Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/512-21

2. dan rada

08.12.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:10 do 17:55

OBRAĆANJA

...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Hvala.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDPS, narodna poslanica Jasmina Karanac.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Jasmina Karanac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, potpredsednice Jevđić.

Poštovana ministarko Mihajlović, poštovani članovi Kabineta ministara privrede i turizma, trgovine i telekomunikacija, koleginice i kolege, kada govorimo o ovoj temi konkretno o Zakonu o patentima, treba da pravimo razliku između pronalaska i patenta.

Pronalazak možemo definisati kao proizvod ili postupak koji nudi nov način da se nešto uradi ili novo rešenje nekog tehničkog problema, a patent je univerzalno prihvaćen pravni oblik zaštite pronalaska.

U Srbiji pravna zaštita pronalaska je uređena Zakonom o patentima iz 2011. godine. Još uvek aktuelni zakon je definisao da se pronalazak štiti patentom ili malim patentom. To znači da lice koje je podnelo prijavu za zaštitu pronalaska ima isključivo pravo na njegovo ekonomsko iskorišćavanje dok ta zaštita traje.

Predlog o izmenama i dopunama Zakona o patentima, koji je danas pred nama, usklađen je sa propisima EU u ovoj oblasti i donosi nam određeno unapređenje, odnosno poboljšanja važećeg zakona, kojim se pre svega štite proizvođači u farmaceutskoj industriji.

Konkretno, najvažnije izmene u ovom Predlogu zakona sastoje se u sledećem. Prva izmena odnosi se na sertifikat o dodatoj zaštiti. Naime, šta to znači? Za određene proizvode, kao što su lekovi i sredstva za zaštitu bilja, potrebno je dobiti posebno odobrenje nadležnog tela ili organa pre stavljanja u promet. S obzirom da proizvođač za to vreme nije u mogućnosti da stavi lek ili sredstvo za zaštitu bilja u promet, on nije u mogućnosti ni da ekonomski profitira. Stoga je uveden institut na svetskom nivou, a to je sertifikat o dodatnoj zaštiti.

Taj sertifikat je teritorijalno pravo i predstavlja produženje trajanja patenata za najviše pet godina, uz jasno ograničenje da se mogućnost produženja odnosi samo na slučaj kada je predmet zaštite patentom lek ili sredstvo za zaštitu bilja. Sa sve većim i sve bržim razvojem farmaceutske industrije i proizvodnje lekova, dolazi i do velikog porasta proizvodnje generičkih, odnosno lekova ekvivalentnih originalima kojima je istekla patentna zaštita ili je nikada nisu ni imali.

Proizvođači iz zemalja koji su usvojili institut sertifikata o dodatnoj zaštiti i uneli ih u svoja zakonodavstva, kao što je Srbija, vrlo često mogu doći u neravnopravan položaj sa proizvođačima iz zemalja koje to nisu uradile. Naime, dok je proizvođač lekova u Srbiji zakonom ograničen da bilo kakvu aktivnost u smislu privremenih radnji za proizvodnju leka ili skladištenje dok ne dobije odobrenje, proizvođači u zemljama koje nisu unele ovaj institut u svoje zakonodavstvo su slobodni da za to vreme vrše svoje pripremne radnje za proizvodnju leka ili sredstava za zaštitu bilja i da ih skladište.

Onog trenutka kada istekne sertifikat dodatne zaštite, proizvođač iz Srbije tek tada može da počne sa pripremama za proizvodnju, dok je onaj drugi proizvod već stavio u promet i tu je u apsolutnoj prednosti. Ovo je sve legalno, ali zakonodavac je ispravno smatrao da je potrebno našeg proizvođača zaštiti u ovakvim slučajevima, te je zato ovim Predlogom zakona predviđeno da, i pored toga što nosilac patenta ima sertifikat o dodatnoj zaštiti, to neće sprečiti proizvođača leka ili sredstava za zaštitu bilja iz zemlje koja ga priznaje da počne sa pripremama za proizvodnju leka i da ga skladišti.

Naravno, u ovom periodu lek se ne može staviti u promet, jer je to suština sertifikata, ali mogu se vršiti sve pripremne dodatne radnje. Na ovaj način otklanja se dizbalans, otvara se mogućnost proširenja proizvodnje, a samim tim i novih radnih mesta u farmaceutskoj industriji, a naši proizvođači postaju konkurentniji na tržištu.

Smatram da ovakvo rešenje doprinosi većoj mogućnosti stvaranja društva jednakih šansi, a upravo humanijem društvu jednakih šansi i solidarnosti stremi Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića, kojoj ja pripadam. Jer, jedan od osnovnih principa socijaldemokratije jeste jednakost ljudi i pravo svakog pojedinca na jednake mogućnosti.

Druga izmena ovog zakona se sastoji u promeni pravnog režima malog patenta. Naime, zakonodavac poznaje više razlika između patenta i malog patenta. Osnovno je da kod malog patenta nije potrebno da budu ispunjeni kriterijumi navedeni u prijavi za zaštitu patenta, a to su da je proizvod nov, da ima intelektualni nivo i da je industrijski primenjiv.

Mali patent ne podleže obavezi suštinskog ispitivanja. Nivo inventivnosti jedna je od glavnih razlika između patenta i malog patenta. Mali patent namenjen je samo za pronalaske u vidu rešenja koja se odnose na konfiguraciju ili konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova.

U važećem zakonu predmet malog patenta je limitiran. Predloženom izmenom zakona se proširuje, te se predlaže da se sada može zaštiti i proizvod koji predstavlja tehničko rešenje određenog problema, a ne samo konstrukcija proizvoda. Iako je obim tih proizvoda donekle limitiran, ova izmena doprinosi efikasnosti i ekonomičnosti, jer je postupak zaštite malog patenta brži i jeftiniji nego postupak zaštite patenta.

