Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi gospodine Pantiću, koleginice i kolege, što se tiče prve tačke o kojoj danas razgovaramo, pretpostavljam da je ovo jedan od poslednjih, ako ne i poslednji put da odlučujemo o sudijama koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

O ovoj temi sam govorila u ovom mandatu dosta često. Ponoviću, bez obzira na to, samo još jednom da sudijski poziv treba shvatiti isključivo kao privilegiju malog broja pripadnika pravničke profesije kojima je društvo poklonilo poverenje i ovlašćenje da odlučuju o zaštiti prava i sloboda građana. Zato se ovom temom neću toliko ni baviti. Poželeću im sreću u radu od strane naše poslaničke grupe. Nadam se da će suditi po svojoj savesti, u skladu sa svojim umećem i poštenjem, uvažavajući pravničku i sudijsku profesiju.

Pripremajući se za ovu diskusiju, kada je reč o Komisiji za zaštitu konkurencije nemoguće je zanemariti, odnosno ne osvrnuti se unazad i analizirati i nastanak, ali i uspostavljanje i pravni okvir, kao i sve one druge segmente koji danas čine postulate rada Komisije. Mi smo nedavno usvojili Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2020. godinu, iz kojeg se vidi da je Komisija 2020. godinu, i pored otežanih uslova rada zbog pandemija virusa Kovid 19, okončala sa poboljšanim merljivim indikatorima rezultata rada u skoro svim aktivnostima u oblasti zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije.

Želim da kažem da politika konkurencije i pravo konkurencije jesu dva potpuno zavisna, ali i odvojena elementa, pa tako politika konkurencije kao širi pojam obuhvata i pravila i mehanizme delovanja institucija, kako bi se obezbedila zaštita konkurencije na tržištu i to je ono o čemu ja danas želim da govorim.

Nesporno je da se sprovođenjem politike konkurencije obezbeđuje unapređenje ekonomske efikasnosti učesnika na tržištu, kao i optimalna upotreba resursa, što opet za posledicu ima i privredni rast, ali i produktivnost. Takmičenje ponuđača na tržištu generalno utiče na formiranje nižih cena, kvalitetnijih i raznovrsnijih dobara i usluga, kao i na povećanje proizvodnje, odnosno stvaranje održivih radnih mesta. Pri tom, ne treba izostaviti ni to da je funkcionalna konkurencija ono što predstavlja garant uspešnih evropskih integracija. Tu ne mislim samo na ispunjenje formalnih uslova, već i uspešnog delovanja Srbije kao buduće države članice.

Kada smo već kod Evropske unije, mi moramo biti svesni da je politika konkurencije važna za našu zemlju iz prostog razloga što su i politika, ali i pravo konkurencije Srbije u potpunosti zavisni i vezani za politiku i pravo konkurencije Evropske unije.

Naša je obaveza da uskladimo svoje zakone sa pravom Evropske unije, uključujući i ostvarivanje pune komplementarnosti samog sistema primene, jer je ista propisana članom 73. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kao posebna obaveza naše zemlje. Srbija se može pohvaliti time da je do danas ovaj zadatak u velikoj meri i ispunjen, ali nam preostaju otvorena pitanja vezana za primenu važećih pravila.

Pohvalno je, recimo, to što je zakonodavni okvir zaštite konkurencije u Srbiji dobar, a ključne institucije za sprovođenje politike zaštite konkurencije su uspostavljene i u potpunosti rade svoj posao. Međutim, nedovoljno razvijeni kapaciteti za obavljanje poslova iz nadležnosti institucije za zaštitu konkurencije uslovljavaju ograničenje primene ovih pravila i u praksi.

U prilog tome govori i činjenica koja je navedena u izveštaju koji smo usvojili nedavno, iz 2020. godine, a u kome se navodi da Komisija ima 53 zaposlena lica i da kao takva po broju zaposlenih u odnosu na zemlje u regionu ima čak 20 do 40% manje zaposlenih. Mi, dakle, imamo zakonodavni okvir koji je definisan, konzistentan i u visokom stepenu usklađen sa relevantnim pravom Evropske unije, ali pored konkurencije i koncentracije u oblasti državne pomoći takođe je uspostavljen i osnovni zakonodavni okvir, uključujući i postojanje Komisije za kontrolu državne pomoći.

Znači, imamo sve preduslove koji su neophodni kao polazna osnova za uspostavljanje jednog dobrog sistema zaštite konkurencije, a na nama ostaje samo da taj sistem i sprovedemo.

U tom smislu, važno je identifikovati i prepreke koje nam stoje na putu kako bismo krenuli da ih rešavamo, pa tako mislim na postojanje pitanja materijalnog i procesnog karaktera koja moramo unaprediti u okviru pregovaračkog poglavlja 8. Osim toga, važno je precizirati postojeće norme, jer postojeće zahtevaju visok stepen stručnosti prilikom primene, a naša sredina zahteva da sve norme budu jasne i precizne kako bi mogle da se lakše razumeju.

