Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre Ružiću, poštovana državna sekretarko Dukić, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas su na dnevnom redu dve tačke iz oblasti visokog obrazovanja.
Naime, radi se o Predlogu odluke o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Predlogu odluke o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju.
Kada sam naveo ova dva tela, vrlo važna, vrlo bitna za celokupno vaspitanje i obrazovanje, onda mnogima nije jasno o čemu se radi. Zato što u ranijem periodu razvoja našeg društva je organizovanost, ne samo ministarstva, nego i drugih tela, bila na jednoj drugoj osnovi. Pokazalo se u praksi, po meni, u ovih 20, 30 godina, da bi neke stvari u budućnosti trebali menjati.
Kada je u pitanju vaspitanje i obrazovanje, onda možemo zaista konstatovati da ono predstavlja jedan od stubova razvoja svakog društva, pa i Republike Srbije. Ono je pokretač ukupnog društvenog i ekonomskog napretka. Svi to znamo i znamo te dve rečenice. Isto tako, vaspitanje i obrazovanje je pretpostavka razvoja demokratije u našoj zemlji.
Namerno kažem vaspitanje i obrazovanje, jer to ćete vrlo retko čuti u našoj zemlji, čućete – obrazovanje, edukacija, a vaspitanje i obrazovanje nije edukacija. Vi koji ste iz jezičke grupe predmeta znate šta u jednoj zemlji znači edukacija, negde znači samo obrazovanje, a u drugoj vaspitanje i obrazovanje, ima više značenja. Ali, mi imamo divan naziv – vaspitanje i obrazovanje, i to pre vaspitanje, prva reč, a onda obrazovanje, to pedagozi, škola, oni koji su studirali pedagogiju vrlo dobro znaju o čemu se radi.
Važnost vaspitanja i obrazovanja za razvoj društva uočio je još u staroj Grčkoj veliki grčki filozof i pedagog Platon. Vidite, on je isticao važnost ne samo vaspitanja i obrazovanja za razvoj društva, nego i važnost vaspitanika, ali je i važnost učitelja, onih koji vaspitavaju. To je presudno. Ja ću da ga citiram. On je u svom delu „Država“ rekao, citiram: „Država neće biti na šteti ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atenjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduća generacija biće društvo neznalica“, završen citat. Dakle, bacio je akcenat na vaspitanje.
Zašto ja to danas ovde potenciram? Zato što je u prethodnih 12, odnosno 14 godina bivše vlasti vaspitanje izbačeno iz škole. Mi smo imali učitelje i nastavnike gde nisu smeli reč „vaspitanje“ spomenuti.
Isto tako, naš predsednik države Aleksandar Vučić je kao predsednik Vlade Srbije u svom ekspozeu 2016. godine za izbor predsednika Vlade 9. avgusta 2016. godine, poštovani građani Republike Srbije, najviše prostora posvetio vaspitanju i obrazovanju. Dakle, vidite, on je posvetio osam stranica vaspitanju u ekspozeu i obrazovanju. To je više nego što je ukupan ekspoze prethodnih predsednika vlada unazad bio, da ne kažem koliko, samo vaspitanju i obrazovanju.
E sad, dozvolite da kažem da je tadašnji predsednik Vlade, a današnji predsednik države na stranici 71 ekspozea rekao, citiram: „Ono što je za mene najvažnije i o čemu sam najviše stranica napisao u ekspozeu jeste reforma obrazovanja, jer to je za nas najvažnije, jer je to ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo i učimo. Moramo da podignemo znanje na pijedestal sa kojeg se vidi dalje i sa kojeg se može krenuti dalje na nove pohode, na usvajanje novih znanja“, završen citat.
Zašto ovo citiram, poštovani građani Republike Srbije? Zato što u savremenim političkim odnosima je retko naći u Evropi ijednog predsednika Vlade da je u svom ekspozeu za izbor predsednika Vlade toliki prostor dao značaju vaspitanja i obrazovanja. Ja kao čovek koji prati vaspitanje i obrazovanje, po vokaciji i pedagog, ne samo istoričar, čini mi se u zadnjih 30 godina da je to jedino bivši predsednik Vlade Engleske u svom ekspozeu spomenuo, ali svega na nekolika rečenica.