Sledeća izmena se odnosi na izdavanje patentnog spisa u elektronskoj formi. Kada se podnese prijava, Zavod za intelektualnu svojinu preduzima određene radnje u smislu ispitivanja svih navoda iz prijave, zatim, utvrđuje da li su ispunjeni svi uslovi, a potom izdaje ispravu o patentu koji se objavljuje u „Službenom glasniku“ i na kraju izdaje patentni spis. Predloženom izmenom se patentni spis, pored papirne forme, izdaje i u elektronskoj formi, u skladu sa potrebama prakse, savremenim tokovima i u skladu sa pravilima Evropske patentne organizacije.

Konačno, poslednja izmena je u stvari usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Naime, u Zavodu za intelektualnu svojinu vodi se registar patentnih zastupnika, te će kod upisa ovih zastupnika u registar Zavod za intelektualnu svojinu po službenoj dužnosti tražiti sve one podatke koje su drugi državni organi dužni da dostave. Ovo bi bile ukratko i najvažnije izmene ovog Predloga zakona kada je reč o inovativnim rešenjima i pronalascima, odnosno prijavi za zaštitu patenta.

Ako govorimo o novim inovativnim rešenjima i patentima u protekloj godini, Evropskom zavodu za patente prijavljeno je više od 180.000 patenata. Ovaj broj možda deluje impozantno, ali je to ipak pad od skoro 1% u odnosu na godinu dana ranije. Naravno, i na ovu oblast pronalazaštva je uticala pandemija izazvana virusom Kovid 19. U skladu sa stanjem u kojem se našao čitav svet, najviše patenata bilo je prijavljeno iz oblasti medicine, farmakologije i biotehnologije.

Sledeća najinovativnija oblast u 2020. godini su bile digitalne komunikacije, zahvaljujući pronalascima u sferi 5G mreži i veštačkoj inteligenciji. Upravo u skladu sa okolnostima izazvanim pandemijom, najmanje patenata je bilo prijavljeno u oblasti vazdušnog, svemirskog i automobilskog saobraćaja.

Prema Konvenciji o evropskom patentu, potpisanoj 1973. godine u Minhenu, nosilac evropskog patenta u svakoj zemlji ugovornici uživa prava i pravnu zaštitu kakvu bi imao i u svojoj državi. Među 44 potpisnice Konvencije je svih 27 zemalja EU. Srbija se Konvenciji pridružila 2010. godine i pripada toj evropskoj porodici, odnosno Evropskom zavodu za patente, najvećem u svetu. Zanimljivo je napomenuti da ima čak 6400 zaposlenih i jedan je oda najvećih institucija u EU.

Evropskom zavodu za patente protekle godine najviše zahteva je podneto iz SAD, oko 44.000, zatim iz Nemačke, blizu 26.000, iz Japana 22.000, iz Kine 13.000 i iz Francuske 10.000. Porast broja zahteva beleži i Južna Koreja. U regionu Hrvatska je imala 22 zahteva, Srbija osam, Bosna i Hercegovina četiri, Crna Gora dva i Severna Makedonija jedan.

Inače, u Srbiji se prosečno godišnje zaštiti oko 200 novih patenata. Najviše pronalazaka je iz oblasti elektrotehnike, poljoprivrede i medicine. Republika Srbija ima dugu tradiciju pronalazaštva. Još u srednjem veku negovan je odnos prema tehničkim unapređenjima. Tokom nekoliko vekova, mnogi srpski pronalazači su dali ogroman doprinos razvoju i unapređenju društva u celini.

Nekada su pronalazači bili genijalni pojedinci, često neshvaćeni i ponekad odbačeni od društva, ali uglavnom uporni i u potpunosti posvećeni svojim izumima. Vrlo često nisu doživeli zaslužena priznanja i ekonomsku korist, ali je zato čovečanstvo bilo bogatije za njihov pronalazak. Svima nam je poznat primer Nikole Tesle koji je ceo svoj život posvetio pronalazaštvu i celokupno svoje intelektualno bogatstvo ostavio čovečanstvu u nasleđe.

Pored javnosti dobro poznatih pronalazača i njihovih dela, poput Tesle, Mihajla Pupina, Milutina Milankovića, tu su i oni manje poznati čiji je doprinos pronalazaštvu izuzetno veliki. Mnogi od njihovih pronalazaka, nažalost, nisu bili zaštićeni. Smatram da treba neprestano da radimo na edukaciji stanovništva, pre svega privrednika i preduzetnika, o potrebi zaštite pronalazaka, kako u cilju sprečavanja prisvajanja, tako i o načinu njihovog najefikasnijeg korišćenja i unapređenja poslovanja.

Kada je reč o prisvajanju pronalazaka, jedan od najpoznatijih sporova o patentima u nauci se odnosi na pronalazak sijalice. Pojedini veruju da je sijalicu izmislio Nikola Tesla, a patentirao Tomas Edison i pokupio sve zasluge.

U današnje vreme situacija na polju pronalazaštva je malo drugačija. Pored toga što postoji veliki broj kompanija koje stimulišu i izdvajaju velika finansijska sredstva da bi se naučnici motivisali da stvaraju inovacije i pronalaze nova tehnička rešenja i unapređenja, pojedinci, ali i pravna lica svoje pronalaske štite putem patenta.

U savremenom dobu biti vlasnik patenta pored velike ekonomske opravdanosti, ponekad je i stvar prestižan. Zaštita patenata je u današnje vreme od izuzetne važnosti kako zbog ekonomske sigurnosti pojedinca ili kompanija, tako i zbog napretka celokupnog društva, ali ne smemo zaboraviti i u cilju sprečavanja krađe inovacije i pronalazaka. Zato je nužno potrebno u zakonodavnom smislu i u svakom drugom pogledu u oblast koja se ubrzano razvija, stalno unapređivati kako bi se pronalazaštvo podstaklo za dobrobit svih.