Dalje, neophodno je unaprediti organizacioni i stručni kapacitet Komisije, o čemu sam malopre govorila, u odnosu na potrebe i obim posla koji Komisija ima. Zatim, potrošačke organizacije koje su veoma retko prisutne u ovoj materiji i nije zabeležena neka značajnija saradnja sa samom Komisijom. Isto tako, stiče se utisak da je poslovna zajednica u određenoj meri, mada nedovoljno dubinski, upoznata sa propisima o zaštiti konkurencije, ali istovremeno ima velika očekivanja od same Komisije, kako u pogledu razvoja politike konkurencije, tako i u pogledu unapređenja prakse primene zakona.

Dalje, aktivnosti na planu promovisanja značaja politike zaštite konkurencije su, po mom ličnom mišljenju, ređe nego što bi to trebalo da bude. One moraju biti kontinuirane kako bi se podigla svest o značaju zaštite konkurencije.

Na kraju, Komisija jeste transparentna u svom radu, ali bi možda objašnjenja mogla biti i opširnija, ali i sveobuhvatnija, kako bi podstakla javno mnjenje na razmišljanje.

Kada je reč o domenu delovanja sudova, potrebno je unaprediti kapacitete suda, pre svega kroz specijalizaciju predmeta zaštite konkurencije u upravnom sudu, kao i obuka postupajućih sudija upravnog suda. Zatim, treba razmotriti mogućnost uspostavljanja posebne organizacione celine, recimo, možda specijalizovana sudska veća.

U svakom slučaju Komisija za zaštitu konkurencije je ključna institucija u ovoj oblasti i ona ostvaruje svoju osnovnu nadzornu funkciju u postupcima koje pokreće i sprovodi. Njen pravni položaj je u skladu sa zahtevima za postojanje operativno nezavisnog tela koje vrši nadzor nad poštovanjem pravila konkurencije na tržištu Srbije i u tom smislu, evo recimo jedne preporuke Komisiji, možda nije loše sprovesti sveobuhvatne sektorske analize na tržištu, a koje se smatraju naročito ranjivim sa aspekta rizika narušavanja konkurencije.

Sve ovo navodi na zaključak da moramo posmatrati politiku zaštite konkurencije kao jednu bitnu pretpostavku za podsticanje razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća. Dugoročno posmatrano za njih nema većeg podsticaja od jake tržišne konkurencije koja ih stimuliše da unapređuju sve aspekte svog poslovanja u cilju prepoznavanja potreba potrošača, a da bi u uslovima globalne konkurencije uopšte uspela da opstanu domaća mikro, mala i srednja preduzeća moraju postići odgovarajući nivo konkurentnosti. To će se postići udruživanjem u klastere, ali i kroz brojne vidove subvencija od strane države.

Kroz udruživanje u klastere ova preduzeća praktično imitiraju rad velikih preduzeća, zadržavajući sa druge strane svoju pravnu i poslovnu samostalnost, a ujedno postaju konkurentni i postaju, između ostalog i saradnici tih velikih preduzeća. U Srbiji je do danas osnovano više od 25 klastera, a ukoliko posmatramo nefinansijski sektor mala i srednja preduzeća u Srbiji učestvuju sa 99% u ukupnom broju preduzeća.

Dakle, na području Nišavskog okruga, odakle ja dolazim, imamo skoro 14.000 preduzeća od kojih 74% čine velika, a samo 22% mala preduzeća. Zato ne smemo zanemariti ni to da kao i u većini evropskih zemalja, tako i u Srbiji mala i srednja preduzeća predstavljaju značajan izvor i zapošljavanja, ali i sa druge strane produktivnosti i u njima je zaposleno čak dve trećine ukupnog broja radnika nefinansijskog sektora privrede Srbije.

Dosadašnja praksa Komisije za zaštitu konkurencije pokazuje da do povreda konkurencije često dolazi zbog neznanja ili zbog nedovoljne upućenosti učesnika na tržištu i na osnovu ovoga prepoznata je potreba da se kod samih učesnika na tržištu podigne nivo svesti o potrebi, ali i načinima da se poslovanje uskladi sa propisima u oblasti zaštite konkurencije, pa u nameri da učesnicima na tržištu pomogne u tom procesu programa usaglašavanja poslovanja sa pravilima o zaštiti konkurencije Komisija je donela smernice u kojima u kratkim crtama daje opis i pojašnjenja pojedinih koraka koje treba preduzeti u donošenju takvih programa.

Na kraju cilj svih tih smernica jeste da se učesnici na tržištu kako oni veliki, tako i mali, odnosno mala i srednja preduzeća usmere prilikom izrade tih svojih internih akata i pravilnika kojima bi obezbedili da njihovo poslovanje bude usklađeno sa važećim propisima.