Dakle, zašto je to predsednik tada naglasio? Zato što je toliko znao da ne možemo ići u reforme privredne, ekonomske bez reforme vaspitanja i obrazovanja. Ja ću danas građane Republike Srbije obavestiti dokle smo mi stigli i šta želimo zadnje. Predsednik Vučić je tada imao na umu reči velikog engleskog filozofa kad je to rekao, pretpostavljam Frensisa Bekona, koji je kazao, citiram: „Znanje je moć. Zrno znanja jače probija od čeličnog“, završen citat.
Zaista sam siguran da je predsednik Vlade tada, Vučić, imao na umu misli velikog nemačkog filozofa Lajbnica, kojeg, ako ste primetili, predsednik Vučić vrlo često citira u svojim nastupima, koji je iskazivao na moć obrazovanja u vaspitanju za razvoj društva, kada je rekao, citiram: „Dajte mi obrazovanje i vaspitanje i mi ćemo za kraće vreme nego što je jedno stoleće promeniti karakter Evrope“, završen citat.
Dakle, vidite moć vaspitanja i obrazovanja. Zato je tada Vlada Aleksandra Vučića išla ne samo u reforme ekonomskog sistema i finansijskog, nego u reforme vaspitanja i obrazovanja. Zašto? Pa upravo zato što je prethodna vlast Dragana Đilasa, Borisa Tadića i Vuka Jeremića svela vaspitanje i obrazovanje na vrlo nizak nivo, da ne kažem uništila vaspitanje i obrazovanje.
Poštovani građani, ja ću reći šta smo mi nasledili. Vaspitno-obrazovni sistem koji je ostavila bivša Jeremićeva, Tadićeva i Đilasova vlast imao je ove karakteristike. Vi ste svedoci, poštovani prosvetni radnici, da li je to tačno. Prvo, etatizacija sistema, zatim politizacija vaspitno-obrazovnog sistema, birokratizacija i, što je najgore, antipedagogizacija. Zamislite da su direktore škola proglasili kao menadžere, a ne pedagoške rukovodioce vaspitno-obrazovnih ustanova, jer direktor treba da ima organizatorske sposobnosti, a on je u prvom redu pedagoški rukovodilac. Od tada nam se iz škole izbacuje vaspitna komponenta.
Nadalje, komercijalizacija, škole su nam se u to pretvorile, sorošizacija neefikasnog sistema, on je danas zaista neefikasan. Čitali ste danas u štampi zašto imamo vukovaca po čitava odeljenja. Znate, vidim da tu, gospoda neka se ne ljute novinari, ovo nije kritika, mislim da se jedan deo i ne uputi u obrazovanje i vaspitanje. Nastavni planovi i programi su pisani za prosečnog učenika, vidite, i za prosečnog studenta, a nastavnik sa svojom sposobnošću program prilagođava za one naprednije i one koji su ispod. I to je veliki posao, to je težak posao. To može da radi samo onaj ko voli vaspitanje i obrazovanje i ko voli našu decu. To zaista mogu samo takvi ljudi i da rade.
Dalje, testomanija, videli ste da su nam ostavili, to je strašno bilo. Degradacija nastavničkog poziva, bio je sveden na minimum. Ne kažem da je na visokom nivou, ali sad ipak se podiže nastavnički poziv. Dotrajalost školskih zgrada, to je neviđeno čudo bilo. Zato je Vlada Aleksandra Vučića išla u reforme vaspitno-obrazovnog sistema koje se, pored ostalog, ogledalo u uvođenju dualnog obrazovanja o kojem je ministar Ružić ovde u uvodnom delu govorio, ali i digitalizaciji.
Poštovani ministre, kada smo uvodili dualno obrazovanje i digitalizaciju, naši politički protivnici u ovom visokom domu su se rugali tim procesima. Ja ću reći gde smo mi danas i gde je napredni svet. Proces digitalizacije uveden je 2017. godine i, evo, ove školske 2021/22. godine izlazi prva generacija maturanata u osnovnoj školi koji su protekle četiri godine u školi učili kao predmet internet i programiranje. Je l' vidite koliko smo napredovali? Ovim postupkom digitalizacije koja je započeta 2017. godine stvorili smo veliku prednost kao država Srbija ne samo u regionu, poštovani građani, nego i u Evropi. Vlada Republike Srbije je formirala i Ministarstvo Fond za nauku 2018. godine preko kojeg se finansira 12 projekata iz domena veštačke inteligencije. Verovali ili ne, ali to je Vlada Republike Srbije učinila i Ministarstvo prosvete.