Slavni američki naučnik i pronalazač, izumitelj Polaroid kamere, doktor Edin Land je rekao, jedina stvar koja nas održava u životu je naš sjaj, jedini način da zaštitimo naš sjaj su naši patenti. Ove izmene i dopune idu u smeru unapređenja i modernizovanja Zakona o patentima koji je u skladu sa zakonima EU, koji regulišu ovu oblast i zato će poslanička grupa SDPS podržati ovaj predlog.

Takođe, podržaćemo i Sporazum sa Moldavijom i Sporazum o kreditu za finansiranje gasovoda u Zlatiborskom i Raškom okrugu, jer je on jedan od životne važnosti za građane više opština, Prijepolja, Priboja, Nove Varoši, Novog Pazara, ali takođe je i projekat koji će u mnogome doprineti poboljšanju stanja životne sredine u celoj Srbiji, zbog toga ćemo, kao što sam rekla podržati sva ova tri zakonska predloga. Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što dam reč sledećem govorniku, molim vas da pozdravimo predstavnike Narodne partije Austrije koju ovu sednicu posmatraju sa galerije. Hvala.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, magistar Đorđe Kosanić. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Đorđe Kosanić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Zahvaljujem.

Poštovano ministarko Tanasković sa saradnicima iz Ministarstva, poštovana potpredsednice Skupštine, gospođo Jevđić, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas objedinjena rasprava tri predloga zakona i poslanička grupa JS, dakle, da pomenem Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, dakle, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist banke „Intesa“ i „Raiffeisen banke“ po pitanju Javnog preduzeća „Srbijagas“, a po osnovu Ugovora o kreditu za jačanje transparentnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. Naravno, na samom početku reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve pomenute predloge zakona.

Na samom početku moje izlaganje biće fokusirano na Predlog zakona o patentima i da kažem odmah, ministarka oblast zaštite pronalazaka u našoj zemlji uređena je Zakonom o patentima i cilj ovog zakona je usklađivanje važećeg zakona sa relevantnim propisima koji svakako važe u EU.

Inače, da kažem, da pronalazak definiše, kao proizvodi ili postupak koji nudi neki novi način da se nešto uredi i nudi neko novo rešenje nekog tehničkog problema. Svakako da za ovim predlogom zakona uređuje se pravna zaštita pronalazaka, dakle, ministarka kroz patent ili kroz mali patent.

Sa druge strane, gledajući ovaj predlog zakona veoma važna izmena je što postojeća rešenja zakona stavljaju u neravnopravan položaj proizvođače, dakle, domaće proizvođače, generičkih lekova u odnosu na pravne subjekte u drugim zemljama koje, da kažem, na jedan način ne priznaju sertifikat.

Ovim predlogom zakona, između ostalog, predviđeno da lek ili neki nemedicinski proizvod koji je zaštićen sertifikatom, može da se proizvodi, sa druge strane, može da se skladišti u Srbiji, ali samo pod uslovom da pakovanje bude, da kažem, na propisan način obeleženo. Proizvodnja leka može da počne u Srbiji najkasnije šest meseci do isteka važnje, ovog sertifikata, kao što sam reko za skladištenje ili da kažem za dalji izvoz.

Od početka primene institucije sertifikata, ministarka vi znate da je to u EU od 1992. godine, a što se tiče Srbije, to je od 2013. godine, dakle, ova oblast što se tiče lekova i medicinskog materijala ide krupnim koracima napred.

Evo, i nekoliko podatak koji su možda značajni da vidimo gde je Srbija u ovom trenutku u odnosu na druge zemlje. Kada je broj prijavljenih patenata u Srbiji u odnosu na EU, recimo, u ovom trenutku na milion stanovnika, Srbija prijavljuje nekih 50 patenata, za razliku od EU gde je to nekih 230 patenata. Sa druge strane, ulaganje u istraživanja u Srbiji u odnosu na druge zemlje EU, su negde ispod 1% BDP, za razliku, sa druge strane EU gde je taj procenat negde preko 2% BDP.

Ministarka, složićete se, Srbija ide krupnim koracima napred i što se tiče ove oblasti napravili smo ogroman iskorak. Budžet Srbije se svake godine povećava što se tiče ove oblasti. Dakle, danas je deset puta veći nego što je to bilo, recimo, pre četiri godine. I, kada govorimo o običnom životu, kada je reč o ulozi patenata u svakodnevnom životu, patenti predstavljaju, da kažem, svakodnevnicu današnjeg života. Kada hoćemo neki patent da prijavimo, podnosilac prijave je dužan da pronalazak opiše potpuno jasno tako da ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti može izvesti. Sa druge strane, patent obezbeđuje nosiocu društvenu afirmaciju za kreativan rad, kao i materijalnu naknadu za pronalazak koji ima potvrdu na tržištu. Ono što je veoma važno, ministarka, da u isto vreme time se podstiče pronalazaštvo koje obezbeđuje razvoj nauke i tehnike i poboljšanje kvaliteta ljudskog života.

Ministarka, sada ono što je meni veoma važno, što želim da podelim sa vama, vi dolazite iz privrede, a složićete se sa mnom da Srbija ide krupnim koracima napred i ne samo u ovoj oblasti o kojoj ja danas govorim, Srbija ide krupnim koracima i u drugim oblastima. Evo, samo mogu da pomenem neke, recimo, u ovom trenutku čak preko 60% svih investicija koje dolaze na zapadni Balkan ide ka Srbiji. Naš privredni pad ili rast je u ovom trenutku dominantan, sa druge strane imamo fiskalnu, monetarnu stabilnost, kilometre auto-puta i kada bih sada govorio o svim rezultatima trebalo bi mnogo vremena, ali ono što želim vama da kažem, što je ostavilo u poslednje vreme poseban pečat.