Veoma je važno istaći to da jaka konkurencija na domaćem tržištu jeste od izuzetnog značaja, jer pristupanjem Srbije Evropskoj uniji, ali i svetskoj trgovinskoj organizaciji, mogućnosti za zaštitu domaćeg tržišta biće značajno smanjene ili u potpunosti onemogućene, tako da će se domaća preduzeća faktički takmičiti, ne samo sa drugim domaćim preduzećima, nego i sa preduzećima iz regiona i ostalih industrijskih razvijenih zemalja.

Mi ćemo kao poslanička grupa u danu za glasanje podržati ove predloge u nadi da će se sve ove mere prepoznati kao potencijalno rešenje svih onih problema koji postoje u domenu tržišta konkurencije. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Toma Fila.

Poštovani potpredsedniče, poštovani sudija Pantiću, uvažene koleginice i kolege, u životu sam javno ili pred samim sobom uvek zastupao da ništa nikome ne popuštam kada je u pitanju pravda. Ove reči je izgovorio premudri Sokrat, a meni su one vrlo bliske i zato ovako počinjem svoje obraćanje u ovom uvaženom domu.

Dakle, govorimo o pravdi, tačnije o nosiocima sudijskih funkcija koji treba da dele pravdu, kojima pravda mora biti vodilja u svim presudama, koje budu donosili i koji moraju biti izabrani takođe po pravdi.

Postavlja se pitanje, da li se izbor sudija obavlja u skladu sa ovim načelima? Naime, spisak sudija koje biramo na ovoj sednici ne sadrži nijednu od dopuna koje sam predlagao prilikom prethodnog izbora sudija i nisam samo ja to predlagao. Dakle, nemamo podatke o dužini studiranja, nemamo podatke o prosečnoj oceni na studijama i naročito važno, o kandidatima koji nisu prihvaćeni, ime, prezime i razlozi neprihvatanja da bismo imali kritičniji prilaz svemu ovome.

Objašnjenje što se ti podaci nisu našli u ovom predlogu Vrhovnog saveta sudstva je vidljiv, čeka se 16. januar i nada Visokog saveta sudstva u uspeh referenduma. Moj stav na ovu temu je nepromenljiv i više puta ponovljen. Ja sam protiv prvog izbora sudija van Skupštine.

Kada govorimo o njihovim karijerama, prirodno je da o njima dalje brine Vrhovni savet sudstva, bez ikakvog uticaja Skupštine, a Visoki savet sudstva moraju činiti isključivo sudije. Dakle, prvi izbor Skupština, dalje Visoki savet sudstva. To je moj stav.

Obrazloženje ovog mog stava ste više puta čuli, nema potrebe da ga ponavljam. Međutim, imam potrebu da vam iznesem još jedan argument, argument se zove nepotizam. O prvom izboru sudija će odlučivati 11 previše moćnih ljudi, među njima su i četiri izuzetna pravnika koje će birati ova Skupština. Voleo bih da mi neko definiše pojam – izuzetan pravnik. Ja ne znam, kako reče Sokrat, ja znam da ništa ne znam, ali Venecijanska komisija verovatno zna.

Dakle, Visoki savet sudstva bira sudije. Tu se otvara prostor koji je nama u Srbiji vrlo dobro poznat, takoreći čini deo domaćeg folklora. Deca univerzitetskih profesora postaju profesoru, deca lekara, postaju lekari, deca glumaca, glumci, deca sudija, sudije. Bojim se da će 11 ljudi teško odoleti pritisku da to ne učine. Drugim rečima, da ne podlegnu nepotizmu koji nije bio moguć kada je 250 ljudi u ovoj sali odlučivalo. Dakle, 250 ljudi različitih političkih opcija je odlučivalo.

Dozvolite da sada nešto usmeno kažem. U današnjoj politici, jedan sudija Ustavnog suda je zamerio Skupštini tvrdeći da je bolje da 11 pravnika bira, nego 250 poslanika od kojih nisu pravnici. Pa, ima više od 11 pravnika, samo u mojoj grupi ima četiri pravnika, a da ne pričam koliko kod vas ima. Kakav je to argument? Nikakav.

Tu se otvara prostor koji je nama u Srbiji vrlo dobro poznat, tzv. deo je domaćeg folklora. Bojim se da će danas ljudi teško odoleti pritisku. Ovo o čemu sam govorio odlazi u prošlost, jer se Skupština većinom glasova odlučila za referendum o izmeni Ustava, datum je 13. januar, takoreći sutra.

Priznajem da sam očekivao mnogo više entuzijazma i u ovoj Skupštini i van nje, u vezi referenduma, o tome pričam. Siguran sam da se ne varam kada kažem, da je glavni promoter referenduma predsednik parlamenta i predsednik SPS Ivica Dačić, u svim medijima na konferencijama za štampu, u intervjuima poziva građane da izađu na referendum i glasaju – za.

Tu upornost i doslednost u animiranju javnosti i u neumerenom ponavljanju da se radi o izmeni Ustava samo u oblasti pravosuđa nisam zapazio kod drugih. Vrlo je bitno da što veći broj građana izađe na referendum i time pokaže da razume da je promena Ustava izuzetno važna za Srbiju, ako malo ljudi izađe onda je to poraz svih nas. Naravno, svako će glasati prema svojoj savesti. Važno je izaći i glasati. Kako će ko od nas da glasa, valjda znate kako ću ja da glasam?

