Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dubravki Kralj.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Danas su poslanici Stranke pravde i pomirenja u nekoliko navrata govorili o važnosti, efikasnog i nezavisnog sudstva i ja se takođe pridružujem takvim stavovima, naglašavajući da ono što smo u prethodnih pet ili šest godina u ovom parlamentu konstantno govorili – sudstvo i tužilaštvo moraju biti u celosti nezavisno i od politike i od političkih uticaja, a isto tako i od uticaja i sprege, nažalost, sa određenim delovima kriminalnih struktura, jer i to mora biti na celokupnom prostoru Republike Srbije. I prošle nedelje i mnogo puta pre toga navodili smo ovde primere te sprege kriminalnih udruga, kriminalnih organizacija sa pojedinim delovima sudstva, tužilaštva i, nažalost, policije.

Govorili smo, i to sada ponavljamo da su ti nisu dostojni niti da budu u sudovima, niti da budu u tužilaštvima, niti da budu u policiji. Najviše štete nanose sistemu Republici Srbiji. Nanose oni štetu i građanima, onima protiv kojih, a za račun korumpiranih i kriminalnih udruženja rade protiv uglednih drugih građana, ali najviše štete nanose kako sektorski svojim profesionalnim odnosom prema udruženjima, esnafu iz koga dolaze, a mnogo više nanose štete i državi i ministarstvima iz kojih dolaze.

Zato je obaveza i države, a i svih nas da mnogo povedemo računa o tome kome poveravamo ove pozicije, jer su to pozicije preko kojih se ogleda celokupna slika društva i preko koje mi upravljamo životima svih građana, a najviše običnih građana i mora se na koncu zaustaviti svako onaj koji tu svoju poziciju u tužilaštvu, u sudstvu, u policiji koristi kako bi za svoj lični interes, kako bi za svoje lične stavove ili za stavove i interese onih sa kojima sarađuje mogao da sprovodi bezakonje, a time dovodi jedan celi sistem u anarhističko stanje.

Mi kao poslanici ćemo se uvek boriti protiv toga i zahtevati da se Ustav i zakoni Republike Srbije do kraja implementiraju na celokupnom prostoru naše države, a svakako ćemo iz za ove predloge glasati onako kako smatramo da trebamo glasati i vrednujući sve ono što su ovi kandidati učinili u dosadašnjoj karijeri, a najviše se to odnosi na njihovu sudijsku i tužilačku čestitost i kompetencije koje imaju.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o izboru nosilaca pravosudnih funkcija. Upravo su nosioci sudijskih funkcija ti koji odlučuju o nečijem pravu i koji kao sudska vlast imaju za cilj da štite prava i slobode građana Republike Srbije.

Naravno, ne može da prođe ni jedna diskusija u Narodnoj skupštini, kada govorimo o pravosuđu, a da se ne dotaknemo one sramne i katastrofalne reforme pravosuđa koju su sprovodili predstavnici bivšeg režima 2009. i 2010. godine, kada je gotovo 1.000 sudija u jednom danu ostalo bez posla, kada su ti ljudi ostali na ulici, a mnoge sudije je to koštalo zdravlja i života.

Nije ni čudo što se to događalo u vreme bivšeg režima kada su ovom zemljom upravljali ljudi kao što su Dragan Đilas, Boris Tadić i Vuk Jeremić, jer su se sudije tada birale, i to svi u Srbiji sada već jako dobro znaju, na opštinskim odborima DS i jedini uslov da zauzmete neku visoku funkciju u oblasti srpskog pravosuđa bilo je to da postanete ili da budete član DS.

Takva katastrofalna reforma pravosuđa koštala je građane Srbije čitavih 11 milijardi dinara. Dakle, čak je i EU taj postupak okarakterisala kao nešto što je katastrofalno sprovedeno. Danas u Srbiji, za razliku od tog perioda, nijedan sudija u Srbiji ne može da kaže da ga je pozvao bilo ko iz SNS i rekao mu, na primer, kakvu presudu treba da donese.

Danas možemo slobodno da kažemo da, što se tiče SNS, pravosuđe u Srbiji je apsolutno nezavisno. To pokazuju i dokazuju i dva primera iz 2021. godine, kada smo imali dve presude, jednu protiv predsednika Aleksandra Vučića i jednu presudu protiv gradskog funkcionera Gorana Vesića.