Dolazim, ministarka iz Kragujevca i u Kragujevcu je otvoren Državni data centar. Kada o tome govorim, otvaranjem državnog data centra Srbija postaje zemlja sa najmodernijom bazom podataka za svoju ne samo državu nego za svoje građane i sa druge strane i za kompanije. Data centar sa druge strane ne stavlja samo Kragujevac već čitavu Srbiju na mapu ovog dela Evrope, ali ne možemo, ministarka, da kažemo samo ovog dela Evrope kada govorimo o ovoj oblasti, jer ovakva institucija ne postoji samo u ovom delu regiona, nego ona ne postoji ni u širem delu centralne jugoistočne Evrope.

Sa druge strane Državni data centar je, da kažem, građen na površini 14 hiljada metara kvadratnih i ono što je važno u njemu će biti smeštena prava državna platforma za veštačku inteligenciju. Naravno, rekao sam na početku da će poslanička grupa JS podržati ovaj predlog zakona.

Kada govorimo o Predlog zakona o davanju saglasnosti Republike Srbije u korist banke „Intesa“ i „Raiffeisen banke“, a što se tiče zaduženja preduzeća „Srbijagas“, ovde govorimo o daljoj gasifikaciji Srbije. U ovom trenutku isključivo govorimo o gasifikaciji Zlatiborskog okruga. Ministarka, vi kao nek ko dolazi iz privrede reći ćete da je Zlatibor turistička destinacija, ali ovom gasifikacijom dolazimo do toga da će to sigurno doći nove investicije, a sa druge strane poboljšaće se i turistička ponuda ovog kraja.

Sa druge strane, procene su da u Srbiji ima negde oko milion domaćinstava koja koriste čvrsta goriva za grejanje i daljom gasifikacijom Srbije procene su da do 2022. godine broj tih domaćinstava smanjiće se za polovinu, a sa druge strane neću vam reći koliki je značaj kada govorimo o tome za zagađivanje životne sredine.

Treba svakako ovde naglasiti veliki značaj koji je napravila država kada je u pitanju cena gasa i ogromna zasluga projekta Turski tok. Koliki je značaj projekta Turski tok, verovatno će i za našu energetsku nezavisnost, govoriće vreme koje je ispred nas. Inače, da kažem, ovaj projekat samo nekoliko parametra, dug je 930 kilometara, kapacitet ovog toka je negde 31,5 milijardi kubnih metara gasa. Prvi krak prolazi kroz Tursku, a ono što je za nas značajno drugi krak ide o Bugarske Srbijom ka Mađarskoj. Kapacitet svakog od ovog kraka je negde oko 15,75 milijardi kubnih metara gasa.

Ono što je za nas značajno drugi krak ide od Bugarske Srbijom ka Mađarskoj. Kapacitet svakog od ovih krakova je negde oko 15,75 milijardi kubnih metara gasa.

Ova količina energije, ministarka, je dovoljna, recimo da zagreje nekih 15 miliona srednjih domaćinstava.

Srbija je izgradila magistralni gasovod dužine 403 kilometra, a on ide od Bugarske do Mađarske ili bolje da kažem, od Zaječara do Horgoša, i naravno najmanja trasa je kroz Mađarsku svega petnaestak kilometara.

Na samom kraju ministarka, kada je reč o Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji treba reći da su srpsko-mongolski odnosi tradicionalno dobri i oni su razvijeni. Ali, parametar da u 2020. godini neki izvoz Srbije u Mongoliju je svega ispod 400.000 evra, a uvoz iz Mongolije je na statističkoj grešci. Govori o tome da postoji ogroman prostor za dalju saradnju. Ministarka, ja vam neću reći da kada potpišete saradnju sa nekom zemljom otvara se ogroman prostor da saradnju sa to zemljom i u drugim oblastima od izuzetnog značaja za obadve zemlje.

Isto tako, kada govorimo o ovom prijateljskoj za nas zemlji veoma je značajno reći da je ova zemlja principijelna po pitanju naše južne pokrajine, i sa druge strane ona daje veliku podršku našoj teritorijalnom integritetu i suverenitetu.

Na samom kraju, ministarka, samo još jednom da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove objedinjene rasprave. Zahvaljujem.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Anđelka Atanasković.
Izvolite.

