Hvala.

Poštovana potpredsednice, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pošto sam ja danas prva poslanica želela bih da se u ime svih poslanica zahvalim ministru na lepom poklonu, na cveću što nam je udelio. Lepe reči i pohvale u vezi ovog Predloga zakona neće biti zbog toga.

Mi iz Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da je ovaj Predlog, odnosno dopuna Zakona o Privremenom registru dobar, da ima neki kontinuitet, da sledi strateške ciljeve koje je ova Vlada i vaše Ministarstvo postavilo. Zato ćemo i podržati u danu za glasanje ovaj Predlog zakona.

Što se tiče Kovida, puno smo pričali, cele dve godine o problemima koji su nastali zbog pandemije, zbog ekonomske krize svetskih razmera koja je pogodila i okolne zemlje i našu državu. Za pohvalu je sve ono što Vlada pokušava i uspešno radi u cilju smanjivanja negativnih posledica ove pandemije.

Ustavni osnov za ovaj zakon nalazimo u samom Ustavu, tako da nema tu dileme da li se može ovakav zakon izglasati, a razlozi su, kao što sam malopre rekla, i sveukupna svetska situacija zbog pandemije, zbog ekonomske krize i zato što su i druge svetske države i naša država, naša vlada takođe primetila da izvesne kategorije građana, stanovnika imaju određene potrebe više da im se pruži pomoć od strane države. To su naši stariji sugrađani i mladi.

Radno sposobno stanovništvo će dobiti praktično najveću pomoć ako im se osigura veći broj radnih mesta, jer ako damo posao nekom čoveku zapravo smo dali najveću moguću materijalnu pomoć i njemu i njegovoj porodici.

Razdoblje od 16. do 29. godine je vrlo vulerabilna grupacija. Današnja omladina u tom uzrastu još nije praktično spremna, odnosno samo jedan manji deo, jedan manji procenat njih je spremno da krene u samostalni život, da može sam da osnuje porodicu, da kupi nekretninu i da pokrene svoj ekonomski poduhvat. Zbog toga je ova pomoć izuzetno dobra, da ih praktično drži i da omogući, ako su pametni, ako štede taj novac mogu da ulože i u sebe, u svoje studije u svoju neku budućnost.

Ono što je vrlo bitno da su primaoci i omladinci koji primaju inače socijalnu pomoć, to pokazuje da nema ni pozitivne, ni negativne diskvalifikacije, nego jednostavno je ravnomerno svima na neki način dozvoljeno da dođu do tih sredstava, čak i oni koji su na izvršenju nekih krivičnih sankcija.

Razlozi, još jednom da ponovimo, su svetskih razmera - ekonomska kriza i aktivnost privrede koja je značajno ugrožena ne samo kod nas, nego i u svetu i svaki novac koji može da pokrene tu privredu je vrlo bitan za održavanje privrednog rasta ili čak za njegovo povećanje.

Jako se puno ovih dana priča o tome koji je interes države kada deli takvu vrstu pomoći mladim ljudima. Interes države da pomogne mladima su mnogobrojni. To može da bude nacionalni interes. Znači, ako pomažemo mladim ljudima oni su motivisani. Oni će imati praktično veći identitet, nacionalni identitet i osećaj pripadnosti svojoj državi.

Koji je društveni interes? Motivisani i materijalno osigurani mladi ljudi kojima je omogućeno školovanje, usavršavanje, profesionalno usavršavanje da postanu vredniji članovi društva je praktično motor svakog društvenog napretka i to je društveni interes kod ovakvih ulaganja.

Ekonomski interes, jer svaki mladi čovek može, jeste da je to mali novac, ali opet mladi su poznati po tome da su jako kreativni i mogu svoju tu kreativnost, inteligenciju, snagu da ugrade u svoj rad i da na taj način jačaju ekonomiju cele države.

Sve ovo može da ih podstakne, da ih motiviše da osnuju svoje porodice, da se vrate u svoju državu, ima i za to mnogo primera, i da započnu svoje karijere.

Opet se postavlja pitanje da li je za to dovoljno 100 evra, odnosno vrednost u dinarima? Sigurno nije, međutim nemojte zaboraviti da je Vlada Republike Srbije u ovom sazivu, mandatu, prvo osnovalo posebno Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji. Doneo je nove zakone koji predstavljaju podsticaj za mlade da osnuju porodicu, da imaju dece.

Ono što je posebno za pohvalu je da su svi ti zakoni, odnosno niz zakona pokazuje da postoji strategija, a bez strategije nema napretka. Znači, postoji strateško planiranje za poboljšanje uslova života za građane Srbije. Prvi koraci su sigurno mali, ali bitan je pravac i da se držimo tog pravca.

Znači, postoji zakon. Izglasan je Zakon o novčanoj pomoći porodicama sa decom, zatim razni programi zapošljavanja, konkretno iz resora mog ministarstva, Ministarstva zdravlja, zapošljavanje mladih lekara i medicinskih sestara.

Zakon o dualnom obrazovanju, koji je vrlo bitan da segment mladih koji ne žele da studiraju, koji ne žele da budu akademski građani, ali isto tako vrlo vredni naši sugrađani, da izuče da postanu kvalitetni majstori, zidari, keramičari, vodoinstalateri, električari, mehaničari, stolari, kuvari, kelneri, negovatelji, sve ono što smo godinama zapostavljali kao neki niži rang ili manje bitni delovi našeg društva.