Dakle, svako ko tvrdi da se presude u Srbiji donose po diktatu vlasti, taj laže ili možda misli na period do 2012. godine, jer činjenica je da pravosuđe do 2012. godine nije bilo nezavisno. Da je pravosuđe tada bilo nezavisno, pa neko bi iz tog pravosuđa morao da postavi pitanje Draganu Đilasu – kako je moguće da posle svega nekoliko godina, koliko je proveo na funkciji kao gradonačelnik Beograda, se toliko obogati, stekne milione koje sada ima na svojim privatnim računima? Iskreno, ne znam u kojoj državi je to moguće, a da vas apsolutno niko ništa ne pita.

U međuvremenu, isti ti koji su stekli milione na muci i na nesreći ovog naroda, na čelu sa Draganom Đilasom, napadaju predsednika Aleksandra Vučića, sa ciljem, pre svega, kako bi prikrili sva svoja nedela i kako bi u budućnosti pokušali da ta svoja nedela, koja su sprovodili do 2012. godine, sprovode ponovo, a naravno, sa ciljem kako bi zaradili još više novca, jer jedino ih novac interesuje i to je jedino što ih je interesovalo i vreme dok su vršili vlast.

I sve što danas rade, apsolutno, ama baš nikakve veze nema ni sa ekologijom, ni sa zaštitom životne sredine. Za razliku od njih SNS je stranka koja je potekla iz naroda, koja se narodu vraća i upravo zbog toga je predsednik Aleksandar Vučić otišao da razgovara sa našim narodom, sa našim ljudima, sa domaćinima. Upravo zbog toga smo narodu izašli u susret, jer želimo, i to nam je cilj, da sa narodom rešavamo sve probleme koje eventualno narod u Srbiji ima, da to zajedno sa njima radimo. To je ono što građani Srbije jako dobro vide i dobro razumeju.

Tajkunski klan Dragana Đilasa imaće šansu na izborima u aprilu 2022. godine i siguran sam da će im građani jasno poručiti na tim izborima šta misle o njihovoj lopovskoj i izdajničkoj politici, jer ne zaboravljaju građani Srbije da su to upravo oni koji su zatvarali srpske fabrike, koji su sprovodili pljačkaške privatizacije, da su to oni ljudi koji su uništavali srpsku vojsku, srpsko pravosuđe, ostavili pola miliona građana Srbije na ulici bez posla, kako bi punili svoje džepove i otvarali tajne račune po celom svetu, a za srpski narod i za Srbiju ih je uvek bilo baš briga, baš kao što ih je i sada briga i za ekologiju i za zaštitu životne sredine.

Veliku štetu našoj državi prethodnih nedelja nanele su blokade puteva i sada svi u Srbiji jasno mogu da se uvere u to da protesti imaju isključivo i samo političku pozadinu, sa ciljem da se proizvede nasilje, da se putem nekakve obojene revolucije takvi ljudi ponovo posade na vlast u Srbiji bez, naravno, političke volje građana Srbije i bez izbora.

Moram da kažem da smo mi ponosni na to što iz Beograda, i pored ovakvih stvari o kojima govorim, nijednog trenutka nisu otišle ružne slike u svet, kao što se to događalo npr. u Luksemburgu, Holandiji, Velikoj Britaniji i slično. Tu, pre svega, mislim na odnos naše policije prema demonstrantima.

Što se tiče „Rio Tinta“, da bi građani razumeli, više puta smo ovde naglasili i ja i moje kolege da se ništa u Srbiji neće događati, nikakve odluke se neće donositi dok se za to isto ne pita narod. Mi pitamo građane, razgovaramo sa našim ljudima, sa njima želimo da rešavamo probleme, dok je taj isti Dragan Đilas 2004. godine i 2017. godine govorio da je projekat „Rio Tinto“ odličan za Srbiju, da je to nova razvojna šansa, a danas pak govori drugačije, i to sa albanskim lobistima Violom fon Kramon i sličnima, isključivo sa ciljem da se uruši i srpska država i da se nasilnim putem sa vlasti ukloni Aleksandar Vučić.

Dakle, pozivaju na proteste isključivo oni koji žele da spreče napredak i razvoj Srbije.

