Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da je i sama ministarka u svom uvodnom izlaganju rekla mnogo toga što sam i ja nameravao kao i predstavnica naše poslaničke grupe, gospođa Milanka Vukojičić, prinuđen sam da svoje izlaganje malo korigujem i prilagodim kako se ne bi ponavljali.
Svakako, ono što na samom početku želim da istaknem jeste činjenica da se pred nama danas nalaze jako važni zakoni, koji još jednom samo pokazuju koliko je ekonomska politika Srbije danas mnogo bolja, mnogo kvalitetnija, ali i koliko Srbija danas finansijski mnogo bolje stoji.
Kada govorimo o tome ne možemo se ne osvrnuti na činjenicu da je do ovakve finansijske situacije u našoj zemlji došlo isključivo zbog odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i one finansijske konsolidacije koja je nastupila dolaskom SNS na vlast 2014. i 2015. godine.
U prilog tome govori činjenica da iz godine u godinu imamo i sve više stranih investicija i da plate i penzije konstantno rastu.
Mislim da smo i mnogo puta baš plenumu tokom nekih prethodnih rasprava naglašavali koliko je ekonomska stabilnost od presudnog značaja za kvalitet života građana u našoj zemlji.
Izneo bih samo nekoliko podataka koji će to potvrditi, a to je činjenica da smo u prvih 10 meseci ove godine imali čak tri milijarde i 140 miliona evra direktnih stranih investicija, što je ogromna cifra i što samo pokazuje da je Srbija nakon 2012. i 2013. godine, tog perioda kada niko nije želeo da investira u našu zemlju ni jedan jedini evro, danas smo postali najinteresantnije mesto za investicije, kako sa istoka tako i sa zapada.
Ono što je interesantno građanima, jeste i podatak da i u doba pandemije, koja je zadesila ceo svet u vreme korona krize, u našoj zemlji se nastavilo da se gradi, da se izgrađuje, ali isto tako smo nastavili i da otvaramo fabrike i nova radna mesta, pa je tako, ne samo da smo sprečili rast nezaposlenosti, već smo otvorili i 60 hiljada novih radnih mesta, što je svojevrstan uspeh.
Međutim, kada govorimo o svim ovim podacima, ne možemo a da ne primetimo da koliko god Srbija beležila dobre rezultate i napredovala u svakom pogledu i smislu, da postoji jedan deo ljudi u našoj zemlji koji su manjina, ali nekako najekstremnija i u svojim zahtevima i u svojem delovanju koji predstavljaju bivši režim DS, koji na svaki način pokušavaju da te rezultate ospore, ali i da nekakvim iznošenjem kojekakvih neistina i laži bace blato ili ljagu na sve što je postignuto.
Današnji zakoni, opet kažem, moraću malo drugačije da pristupim svom izlaganju, pokazuju samo da i sve ono što je danas dobro izrečeno ovde za njih nije dobro i oni bi to nekako drugačije.
Nije sporno da imamo različito mišljenje i da vidimo neke stvari drugačije, ali je sporno kada vam lekciju i predavanje, narodski rečeno, drže oni ljudi koji ama baš ništa na tom planu nisu uradili.
Ako govorimo o zakonima koji se tiču socijalne politike, poštovana ministarka, vi ste na udaru već neko vreme i to ljudi koji su učinili sve suprotno od želja i potreba građana Srbije. Ne postoje primeri ili ne postoji zakonsko rešenje koje do sada nije naišlo na kritiku predstavnika bivšeg režima DS, koji predvodi Dragan Đilas, ali nekako nigde nismo došli do konkretne ideje ili šta bi to oni bolje učinili.
Mislim da je i gospođa Vukojičić u svom izlaganju iznela primer Heterlenda, ali nije to najgore što su oni radili. Svakako je drastičan primer, ali takve primere ste imali širom Srbije, ali imali ste i nešto što je još skandaloznije, gde ste direktnom zloupotrebom službenog položaja, u tom trenutku Dragana Đilasa, imali iskorišćavanje potrebe dece zarad ličnih interesa i stvaranja svoje lične imperije, poslovne, naravno.
O čemu se radi? Za ljude koji dolaze iz Beograda, ali verujem i za one ljude koji dolaze iz unutrašnjosti, Pionirski grad nije nešto što je nepoznato i svi znaju gde se on nalazi. Međutim, Pionirski grad je postao popularan poslednjih petnaestak godina, pa skoro, hajde možda i dvadeset, zbog jedne afere koja će dugo ostati upamćena, a ja se nadam da će dobiti i sudski epilog.