Zatim, izglasali smo Zakon o socijalnim kartama za veću pravičnost u raspodeli socijalne pomoći i da se smanji socijalna isključenost.

Isto tako, ne treba da zaboravimo da za motivaciju, za ostanak mladih nije samo novac bitan. Jeste bitan, bitan je i posao. Čak nekad ni vlasništvo nad nekretninom nije dovoljno.

Ispitivanja o menadžmentu, ljudskim resursima je pokazao da nakon ispunjavanja osnovnih životnih, fizičko-bioloških potreba, kao što je hrana, kuća, sigurnost koju većinom ipak možemo osigurati novcem, potrebno je da mladi i sami dožive da su bitni članovi društva, da je njihov rad, doprinos cenjen, da imaju mogućnost da dokažu svoja znanja, sposobnosti, ambicije. To je ono što viđamo kod mladih sportista, to je ono što ih gura novim ciljevima.

Evo, pogledajte našeg Đokovića. U početku nije samo novac njemu bio bitan, nego to što je bio cenjen, što je postigao rezultate. Isto je to kod dobrih đaka. Njih praktično to motiviše da budu uspešni, da budu najbolji. To je ono što treba da pružimo našim mladima pored novca, pored posla, pored sigurnosti, pored kuće.

Pored toga, opet pozdravljam Ministarstvo zdravlja jer je usvojio i program zapošljavanja najuspešnijih mladih lekara i medicinskih sestara i na ovaj način, uz vrlo dobro osmišljenu strategiju da se prvo krene u praktično sanaciju kliničkih centara, izgradnju i dogradnju bolnica, sada su počeli i domove zdravlja malo da obnavljaju, to je vrlo bitno. Znači, najveći nedostatak baš stručnog kadra se pokazao u kliničkim centrima i na ovaj način će se za izvesne godine taj manjak nadoknaditi.

Međutim, ja bih dodala da treba misliti i na primar i ovom prilikom, znači na primarnu zdravstvenu zaštitu, jer, nažalost, sada trenutno imamo tu vučnu snagu ovih konkursa i odlaze mladi lekari iz seoskih ambulanti, iz malih domova zdravlja, čak iz gradova, iz gradskih ambulanti i idu u bolnice, idu u kliničke centre, jer mladi ljudi više vole da rade timski, da su u velikim bolnicama.

Nemojte zaboraviti da godinama gledamo vrlo popularne serije gde su uglavnom pokazani interesantni životni detalji baš tih kliničkih centara, gde su urgentni doktori vrlo lepi, ambiciozni, uspešni, tako da je to i privlačna snaga za mlade doktore da ne budu u malim ambulantama u domovima zdravlja, nego u kliničkim centrima.

Međutim, nemojte zaboraviti da blizu polovina našeg stanovništva živi u ruralnim područjima. Nažalost, među njima postoji i jedan loš demografski pomak da su tamo ostali stari. Znači, to su staračka i samačka domaćinstva. Zatim, da je po selima veći broj muškaraca, da je malo dece, da je praktično od državnih institucija preostalo samo ambulanta doma zdravlja, eventualno osnovna škola. Čak nema više ni biblioteke, ni pošte. Treba da čuvamo onda makar to što imamo. Znači, ambulante koliko, toliko da još ostavimo, odnosno da očuvamo i da osnovna škola i dalje bude prisutna.

Što se tiče razvijenog sveta, primarna zdravstvena zaštita, odnosno porodična medicina je jedna od najprofitabilnijih grana. Na zapadu možete tek za velike novce da otkupite prakse porodičnih lekara, pošto se tamo, zapravo, leče ljudi. Znači, oni ne idu u bolnice, u klinike, u poliklinike da bi se dijagnostifikovala njihova bolest, nego to rade baš ti porodični lekari. Trebalo bi razmisliti da naše lekare koji rade na primaru, edukujemo, da se na to stavi naglasak, jer dobra dijagnostika je, zapravo, vredna jedino ako je pravovremena. Ako zakasni, onda je svejedno da li ste je postavili ili niste, već ste izgubili život ili barem kvalitet života.

Da uzmemo još jedan primer iz Japana. Oni su uvideli nakon Drugog svetskog rata da jedino mogu podići i ojačati svoju zemlju ekonomski ako ulažu u ljude koji edukuju mlade, znači, u nastavnike. U prosveti rade najbolji kod njih, znači, ne najlošiji đaci, nego najbolji. Oni su najbolje plaćeni. Bolje su plaćeni od lekara, od inženjera, jer oni su ti koji odgajaju, vaspitaju, rade sa mladom populacijom, sa mladima i stvaraju od njih ambiciozne i kreativne ljude. I oni su sami ambiciozni i kreativni. Tako je Japan postao svetska sila. Tu bi ipak trebalo dodati da oni imaju izuzetnu radnu disciplinu, ali samo radna disciplina nije dovoljna. Potrebna je strategija i osmisliti prave ciljeve.

Motivacija i stimulacija nastavnika, angažovanje kreativnih, mladih ljudi u raznim školskim aktivnostima, da li su to dodatne nastavne aktivnosti, da li je to fizička nastava, da li je to produžen boravak gde bi se odradio, praktično, sav domaći zadatak i oslobodila se tog tereta porodica, u tom pravcu bi trebalo Ministarstvo prosvete još da razvija.