Mi smo danas u situaciji, i to građani moraju da znaju, to nikada ranije nije bilo, da gradimo 10 novih autoputeva i upravo je to politika razvoja i napretka i u oblasti ekonomije i u svim drugim oblastima i u oblasti zaštite životne sredine koju podržavaju građani Republike Srbije u ogromnoj većini.

Prošle subote svi su imali priliku da vide kako predstavnici bivšeg režima protivustavno terorišu ljude na ulicama Beograda, kako sprovode nasilje i prebijaju nedužne građane. I to je ta razorna politika Đilasa, Marinike Tepić, istih onih koji srpski narod proglašavaju i koji za srpski narod govore da je genocidan narod. Ja uopšte ne mogu da zamislim da iko može da pomisli da takvi ljudi mogu da se bore za interese ovog naroda, dakle, ljudi koji govore za srpski narod da je to genocidan narod. Ja tvrdim da takvi ljudi ne mogu da se bore za interese ove zemlje i ovog naroda.

Shodno tome, pitamo se, ja mislim sa pravom, čemu nasilje, čemu blokade, čemu uopšte protesti i nervoza kada su izbori za tri meseca, pa ćemo na izborima da vidimo ko ima koliku podršku kod građana Republike Srbije?

Srpska napredna stranka dobila je priliku i poverenje da upravlja ovom zemljom 2012. godine i mi u izbornom procesu 2012. godine nismo nikome onemogućavali slobodu kretanja, nismo prebijali nedužne građane, nismo pozivali strance da nam se mešaju u unutrašnja pitanja naše zemlje, nismo kukali zbog izbornih uslova, već smo se kandidovali isključivo planom, programom, politikom. I to je ono što su građani razumeli i zato su dali poverenje SNS da od 2012. godine upravlja Srbijom. I sve ono što smo obećali, sve smo uglavnom realizovali i trudićemo se da u narednom periodu uradimo još bolje stvari.

Srbija je danas zemlja koja ima najbrže rastuću ekonomiju u Evropi i stabilan kurs dinara. Stopa nezaposlenosti je na istorijskom minimumu. Najviše investicija upravo dolazi u Srbiju u odnosu na sve zemlje regiona. Građani danas imaju poverenje u naše institucije. I mi ćemo nastaviti da unapređujemo stvari i u oblasti vladavine prava, kako nam se nikada ne bi dogodile greške koje su se događale bivšem režimu posebno u oblasti pravosuđa.

Sada pred građane Srbije izlazimo sa jasnim rezultatima koje smo postigli od te 2012. godine i sada pred građane izlazimo sa planom i programom „Srbija 2030“. Cilj nam je da građanima obezbedimo ono što oni najviše zaslužuju, a to je bolji životni standard, da nastavimo da se borimo i da štitimo srpske državne i nacionalne interese i, naravno, da pokrećemo stvari i u oblasti zaštite životne sredine gde smo u prethodnom periodu ostvarili zaista, mogu slobodno da kažem, zavidne rezultate.

Sve je to suprotno od politike ovih Đilasovaca i lažnih ekologa koji su poharali Srbiju dok je tajkun držao sve medije u svojoj šaci i dok je svojim uposlenicima nameštao poslove upravo sa Rio Tintom, i to su, shodno tome možemo slobodno da kažemo, najobičniji licemeri i to građani Srbije treba da znaju.

Iskreno, ja ne mogu da verujem da mi u 2021. godini imamo neke ljude koji veruju u spontane masovne demonstracije bez uticaja stranih obaveštajnih službi i centara moći, medijskih ispostava i slično.

Hoću da iskoristim priliku da poručim ovim drugosrbijancima da nikakvih obojenih revolucija u Srbiji neće biti, da će se u Srbiji u budućnosti uvek pitati isključivo građani Srbije na izborima, a ne patološki lažovi, kao što je Marinika Tepić i oni kod kojih se politički program svodi na mržnju, nasilje, isključivo prema porodici predsednika Aleksandra Vučća, i to je jedino što oni kandiduju za naredne izbore.

Ubeđen sam da će građani Republike Srbije na narednim izborima u aprilu mesecu 2022. godine dati apsolutnu i neprikosnovenu podršku SNS i predsedniku Aleksandru Vučiću, jer to je jedina garancija da će Srbija nastaviti sa svojim ekonomskim napretkom. To je jedina garancija da će se otvarati nove fabrike, samim tim i nova radna mesta. To je jedina garancija da ćemo uspeti adekvatno i efikasno da štitimo sprske državne i nacionalne interese.

