečenica o ovim demonstracijama i blokadama. Ove demonstracije i blokade saobraćajnica su pripremane nekoliko godina. Podvlačim, pripremane su nekoliko godina.

Ko ih je pripremao? Pripremali su ih Dragan Đilas, u narodu zvani „Điki mafija“, Marinika Tepić, politički električni zec Dragana Đilasa, Vuk Jeremić, predstavnik međunarodne bande lopova i prevaranata, Nebojša Zelenović, Božo Prelević, u narodu zvani „blebetalo“, inače je lažov, dokazani još od 2000. godine. Oni su zajedno sa delom nevladinih organizacija i inostranim centrima moći pripremali više od tri godine ove demonstracije.

Koji im je cilj bio? Cilj im je bio povući svoje poslanike iz Narodne skupštine Republike Srbije, bojkot izbora, a onda ulicom i krvoprolićem smeniti Aleksandra Vučića sa vlasti, jer izborima to ne mogu. Poštovani građani, vi se dobro sećate, ovi ljudi su to isto radili i 5. oktobra, i to oni ne kriju. Da ja ne bih pričao iz glave, njih ću da citiram.

Dragan Đilas je već 2. decembra 2018. godine posle povratka iz jedne prekomorske zemlje, pogodite koje, sazvao Savez za Srbiju i izneo plan za rušenje institucija sistema i Aleksandra Vučića. Đilas je tada rekao, citirma: „ako izbacimo dijalog“, obratite pažnju, „iz Skupštine, onda kao društvo imamo problem“. Pazite, „Skupština je mesto gde se priča. Ako to zaustavimo, sve medije, oni će eksplodirati negde. Kome treba parlament, dajte se pameti“, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, evo vidite sam je „Điki mafija“ priznao da je izbacio iz Skupštine svoje poslanike kao mesto gde se vrši dijalog, zaustavio medije jer je on vlasnik medija u velikom delu, ne samo u Srbiji, nego i u okruženju, i ona očekuje da će Aleksandar Vučić i SNS eksplodirati, a ne vodi računa o građanima Republike Srbije.

Poštovani građani, obratite pažnju, njegov kolega, profesor dr Janko Veselinović u narodu znani kao „Janko stanokradica“ je 11. septembra 2019. godine, vidite, odmah godinu dana kasnije kazao, citiram: „idemo na bojkot, posle bojkota izbora tražiti raspisivanje novih, te direktno okretanje vojske i policije na stranu demonstranata i protivnika režima, završen citat. Gospodine, Janko Veselinoviću, profesore dr, da li ste to rekli ili niste?

Vidite, isplanirano je napuštanje poslanika iz Narodne skupštine Republike Srbije, onda bojkot izbora, pa onda demonstracije, pa krvoproliće. Pa, nije čudo što Nebojša Zelenović gleda na nekoliko metara, kako prebijaju prolaznika ulicama. Ti ljudi, poštovani građani, vi se dobro sećate, su to isto radili i 200. godine. To ne kažem samo ja ili ne pamtite samo vi, poštovani građani, to je potvrdio i šef kabineta Bila Klintona, Leon Peneta. On kaže da su tada DOS i nevladine organizacije i građanske organizacije, kao što je i danas, dobili 40 miliona evra kako bi se umešali u izbore u Srbiji 2000. godine. Da li je tačno gospodine Đilasu bilo onda ono i ovo što ste rekli 2018. godine i ovo što sprovodite danas na ulici?

Poštovani građani obratite pažnju, Džon Šifer, oficir CIA, šef ćelije za Srbiju, je rekao, citiram – operacija u Srbiji 2000.godine bila je uspešan slučaj mešanja u izbore. Završen citat. Ovo ću još jedanput da citiram. Dakle, Džon Šifer, oficir CIA, šef ćelije za Srbiju je kasnije rekao, citiram – operacija u Srbiji 2000. godine, bila je uspešan slučaj mešanja u izbore. Završen citat.

Poštovani građani, ovi ljudi, gospodin Tadić, gospodin Đilas, gospodin Jeremić, gospodin Veljo Ilić, gospodin Božo Prelević, gospodin Tadić, gospodin Zelenović stvorili, evo ja im to kažem, stvorili paravojne formacije, i paravojnim formacijama rušili vlast, institucije sistema u Srbiji 2000. godine.

To ne kažem samo ja. Znate ko to još kaže? I Veljo Ilić. Nemojte biti šokirani, poštovani građani, Veljo Ilić je 9. oktobra 2000. godine kazao, citiram – osnovali smo tim mladih profesionalaca, paravojnih jedinica Jugoslovenske armije i mladih policajaca i to smo koordinirali sa najelitnijim jedinicama policije MUP u Beogradu. Priključili su nam se stručnjaci borilačkih veština i profesionalni bokseri, čak smo imali policiju u civilu koja je sarađivala sa susednim građanima. Završen citat.