Na kraju, molim sve poslanike da svojim autoritetom utiču i na svoje glasače da u što većem broju izađu i glasaju, tako će pokazati da je ovaj referendum bitan za građane Srbije.

U danu za glasanje, SPS će podržati izbor ovih kandidata za sudije, jer ne znamo ništa loše o njima i zašto ne bi prihvatio da je to tako, a nisu nam dati podaci koje smo tražili i koje sam ja tražio na kraju krajeva.

Dozvolićete mi da još nešto samo kažem, da je ta Venecijanska komisija sastavljena od sudija ne bi tako reagovalo, to su profesori Pravnog fakulteta, znate kada profesori se suočavaju sa sudstvom, pa imate u Kragujevcu, suočili su se i sa zatvorima i sa sudom, kada su uhvaćeni da primaju mito i zloupotrebljavaju studenti, tada se oni sastaju sa tim.

Pa, što u svojoj zemlji to nisu uradili? Pa, imamo crnogorski primer da je to užas kako stoji kod njih, jer i oni su isto podlegli pod ovu priču, ja ostajem i dalje pri tome.

Više verujem, 250 nas da ćemo bolje znati, nego 11 ljudi koji između ostalog krasi i nepotizam, jer smo to videli kod univerzitetskih profesora kod svih ostalih. Nije to dobro i zato ću glasati kako ću glasati, a mi ćemo iz SPS podržati izbor ovih sudija, jer nemam nijednog razloga da to ne uradim. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč?
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, Dejan Kesar.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Pantiću, građani Republike Srbije, na početku ću samo iskoristiti da se nadovežem na izlaganje mog cenjenog kolege gospodina File, gde se ne bih složio da je samo predsednik Narodne skupštine izlazio u javnost, govorio o samom postupku referenduma u predstojećem referendumu koji će se održati 16. januara, već su o tome govorili i poslanici SNS, o tome je govorila i premijerka Ana Brnabić, a o tome je govorio i predsednik Aleksandar Vučić.

Ja shvatam vašu potrebu da govorite o tome da vaš predsednik stranke i predsednik Narodne skupštine izlazi u medije i poziva, ali svakako, moramo da kažemo da izlaze i visoki funkcioneri SNS da govore o referendumu. Ono što sam takođe želeo da nadovežem jeste da se mi nalazimo na putu ka EU, putu ka punopravnom članstvu u EU i ono što je potrebno da radimo, jeste da naše zakonodavstvo usklađujemo sa evropskim zakonodavstvom, da uzimamo dobra rešenja, da ona rešenja koja nisu dobra o njima debatujemo, da o njima razgovaramo u parlamentu i drugim nadležnim institucijama, ali

zaista, jeste dobro da smo počeli sa postupkom promene Ustava koji se odnosi na deo pravosuđa što je potvrđeno i u izveštaju Evropske komisije za ovu godinu u kome je jasno rečeno da je Srbija ostvarila dobar, odnosno da je ostvarila napredak u oblasti pravosuđa i svakako, ovaj proces kada govorimo o promeni Ustava je doveo do toga da danas možemo da otvorimo Klaster 4, da možemo da se pripremimo za otvaranje Klastera 3 i da nastavimo sa evropskim integracijama, jer se na tom putu u evropskih integracija i ka punopravnom članstvu u EU krećemo već punih devet godina.

Kada govorimo o dnevnom redu, pred nama se danas nalaze Predlozi odluka o izboru nosilaca pravosudnih funkcija, koji se na tu funkciju biraju prvi put, kao i lista kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.

Kada govorimo o listi kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije treba reći da predsednika i četiri člana saveta bira i razrešava Narodna skupština na predlog nadležnog Odbora za poslove trgovine.

Odbor za privredu, regionalni razvoj turizam i energetiku, na sednicama održanim 15. novembra i 6. decembra, obavio je razgovor sa prijavljenim učesnicima javnog konkursa i istom prilikom konstatovao da je podneto šest predloga. Nakon utvrđivanja ispunjenih uslova, podnete dokumentacije i obavljenih razgovora, sa svim prijavljenim kandidatima, nadležni resorni odbor za trgovinu, regionalni razvoj i energetiku je Narodnoj skupštini prosledio utvrđenu listu na kojoj se nalazi jedan kandidat i predložio da se za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije izabere Radojičić Čedomir, koji će ovu funkciju obavljati u narednih pet godina, a Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, će u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Kao što sam rekao, pred nama se nalazi i predlog odluke o izboru nosilaca pravosudnih funkcija koji se na tu funkciju biraju prvi put, a koju ste vi gospodine Pantiću, odnosno VSS, uputio Narodnoj Skupštini na odlučivanje.