Zato je mnogo važno da sa ovog mesta poručimo, pre svega, mladim ljudima da ne nasedaju na laži tajkuna, politikanata, drugosrbijanaca, da ne staju u red na protestima sa Natašom Kandić, sa Brajanom Brkovićem, Marinikom Tepić i sličnima, jer te ljude na zanima uopšte ni ekologija, ni zaštita životne sredine. Te ljude jedino zanima da vide Srbiju koja je ponižena, da vide uništenu Srbiju i da vide Srbiju koja je na kolenima.

Svi ti protesti su nešto što je već viđeno, što se događalo i u prethodnom periodu i imaju za cilj da Srbiju gurnu u ogromnu ekonomsku i političku krizu, jer znaju oni da je sa Aleksandrom Vučićem Srbija u sigurnim rukama i da on to jednostavno neće dozvoliti.

Ne mogu ti najgori da oproste Aleksandru Vučiću što je uspeo da dovede do toga da sprska država danas bude najsnažnija i najmoćnija i ekonomski i politički u poslednjih 50 godina. Ne mogu da mu oproste to što se efikasno borimo za srpske državne i nacionalne interese, posebno po pitanju Kosova i Metohije i po pitanju Republike Srpske. Naš zadatak je da zajedno sa narodom nastavimo da snažimo dodatno srpsku državu u svim drugim oblastima.

Na svima nama iz SNS je ogromna odgovornost da nastavimo, da istrajemo u toj borbi i da ne pokleknemo pred najgorima, pred onima koji žele da unište Srbiju, kako bi opet došli na vlast sa ciljem da kradu, a onda bi opet, kada je ovom narodu teško, bežali u Rumuniju, Hong Kong, na Mauricijus i tamo gde su im tajni računi.

Za kraj mog današnjeg izlaganja hoću samo da im poručim da se nećemo povlačiti pred najgorima i da ćemo nastaviti borbu za izgradnju još snažnije Srbije. Moram da poručim da nas u tome neće sputati ni Đilas, ni Marinika Tepić, ni Brajan Brković, Nataša Kandić i slični njima, jer jedina deviza te drugosrbijanštine, jedina njihova politika jeste što gore za Srbiju, to bolje za njih. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Dijana Radović.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Kovač, uvaženi gospodine Pantiću, koleginice i kolege narodni poslanici, iako se današnje tačke dnevnog reda, koje se odnose na donošenje odluka o izboru za određenu javnu funkciju, najčešće čine kao formalne, ovo jeste dobra prilika da danas govorimo o značaju i ulozi tih organa, institucija koje imaju za naš državni sistem.

Danas Narodna skupština, pored izbora sudija, odnosno pored Odluke o izboru sudija, a o čemu su govorile uvažene kolege iz poslaničke grupe SPS Toma Fila i Dubravka Kralj, treba da donese Odluku o prestanku funkcije dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, ali i Odluku o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Kada je u pitanju Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, dobro je podsetiti na nadležnosti ove Komisije. Nadležnosti ove Komisije jesu utvrđene u Zakonu o javnim nabavkama, čime je i preciziran sam postupak javnih nabavki a koji se odnosi na sve sektore društva i privrede. Ovde je posebno važno da se ceo postupak sprovodi u skladu sa opštim načelima i opštim standardima. Tu mislim na načelo ekonomičnosti i efikasnosti, obezbeđenja konkurencije i zabrane diskriminacije, ali i obezbeđenje transparentnosti celog postupka. Naravno, načelo jednakosti privrednih subjekata je i te kako važno, kao i samo načelo proporcionalnosti.

Ne treba posebno obrazlagati koliko je sektor javnih nabavki značajan za privredni razvoj. Privredni razvoj naše zemlje samim tim podstiče jačanje konkurentnosti, ali podsticanje tržišne utakmice, kao i osnaživanje proizvodnje. Ovo je posebno važno zato što proizvodnja doživljava svoju valorizaciju tek na tržištu.

Ono što je za svako tržište važno jeste da postoji dobra i zdrava konkurencija koja omogućava potrošaču pravo izbora, pre svega pravo izbora na najjeftiniji proizvod, zatim pravo izbora na najkvalitetniji proizvod ili možda čak za najbolji odnos cene i kvaliteta. Zdravo tržište je u tom smislu podsticajno za sve učesnike u tržišnom lancu.