Anđelka Atanasković

| Ministarka privrede
Zahvaljujem.
Prvo bih se obratila poslaniku Kosanoviću, da napomenem da u odnosu sve te pohvale što se tiče samog Zakona o patentima da kažem da je Srbija 2020. godine na listi globalnog indeksa inovacija napredovala pet mesta.
To je pokazatelj koliko Srbija napreduje u pogledu zaštite svih pronalazaka, pored svih ostalih napredaka koje ste i vi sami pomenuli što se tiče izgradnje puteva, gasovoda, bolnica i svega onoga što predsednik zajedno sa nama kao naših pratećih članova Vlade radi, i mislim da je to pokazao i samim svojim obilaskom svih onih mesta, ja mislim da ne postoji mesto u Srbiji koje nije obišao i koje nije samoinicijativno pokazao koliko daje na tome da prvo u saradnji sa ljudima čuje šta misle, šta im je potrebno, a mi smo tu da to odradimo i ispunimo.
Samim tim što su svi zakoni ovde, koliko je dosada još usvojeno u ovoj godini, pokazuje koliko Vlada ozbiljno shvata sve te zadatke i radi na tome da što se više približimo ulasku u EU, a samim tim i da poboljšamo život naših građana.
Što se tiče poslanice Karanac, ja moram reći da Zavod za intelektualnu svojinu ima Centar za edukaciju i informisanje. Centar sprovodi obuku naših privrednika.
Do sada smo obišli 455 malih i srednjih preduzeća, održali smo desetine seminara kojima je prisustvovalo više hiljada privrednika, akademskih građana, službenika i sudija.
Tako da, pored našeg klasičnog posla koji radimo u Ministarstvu, mi radimo i na edukaciji naših privrednika, jer nisu svi na tom nivou da mogu sami ljudi da se snalaze, pa onda pokušavamo i našim odlascima direktno da to odradimo i da im pomognemo u napretku.
Mislim da Ministarstvo privrede na čelu sa mnom je stvarno pokušalo da čuje ljude, kao što je malopre rekao i jedan drugi poslanik, obišla sam do sada po Srbiji preko trideset i nešto gradova i firmi, sigurno 60, 70. Nije stvar samo stranih investicija, moram to reći, i vrlo su bitne, kao što sam i odgovorila, bilo je pre neki dan u Skupštini. One su nam vrlo bitne zbog uništavanja prošlih 20 godina naše industrije i uopšte sveta. Svi ovi što danas propagiraju i pričaju da može bolje oni su radili na uništavanju naše celokupne industrije i zemlje.
Tako da, hoću da kažem da pored tih stranih investicija ja sam u svojim obilascima videla fantastične domaće firme. To je veliki podstrek i znak da Srbija radi na sebi, da Srbija ima svoje privrednike koji odlično rade. To je nešto na čemu mi trebamo mnogo više da im pomognemo, treba da se oslonimo na svoje ljude i da u našim programima koje dajemo kao pomoć i za kupovinu opreme i za startapove i za sve ovo što ste rekli, pomognemo njima da što pre uhvate korak sa Evropom i da mi dalje možemo da radimo i da naša deca sutradan imaju budućnost ovde, a ne po svetu.
Hvala.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, ministarka.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine narodni poslanik Stefan Krkobabić.
Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Stefan Krkobabić

Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Jevđić.

Uvažena ministarko Atanacković, danas razgovaramo o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o patentima kojim se uređuje pravna zaštita pronalaska iz bilo koje oblasti tehnike koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv.

Prema važećem Zakonu patenti traju 20 godina računajući od datuma podnošenja prijave. S obzirom da su se od donošenja Zakona o patentima promenili uslovi u kojima se oni realizuju prvenstveno ubrzanom tehnološkom razvoju bilo je potrebno i zakonsku regulativu prilagoditi tome.

Tako, na primer u članu 121. ovog Predloga izmena i dopuna Zakona dodaje obaveza Zavodu za intelektualnu svojinu da na svojoj internet stranici objavljuje informacije o proizvodnji koja predstavlja izuzeće od zaštite sertifikatom.

Takođe, u odnosu na period definisan pre donošenja Zakona o patentima pojavila se potreba za preciznijim definisanjem koji pronalasci se mogu štititi patentnom i malim patentnom, kao što su na primer pronalasci iz oblasti biotehnologije.

Jedan od ciljeva predlaganja dopuna i izmena Zakona o patentnima je i njegovo usklađivanje sa najnovijim propisima Evropske unije, prvenstveno u oblasti medicinskih proizvoda čime se i u ovoj oblasti utvrđuje rešenost Republike Srbije da ostane na svom evropskom putu.

Smatramo da je dobro rešenje predlagača da se uvede pojam sertifikata kojim se produžava pravo na patent, za lekove i medicinska sredstva, jer se ova vrsta proizvoda može pustiti u promet tek nakon dobijanja dozvole nadležnog organa.

Taj period može biti kraći ili duži, čime se skraćuje moguće vreme komercijalne upotrebe takve vrste proizvoda po registrovanom patentu.

Poslanička grupa PUPS „Tri P“ smatra da je predlagač ovih izmena i dopuna Zakona o patentima učinio jednu veoma bitnu dopunu u oblasti lekova i medicinskih sredstava kojim je domaćem proizvođače te vrste proizvoda učinio konkurentnijim inostranim proizvođačima iz ove grupe.

Naime, propisivanjem izuzeća i zaštite sertifikatom uspostavljaju se ravnopravniji uslovi među domaćim i inostranim proizvođačima generičkih lekova, bez obzira gde se proizvodnja odvija.

Novim zakonskim rešenjem definisano je da domaći proizvođači mogu da obavljaju pripremne radnje za proizvodnju i skladištenje određenog leka čime se oni dovode u ravnopravniji položaj sa inostranim proizvođačem na našem tržištu.

Uzimajući u obzir sve navedeno, mi ćemo podržati Zakon o izmenama i dopunama Zakona o patentima.

Danas bi govorio i o zakonu koji definiše garancije koje bi država Srbija trebalo da da Banci „Intezi“ i „Rajfajzen“ Banci u vezi sa kreditom za proces jačanja transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji.

Ovaj posao realizuje, kao što to dobro znate i Javno preduzeće „Srbija gas“ i u ovom slučaju biće podignut nivo gasifikacije na teritoriji Zlatiborskog okruga, s obzorom da je procenjeno da bi priključivanjem na gasnu mrežu građanstva individualnih potrošača i posebno privrede ovog dela Srbije u značajnoj meri bio unapređen razvojni potencijal gradova i opština ove regije.

Prvenstveno, po pitanju efikasnosti i konkurentnosti privrede i daljeg unapređenja i razvoja turizma, kao i privlačenja novih investicija Zlatiborski okrug se inače ističe suficitom u trgovinskoj razmeni, a izgradnjom razvodne gradske mreže prema Priboju, Novoj Varoši, Prijepolju i Sjenici još više će u funkciji biti stavljeni svi kapaciteti ovog dela Republike Srbije.

Jedan gasovod počinje priključkom na Zlatiboru kao deo gasovoda Sevojno-Zlatibor, koji će snabdevati Priboj, Novu Varoš i Prijepolje, a drugi gasovod je deo razvodnog gasovoda Aleksandrovac-Kopaonik-Novi Pazar-Tutin, kojim će se snabdevati domaćinstva i privreda Sjenice.