Dodeljivanje novčane pomoći mladima je uvek ulaganje u njihovu i u našu budućnost. Država je ta koja svojim strateškim planovima može i treba da unapredi i da jasno pokaže gde koji mladi čovek može da vidi sebe u budućnosti i na osnovu svojih ambicija, želja i zahteva svoje okoline, može da postigne svoje ciljeve.

Zbog svega gore navedenog, poslanička grupa SVM će podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine gospođo Jevđić.

Poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, pa kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, uvaženi ministre, u protekle dve jako teške godine, godine kada se Srbija suočavala i dalje se suočava, nažalost, sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj još uvek ne nazire, Srbija je izdvojila 8,7 milijardi evra ili nešto preko 18% BDP-a, kao podršku usled izazivanja negativnih posledica pandemije, podršku koja je bila usmerena, pre svega, ka građanima i, pre svega, ka privredi.

S druge strane Srbija, je jedina država u svetu, u to sam potpuno ubeđen, vi me ispravite ako grešim, jedina država u svetu i u Evropi koja je ovoliki teret krize, sagledavajući iznos sredstava koji je izdvojen, sagledavajući pakete pomoći koje su usmerene ka građanima i ka privredi, dakle, jedina država u svetu koja je ovoliki teret krize prihvatila na sebe. Ali, imali smo vrlo jasno i precizno definisane ciljeve. Prvi cilj da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost, drugi cilj da se sačuva svako radno mesto, da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, treći cilj, naravno, životni standard građana i četvrti cilj, privreda. Pomagalo se najpre malim i srednjim preduzećima, a zatim je pomoć dolazila i do velikih preduzeća.

Uspeli smo u periodu koji je iza nas, upravo zahvaljujući ovim merama, da zadržimo privredu na stabilnim nogama, što je od izuzetne važnosti i značaja i u najtežoj godini, imali smo najvišu stopu privrednog rasta od 1%, što je izuzetno važno.

Tri ključna pitanja su uglavnom provejavala u ove protekle dve godine, a i danas su ta tri ključna pitanja nešto što vas uvek pitaju, naročito u periodu pandemije, čiji se kraj još uvek ne nazire i usled izazivanja negativnih posledica.

Prvo pitanje je da li je bilo otpuštanja? Drugo pitanje je da li je bilo zatvaranja fabrika? Treće pitanje je uvek da li su strani investitori odustali od ulaganja?

Na sreću, ne na sreću, već pre svega zato što se ova Vlada ponašala odgovorno i ozbiljno, odgovor na sva tri pitanja je ne. Ne da nije došlo do smanjenja nivoa nezaposlenosti, već smo sa rekordnih 25,9% nezaposlenosti došli do istorijskih 9% 2020. godine.

Kada je reč o otvaranju fabrika, koliko je meni poznato, otvoreno je preko 150 fabrika. Dakle, nismo zatvarali, već su otvarane fabrike.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama u godini kada je bilo najteže, strane direktne investicije su iznosile tri milijarde evra, čini mi se. Nije slučajno što "Fajnenšl Tajms" već nekoliko godina unazad Srbiju rangira i svrstava u red država koje su najprivlačnije i najatraktivnije investicione destinacije.

Dakle, sistem je funkcionisao onda kada je bilo najteže i ne samo da je sistem funkcionisao, nego ono što je izuzetno važno, sistem je uspeo da ostvari značajne rezultate. Vi možete u politici uvek da pokušate nešto da izmanipulišete, kao što se danas manipuliše sa ovih 100 evra, o tome ću nešto kasnije. Vi možete da pokušate da manipulišete, ali kada govorite o ekonomiji, kada govorite o brojkama, o ciframa, nema tu manipulacije. Brojke su egzaktne. Tu ne možete da slažete. Ne možete da kažete da minimalna cena rada, recimo, u 2012. godini je bila 102 dinara, od aprila 115 dinara, a da je, recimo, od 1. januara 2021. godine uvećana za 6,6%, što je 32.126 dinara, a u 2022. godini iznosi 35.012 dinara, što je povećanje čak za 9,4%.

Ne možete da kažete da prosečna plata neto u dinarima 2020. godine iznosila je 60.073 dinara. Podsetiću, vraćam na 2012. godinu, tada je iznosila 41.377 dinara, da smo upravo u periodu teške situacije, u periodu pandemije uspeli da povećamo plate zdravstvenih radnika, i to od 1. januara 2021. godine za 5%, dok su plate ostalih zaposlenih u javnom sektoru rasle najpre za 1,5%, pa 3,5% i to od aprila 2021. godine. A od januara 2022. godine plate zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu odbrane, zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije plate su uvećane čak za 8%, dok su plate ostalih budžetskih korisnika uvećane za 7%. To su činjenice. To ne možete da sakrijete. I to su rezultati koji su ostvareni upravo zato što se vodila jedna odgovorna i ozbiljna ekonomska politika.

Krajem januara ili početkom februara 120.000 zdravstvenih radnika dobilo je po 10.000 dinara. Najpre smo imali mlade koji su dobili prvih 100 evra od 16 do 19 godine i za one koji su tada kritikovali, najbolji odgovor na to pitanje je broj mladih koji se tada prijavio, a to je 1,19 miliona mladih ljudi se prijavilo za tih 100 evra.