Naravno, kada je u pitanju tačka dnevnog reda o kojoj danas govorimo, a to je trošenje javnih sredstava za nabavke potrebnih proizvoda, usluga ili dobara, odgovornost javnih vlasti je posebno velika. Zato su Zakonom o javnim nabavkama i precizno definisani svi uslovi, sve procedure, svi kriterijumi koji se odnose na sam postupak javnih nabavki i tu, pre svega, mislimo na prava ponuđača, kao i njegove obaveze, ali i na sve modele njihove zaštite. Dakle, prava i obaveze svih učesnika koji učestvuju u procesu javnih nabavki.

Ono što je posebno važno na našem putu ka EU jeste i to da je naše zakonodavstvo u oblasti javnih nabavki usklađeno sa pravnim tekovinama i standardima EU. Podsetiću samo da je Poglavlje 5 koje se odnosi na javne nabavke prvo poglavlje koje je otvoreno 2016. godine. Ovo govorim zato što ovo potvrđuje da smo obezbedili kvalitetan zakonski okvir, odnosno kvalitetnu pravnu zaštitu i sigurnost svih učesnika, a posebno ponuđača.

O samoj važnosti teme javnih nabavki, odnosno sektoru javnih nabavki jeste zato što je to jedna kompleksna i zahtevna oblast, prvenstveno zato što postoji i, nažalost, velika mogućnost korupcije ili nezakonitog pozicioniranja određenih ponuđača. Sve ovo može dovesti do neefikasnost, pa i nezakonitog korišćenja budžetskih sredstava kada su u pitanju javne nabavke. Zbog toga je važno da ponovimo po ko zna koji put da su transparentnost i zakonitost čitavog postupka od presudnog značaja za svaku pravnu državu, odnosno za svaku državu koja odgovorno troši sredstva svih svojih poreskih obveznika.

U tom smislu, važna je Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki jer predstavlja nezavisan organ sa velikim ovlašćenjima, predstavlja nezavisan organ sa velikim mehanizmima i naravno pravnu zaštitu ponuđača, ali i svih ostalih učesnika u postupcima javnih nabavki.

Komisija pored odlučivanja po žalbama ima i mogućnost da izrekne kaznu i pokrene prekršajni postupak protiv učesnika kada oceni da je upravo prekršen Zakon o javnim nabavkama. Zbog toga je važno da svi članovi koje biramo u ovu Komisiju moraju biti kompetentni, ova Komisija mora biti nepristrasna, nekoruptivna, ali pre svega i odgovorna za svoj rad. O tome i u tome joj pomaže i Narodna skupština Republike Srbije kada razmatramo godišnji izveštaj Republičke komisije.

Naravno, mi smo u ovom visokom Domu imali priliku da na plenarnoj sednici razmatramo izveštaje ove Komisije za 2019. i 2020. godinu. Da Republička komisija radi u skladu sa zakonom i da radi u skladu sa svim propisima, usvojenim evropskim standardima, potvrđuje nam i Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima. Takođe i njih smo imali priliku da razmatramo u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Zato je važno da ova komisija radi u punom sastavu i da nakon donošenja odluke koju ćemo danas izglasati o prestanku funkcije dvema članicama komisije zbog isteka vremena na koje su izabrane, se što pre i pokrene postupak za novi izbor.

Kada je u pitanju druga odluka koja se tiče izbora člana Saveta guvernera Narodne banke Republike Srbije, takođe je važno istaći značaj ovog organa za funkcionisanje Narodne banke Srbije, kao Centralne banke. Uloga Narodne banke na polju stabilnosti cena i na polju makro-ekonomske stabilnosti posebno je došla do izražaja u vreme pandemije Kovida-19 kada je celokupna i ekonomska i socijalna i zdravstvena slika celog sveta izmenjena.

Naravno, ti uticaji nisu zaobišli ni našu državu, ali zahvaljujući dobroj makro-ekonomskoj fiskalnoj politici stranim investicijama, kao i merama sanacije posledice Kovida po privredu i stanovništvo koje Vlada Republike Srbije sprovodila, Srbija je uspela da obezbedi ne samo makro-ekonomsku stabilnost i monetarnu stabilnost, već i privredni rast.