I danas razgovaramo o kandidatima koji su predloženi na predlog VSS, za osnovne i privredne sudove na teritoriji Republike Srbije. Moram da naglasim, kao ranijih puta da mi je drago da razgovaram o kandidatima, koji će ukoliko ovaj dom Narodne skupštine, potvrdi njihov izbor, govoriti o nosiocima sudijskih funkcija, koji će svojim znanjem, i svojom stručnošću da naš pravosudni sistem bude bolji, da bude ažurniji i da će svojim znanjem isto tako doprineti da poverenje u naše pravosuđe i dalje ostane izuzetno visoko, kao što je slučaj od 2012. godine. Vi ste ovaj postupak, gospodine Pantiću, kao VSS, vaše kolege i vi ste sproveli u skladu sa Zakonom o VSS, i u skladu sa Zakonom o sudijama, utvrdili da predloženi kandidati ispunjavaju sve subjektivne i objektivne, da se utvrdila njihova dostojnost, stručnost i osposobljenost i izuzetno mi je drago što će ovakvi kandidati u budućnosti obavljati izuzetno odgovornu funkciju, kao što je nosilac pravosudne funkcije.

Ono što je svakako bitno reći jeste da sudije moraju da poseduju visoke moralne i stručne kvalitete, jer oni svojim postupcima, oni svojim sudskim odlukama odlučuju o nečijim pravima u parničnim, vanparničnim postupcima, ali isto tako i o slobodi, u krivičnim postupcima.

Ono što je važno oni svojim postupanjima i svojim odlukama štite u potpunosti pravni poredak Republike Srbije.

Iz predloženih odluka možemo videti da se radi o budućim sudijama koji su završili Pravni fakultet i koji su položili pravosudni ispit, a neki su polaznici pravosudne akademije, a neki su tokom svoje karijere obavljali i poslove stručnih saradnika, što je jedan dobar i jasan signal da se rad i trud isplati i da to neko prepoznaje kao što je VSS i da ta lica mogu posle određenog broja godina da budu predložena za nosioce pravosudne funkcije.

Ono što je svakako bitno reći jeste da je pravosuđe stub jedne uređene i demokratske države. Ali, mi smo imali problem da pojam politike povežemo sa oblašću pravosuđa 2009. i 2010. godine gde smo, sa jedne strane taj termin demokratija stavili u zagradu. Zašto? Zato što, sećate se svi, da smo se prilikom donošenja novog Ustava 2006. godine suočili sa određenim komentarima Venecijanske komisije koja je rekla da moramo da ispravimo određene delove Ustava koji se odnose na oblast pravosuđa kako ne bi stvorili mogućnost za uticaj izvršne i zakonodavne vlasti prilikom izbora i tužilaca i sudija. I, šta se desilo?

Godina 2009. i 2010. o kojoj mi ovde govorimo već godinu dana i o kojoj su govorili naše kolege u prethodnim sazivima nije slučajnost, mi to ne možemo podvesti pod slučajnost, to je samo rezultat loših odluka, loših političkih i loših stručnih odluka koje su postojale od 2006. do 2009. godine. Nismo mi za to odgovorni, nego su odgovorni oni koji su sedeli u tadašnjoj Demokratskoj stranci, koji su želeli da treću granu vlasti, sudsku vlast, podvedu pod direktan politički uticaj, ljudi koji su sedeli u tadašnjem vrhu Demokratske stranke.

Danas mi govorimo o referendum. To je izuzetno značajno pitanje, ne samo za nas narodne poslanike, ne samo za vas predstavnike Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužioca, to je pitanje značajno za Republiku Srbiju.

Mi moramo da napravimo potpunu distinkciju u odnosu na period 2009. i 2010. godine, kada smo se suočavali sa očiglednim političim pritiscima na naš pravosudni sistem. Taj pravosudni sistem smo uspeli, na neki način da relativizujemo, na taj način da ne dozvolimo da se ikada više dese stvari koje su nam se događale 2009. godine.

Zato smo pre nešto više od godinu dana započeli, odnosno Narodna Skupština kao najviše zakonodavno telo je donelo akt o započinjanju procesa koji se odnosi na promenu Ustava. Za taj period od godinu dana smo omogućili da u tom odgovoru, da bi u ozbiljnom procesu učestvovali svi relevantni činioci, i Vlada kao ovlašćeni predlagač, i Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ali i mnoga druga udruženja i predstavnici civilnog i necivilnog sektora koji su, svakako svojim komentarima i svojim mišljenjima doprineli da ovaj proces učinimo odgovornim i ozbiljnim.

Poslednjih godinu dana se, svakako suočavamo sa određenim različitim oprečnim mišljenjima koje nam dolaze najviše od predstavnika pojedinih opozicionih stanaka i to od onih predstavnika bivšeg tajkunskog režima, ali i od određenih ljudi i stručne javnosti gde se stvara dilema šta predstavlja predmet promene Ustava.

Kada bismo morali o predmetu promene Ustava tu se pre svega definišu pitanja koja se odnose na način izbora nosioca sudijskih funkcija koji se biraju po prvi put, sastav VSS i DVT o pitanjima koje se odnose na ukidanje probnog mandata od tri godine, ali druga pitanja koja su od značaja za srpsko pravosuđe.