Zatim, kao rezultat želim da istaknem i prosečnu penziju u dinarima. Ona je, recimo, 2012. godine iznosila 23.024 dinara, dok 2021. godine, od 1. januara po švajcarskom modelu, dolazi do povećanja penzija od 5,9%, ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. godine je, recimo, 30,9%. Od 1. januara 2022. godine penzije su uvećane za još 5,5%. Pored toga, svi penzioneri su u februaru mesecu dobili jednokratnu pomoć od 20.000 dinara, o čemu ste vi govorili u uvodnom izlaganju.

I ja sam potpuno ubeđen da ćemo mi uspeti da dostignemo onaj konačan cilj i krajnji cilj, a to je „Srbija 2025“, kada će prosečna neto zarada u Srbiji biti 900 evra, a kada će prosečna penzija u Srbiji biti 430 evra, jer je trasiran dobar put. Što se tiče nezaposlenosti, već sam rekao, istorijski maksimum 2012. godine 25,9%, da bi došli do istorijskog minimuma na 9%.

Bruto društveni proizvod sam takođe pomenuo, javni dug je iznosio na kraju oktobra ove godine 29,61 milijardu evra ili 56,5% BDP, što je manje od nivoa Mastrihta od 60%. Dakle, imamo kontrolisani javni dug.

Strane direktne investicije, već sam rekao, tri milijarde evra u godini kada je najteže. U Srbiji se trenutno gradi oko 1.300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a samo u prethodnih pet godina, tačnije u periodu od 2016. do 2020. godine urađeno je 5.000 kilometara puteva što lokalnih, državnih, regionalnih. Ono što je takođe važno kada govorimo o infrastrukturi, dakle danas se u Srbiji radi 12 autoputeva i to jeste krvotok Srbije, 12 autoputeva u koje je uloženo 3,8 milijardi evra.

Dakle, Srbija je danas jaka i ekonomski stabilna, ali moram da se vratim na period koji je daleko iza nas, 2014. godinu. Dakle, Srbija danas jeste jaka i ekonomski stabilna upravo zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije koji je započet 2014. godine, a to je tada bio hrabar, ali politički nepopularan potez. To je onaj period ako se sećate kada su nam vikali da otimamo penzije, da otimamo plate, kada su isto podnošene krivične prijave.

Nama socijalistima su tada govorili da smo izgubili identitet, a mi smo samo vrlo jasno rekli - mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti. Dakle, između dva puta, kada govorimo sa finansijskog aspekta, dakle, puta koji je neminovnost, nešto što morate da učinite da bi došlo do ekonomskog oporavka i puta koji je spisak lepih želja i ukoliko bi se taj spisak lepih želja u praksi i ostvario, došli bi do finansijskog bankrota i finansijskog kraha, mi biramo ono što jeste interes građana Srbije.

Dakle, to su bile ekonomske mere za budućnost Srbije, ekonomske mere za spas srpske ekonomije. Žao mi je što tada to nisu shvatili. Inače, SPS je više puta pomenula da mi kao poslanički klub svakako podržavamo ekonomsko-socijalnu odgovornu politiku koju vodi Vlada Republike Srbije, jer to je politika koja u svom središtu ima čoveka, ima građanina Srbije.

Sa druge strane, dakle danas govorimo o tome da se pored toga što se vodilo računa o najstarijoj populaciji, jer tačno je, oni jesu prošli kroz jedan težak period ove dve godine i u februaru mesecu evo izdvojena je jednokratna pomoć od 20.000. Nadam se da uz ovakvu ekonomsku politiku moći ćemo i u periodu koji je pred nama da gledamo sa optimizmom, ali danas govorimo o tome da po drugi put se pažnja posvećuje jednoj mlađoj generaciji, period od 16 do 29 godina. To je tih drugih 100 evra koji se izdvajaju za predstavnike mlađe generacije i mnogo je dobro, ministre, da mladi shvate da neko brine o njima, pa makar to bilo i tih 100 evra. Oni jesu izgubili te dve godine, ali je važno, psihološka svest, važno je da ulijemo optimizam tim mladim ljudima da država na ovaj način brine o njima.

Ovo nije populistička mera, ovo nije politička proklamacija, ovo je nešto što je opšti interes. Da se razumemo, da je ovde danas Fiskalni savet, on bi sigurno rekao kao i za onih 100 evra kada smo doneli odluku da podelimo svim građanima Srbije, rekao da ta mera ne valja, da imamo, da moramo da imamo selektivan pristup, da li je tako? Pretpostavljam da bi tako nešto rekli, a nisu mogli svoje zaposlene da ubede da ne uzmu tih 100 evra, dakle one koji su sastavili taj izveštaj.

Ja sam zamolio gospodina Petrovića da mi kaže kako se osećaju njegovi zaposleni kada dobiju tih 100 evra u periodu kada su sastavljali izveštaj, dobili su tih 100 evra, pošto sam imao spisak da su dobili i da su uzeli, nisu se ustručavali, prijavili su se? Dakle, samo je bilo potrebno i neophodno da mi kaže kako su se osećali.

Znate, sve je lepo gledati iz udobne fotelje u kojoj imate sigurnu platu i ja ne želim ni jednog trenutka da vršim pritisak na nezavisna i regulatorna tela, ne. Mi smo tu da pomognemo rad nezavisnih i regulatornih tela, da ih ojačamo, da ih osnažimo, ali isto tako smo tu da ukoliko postoje različita mišljenja povedemo debatu sa njima. Možda su oni u pravu, ali mora se znati nivo odgovornosti. Jednu odgovornost ima izvršna vlast, jednu odgovornost ima Fiskalni savet i zna se koja je mera te odgovornosti i drugu odgovornost imamo mi kao poslanici, mi koji smo glas naroda i mi koji predstavljamo građane Srbije.