Završetkom ova dva gasovoda Srbija će dodatno biti premrežena gasnom mrežom i energentom koji zadovoljava i ekonomske i ekološke zahteve novog doba.

Sam kredit je uzet na osam godina sa periodom počeka od dve godine, a sredstva se mogu povlačiti u jednoj ili više tranši. Otplata rata kredita je tromesečna.

Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ smatra da će se realizacijom ovog aranžmana dodatno podstaći konkurentnost privrede Zlatiborskog okruga i ovog dela Srbije i da će građani opština naslonjenih na gasovod biti u prilici da koriste jedan od trenutno najisplativijih energenata.

Gasifikacija Srbije dodatno doprinosi ravnomernom razvoju svih njenih regija.

Uvaženi narodni poslanici, potpredsednice Jevđić, uzevši u obzir sve prednosti i pogodnosti koje će se realizovati ovim kreditom i neophodnom garancijom za njegovu realizaciju, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će glasati za usvajanje seta ovih zakona.

Zahvaljujem na pažnji.
...
Jedinstvena Srbija

Marija Jevđić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Da li još neko od predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – za našu decu, dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, kolege poslanici, danas imamo tri predloga zakonskih rešenja koji očito pokazuju da Srbija se menja i da te promene idu velikim i krupnim koracima koje, jednostavno, mnogi politički akteri na ovoj sceni, koji žele možda da budu deo budućnosti, ne shvataju i to je ono što, u stvari, smo mi dužni kao narodni poslanici građanima da u svakom trenutku damo potpunu informaciju o tome koliko zaista Srbija napreduje, pogotovo kad su u pitanju i evropske integracije i kada je u pitanju Zakon o patentima i kada su u pitanju međunarodni sporazumi sa mngoim državama, pa tako sada imamo i sa Mongolijom, ali i kada je u pitanju gasifikacija Srbije.

Kad pričamo o zakonu o patentima, treba reći da je institut sertifikata o dodatnoj zaštiti proizvoda, u stvari, rešenje koje sada uvodimo po principu kako je to uradila Nemačka, Austrija, Češka i to je ono što u stvari pokazuje da mi zaista se usklađujemo sa razvijenim zemljama Evropske unije kada je u pitanju i naša privreda i sve naše aktivnosti.

Kada govorimo o Sporazumu koji je potpisan 23. septembra između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije, onda treba reći da je to u stvari osnova kojom treba da se formiraju dve komisije koje će pratiti trgovinsku i ekonomsku saradnju ove dve države. Znači i ovo pokazuje koliko te privredne aktivnosti treba da se prate i koje su sigurno te koje će u sledećim godinama rasti.

Mi danas imamo izjavu ministra finansija, a to je da će Srbija očito završiti sa najvećim stepenom rasta ovu godinu kada je u pitanju region, a čak negde ćemo se nositi sa najrazvijenijim državama Evropske unije u toj borbi za prvo mesto i ono što je bitno reći da danas, kada govorimo o izdavanju garancija za „Srbijagas“, za gasifikaciju Zlatiborskog okruga, treba reći da to moramo da posmatramo u svetlu otvaranja Klastera 4 u ponedeljak, znači, savet evropskih komisija, odnosno Evropske unije je obavestio srpsku Vladu i nadležna ministarstva da delovi koji se odnose i na „Zelenu agendu“ i na održivu povezanost, tj. oblasti kojima se Srbija do sada bavila u proteklih godinu dana kada je u pitanju rad Vlade i nadležnih ministarstava, to je i oblast zaštite životne sredine i oblast klimatskih promen,a ali i oblast energetske politike, transevropskih mreža i saobraćajna politika su, znači, oblasti koje su jednostavno priznanje od strane Evropske unije da smo mi zaista na putu razvoja rame uz rame sa onim državama koje imaju razvijene ekonomije.

Sada, kada govorimo uopšte o današnjem zaduživanju, odnosno garancijama koje Skupština treba da potvrdi, koje je Vlada potpisala, govorimo o garancijama banaka kao što su banke „Rajfajzen“ i mislim da je u pitanju „Inteza“ i mislim da su to banke sa kojima u stvari „Srbijagas“ i radi, jer mislim da su i ranije garancije koje su davane krajem maja takođe bile od strane ovih banaka, jer su se pokazale kao najefikasnije u saradnji sa „Srbijagasom“ i očito daju najbolje uslove da bi se završili ovako važni projekti.

Uslovi pod kojima se podižu ovi krediti, odnosno daju garancije, upravo pokazuju u kojim će rokovima Srbija izvršiti gasifikaciju.

Kada je u pitanju ta devizna klauzula, govori se o roku od osam godina, s tim što imate dve godine grejs perioda i s tim što su kamatne stope jako povoljne. Iznose od 1,48% do 1,57% na godišnjem nivou, s tim što se tromesečno plaćaju rate.

Sada, kada posmatramo koliko je „Srbijagas“ uradio u 2020. godini, treba reći da na osnovu podataka zvaničnih je to bilo 507 kilometara distributivne mreže samo u 2020. godini, što je 4,6% više nego u prethodnoj, odnosno do sada, sa završetkom 2020. godine, Srbija je imala 11.507 kilometara mreže i 4.259 priključaka je uradila u prošloj godini. To pokazuje da je ukupan broj priključaka u Srbiji 120.159, ali su 95,6% domaćinstva.

Šta to nama govori? To nama govori da će u ovoj godini taj broj biti sigurno veći, pogotovo što je „Srbijagas“ već počeo krajem maja, početkom juna da radi gasifikaciju i Borskog i Zaječarskog okruga i Jablaničkog i Pčinjskog, a sada i Zlatiborskog i to nam govori o tome da je povoljnost za građane za uvođenje gasa sledeća. To znači da će imati prilike da građani gde prođe gasovod će moći za 36 meseci da plate priključak gasa od 780 evra i to bez kamate.