Sada postavljam pitanje sa ovoga mesta – zašto neki predstavnici opozicionih stranaka govore da su te promene loše? Te promene uopšte nisu loše zato što ćemo ovim stvarima u potpunosti izmestiti izbor sudija u VSS, u DVT i time u potpunosti ukinuti mogućnost uticaja zakonodavne izvršne vlasti na izbor sudija i tužilaca.

Ali, vi imate predstavnike opozicionih stranaka koji se nisu udostojili, koji se danas bore da uđu u ovaj parlament a koji nisu pročitali ni jedan jedini dokument koji se odnosi na promenu Ustava. Najviše bi njima odgovaralo da se ne dese takve promene, iako su se oni za takve promene zalagali u prethodnim skupštinskim sazivima, iako su oni tokom svoje vladavine od preko nešto više od 10 godina govorili da svi oni zagovaraju put ka EU, i punopravnom članstvu ka EU, a nisu otvarali ni jedno poglavlje, nisu otvorili ni jedan klaster, ali su se zalagali za to da pravosudni sistem podvedu pod svoj direktan politički uticaj.

Vi sami znate, gospodine Pantiću, kako se desila celokupna reforma pravosuđa. Od prvog saziva Visokog saveta sudstva koji je nakaradno formiran, do drugog saveta Visokog saveta sudstva koji je želeo da opere mrlje prvog saziva, do toga da Ustavni sud kada je uspeo da se izvuče iz kandži Demokratske stranke, doneo odluku da se ljudi vrate na posao i ostvare svoje zakonom zagarantovano pravo.

Vi imate predstavnike opozicionih stranaka, Mariniku Tepić koja juče u emisiji govori o tome kako je katastrofalno pravosuđe.

Takođe, imate Vericu Barać koja je rekla 2010. godine, da sve one sporne privatizacije koje su se dogodile u njihovo vreme, gde su milioni stavljeni u džep visokih funkcionera Demokratske stranke nije ništa u odnosu na reformu pravosuđa koja se dogodila.

Imate Miroslava Aleksića koji se danas predstavlja kao veliki poznavalac pravosuđa i pravosudnog sistema koji se bori da uđe u ovu Narodnu skupštinu, koji ne može da pogodi padež kada govori o tužiocima, odnosno on Državno veće tužilaca naziva Državno veće tužioca. To meni ništa nije čudno, s obzirom kada vidite njegovu diplomu gde čovek iz srpskog jezika ima dvojku.

Sada pitam – da li takvi ljudi trebaju da se bore za nezavisnost sudijskih i tužilačkih funkcija? Da li takvi ljudi treba da razgovaraju o ovim kandidatima koji su završili Pravni fakultet, položili pravosudni ispit?

Želeo bi da spomenem i one i predstavnike desnice koji obmanjuju narod zadnjih mesec dana. Imate Boška Obradovića koji izbacuje svaki dan pamflete i kaže – mi pozivamo građane da glasaju „ne“ na referendumu, zato što će se time dati mogućnost da se menja preambula, time se daje mogućnost „Rio Tintu“ da ostane u Srbiji. Pa, ne.

Ne znam kako gospodin Boško Obradović zamišlja da vođenjem paušalne politike stvori poverenje kod građana Republike Srbije da mu daju podršku da uđe u ovaj parlament. Više puta smo govorili da je ovaj proces bio vrlo otvoren i inkluzivan, iako nam to spore i gospodin Majić, iako nam to spori Gajić iz Narodne stranke, iako nam to spori Aleksić, ali meni je to vrlo jasno zato što oni ljudi ne prate ništa što se tiče teme referenduma.

Svi znamo da je bilo osam javnih slušanja. Na tim slušanjima su bili i predstavnici Majićevog udruženja CEPRIS, gde su davali određena konkretna mišljenja. Na tim sednicama je bila i Vida Petrović Škero koja je govorila za ovom ovde govornicom. Na tim sednicama su bili predstavnici vanparlamentarnih stranaka, Dosta je bila, Srpska radikalna stranka, Narodna stranka i drugih.

Sve što mi uradimo u Narodnoj skupštini vi govorite da mi radimo protiv interesa građana Republike Srbije. Zašto onda nije 2011. godine dat Izveštaj Evropske komisije da su ostvarili napredak u pravosuđu, nego su se svi u Evropi krstili šta su uradili sa tadašnjim pravosuđem i tužilaštvom.

Ostalo nam je 44 miliona evra koje je država morala da isplati sudijama i tužiocima, ostalo nam je tri miliona nerešenih predmeta, ostalo nam je u potpunosti uništena pravosudna, odnosno sudska mreža.

Vi ste na teritoriji grada od pet opštinskih sudova koji su imali svoja parnična i krivična odeljenja uspeli da stvorite jedan sud koji je bio u potpunosti devastiran, gde su ljudi, odnosno sudije i sudijski saradnici išli i pretrčavali predmete u hodnicima tadašnjih sudova.