Ono što je plod takve politike, u čemu značajnu ulogu ima Narodna banka Srbije, jeste i povećanje deviznih rezervi, a poslednji podatak kaže da su u novembru devizne rezerve porasle za 175,3 miliona evra što je mnogo više u odnosu na protekli mesec.

Takođe, monetarna stabilnost i devizne rezerve jesu značajan faktor celokupnog razvoja jedne države. značajan faktor ukupne stabilnosti i sigurnosti, što državi obezbeđuje dobre razvojne šanse, ali takođe državi obezbeđuje i kvalitetne investicije, kako domaće tako i strane.

U tom smislu, smatram da Narodna banka Srbije kao i svi organi unutar nje rade izuzetno dobro i u ime poslaničke grupe SPS želim da pohvalim njihov rad, a samim tim i da kažem da će naša poslanička grupa danas podržati sve predloge odluka koje su na redu i o kojima smo govorili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Dijani Radović.

Reč ima narodna poslanica Danijela Veljović. Izvolite.

Cilj uređene države je dobro funkcionisanje sistema i podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a odnos između ove tri grane vlasti treba da se zasniva na međusobnom proveravanju i ravnoteži.

To znači da ni sudska vlast ne može biti izdvojena iz sistema i odgovorna samoj sebi. Ona pripada stubovima koji su nezavisni, a njihovu odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom roku i možda još važnije, sudije moraju biti nezavisne što znači da se zabranjuje svaki neprimereni uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije.

Ustavna reforma je zapravo nužan i važan korak koji treba da dovede do značajnih reformi u oblasti pravosuđa. Amandmani na Ustav Srbije u delu koji se odnosi na pravosuđe su pripremljeni još 2018. godine uz pomoć Venecijanske komisije, ali tada nisu usvojeni. Proces je nastavljen 2020. godine da bi konačno Akt o promeni Ustava bio usvojen na sednici Narodne skupštine 30. novembra 2021. godine.

Veoma je važno i zakonom propisana transparentnost u pripremi referenduma koji će biti 16. januara 2022. godine. Na nedavno održanoj sednici RIK, kao nadležne Komisije, na osnovu Zakona o referendumu, usvojena je Odluka o utvrđivanju teksta koji će zapravo predstavljati zvaničnu informaciju o Aktu o promeni Ustava.

Na osnovu člana 26. Zakona o referendumu, tekst o tome koje se ustavne odredbe menjaju moraju da pruže tačne, objektivne informacije građanima o pitanjima, odnosno o Aktu o kojem se odlučuje na referendumu, da ga objave na zvaničnoj veb-strani u medijima i jako važno, da ostave građanima na adresu prebivališta. Mediji su dužni da obezbede jednake uslove za oglašavanje stranama koje se zalažu za različite odgovore na referendumu.

Referendum koji je zakazan za 16. januar treba da da odgovor na pitanje koje se isključivo odnosi na promene u pravosuđu. Cilj je da se obezbedi veća efikasnost, nezavisnost i odgovornost sudstva, bolja zaštita prava građana i jačanje vladavine prava.

Akt o promeni Ustava predviđa dodatne ustavne garancije nezavisnosti sudstva i sudija, garantuje se stalnost sudijske funkcije, što bi značilo da se ukida izbor na prvu sudijsku funkciju u trajanju od tri godine, već bi sudijska funkcija trajala od izbora do navršenog radnog veka. Sudije, predsednike Vrhovnog suda i predsednike sudova bira VSS, glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaštva i predviđenom promenom obezbeđuje se veća samostalnost i odgovornost nosilaca javno-tužilačke funkcije.

Kao predstavnica SDPS smatram od velike važnosti stalno govoriti o podizanju građanske svesti, o značaju učešća građana u društvenom životu, kao vidu neposredne demokratije. Zato je i važno da građani shvate da je jako važno da izađu na referendum 16. januara i svojim odgovorom odrede da li su za reforme u oblasti pravosuđa. Glas javnosti i naroda zapravo mora biti odlučujući kada je reč ne samo o ustavnim promenama, već i o važnim društvenim pitanjima.