Mislim da je to od velikog značaj, da je država dala veliku podršku građanima da jednostavno uvedu ovaj najčistiji vid energenta u svoja domaćinstva i time, u stvari, pokazujemo da sprovodimo tu „Zelenu agendu“ o kojoj se toliko priča, jer i sami evropski predstavnici u parlamentu govore o tome da „Zelena agenda“ jednostavno nema političku obojenost.

Sada dolazimo do one priče ko želi da iskoristi određene teme za svoje političke obojenosti, ko želi da podigne i manipuliše građanima Srbije po određenim pitanjima da bi postali prepoznatljivi u javnosti, da bi sprovodili određene proteste sa kojima bi oni stali na čelo kada dođu izbori sledeće godine i da bi, jednostavno, ušli u parlament i pokušali da pričaju o temama koje zaista nemaju veze ni sa zaštitom životne sredine, ni sa eksproprijacijom, ni sa referendumom. Jednostavno, tema je u stvari kako srušiti Srbiju, kako srušiti Aleksandra Vučića, jer očito sav ovaj posao, kada je u pitanju napredak Srbije zaista je na leđima Aleksandra Vučića uprkos svim izazovima sa kojima se susrećemo i uprkos svim krizama koje jednostavno je preživeo i on i politički akteri koji čine ovu skupštinsku većinu i koji čine Vladu, ministri koji su u Vladi Republike Srbije u najteža vremena i to je ono što danas treba građanima jasno reći, da ne postoje protesti koji su zaista inspirisani ovim temama koji pokušavaju da se nametnu u javnosti, jer danas više nije tema uopšte kako je Srbija uspela da dobije najnižu cenu gasa, odnosno da zadrži cenu gasa u Srbiji, koja iznosi 270 dolara na 1000 kubika, a znate da je tržišna cena 1000 dolara na 1000 kubika.

Danas nije tema kako se Srbija gasifikuje, kako menjamo kotlove koji su na mazut i na ugalj, u školama, bolnicama, u termoelektranama, u delovima koji se odnose na gasifikaciju i grejanje građana i u Priboju i u Novoj Varoši i u Valjevu, da je u stvari stepen zagađenosti, kada pogledate zvanične podatke, drastično manji u ovim gradovima gde su zamenjeni kotlovi i postavljeni kotlovi na bio masu. Da je Srbija usvojila sve zakone koji se odnose na Zelenu agendu kada je u pitanju energetika i pokrenula jedan potpuno nov ciklus kada je u pitanju primena i direktiva EU iz ove oblasti, ali je i zadržala mnoge stvari kada je u pitanju energetski sektor, upravo zbog svoje stabilnosti.

Treba ići korak po korak, ne treba srljati i donositi odluke preko noći i lomiti nešto kada su u pitanju same termoelektrane, ugasiti sve, pa postati posle energetski zavisan, nego jednostavno ići korak po korak u uvođenju te Zzelene agende. To je, u stvari, model srpske zelene agende, obezbediti ekonomski rast i razvoj, shodno tome koristiti i obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost, ali obezbediti radna mesta i zadržati radna mesta građana Srbije u ova teška vremena, kada prelazimo iz jedne zdravstvene krize u jednu energetsku krizu u svetu. Mislim da Srbija traži taj balans. Taj balans je očito našla.

Kada pričamo o onim ljudima koji žele da iskoriste narod koji živi u 12 sela u okolini Loznice, onda govorimo o tome da moraju ti građani da znaju istinu, da mora da znaju istinu da su 2004. i 2005. godine data istraživačka prava firmi „Rio Tinto“, da je to urađeno za vreme onih koji su tada vodili i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, sećate se gospodina Dulića i gospodina Đilasa, koji je vodio Ministarstvo za ekonomski razvoj, odnosno za nacionalni i investicioni plan i gospodina Tadića, koji je bio tada predsednik države. Tada su ti projekti bili prihvatljivi i čak reklamirani u Drugom dnevniku RTS i prikazivani kao budućnost Srbije.

Ne zaboravite da je 2005. godine pronađen potpuno nov mineral, 2006. godine, koji se naziva jadarit, upravo zato što je pronađen u dolini Jadra, da je 2006. godine upisan u katalog novih minerala, da je pronađen način na koji se obrađuje takva ruda i pronađeno šta ona sve daje, koje benefite. Da 1,7% daje taj litijum, koji je budućnost razvoja sveta i ekonomije, da daje preko 25% borne kiseline, koja se koristi u industriji deterdženata i kozmetike i koja daje određene sulfate koji se koriste u tekstilnoj industriji. Prema tome, višestruka je korist uopšte ove rude koja je pronađena u ovoj oblasti.

Pitanje problema građana koji nisu dali, nego prodali „Rio Tintu“ svoju imovinu i svoje njive, se sada otvara u trenutku kada se završavaju sva istraživačka prava, kada je u pitanju „Rio Tinto“. Zašto se to dešava?

Kako je njiva gospodina Blagojevića od dva hektara i šume od 84 ara prodato za 717.000 evra, gotovo u junu mesecu isplaćeno i u avgustu, a kako su njive, čuli smo od građana Srbije, prodate „Rio Tintu“ za 16.000 evra po jednom hektaru? Velika je razlika. Velika je razlika između kupoprodajnih ugovora, ljudi koji žive tamo i koji imaju poljoprivredno zemljište i onih koji su došli očito zajedno sa informacijom da će „Rio Tinto“ raditi u 2004, 2005. godini, pa kupili određenu zemlju i sada na kraju istraživačkih prava prodali za 717.000 evra. Razmislite o tome. Kako je moguće da je to baš čovek koji je danas direktor kod Dragana Đilasa? Kako je moguće da danas upravo ti ljudi su vođe protesta protiv „Rio Tinta“ i izmišljenih tema i Zakona o izmeni Zakona o eksproprijaciji, jer eksproprijacija uopšte nije bila niti tema kada su u pitanju 12 sela u okolini Loznice, ni pitanje „Rio Tinta“?