Znate, više puta sam gospodinu Petroviću rekao da ta usko stručna politika nije čarobni štapić i to što, te analize koje vreme pojede i demantuje ne rešavaju aktuelne probleme, voleo bih da siđu među narod i da sa građanima porazgovaraju o tome kako se građani osećaju i koliko im je pomogla ili im nije pomogla ta mera od 100 evra.

Naveo sam to jer sam potpuno ubeđen da bi kritikovali i ovu meru, ali pošto nema njih, oni su izostali, pojavila se neka kvazi-opozicija koja kritikuje i kažu da je ovo kupovina glasova. Zašto na taj način potcenjuju i ponižavaju mlade ljude? To je potcenjivanje i ponižavanje mladih ljudi. Zar oni misle, mi da smo hteli, ministre, mi smo mogli ovih 100 evra isplatiti pre izbora, da li je tako, ali ovo se isplaćuje u junu nakon parlamentarnih, predsedničkih i gradskih izbora. Danas samo donosimo odluku da želimo da pomognemo mladim ljudima. Zar neko misli da na taj način može da kupi izbore?

Čekajte, ako neko ima takvo razmišljanje i još dolazi iz redova opozicije koju predstavlja tamo neki lider, neću da se bavim njim, koji ima mnogo novca, on je već pobedio na ovim izborima, da li je tako? On ima toliko novca taman da je pobedio i ne znam čemu onda briga? Zašto onda pozivi na proteste, zašto onda priča da su izbori pokradeni kada on, čovek, ima novac, on će da kupi to, da li je tako? Mi nemamo toliko novca, ali on svakako ima. Ako ima za jedan dobar, onako osrednji fudbalski klub, sigurno ima i za to, daleko više. On će da kupi izbore, nema brige za njih. Ne znam zašto tolika briga i potcenjivanje i ponižavanje mladih ljudi? Znate, pitanje izbora za SPS i naše koalicione partnere iz JS je uvek bilo pitanje odgovornosti i uvek je bilo pitanje ozbiljnosti.

Da li u ove dve reči prepoznajete bilo kojeg od ovih lidera opozicije? Gde je odgovornost? To što ćete da se sakrijete iza nečijeg lika i dela? Čekajte, ako ste lider nekakve opozicije građani od vas očekuju - izađite na izbore imenom i prezimenom, ponudite alternativu, ponudite program. Čemu skrivanje iza drugih imena, čemu izmišljanje drugih imena?

Znate, čuo sam jednu vrlo interesantnu digresiju na sve to kako se došlo do predsedničkog kandidata jedne od opozicionih političkih partija. Kaže - to je nasilje, to vam deluje kao nasilje u porodici, s tim što to nasilje još uvek nije i ne sme da prijavi. Da li vi u drugoj reči ozbiljnost sagledavate bilo koga od opozicije?

Dakle, maltretirali su nas ovde nekoliko meseci. Tražili su nam sve moguće. Sve su dobili, sve smo prihvatili, da bi oni pre nekoliko dana objavili javni konkurs, pa oni nemaju ni čuvare kutija. Oni objavljuju javni konkurs da bi popunili mesta da imaju nekoga na biračkom mestu da čuva kutiju, pa zar su to ozbiljne političke partije?

Znate šta, ja sam sve čuo, ali da opozicija, kao alternativa, izlazi sa programom - rušićemo ovo, zabranićemo ovo, usvojićemo rezoluciju o revanšizmu, tu će biti i lustracije i svega, pomerićemo spomenik.

Evo sad - odnos prema mladima. Da vas podsetim odnos prema Kosovu i Metohiji, odnosno severnom delu Kosova i Metohije kada su rekli da je Srpska lista kriminalizovana, a za tu listu glasa 99,9% građana naših građana koji žive na prostoru severa Kosova i Metohije. Pa, vi kriminalizujete ceo sever Kosova i Metohije i šaljete takvu poruku u svet. Identična situacija kao sa Republikom Srpskom. I onaj film koji se nedavno javio, ali to je njihov odnos prema građanima Republike Srpske.

Mi sa našim narodom iz Republike Srpske zajedno obeležavamo i uvek ćemo obeležavati sve važne datume. Ali mene ne čudi njihov odnos prema građanima iz Republike Srpske ako imate na umu činjenicu da je nosilac liste jedne od opozicionih političkih stranaka, nazovite ih, ili koalicija neko ko je potpisao rezoluciju u kojoj se kaže da je Srbija genocidna država, a Srbi genocidan narod. Dakle, apsolutno me ništa ne čudi.

Zamislite čuda ako vam kažem da ih ima i u Crnog Gori i videćete kada se sve ovo rasvetli i kad maske padnu do kraja videćete koliki je uticaj, ministre, „Vijesti“ na onu destabilizaciju koja se danas dešava u Crnoj Gori, a vi jako dobro znate ko je vlasnik „Vijesti“, ko je od Soroša kupio „Vijesti“, neko ko je uticao da se dođe do određenih kadrovskih rešenja i to izuzetno važnih kadrovskih rešenja.