Ništa nisu uradili po pitanju infrastrukture. Zašto ne govorimo o unapređenju sudske infrastrukture dok je Srpska napredna stranka na vlasti?

Kada govorimo o Srpskoj naprednoj stranci, velika je razlika zato što mi, dok smo na vlasti nećemo zadirati u sudske odluke, nećemo pozivati sudije i tužioce da im kažemo kako da u određenom predmetu odlučuju, nećemo ići u sudove i tužilaštva da pijemo kafe sa sudijama i tužiocima i da im kažemo – znate, ovo je naš politički protivnik, vi morate njega da optužite kako bismo ga mi disciplinovali. Ne, to nećemo da uradimo, nego ćemo da sva bitna pitanja koja se odnose na pravosuđe dati građanima da odlučuju na referendumu. To je demokratski.

Nije demokratski da vi sprovodite reformu zato što u biografijama određenih ministra i visokih funkcionera Demokratske stranke treba da piše da su oni reformatori. Koliki su reformatori, to nam govori da smo po pitanju zdravstvene zaštite bili poslednji u Evropi, da su zatvorili 500.000 radnih mesta, da su zatvorili preko 200 fabrika, da su 1.500 ljudi sudija i tužilaca isterali na ulice, ali mi radimo u skladu s demokratskim načelima.

Mi ćemo raditi na unapređenju pravosudne infrastrukture, obnovili smo Palatu pravde, obnovili smo sud u Katanićevoj, radimo zgradu Opšteg suda u Kragujevcu i Kraljevu, radimo na renoviranju i zatvora, radimo na renoviranju određenih objekata koji su za potrebe tužilaca, odnosno sudijskih saradnika i radimo sve na tome, radimo sve stvari da naše pravosuđe učinimo mnogo ažurnijim.

Mene zaista tišti jedna stvar, da ljudi koji su uništili srpsko pravosuđe danas govore o tome kako imaju veću podršku nego Srpska napredna stranka, kako jedan Dragan Đilas, Marinika Tepić i ostali koji se nalaze u toj „Multikom koaliciji“, koja se poziva da će izaći na predstojeće izbore, imaju veću popularnost, a onda kad im pokažete ovaj grafikon u kome jasno piše da su se izbori održali prošle nedelje, listu „Aleksandar Vučić“ bi podržalo 57% građana.

Jedan od razloga zašto ovoliku podršku danas imamo u narodu jeste zato što kada govorimo o temi pravosuđa nismo zadirali u oblast pravosuđa, nismo dirali u nezavisnost sudija i tužilaca. Nismo želeli da sprovodimo bilo kakvu reformu pravosuđa.

Kada vam kažu da je ovo uvod u novu reformu pravosuđa znajte, građani Republike Srbije, da vas direktno lažu zato što u Zakonu o sprovođenju samog Ustava kaže da se neće desiti reforma pravosuđa i da će svi obavljati svoju sudijsku funkciju do samog glasanja, odnosno i u narednom periodu.

Oni koji se danas bore da uđu u ovaj parlament i koji svoju politiku zasnivaju i temelje samo na lažima, obmanama, zastrašivanjima, na jednoj dehumanizaciji, dekriminalizaciji bilo koga iz SNS ako kaže nešto suprotno što nije u skladu sa njihovim tajkunskim stavovima, vi se suočite sa obmanjivanjima i sa lažima, ali ti isti treba da shvate da jedan od razloga zašto vas je narod oterao sa vlasti 2012. godine i zašto je dao podršku Srpskoj naprednoj stranci jeste bila reforma pravosuđa.

Ne smete nikada da zadirete u ničije Ustavom i zakonom zagarantovano pravo. Ne smete nijednog sudiju da oterate na ulicu, kao što ste vi radili, jedino možete da ga pošaljete u penziju ili možete da ga razrešite u skladu sa zakonom utvrđenim pravilima.

Ja bih zamolio građane Republike Srbije i kada govorimo o referendumu i kada govorimo o politici Aleksandra Vučića da vrlo dobro razmisle, da pogledaju sve rezultate koje smo ostvarili u prethodnih devet godina, da pogledaju stvari koje planiramo da uradimo i u narednim godinama, da pogledaju Plan „Srbija 2025“ i da ne potpadaju pod laži i obmane ovih koji su Srbiju vodili do 2012. godine, a vodili su nas u direktan ambis.

Ostalo je nešto manje od tri meseca do održavanja predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora i zato je bitno da svi zajedno izađemo na predstojeće izbore, da podržimo politiku Srpske napredne stranke i politiku Aleksandra Vučića, jer time pokazujemo da nećemo i da ne želimo da se povlačimo pred najgorima, a ti najgori jesu koji su nas 2012. godine doveli do potpunog ambisa.

Živela Srbija!

Pravo na repliku, Toma Fila.

Kolega Kesar, koga inače uvažavam i stalno smo u istim odborima, me očigledno nije dobro razumeo. Nisam ja rekao da nema reakcije u prilog izlaska na referendum. Ja sam zamerio i sada mislim da nema dovoljno entuzijazma.