Da li znate gde je to dao intervju? Njujork Tajms, 9. oktobra gospodnje 2009. godine. Da li to pokušavaju i danas? Dabogme da pokušavaju i danas.

Đilasov akademik prof. dr Dušan Teodorović, u narodu zvani glavotres, akademik. Zašto? Jer glavom trese stalno kad se spomene predsednik Vučić, od mržnje, je zagovornik blokada, već godinama.

Bajni akademik je 28. jula 2021. godine kazao, obratite poštovani građani pažnju, citiram – blokade svega, bojkot izbora, bojkot proizvodnje, bojkot firmi koje se reklamiraju na Pinku, Hepiju, bojkot kafića, bojkot i ulični protesti mogu da oslobode Srbiju od okupacionog režima. Završen citat. Mudri akademiče, da li ste to izgovorili ili niste?

Ovaj akademik zvani glavotres, bio je i protiv razgovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima, moralna gromada od akademika stalno zagovara nasilje. Da ne zaboravim, poštovani građani, to je onaj kada je počelo bombardovanje naše otadžbine pobegao u zemlju koja nas je bombardovala i vratio se posle dve godine i spasio tur, ali nije obraz. Gle čuda, bajni akademik je podržao nasilje nad Nevenom Đurić narodnim poslanikom u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

O ne samo to, bajni akademik se zalaže za nasilje u porodici, verovali ili ne, pa, je tako 28. oktobra 2021. godine preporučio roditeljima, citiram – roditelji tucite decu na vreme. Završen citat.

Gle čuda, ovaj akademik Teodorović je predsednik odbora za obrazovanje i vaspitanje u SANU. Gospodine akademiče, deca se ne tuku, deca se vaspitavaju. Ako imate bar malo morala, a verujem da imate, i profesionalne profesorske etike, zbog akademske, pedagoške javnosti, podnesite ostavku na predsednika Odbora za obrazovanje i vaspitanje, a nikad u životu niste slušali niti pedagogiju, niti didaktiku, niti bilo koju metodiku.

Svakodnevno psuje Aleksandra Vučića, kako ste videli, najprizemnijim psovkama koje postoje u istoriji čovečanstva. Nikada u istoriji, poštovani građani Srbije, nije više napadnut pogrdnim imenima jedan vladar kao što je napadan Aleksandar Vučić, a ujedno ima najveću podršku građana Republike Srbije.

Šta je radio ovaj akademik, Božo Prelević, Dragan Đilas i takozvana elita iz kruga dvojke? Ja ću samo delimično sad da vam kažem. Nemojte biti šokirani, sve su ovo Vesna Pešić i akademski građani govorili za predsednika, citiram: „Predsednik je kreveljko, predsednik je idiot, picousti, bednik, fukara, mamlaz, muljator, džiberko“, što znači primitivac, „dimster“ što znači neznalica, „iskompleksirani glupak, totalni idiot, budala, umnobolnik, lupetalo, drekavac, zlikovac, fašista, budaletina, mesar, pomahnitali mašinovođa“. Zamislite ko je to izgovorio? Vuk Jeremić, vođa međunarodne bande lopova i prevaranata.

Kad sam već kod njega, šta mu radi Francuskinja dvadeset godina u njegovom Centru za održivi razvoj koja lobira za nezavisno Kosovo, a vodi je Nataša Kandić u inostranstvo i predstavlja kao normalnu Srbiju.

Idemo dalje, nazivaju ga: Franko, Musolini, Hitler, izmećar Angele Merkel, kreten, psihopata, peder. A, ovo sve sada što ću citirati je mudri akademik, Đilas i njegovi saradnici: zlonameran, maliciozan, bezobrazan, podmukao, beskarakteran, nečastan, nemoralan, ohol, prepreden, osion, perfidan, bezočan, pakostan, sramotan, drzak, obestan, nedostojan, proračunat, iskvaren, bezobrazan i nesavestan.

Mogao bi nabrajati danima i godinama, poštovani građani Srbije. Zašto oni ovo rade? Zato da slome Aleksandra Vučića psihološki, zato mu napadaju svakodnevno porodicu, njegove roditelje. Nikada u istoriji ni jedna porodica jednog vladara nije više napadana nego njegova.

Poštovani građani, mi moramo svu energiju upotrebiti pozitivnu da radimo još bolje, još žešće, još jače, da gradimo tvornice i ono što predsednik radi i da ga sledimo i pretačemo energiju, jer jedino će tako ići Srbija napred.

Gle čuda, perjanica Đilasova i Jeremića, dr Vesna Pešić, pa ona je tražila nasilje, čak i ubistvo Aleksandra Vučića. Citiram šta je ona 19. januara 2020. godine rekla: „Ako Brnabićka da ostavku da znate sprema se doživotni Vučić. Nema tu bojkota. Samo cev u glavu“. Završen citat.

