Pre svega želim da izjavim saučešće porodici našeg kolege Branka Marinkovića.
Ova tema izbora sudija je u senci i ne može da bude van senke priče o referendumu, jer će na referendumu 16. januara sledeće godine da se odlučuje da li ćemo imati priliku da kao predstavnici naroda u narednom periodu ispunjavamo tu punoću narodnog suvereniteta i da kontrolišemo i utičemo na sudsku vlast ili ćemo joj dozvoliti da se potpuno izoluje i da postane ono što su neke kolege iz SNS lepo rekle – sudokratija.
Ovaj model koji će na referendumu biti predložen jeste model koji ugrožava ideju podele i ravnoteže vlasti, jer podela i ravnoteža vlasti može da postoji samo u slučaju da postoji međuuticaj jedne vlasti na drugu, tj. sve tri vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske. Kada se jedna vlast izoluje, onda ona gubi mogućnost da bude pod kontrolom onoga što je najbitnije, a to je narodnog suvereniteta.
Predložene promene Ustava vode tome i potpuno je jasno da 250 poslanika, kakvi god da su, ovog trenutka možda jesu takvi da više liče na glavni odbor SNS, ali sledeći put će možda biti birani tako da bude više predstavnika opozicije i da Skupština bude šarenija i onda kako god postavite ti predstavnici naroda, kao narodni tribuni, mogu više da utiču i ozbiljnije da raspravljaju o sudijama, nego vrlo mali i uzak krug ljudi. Svejedno da li oni bili državni funkcioneri ili istaknuti pravnici njihova mogućnost kontrole i uticaja kao predsednika narodnog suverena, naroda kao suverena je potpuno ograničena.
Nadovezujem se na ono što je kolega Dabić rekao. Isto smatram da neuspeh referenduma ne može biti i ne treba da se posmatra kao poraz SNS, jer među vama ima ljudi koji otvoreno zastupaju isti stav kao i ja - da na referendum treba izaći i glasati protiv ustavnih promena. Kolega Đorđe Dabić je, u suštini, rekao nešto sa čim se slažem i mislim da je ova tema promene Ustava mnogo veća i dalja od svih naših partijskih i drugih idejnih podela.
Takođe se slažem i sa ovim što je uvaženi kolega Toma Fila, izuzetan advokat po iskustvu i po kvalitetu svog rada, rekao, a to je da svi zaboravljamo da pravosuđe nije sastavljeno od ljudi koji su sveci, da tu ima dosta korupcije, a bogami i nepotizma, a biće ga još više kada ih izolujemo na način kako su izolovani pripadnici univerzitetske zajednice, pa sada imamo problema sa njima.
Dakle, sve su to problemi koji se otvaraju, a ono što je najbitnije u svemu ovome jeste postavljanje pitanja – zašto je posledica toga da mi opet idemo u ovaj začarani krug odricanja suvereniteta našem narodu i našoj državi?
Da se vratimo na to da je ovim promenama čak učinjeno nešto što je potpuno neverovatno, a to je da se na neki način tužilaštvo konstituiše kao četvrta grana vlasti i da tužioci koji su u svakoj uređenoj pravnoj državi deo izvršne vlasti postaju vlast za sebe. Na taj način postaju nešto što će vama jednog dana, kada pritisci sa zapada budu jači, da se dešava, a to je da će vas tužioci, koji će biti pod kontrolom nekih nevladinih organizacija sa zapada, Soroša, USAID i sličnih, progoniti i za ono što ste krivi i za ono što niste krivi.
Dakle, to nije prvi put. Cela ideja koja se ovde sprovodi jeste ideja koju je sudija i teoretičar prava Robert Bork lepo opisao kao sudska diktatura, koja je inače u zadnjih 70 godina u SAD dovela do toga da ljudi na referendumu glasaju za jedno, a onda sudije Vrhovnog suda odluče da je nešto sasvim drugo u pitanju. Tako smo u Kaliforniji imali referendum gde su se građani izjasnili da je gej brak neprihvatljiv, a onda je Ustavni sud SAD odlučio da ta volja naroda nije relevantna.
Drugo, sudska diktatura je iskorišćena za obračun sa svim narodnim predstavnicima i narodnim tribunima one vlasti koja je bila uspostavljena u latinoameričkim državama. Tako je Lula da Silva uhapšen i onemogućen da učestvuje u izborima, iako je imao neverovatnu podršku naroda, iako se na kraju ispostavilo da ne postoje razlozi zašto je bio hapšen, izbačen iz izborne utakmice. Tako su promenjene vlasti u mnogim latinoameričkim zemljama, zato što je njihovo državno tužilaštvo bilo pod direktnom kontrolom obaveštajnih struktura SAD.
Znači svi mi koji pripadamo narodnjačkom pokretu i narodnjačkom stavu, koji se zalaže za suverenitet i suverenizam, a znam da takvih mnogo ima i u vašim redovima, jednog dana će biti na udaru ovakvih tužilaca i ovakvog pravosuđa. Zato je krajnje vreme da se ovo zaustavi.
Ova politika – EU nema alternativu nas dovodi do toga da danas nismo glasali ni za rezoluciji o osudi zločina, genocida u NDH, ali ne želim da kritikujem ljude koji nisu glasali zato što znam da je položaj Republike Srbije vrlo težak i da moramo da vodimo računa o mnogim stvarima. Želim da se zahvalim kolegama koje su glasale. Danas je glasalo 44 kolega za tu rezoluciju, više nego prošli put. Želim da kažem da to što kao opozicioni poslanik mogu da ne glasam nije neka velika žrtva, već je mnogo hrabrije od vas da kao ljudi koji poštujete stranačku disciplinu ipak glasate za ovu rezoluciju i pokažete snagu jednog nacionalnog jedinstva. Nadam se da će sledeći put biti više ruku koje će glasati za to. Hvala vam.