Kako je sad odjednom uvezivanje tih tema, su došli na čelo protesta „Rio Tinta“, a istovremeno određene nevladine organizacije dobijaju ogromna sredstva iz kojekakvih fondova da brane temu koja se zove čist vazduh, zemlja i klima? Dolazimo u situaciju da neke prepisane agende koje su neki nekada koristili u nekim državama, koje eto iz sektora bezbednosti određeni ljudi nazivaju hibridnim aktivnostima, danas postaju deo platformi koje se svakog vikenda brane pod geslom zaštite životne sredine i ekologije i brane građanima da žive normalan život, i ne samo to, zaustavljaju saobraćajnice sa međunarodnim saobraćajem, koje je potpuno protivustavno pravo, odnosno kršenje zakona svih ljudi koji su organizatori toga.

Negde u drugim državama, razvijenim ekonomijama, to bi se rešavalo na potpuno drugačiji način. Očito mislim da je dobra odluka i predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije da građani treba da vide istinu, treba da vide istinu onih koji vode ove proteste, koji manipulišu ljudima, jer znate, svi mi želimo našoj deci, naravno, i čistu životnu sredinu i ekonomski rast i razvoj, i uopšte deo koji se odnosi na, kako oni kažu, ekologiju, želimo da donesemo određene odluke u budućnosti kako želimo da živimo i na koji način.

To učešće građana kroz svoj, mi smo imali ovde zakone o referendumu, pokazuje, u stvari, zaista i želju Vlade i Aleksandra Vučića da građani uzmu veće učešće u mnogim važnim odlukama u budućnosti, pa tako i u odlukama kada je u pitanju uopšte životna sredina i projekti od strateškog značaja.

Ali, koliko je Srbija uradila u ovoj oblasti, niko ne želi da priča o tome. Niko ne želi da kaže da je Srbija ekološki zauzela veliko mesto kada je u pitanju i sam budžet Republike Srbije, da je 24 milijarde, to sam već rekla, sa ovim rebalansom u ovoj godini uloženo za mnoge strateške projekte, kada je u pitanju 50 lokalnih samouprava, osam stanica za skupljanje čvrstog otpada. To je ono što u sledećoj godini treba da iznosi 36 milijardi dinara. Gotovo 86% je povećan budžet u ovoj oblasti, kada govorimo uopšte o ekologiji i ekološkim standardima.

Mislim da je od velikog značaja da mi odavde pošaljemo poruku svim građanima da ova Vlada zaista misli o toj temi svakodnevno i da zaista radi na tome u svim lokalnim samoupravama, ali rezultate koje postižemo upravo pokazuju oni koji mere te rezultate.

Kada uđete i vidite zvaničnu statistiku, onda ćete zaista videti koliko smo napredovali u ovoj oblasti. Manipulacije i laži koje pokušavaju određeni centri moći da plasiraju kroz određene medije, jednostavno, treba da građanima pokažu da sve ovo nije urađeno, da sve ovo ne postoji i da sve ovo treba drugačije uraditi.

Pa, ako bi, primera radi, gospoda i došla da upravljaju Srbijom, onda bi samo milijardu dinara imali, ako se sećate za projekat „Očistimo Srbiju“, gde smo imali štampanje letaka, salveta, raznoraznih lepeza i to bi bio, u stvari, sistem za ispiranje para, a ništa se suštinski ne bi uradilo.

Srbija dana sima čime da se pohvali. Priznanje za to je otvaranje Klastera 4 u ponedeljak, posle dve godine zastoja kada su u pitanju otvaranja poglavlja, zbog promene metodologije i, na kraju krajeva, napretka Srbije. Mislim da smo ovim pokazali i svim građanima koji do juče su bili možda u određenoj vrsti negde pitanja i samokritičnosti, hteli da postave sebi pitanja - a šta će biti u budućnosti ako se ovakvi projekti budu ostvarivali, jednostavno smo podigli javnost i svest ljudi da će, na kraju krajeva, oni odlučivati o tome na određenim vrstama referenduma, da li žele da žive u budućnosti, da li žele da budu u skladu sa novim tehnologijama, u korak sa razvijenim državama ili žele na određene načine da sve to uspore, odnosno korak po korak da se na određeni način promene ti projekti i da žele možda i potpuno da se vrate u prošlost, da ih vode oni koji su vodili do 2012. godine državu na način da ekonomija je bila u samom kolapsu, a o zaštiti životne sredine nije moglo ni da se razgovara, a kamoli o čistom vazduhu, a kamoli o tome da imamo čistu vodu ili da imamo čistu zemlju, odnosno kako oni kažu - zemlju, a treba da pričamo o zemljištu, pogotovo kada je u pitanju obradivo zemljište.

Jednostavno, sve te projekte koje su imali prilike da urade nisu uradili. Sada su naplatili sve to, ono što su tada radili, na jedan najmonstruozniji način, manipulacijom ljudi, poigravanjem sa njihovim najdubljim osećanjima, pitanja samo postojanja, pitanje opstanka i pitanje njihovog zdravlja, i to je ono što mislim da mi sa građanima treba da razgovaramo. Treba da im kažemo i odgovorimo na svako pitanje koje im nije jasno.

To je Aleksandar Vučić pokazao u Gornjim Nedeljicama, da treba da imamo strpljenja, kao što je on imao strpljenja više od dva sata da razgovara i da odgovara na pitanja koja možda i nisu uopšte direktna tema, ali, jednostavno, sa njima raditi u tom delu da se osveste sve one teme koje se pokušavaju kroz medijske kampanje da potiru sav onaj rad i napredak Srbije koji je do sada postignut.

U danu za glasanje pozivamo sve poslanike da podrže ove predloge zakona. Hvala.