Osim pravosuđa, u okviru današnje rasprave razmatramo i Odluku o izboru člana Saveta guvernera NBS. Savet guvernera NBS čini pet članova koje bira Narodna skupština na predlog nadležnog odbora. Mandat članova Saveta traje pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.

U tom smislu, predloženi kandidat izabran je najpre 2012. godine, a za tim i decembra 2016. godine. Ponovni izbor predloženog kandidata ukazuje nam na to da je njegov dosadašnji rad bio dobar, da je dao određene rezultate i zato ono što je dobro ne treba ni menjati. Zahvaljujući bogatom radnom iskustvu u ovoj oblasti, ja sam sigurna da će i ubuduće dati svoj puni doprinos u radu NBS.

Kada već govorim o radu NBS, ono što se već na prvi pogled uočava je očuvana makro-ekonomska stabilnost zemlje. Posmatrano kroz istoriju, ovakvi periodi makro-ekonomske stabilnosti nisu bili česti, a i kada je do njih dolazilo, nisu dugo trajali.

Uspeh ovakve stabilnosti nesumnjivo je nastao kao posledica uspešne stabilizacije kursa dinara, što u uslovima oslabljenih ekonomija svih država izazvanih pandemijom nije ni malo lak zadatak. To znači da smo kao država spremno ušli u očekivanu ekonomsku krizu i uspeli da obezbedimo fleksibilnost u periodu sveopšteg zatvaranja i smanjenja privredne aktivnosti.

Osim toga, NBS je veoma rano prepoznala potrebu za uvođenjem savremenog IPS sistema, odnosno sistema instant plaćanja, koji je uveden čak i pre nego što ga je uvela Evropska centralna banka.

U prilog tome govori i činjenica da je tokom vanrednog stanja izvršeno preko tri miliona transakcija ovim sistemom, pa je čak i zemljama u okruženju, odnosno zemljama u regionu pružala pomoć pri uvođenju ovakvih i sličnih sistema kao što je, recimo, susedna Severna Makedonija.

Ja nisam govorila o predloženim kandidatima, smatrajući da su zapravo VSS, odnosno NBS, institucije koje kao nezavisne u svom radu imaju i tu odgovornost pri utvrđivanju najboljih stručnih saradnika. U tom smislu, poslanici iz SDPS će podržati predložene kandidate. Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici, Danijeli Veljović.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, drage koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas raspravljamo o veoma bitnim predlozima odluka - o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, o izboru člana VSS iz reda sudija apelacionih sudova, o Predlogu odluke o prestanku funkcije Javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Upravnog suda i Predlogu odluke o prestanku funkcije dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i o Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije.

Kao što sam rekao, raspravljamo o veoma bitnim predlozima odluke, o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i o Predlogu odluke o izboru člana VSS iz reda sudija apelacionih sudova. Dakle, dve veoma bitne odluke na koje ću ja da stavim fokus.

Prema važećem Ustavu iz 2006. godine sudije biraju poslanici u Skupštini na prvi trogodišnji, takozvani probni period, a zatim ih VSS bira na stalni mandat. Tužioce Skupštini predlaže Vlada, dok se zamenici tužilaca na prvi mandat od tri godine biraju u Skupštini posle ih Državno veće tužilaca bira na stalni mandat. Prema sadašnjem Ustavu iz 2006. godine iako VSS i DVT biraju sudije, odnosno zamenike tužilaca, članove ta dva pravosudna organa neposredno ili posredno bira Narodna skupština, tj. mi kao narodni poslanici.

Odmah na početku samo jednu rečenicu moram da kažem za referendum oko promene Ustava. Ne menja se Ustav Republike Srbije, ni zbog KiM, a ni zbog „Rio Tinta“ i to mora građanima Srbije da bude jasno. Opozicija pokušava da spinuje, uberu neki politički pojen, spinovanjem priča oko promene Ustava, ali uvaženi građani Republike Srbije, to nije tačno i nemojte nasedati na takve priče, pre svega jer ih pričaju oni žuti, tajkuni bivšeg režima, Đilas, Jeremić, Tadić koji su svoje priče odavno ispričali.