Dakle, to su oni, što gore po Srbiju to bolje po nas. Hajde da destabilizujemo region biće bolje nama. Pokušaćemo sa našim prijateljima sa zapada ili međunarodne zajednice, već ćemo nekoga naći. Ako smo propali u Briselu, pa otići ćemo šta nas košta, novac nas ništa ne košta, otići ćemo do Vašingtona da lobiramo američke kongresmene. Šta nas košta na jedan dan? To je ovdašnja opozicija, ali da se vratim naravno na temu. Dakle, svakako u danu za glasanje Poslanička grupa SPS će podržati ovaj zakonski predlog. Već sam naveo razloge zašto.

Molim vas, ministre, verujem da ćete i u narednom mandatu, ako ne neku višu funkciju, obavljati sigurno funkciju ministra finansija, da se držite one valute, ono o čemu ste govorili sve vreme tokom ovog saziva da svaki uloženi dinar, bez obzira šta kaže Pavle Petrović ili bilo ko, držite se onog trasiranog puta koji smo definisali ovde u Skupštini, pandemiju ćemo da završimo, proći će do juna, ali svaki uloženi dinar u povećanje plata, penzija, u životni standard građana i u infrastrukturu, ono što se uradili kada je reč o budžetu za 2022. godinu jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, mnogo toga smo čuli kada su u pitanju ekonomski rezultati Srbije i za prošlu godinu i za pretprošlu, koje su dve važne pandemijske godine, ne samo za Srbiju nego i za region i ceo svet.

Ono što se pokazalo je da je naša ekonomija napredovala i u te dve godine i sa svojim rezultatima, kada su i druge padale mi smo najmanje padali. Zato smo prošlu godinu imali i najveće stope rasta. Očito ti rezultati i ono što smo imali prilike da čujemo do sada su u stvari pokazatelj da Srbija ide dobrim putem i da te svoje dobre rezultate treba da deli sa svojim građanima.

I ako govorimo o podršci privredi od strane države i ako govorimo o podršci zdravstvu, mi smo zaboravili negde ovaj deo, a želim i građane Srbije da podsetim da mi nismo samo poslednje dve godine radili na određenim ciljnim grupama da podržimo, već od 2016. godine kada je pitanje mladih ova Vlada Srbije i predsednik Vučić su zaista na krajnje odgovoran način prišli ovom problemu.

Problem od 2012. godine kada je Srbija bila na rubu ekonomske propasti je imala stopu nezaposlenosti 26%. Tada je nezaposlenost mladih do 30 godine, ne pričamo do 40, bila skoro 52%. Danas govorimo o nezaposlenosti u iznosu od 9,5% i govorimo o nezaposlenosti današnjih mladih do 30 godina od 20%.

Napor koji je Republika Srbija na određeni način smogla snage ne samo da se ekonomski transformiše, već i da pojača kompletno sve sektore u kojima će mladi imati veliku podršku je permanentni rad, kontinuiran od 2016. godine do 2022. godine i želim da kažem da u stvari je ovo samo jedan od rezultata sa kojima Srbija sada ide da izvrši jednu podršku mladima od 16 do 29 godina, odnosno toj ciljnoj grupi kojoj do sada niko nije pokazao takav vid podrške kao što je ova Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić.

Kada danas pričamo o tome da je država preuzela obaveze, preuzela je obaveze da sve negativne efekte koje su u protekle dve godine imali mladi, koji su očito ta poslednja ciljna grupa kojoj je data podrška od strane države, je došao red i na njih i da država jednostavno misli na njih.

Poboljšanjem društvenog položaja mladih u poslednjih šest godina, kojim se bavimo, a i širenjem jednog ekonomskog optimizma je stvaranje ambijenta u Republici Srbiji u kojoj želimo da pošaljemo snažnu poruku, a to je – ostajte mladi ovde, ovde gradite svoje karijere, ovde stvarajte svoje porodice, ovde stvarajte budućnost Srbije. Vi ste ti koji preuzimate odgovornost za život i rad ovde u Srbiji i to je od velikog značaja kao jedna poruka, ne kao neka od ovih opozicionih stranaka koja to predstavlja kao jedan vid manipulacije željom da se kupe nečiji glasovi. To što su oni radili sa penzionerima i 2008. godine i pokušali da rade 2011. godine. Podizali su kredite za potrošnju, za podizanje penzija da bi penzioneri glasali za njih na izborima i da bi jednostavno pokazali koliko je važno da imaju to svoje glasačko telo kao jednu glasačku mašinu.

Za nas ni penzioneri, ni mladi, ni poljoprivrednici, ni preduzetnici, sve ciljne grupe nemaju tu prednost u smislu toga da sa njima razgovaramo na način na koji su razgovarali oni koji su vladali ovom Srbijom do 2012. godine.

Mi želimo ravnomerni razvoj Srbije u svim segmentima društva. To smo pokazali. Prva godina nakon koje je pokazala da ima dobre rezultate, kada smo izašli iz fiskalne konsolidacije, kada smo prošli 2014, 2015, 2016. godinu, kada je došao taj period rasta i razvoj i kada smo dobili rezultate, samim tim smo krenuli u podizanje standarda naših građana i povećanjem plata i penzija, ali i velikim investicionim ciklusima kada je u pitanju ulaganje ne samo u infrastrukturu.

Ja ću vam navesti šta je država uradila kada su u pitanju mladi. Jedno godište koje smo mi posmatrali ne do tridesetih godina ljudi koji su završili škole, fakultete, započeo posao, privatan biznis, svoje karijere u državnom sektoru, nego smo to proširili i na 40 godina mlade ljude i dali određene podrške.