Naime, 2005. godine je Dragan Đilas već bio funkcioner DS. U tom periodu mislim da je bio i na čelu beogradskog odbora DS, te je tako direktno uticao na sve ono što se dešava u Gradu Beogradu, što bi rekle njegove kolege: „Ne može ništa da se desi dok on to ne pogleda ili ne potpiše“.
Interesantno je da je 2005. i 2006. godine stvarajući svoju poslovnu imperiju otpočeo skandalozan projekat i doveo u našu zemlju nešto što danas svi kritikuju, a među tim najoštrijim kritičarima je i on, a to je rijaliti program.
Tih godina se pojavio rialiti „Veliki Brat“ i na mala vrata je uvedeno nešto što je danas rasprostranjeno na mnogim kanalima, ali ima iz mog ličnog ugla i po mom ličnom mišljenju veoma loš uticaj.
O čemu se radi? Godine 2005. i 2006. dolaze na ideju da u Pionirskom gradu, obratite pažnju, pošto tamo ima dosta prostora neiskorišćenoga i lako ga je kontrolisati jer je tu Pionirski grad javno preduzeće Grada Beograda, dolaze na odluku da tamo naprave nekakav montažni objekat. Montažni objekat pravi firma „Emoušn“, gle čuda, u kojoj je suvlasnik i Dragan Đilas. Objekat je veličine 1967. metara kvadratnih i ono što je interesantno, na šta stavljam poseban akcenat, bez bilo kakve dozvole. Bez i jednog jedinog papira tamo otpočinju izgradnju tog objekta.
Nakon što su završili taj objekat kako bi dalje otišli u korak ostvarenju svog cilja, shvataju da nailaze na problem da ne mogu da dobiju dozvolu i sve potrebne ugovore ukoliko to nekako ne definišu, što će biti prijemčivo građanima, a i što će nekako moći da opravdaju.
Kako nisu mogli da dobiju dozvolu za rijaliti program ili za objekat koji će služiti rialiti programu, vrhunac bezobrazluka i licemerja ide jer u prvi korak naglašavaju da je taj objekat potreban za dečije odmaralište. Zamislite, kuća „Velikog Brata“ u tom prvom koraku se najavljuje kao nešto gde će biti dečije odmaralište.
Nakon završetka samog objekta i kada je bilo neophodno da se uđe u zakup tog prostora, dolaze na još skandalozniju ideju, da sam objekat koji već fizički postoji, koji je opremljen i u kojem su postavljene kamere za nadzor 0-24 časa jer je takav format „Veliki Brat“, dolaze na još skandalozniju ideju gde to ugovorom definišu kao objekat za dnevni boravak dece. Dakle, po mišljenju Dragana Đilasa i po njegovim papirima, dnevni boravak dece je kuća „Velikog Brata“.
Oni koji pamte to vreme i koji se sećaju ili koji su nekad bili u prilici samo na 15 minuta da pogledaju šta se tamo radi i šta se dešava, znaju koliko je ovako nešto skandalozno i nepojmljivo i koliko je ovo afera koja je zasigurno i obeležila već Dragana Đilasa, ali će ga pratiti dokle god je u političkom životu naše zemlje.
Da je tu bio i prihod ono što je glavno govori i podatak da je za mesečni zakup ovih 1.967 kvadratnih metara njegova firma plaćala, pazite sad, cenu od 416 evra mesečno, što vam je negde 0,2 evra po metru kvadratnom, pa sada vi vidite koliki je prihod on tu napravio, a ne sve to samo dodajte da su se iz tog rijaliti programa izrodili mnogi drugi, pa gde je reklamni prostor i ona opet dolazimo do onoga u čemu je Dragan Đilas bio najbolji, a to je prodavanje sekundi na raznorazni televizijama.
Ovo sve, poštovani građani Srbije, iznosim zbog vas, jer danas kada govorimo o socijalnoj politici, kada ministarka danas ovde izlaže i obrazlaže ovaj zakon vi imate neke ljude koji su našli za shodno da ovo kritikuju, iako ja zaista ne vidim ništa ovde sporno u ovom zakonu, šta više sve je pohvalno, ali ti ljudi kada su bili u prilici da nešto urade za našu zemlju, za naš grad u ovom slučaju Beograd, ništa nisu uradili već su radili lično za svoj džep i za svoju poslovnu imperiju.
Nadam se da će po sopstvenom priznanju kada se ova tema aktivirala pre nekoliko meseci jedino obrazloženje za sve ovo što sam ja danas izneo bilo je da Dragan Đilas nije imao firmu, pazite sad, već da je njegova firma bila suvlasnik. Dakle, ja ne vidim nikakvu razliku, ali suština je ista. Zloupotrebom službenog položaja i mogućnosti poluge vlasti koji je imao u svojoj Demokratskoj stranci, pa kasnije u Gradu Beogradu, Dragan Đilas je činio sve samo da sebi napuni džepove i da iskoristi položaj koji ima da od državnih resursa koristi zarad ličnih interesa.