Ko zagovara ulična krvoprolića? Nikada niste čuli nekoga iz Srpske napredne stranke da je ovakve bljuvotine izgovarao za opoziciju. Đilasova i Jermićova perjanica, prof. dr Vesna Rakić Vodinelić podržala je nasilje i psovanje majke Aleksandra Vučića od strane Marka Vidojkovića, u narodu zvani blebatalo, kaže narod – to je onaj što blebeta, pustite ga. On je rekao, citiram: „P… ti materina ona odvratna, budaletino jedna“. Završen citat.

Gle čuda, prof. dr Vesna Rakić Vodinelić je rekla – Vidojković psuje koloritno, slikovito i graciozno. Prijatno. Toj ženi nasilje je omiljeno. Ona je Siniši Malom, dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, crtala Hitlerove brkove. Da li to dolikuje jednom profesoru? Ona je nedavno ponovo uvredila predsednika, a to radi svakodnevno, Aleksandra Vučića i našeg poslanika Vladimira Đukanovića, vrsne pravnike i izvanredne političare, i retko vredne ljude kada je rekla – nedavno je kod mene došla kopija spiska advokata pripravnika, volontera pri Advokatskoj komori Beograda na kojem je pod rednim brojem 33. pisalo Aleksandar Vučić diplomirani pravnik iz Beograda na pripravničkom stažu kod advokata Vladimira Đukanovića. Završen citat.

Da li možete verovati, poštovani građani, da ovo profesorka i Vladimira Đukanovića i Aleksandra Vučića izgovara?

Ovim je, poštovani narodni poslanici, htela da ponizi i Aleksandra Vučića i Vladimira Đukanovića, a ponizila je sebe kao pravnika, u prvom redu kao profesora.

Gospođo, treba da ste sretni što su i Đukanović i Aleksandar Vučić bolji pravnici od vas, ako ste profesor, a ja verujem da jeste, iako ste poterani zbog profesure sa Pravnog fakulteta. Jeste profesor što se tiče diplome, a dostojnosti, neka procene građani Republike Srbije.

Poštovana profesorko, ja sam sretan čovek što su moji bivši đaci, bivši studenti nadmašili mene u svakom pogledu. Zato sam se borio čitavog radnog veka i boriću se do kraja života, a treba da ste i vi takvi, ako ste pravi pedagog.

Poštovani građani Republike Srbije, Dragana Đilasa, veliki štetočina Srbije, vojvoda od 619 miliona pokradenih evra, ne interesuje uopšte razvoj Srbije, kako vidite, i razvoj Beograda. To ne kažem ja, poštovani Beograđani, vama se posebno obraćam, to kaže bivši američki ambasador u Beogradu Kameron Manter, koji je 2009. godine rekao: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za razvoj Beograda samo marketinški, a ne realan“.

Jel tačno, gospodine Đilas, da ste to rekli? Zato je, poštovani Beograđani, kod Đilasa dok je bio gradonačelnik Beograda, dok je bio ministar i direktor one kancelarije sve bilo samo marketing, samo nekoliko stvari.

Poštovani Beograđani, za Đilasa je „Beograd na vodi“ bio samo marketing, a za Aleksandra Vučića, kako vidite, realnost. Tako je za Đilasa beogradski metro bio samo marketing, a za Aleksandra Vučića, poštovani Beograđani, samo realnost. Tako je za Dragana Đilasa rekonstrukcija Trga Republike u Beogradu bila marketing, a za Aleksandra Vučića stvarnost. Tako je za Đilasa izgradnja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu bio marketing 12 punih godina, a za Aleksandra Vučića stvarnost. Tako je za Dragana Đilasa, poštovani Beograđani, 13 godina izgradnje Narodnog muzeja bilo samo marketing, a za Aleksandra Vučića, kako ste videli, stvarnost. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja brze pruge Beograd – Novi Sad bilo samo marketing, a za Aleksandra Vučića potpuna realnost. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja savremenog Doma zdravlja u Borči bila samo marketing, a za Aleksandra Vučića realnost. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Kliničkog bolničkog centra u Beogradu bila samo marketing godinama, a za Aleksandra Vučića potpuna realnost. Tako je za Dragana Đilasa rekonstruisanje domova zdravlja Palilula, Grocka, Čukarica i drugih, da ne nabrajam, u Beogradu bio samo marketing, a za Aleksandra Vučića stvarnost. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja „Instituta Dedinje 2“ bila samo marketing, a kako vidite za Aleksandra Vučića stvarnost. Tako je za Đilasa revitalizacija Železare Smederevo bila samo marketing, čak su predlagali da se zatvori, a radnici pošalju kući u ovom domu Narodne skupštine, a za Aleksandra Vučića potpuna realnost.

Na koncu, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, dok Dragan Đilas ruši institucije sistema i ne interesuju ga izbori, dotle Aleksandar Vučić svakodnevno vodi politiku mira, politiku bezbednosti naše zemlje, politiku zdravlja svih naših građana, politiku ubrzanog ekonomskog razvoja, a to sve zbog budućnosti naše zemlje. Hvala.