Dakle, stavovi struke, ali i EU su da je potrebno isključiti Narodnu skupštinu iz procesa izbora sudija i tužilaca i time bi se postigla veća nezavisnost pravosuđa. Umesto 11 članova koje bira Skupština, VSS će imati 10 članova od kojih pet bira Skupština iz redova istaknutih pravnika, a pet biraju sudije, a Državno veće tužilaca postaje Visoki savet tužilaca, koji će činiti takođe 10 članova, od kojih pet bira Skupština iz reda istaknutih pravnika dvotrećinskom većinom i pet biraju tužioci i zamenici tužilaca.

Moram ovom prilikom da se osvrnem i na novu strategiju razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine koja predstavlja nastavak prethodne strategije za petogodišnji period i kontinuitet daljeg unapređenja efikasnosti pravosuđa. Strategija je izrađena u skladu sa daljim procesom pristupanje Srbije EU, kao i u cilju jačanja pravne države, dostupnosti pravde i pravne sigurnosti. Takođe, Akcioni plan za Poglavlje 23, istovremeno i Akcioni plan za praćenje realizacije strategije, čime je omogućena potpuna usklađenost ova dva važna okvira, kojima se usmerava rad pravosuđa u predstojećem periodu.

Vlada Srbije obezbeđuje dovoljno sredstava za izgradnju novih sudskih zgrada, pa je u prethodnih nekoliko godina izgrađeno više potpuno novih zgrada za rad prekršajnih sudova ili su postojeće renovirane. Sasvim sigurno najveće ulaganje Vlade Srbije u prethodnom periodu, mogu da kažem u prethodnih 30 godina, u pravosudnu infrastrukturu jeste potpuna rekonstrukcija Palate pravde u Beogradu, zatim u Kragujevcu i još mnogo drugih.

Moram da podsetim građane Srbije kako je nakaradno sprovedena reforma pravosuđa 2009. i 2010. godine za vreme bivšeg žutog režima i Tadićeve ministarke Snežane Malović i kada je preko hiljadu nosilaca sudijskih funkcija u jednom danu ostalo bez posla i na ulici. Takva neuspela reforma pravosuđa je koštala Srbiju preko 11 milijardi dinara zbog isplate plata nereizabranim sudijama, tužiocima i zaposlenima u pravosuđu sa svim troškovima koji nisu plaćeni do 2012. godine.

Isto tako interesantna je i činjenica da je jedan broj sudija otišao u advokaturu i da se počeo intenzivno baviti politikom. Primer takav jeste sudija Vladimir Vučinić, bivši sudija Specijalnog suda koji odlazi u advokaturu, odmah se stranački aktivira i postaje član Narodne stranke Vuka Jeremića, pa ja ovim putem pitam – znači li to da je on politički naginjao na tu stranu i dok je bio sudija i delio pravdu? Teško može da se poveruje da mu je tek u advokaturi proradio taj politički gen.

Zamislite, uvaženi građani Republike Srbije, šta tek radi advokat Vladimir Gajić, takođe član Narodne stranke Vuka Jeremića, koji poziva građane da ne izađu na referendum. Kazaću vam samo ko je on bio u prošlosti. Taj Vladimir Gajić, član Narodne stranke Vuka Jeremića bio je direktor kompanije „Internacional CG“, ćerke firme bivšeg „Geneksa“, koji je uhapšen u akciji policije zbog malverzacija, koje su oštetile državni budžet za više od 22 miliona evra. Otuđio je nezakonito parcelu građevinskog zemljišta površine 1,2 hektara u Bloku 20 na Novom Beogradu i prodao je bez raspisanog tendera i na tom zemljištu izgrađeni su objekti površine 25 hiljada kvadrata. Dotični član Narodne stranke je podstrekivao jednog od direktora da potpiše aneks ugovora kojim je predviđeno da se još neizgrađenih hiljadu kvadrata poslovnog prostora prodaju ispod tržišne vrednosti. Taj aneks je potpisan uz neovlašćenu saglasnost Agencije za privatizaciju koji je potpisala tada Ljiljana Mlađan, direktorka Centra za pravne poslove Agencije u to vreme.

To su radili ti Jeremići, Đilasi, Tadićevci i ostale žute tajkunske hobotnice. Građani Srbije nikada ne zaboravljaju vreme kada su Đilas, Jeremić, Tadić i drugi DOS-ovski prevaranti bivšeg režima harali Srbijom i rasprodali nam čitavu zemlju. To nećemo više da im dozvolimo. Građani Srbije su pametni ljudi i ne možete dva puta da ih prevarite. Živela Srbija.