U vreme Rimske imperije postojao je neki Katon Cenzor koji je svaki govor započinjao i završavao rečima: „Ja mislim da Kartaginu treba uništiti“. Kao što znate, vi ste pravnici, obojica znate za to.

Dakle, ja vas molim da cenite i rad Jelene, jer ja sam bio u Odboru kao i vi, ali je Jelenin rad veliki.

Ono što želim da kažem je da svi moramo da što više ljudi animiramo da izađu na izbore, a ne negiram ja da je to i predsednik Vučić rekao i predsednica Vlade itd. Moramo stalno na svakoj televiziji, na svakom intervjuu da to govorimo, jer ako bude jadna izlaznost, jadni smo mi. Verujte mi, tako se bar ja osećam.

Izvinite, Kesar, što sam vam odgovorio.

Hvala vam. To je sve.

Zahvaljujem ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa.
Ukoliko se niko više ne javlja, prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Samir Tandir.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče Orliću, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine Pantiću, drago mi je što se ponovo srećemo i želim da pohvalim vaš entuzijazam i vaše prisustvo ovde.

Što se tiče tema izbora sudija, mislim da smo u zadnjih nekoliko zasedanja zaista podrobno obradili ove teme i ono što danas želim da istaknem jeste manje-više ono što sam govorio i do sada, apsolutno ćemo podržati izbor novih sudija, jer nema efikasne borbe protiv kriminala i korupcije bez dovoljno sudija, bez dovoljno tužilaca, jer, naprosto, to su mehanizmi borbe protiv kriminala i korupcije.

Podsetiću na one statističke podatke koje sam više puta ovde u plenumu govorio. Ako mi imamo na stotine ili čak na hiljade postupaka koji treba jedan sudija da reši, onda ne možemo govoriti o efikasnom sistemu pravosuđa. Jasno je da se mi i kao Skupština i ministarstvo i druga tela, između ostalog i Visoki savet sudstva, naprosto suočavamo sa tim problemom i, između ostalog, ova tačka dnevnog reda i jeste da pokušamo da taj problem rešimo tako što ćemo izabrati nove sudije.

Ono što ja hoću da istaknem jeste i da apelujem na vas da još jednom razmotrite ono što su zahtevi porodica Bakan, Skarep i Mavrić. Govorio sam o tom slučaju Ernada Bakana koji je stradao na pešačkom prelazu u Zemunu. Imali smo pre neki dan sudsko ročište koje je ponovo odloženo. Znači, apsolutno je neprihvatljivo da se iz dana u dan, iz ročišta u ročište skoro više od godinu dana ili dve godine odlaže taj postupak i onda se otvara prostor jedne pandorine kutije da se to u političke svrhe zloupotrebljava.

Zaista ja ne želim i potpuno se saosećam sa bolom ove tri porodice i apelujem na vas da zaista vidite o čemu se tu radi, da zaista efikasnije sud postupa u ovom slučaju i da imamo naprosto presude. Oni ljudi koji su krivi treba da odgovaraju, a i u ova dva druga slučaja da vidimo da li ima prostora, da li se radi o nekim zloupotrebama kako to i same porodice ističu.

Ono što posebno hoću da istaknem jeste kao pripadnik bošnjačkog naroda i kao pripadnik manjinskih zajednica u Republici Srbiji da, prema zadnjem popisu, imamo jednu trećinu građanki i građana koji su se izjasnili da su pripadnici manjinskih zajednica i to je nešto čemu vi i vaša institucija morate da vodite računa da imamo procentualnu zastupljenost bošnjačkog naroda, ali i drugih manjinskih zajednica i kada su u pitanju sudije i tužioci.

Više puta smo istakli da nacionalna pripadnost ne može da bude karta. Stručnost jeste karta prvenstveno, ali moramo da radimo i kada je Pravosudna akademija u pitanju i kada je izbor da naprosto i predstavnike manjinskih zajednica potpuno zastupimo, jer to je onda suštinsko okretanje drugog lista i potpuno vraćanje poverenja manjinskih zajednica u institucije sistema, jer čim imate 70%, primera radi, ili 80% Bošnjaka u Novom Pazaru građana, a nemate ih toliko u državnim institucijama, u sudstvu, u policiji, to je nešto što nije dobro i to je nešto što moramo menjati,

Što se tiče Liste kandidata za članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, jako važna institucija. To je nešto što je apsolutno demokratska tekovina i nešto što ne smemo dozvoliti nikada više da određena kompanija u bilo kojoj branši uspostavi neku vrstu monopola. Jednostavno, moramo imati zdravu konkurenciju. Zdrava konkurencija jamči kvalitet. Zdrava konkurencija jamči najbolju uslugu i najbolju cenu za građanke i građane, a to je nešto što nam je cilj svima nama.

U danu za glasanje podržaćemo predloge.

Hvala vam.

Hvala.
Sledeći na listi je narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.