Republika Srbija je jedna od retkih zemalja koja se može pohvaliti da ima strategiju razvoja veštačke inteligencije. Doneta je 2019. godine. Jedna od retkih zemalja. Isto tako, Republika Srbija je 6. decembra 2021. godine pustila u rad Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju u Data centru u Kragujevcu. Prvi korisnici biće sedam tehničkih fakulteta i četiri naučno-tehnološka parka koje su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo uspostavili. To građani Republike Srbije i poštovani prosvetni radnici treba da znate.
Republika Srbija je jedna od retkih zemalja, verovali ili ne, ali je istina, koja je osnovala Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu. Jedna od retkih u Evropi i na svetu, zemalja. U pogledu veštačke inteligencije Srbija je na 46. mestu od 172 rangirane zemlje. Pazite dobro, obratite pažnju, od država u regionu bolji smo od Hrvatske, koja je na 58. mestu, a mi smo na 46., bolji smo i od Crne Gore, oni su na 70. mestu, znači za 24 mesta smo bolji i od Crne Gore, bolji smo od Severne Makedonije, oni su na 73. mestu, bolji smo od Bosne i Hercegovine, oni su 100. mestu. Jedino je ispred nas Republika Slovenija, nešto za sedam mesta. Mislim da ćemo je već za dve godine prestići u tom delu. Ovo radi znanja i ravnanja da vidimo gde smo po primeni veštačke inteligencije.
Primena veštačke inteligencije utiče, poštovani građani i poštovani prosvetni radnici na međuljudske odnose i to zaista moramo voditi računa o tome, posebno na društvenu usamljenost koja utiče, a društvena usamljenost utiče na prevremenu smrt i na demografiju.
Vidite, usamljenost je, veštačka inteligencija i digitalizacija dovodi do usamljenosti. Mi danas imamo npr. u Engleskoj 700.000 muškaraca koji žive sami. Zamislite, a 1.100.000 žena koje žive same. Bilo bi dobro videti kako Srbija stoji u tom pogledu i kako to na demografiju utiče? Zato je ogromna uloga škole i fakulteta u borbi protiv usamljenosti. Ništa manju uloge nama i porodica. Ovo su istine. Pojedine škole se bore u tome. Ja ću sada biti i direktan i konkretan.
Ubrzana upotreba savremenih tehnologija i njihova primena u školi, ali i u roditeljskom domu utiče na izazove odrastanja naše dece, naših učenika, a time i na razvoj učenikovih vaspitnih vrednosti. To posebno podvlačim u eri digitalizacije. Zato se često postavlja pitanje – u kojoj meri korišćenje savremenih tehnologija, uređaja poput tableta, pametnih telefona i interneta može uticati na vaspitnu komponentu učenikove ličnosti. Mi smo kao Odbor imali jedno slušanje o tome, nedavno, ovde u visokom domu.
Praksa je pokazala da učenici vrlo brzo prihvataju većinu programskih sadržaja koji se prezentuju putem kompjutera ili tableta u nastavnom procesu. To su istine kod nas. Ipak, poštovani građani moramo danas više nego juče, svakodnevno imati TV emisija na javnim servisima sa nacionalnim frekvencijama iz vaspitne problematike, poput nekadašnje „Kockice“ ili eventualno danas „Kefalice“ što čini izuzetak, a toga nemamo, a to mora da bude.
Sadržaji koji se emituju putem savremenih tehnologija u radu sa učenicima moraju biti kontrolisani, kako u škole, tako i u roditeljskom domu, jer je njihova nekontrolisana upotreba može izazvati široki raspon negativnih efekata koji će se odraziti na vaspitnu komponentu učenikove ličnosti.
Veoma je važno pitanje – koliko i kako škola i roditelji mogu uraditi na suzbijanju internet nasilja, pošto je ono veoma prisutno kod nas i ima tragične posledice. Ovih dana videli ste i u našoj zemlji, pogotovo ako znamo da naši učenici svakodnevno provode vreme na internetu i na društvenim mrežama. Današnja omladina, prema nekim istraživanjima, od 13 do 17 godina života, 92% njih svakodnevno provede vreme na internetu i društvenim mrežama. Digitalno nasilje nad učenicima i studentima odvija se i na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka i mobilnim telefonima. Kako možemo delovati? Možemo direktno suzbiti to nasilje, ali možemo i indirektno.