Kada su u pitanju investicije u pitanje mladih onda smo krenuli od toga da realne investicije i da svetska ekonomija traži prelazak sa realnog investiranja na tzv. investiranje u rast i razvoj koji je zasnovan na znanju, na inovacijama i na digitalizaciji. Hteli mi to da priznamo ili ne od 2016. godine do danas Srbija je potpuno ušla u taj proces digitalizacije i nalazi se među deset najrazvijenijih država sveta, kada je u pitanju ovaj proces.

Upravo zbog toga danas mi možemo da kažemo da smo uveli digitalnu registraciju poslovanja. To je negde mlade poguralo da krenu u otvaranje malih i srednjih preduzeća i svojih agencija, u tzv. start apove. Država je puno uložila kada su u pitanju start apovi i kroz finansijski sektor, time što je oslobodila plaćanja poreza mladih koji otvaraju firme do 40 godina u 2019, 2020, 2021. godini i oni koji su tu išli od 2020, 2021. i 2022. godine i onaj deo koji se odnosi na poljoprivredne proizvođače koji imaju manje plate u neto iznosu od 37.000 dinara, ali i one koji imaju manje plate u IT sektoru od 150.000 dinara. Oni su postali sastavni deo određenih distributivnih lanaca svako u svojoj oblasti.

Šta to znači? Da su velike kompanije prepoznale te male kompanije, pogotovo koje vode mladi jer su oni po stepenu obrazovanja uvek bili na višem nivou nego što su to ljudi koji su na zalasku svojih karijera i stariji od 50 godina i zato što prate nove trendove kada su u pitanju IT tehnologije, uopšte inovacije u društvu. Potpuno je logično da pustite da taj jedan industrijski zamajac vode mladi ljudi i da ih uzmete u svoje okrilje kada su u pitanju velike kompanije.

Kao rezultat toga Fond za razvoj, kao i RAS, kao i Fond za inovacije su otvorili svoje kreditne linije za mlade koji imaju dobre ideje i mogu da se kandiduju sa svojim projektima, da podrže ovakve projekte. Verujte mi, danas kada pričamo uopšte i o dualnom obrazovanju govorimo isključivo o tome da to nije vezano samo za srednji stručni kadar, kada su u pitanju mladi, već i za visoko obrazovan kadar da se mladi opredeljuju za taj vid dualnog obrazovanja. To je da imaju određenu platu dok studiraju, a kasnije preuzimaju odgovornost za svoja radna mesta na osnovu znanja koja su stekli.

Kada govorimo o tome da je IT sektor, izvoz IT sektora povećan, onda rezultati govore je da 2021. godina završena sa 1,5 milijardi evra izvoza, a što nadmašilo procenat izvoza kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi i što je 28% prema istraživanjima NBS veći izvoz nego što je bio u 2020. godini. Srbija je potpuno ušla u ovaj postupak ekonomskog razvoja i mislim da je priznanje za to i 7. februara je gospođa Ana Brnabić bila na Svetskom ekonomskom forumu u Švajcarskoj, potpisala jedan sporazum na osnovu koga je otvoren centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu, jedan od 16 centara koji će povezivati svet u veštačkoj inteligenciji, novim tehnologijama, nano tehnologijama, razvoju potpuno jedne nove industrije koja podrazumeva spoj čoveka i mašina i koja postaje naša realnost.

Mi danas pričamo o električnim automobilima, a četvrta industrijska revolucija za nekoliko godina, 2030. do 2040. godine podrazumeva i primenu automobila bez vozača. Prema tome, ovo ne govorimo zato što je to neka apstraktna ideja u budućnosti, nego zato što o tome priča i engleska kraljica, da Engleska treba da ulaže u ovakve strateške projekte da bi napredovala ekonomski, s obzirom da je izašla iz EU.

Ako posmatrate na ovaj način sa strateške pozicije Srbije koja je zemlja na jednom brdovitom Balkanu, koja je sa svojim ekonomskim parametrima daleko iznad svih zemalja zapadnog Balkana, koja rame uz rame stoji sa razvijenim zemljama EU, koja ima dobre diplomatske odnose i sa zemljama i na istoku i na zapadu, onda vidite da mladi ljudi koji žele da se vrate u Srbiju iz razvijenih centara sveta, sa pravom žele da se vrate u jednu Srbiju, jer prošle godine su najpoznatije velike kompanije iz oblasti IT sektora otvorile ovde svoje pogone. To je „Nordeus“ koji je kupio kompanije, gde je uložio 225 miliona evra. Zatim NSR koja je uložila 100 miliona evra da zaposli 500 novih mladih inženjera, kao i „Majkrosoft“ koji je takođe zaposlio 500 ljudi, koji je do sada imao svega tri zaposlena čoveka.

Znači, Srbija je prepoznata kao centar modernih tehnologija tako da kažem, u kome se zapošljavaju mladi ljudi. Do prošlog oktobra je u ovom sektoru radilo 43.500 mladih ljudi registrovanih da rade u ovom sektoru, a kažu da se radi oko 64.000 ljudi u ovom sektoru. Prognoza „Majkrosofta“ do 2025. godine je da Srbija treba da ima zaposlenih 120.000 u ovom sektoru.