Što se tiče zakona koji se tiče izgradnje naše zemlje, osvrnuću se kratko i na to mada mislim da je mnogo toga rečeno. Srbija je danas zemlja koju, ako ste, kao što je veliki broj građana napustio 2012. i 2013. godine, kada biste se vratili danas zasigurno u neke delove naše zemlje teško da biste prepoznali. Srbija je zemlja u kojoj se danas grade i putevi i pruge i brze saobraćajnice. Srbija je zemlja u kojoj se grade škole i domovi zdravlja i bolnice i Srbija je postala zemlja jedne opšte izgradnje i od krajnjeg severa do krajnjeg juga ili istoka ili zapada, kako god to hoćete da definišete, ne postoji jedno mesto u našoj zemlji u kome se nešto nije izgradilo.
U prilog tome najbolje govori podatak ako se već držimo samo autoputeva da smo do 2012. godine u režimu Demokratske stranke izgradili svega 65 kilometara autoputeva i to je pitanje kakvog kvaliteta. Za vreme vlasti SNS, pre svega odgovornom politikom predsednika Aleksandra Vučića, do sada smo izgradili preko 350 kilometara autoputeva i trenutno gradimo još 370 kilometara. Ja bih voleo da bilo ko od predstavnika opozicije ili ovih ljudi koji danas pretenduju da se vrate na vlast nekakvim nasiljem i blokadama, da mi nađu makar jednu zemlju u kojoj će moći da pronađu ovakve ili slične podatke.
Ako uzmete samo u obzir da danas gradimo 10 autoputeva, da u vreme režima Demokratske stranke nismo bili u stanju da okrečimo 10 mesnih zajednica godišnje, jasno je koliko je politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića podređena i pre svega se odnosi na bolji život građana Srbije.
Znate, sa novim autoputevima, sa brzim prugama i brzim saobraćajnicama dolaze investicije, jer vi tako povezujete svaki deo naše zemlje i normalno je da imamo takav skok stranih investicija kada svako danas u našoj zemlji vidi pouzdanog partnera, ali pre svega vidi odgovorne ljude i vidi vlast koja ispunjava svoja obećanja i koja želi da zajedno sa svim građanima Srbije napreduje u svakom pogledu i smislu.
Nažalost, imali smo ružan period do 2012. i 2013. godini kada su investitori uslovljavani sa tim koliki će procenat novca ostati onima koji su na vlasti i koji su tako i na taj način određivali i krojili budžete. Ja sam uveren da razvoj naše zemlje, ovde neće stati i da Ruma – Šabac - Loznica je samo jedan u nizu projekata koje smo do sada započeli, ostvarili, ali i obećanje i zalog za ono što ćemo ostvarivati u narednom periodu. Kao što je koleginica Milanka Vukojičić u svom izlaganju na početku napomenula, ja ću sa time završiti, Srbija će 3. aprila birati između budućnosti i prošlosti biće u prilici da svima nama da ocenu ko je i kako radio u prethodnom periodu. Uveren sam, ukoliko se bude vodilo računa, a uveren sam da će opet sa druge strane građani tako i postupiti, o budućnosti naše zemlje i o budućnosti svakog čoveka, njegove porodice i sve naše dece, da podrška SNS neće izostati.
Međutim, ono na šta želim da skrenem pažnju jeste još jednom i činjenica da danas ljudi koji predstavljaju jedan ekstremni deo opozicije se služe neistinama, lažima i razno raznim radikalnim metodama sa željom da izazovu haos u našoj zemlji. U tom haosu oni vide svoju šansu ne bi li ubrali neki jeftin politički poen, ali ne bi li putem ulice došli na vlast.
Samo molim sve građane Srbije da na tako nešto ne nasedaju, da ne nasedaju ne te provokacije i da strpljivo kroz možda tri ili četiri meseca, koliko imamo već do izbora, sačekaju, razmisle i odmere ko je kako radio za njihovu budućnost, za njihov interes pa neka 3. aprila po svojoj savesti i po želji za što bolju budućnost i svoje dece odluče. Moje lično mišljenje je da će SNS ubedljivo pobediti jer ako sledimo politiku predsednika Aleksandra Vučića i ispunjavamo obećanja koja dajemo, ali i delimo vrednosti, kao i viziju koju on ima, uveren sam da ćemo izgraditi još lepšu i još bolju Srbiju za svu našu decu i generacije koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.