Sada posebno, pošto nemam vremena da o tome govorim, da samo naglasim da umesto da držimo temu na času odeljenske zajednice, borba protiv nasilja, mi treba držati temu pravilna i lepa upotreba interneta, šta učenik sme, šta ne, kako prosleđuje poruke i tako dalje.
Pošto nema vremena, dozvolite da pri kraju ipak kažem da će naša poslanička grupa glasati za ove i za Nacionalni savet za visoko obrazovanje, a isto tako i za akreditaciju. Kada je u pitanju, kako reče i ministar, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, on broji 21 član, od toga 12 članova su iz redova redovnih profesora i naučnika, u zvanju naučnog savetnika, dva člana, profesora strukovnih studija i tako dalje, sedam članova iz reda istaknutih ličnosti.
Kada bi me neko pitao kao dugogodišnjeg prosvetnog radnika i čoveka koji se bavi naukom, šta bih ja predložio ovde i šta sam primetio, ovi ljudi imaju izuzetne bogate biografije naučne, stručne i moralne. Jedino sam primetio da nema u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje predstavnik društveno humanističkih nauka, pogotovo pedagoga, što je nezamislivo, ali to je bolest našeg društva. Mi u SANU nemamo akademika iz područja pedagogije, a mislim da je još živ jedan od najvećih pedagoga u ovom delu Evrope, gde se po njegovim udžbenicima uči širom Evrope. A, vidite, a mi smo doveli vaspitanje, da kažem, do tog nivoa.
Koji je zadatak Nacionalnog saveta? Samo da kažem u dve rečenice, da prati razvoj visokog obrazovanja, da predlaže politiku visokog obrazovanja Ministarstvu prosvete, da predlaže Vladi normative i standarde rade visokoškolskih ustanova, te utvrđuje naučne oblasti. To je vrlo bitno, ali i samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokog obrazovanja, to ide malo teže, ali se nadam u budućnosti da će ići u celini.
Kako vidite, poštovani narodni poslanici, naša Vlada, naše ministarstvo, je u inovacionim tehnologijama, dostigla zavidne rezultate. Mi sada od informacionih tehnologija imamo prihod u budžet Republike Srbije tri milijarde, preko tri milijarde, a iz poljoprivrede imamo svega dve i po milijarde. Hoću reći koliko smo otišli.
Danas, kao što je i ministar rekao, juče smo zapravo govorili o projektu i dualnog obrazovanja ali i digitalizacije. Tako da će svaka škola biti u tom sistemu. Nezamislivo je 2017. godine bilo od naših političkih protivnika koji su ovde bili da ćemo uspeti u tome, a uspeli smo, da idemo u savremene tehnologije, svetske i dostigli smo nivo. Sa druge strane, u navodnike, u zaostalim krajevima naše zemlje, dižemo nivo i tog dela. To su ogromni zadaci. Najveći doprinos tome dali su naši prosvetni radnici, kao što su lekari, naši heroji, tako su i prosvetni radnici. Jako je teško danas biti vaspitač, biti profesor i raditi sa decom u vremenu kada se vaspitna komponenta svela na niži nivo.
Najveći doprinos dualnom obrazovanju o kojem smo ovde govorili, pogotovo ministar u svom uvodnom delu, dao je naš predsednik Republike, Aleksandar Vučić, kada je bio predsednik Vlade, na njegovu inicijativu, a onda je to nastavila gospođa, Ana Brnabić, predsednica Vlade i današnji ministra, kao i prethodni ministar Mladen Šarčević, i pre njega Verbić i tako dalje. Mi koji smo duže, pratili smo, ali ovaj proces ide sve brže, sve bolje i videli ste danas gde smo u savremenih tehnologijama, da ne kažem, pri vrhu u ovom delu Evrope.
Na kraju, dozvolite, naša poslanička grupa će glasati za ove predstavnike, jer se radi o izuzetnim ljudima, visokih moralnih i naučnih kvaliteta, a posebno mi je drago da sam video profesora doktora Branka Kovačevića koji je bio rektor ovde ili profesora Maka. To su divni ljudi, divni naučnici, i tako dalje, primetio sam pored ostalih i svi drugi su zaista izvanredni. Pogodili ste zaista, predstavnici ministarstva i Vlade u predlaganju ovog. Hvala vam lepo.