Onda kada pričamo o naučnotehnološkim parkovima u koje Srbija ulaže iz budžeta, šest, sedam gradova će imati zaista otvorene najmodernije naučnotehnološke parkove, gde u stvari mi treba da povežemo privredu, obrazovanje, sektor digitalizacije sa modernizacijom, kada je u pitanju i energetska tranzicija i zelene tehnologije i ta budućnost u stvari počinje već danas.

Kada govorimo o toj Borči o kojoj pričaju ovi opozicioni lideri koji bi želeli da uzmu da vladaju Beogradom, onda su zaboravili jednu veliku činjenicu, a to je da je Srbija potpisala sporazum sa Narodnom Republikom Kinom za otvaranje naučnotehnološkog parka gde treba da radi 10.000 visoko obrazovnog kadra, upravo iz oblasti IT. Znači, ono što je pokazatelj onih koji danas sebe nazivaju jedinom opozicijom zato što imaju medije koji se finansiraju iz inostranstva, očito ne shvataju koliko je Srbija napredovala. Jednostavno su ostali zarobljeni u toj prošlosti iz 2012. godine, pa su tako sebi dozvolili da jedan Janko Veselinović, koji je ovde bio narodni poslanik, koji je jedan od reprezenata te politike rušenja i selidbe spomenika, rušenja određenih strateških projekata koji u Srbiji žive već deset godina, kao što je „Beograd na vodi“, sada je podigao tužbu protiv Aleksandra Vučića zato što je Srbija odlučila, Vlada Republike Srbije je podnela predlog Narodnoj skupštini Republike Srbije koja će usvojiti Predlog ovog zakona za podršku mladima od 100 evra, kao tužbu Aleksandru Vučiću koji želi da kupi glasove mladih ljudi.

Prvo, osnovno neznanje pokazuje bivši poslanik da ne možete tužiti predsednika države za zakone koji se donose u Narodnoj skupštini na predlog Vlade. Da to uzmemo kao jedan vid neznanja, očito je to pokazatelj jednog bezobrazluka i pokušaj da se vodi najgora monstruozna kampanja na jedan način kojim želi da nam kaže da sve što želite da uradite dobro ovoj Srbiji će biti završeno kao jedan od sudskih procesa na sudu.

Onda bi trebao gospodin Veselinović da proširi ovu optužnicu, pa da tuži sve ministre u Vladi Srbije i da tuži sve poslanike ovde u Narodnoj skupštini koji će glasati za ovaj predlog. I, ako bi bili svi predmet tih sudskih tužbi, trebalo bi odgovoriti da pravni osnov za ono što danas glasamo ovde u Skupštini je Ustav, član 97. tačka 6. i 7. i objasniti gospodinu Veselinoviću da oni koji su ga naterali da ovako nešto uradi su zaista krajnje licemerni kad je u pitanju uopšte politika Srbije.

To je ono što danas mi moramo da kažemo da svako ko želi da ospori napredak Srbije i ko želi da vrati Srbiju u vremena kada su oni vladali i budžetska sredstva završavali i koristili zarad budžetskih sredstava svojih privatnih kompanije i da su ta vremena prošla, jednostavno pokazuju da ne žele sada direktno da kažu građanima Srbije da je to njihova politika, već se kriju iza ovakvih kampanja koje žele na sudu da završavaju, da bi od toga pravili određene svoje političke pamflete.

To im jednostavno građani Srbije neće podržati i neće im dati za pravo, zato će oni imati prilike da do 3. aprila zaista kažu šta su to programski ciljevi sa kojima žele da izađu na izbore i žele dobro ovoj Srbiji, pa i tim mladim ljudima koji treba da žive ovde u Srbiji i pokažu da imaju budućnost.

Rezultati politike i SNS i Aleksandra Vučića su pokazani kroz brojke. Brojke pokazuju da se do prošlog oktobra u Srbiju vratilo 93.200 građana Srbije iz razvijenih zemlja. Preko 90% su to zemlje EU. Od tih 93.200 sigurno su minimum 40% mlađi do 30 godina, jer žele, očito, da svoju budućnost grade ovde u Srbiji. Za nas je to od velikog značaja, zato što je to pokazatelj da Srbija ide dobrim putem.

Kada sam rekla da mi ovde želimo svim ovim merama da poboljšamo društveni položaj mladih, onda kažemo da stvaramo dobar ambijent u društvu u kome će vladati taj ekonomski optimizam, jer on se pokazao u vreme pandemije 2020. godine kao jedan od najvažnijih faktora zašto smo završili godinu sa najmanjim padom naše privrede.

Zato ćemo sigurno u kampanji kao SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem koji će biti nosilac naše liste, govoriti o tim rezultatima, ali ćemo sigurno govoriti i o planu do 2025. godine sa projekcijama 2030. godine, jer smo shvatili šta je to što daje rezultate budućnosti Srbije, šta je to što daje dobrobit mladima, ali i svima nama u društvu.

Zbog toga, pozivam sve poslanike da u danu za glasanje, gotovo već danas posle podne, podrže ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ili predsednika ne javlja za reč, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Izvolite.

Ovaj zakon je jedan od onih zakona koje ne možete osporavati. Međutim, ipak za njega neću glasati, zato što je proizvod jedne ekonomske teorije koja ne vodi računa o socijalnim strukturama i potrebama našeg naroda.

Milton Fridman i Čikaška škola ekonomije su osmislili ideju „novca iz helikoptera“. On sam po sebi povećava agregatnu tražnju i pomaže da ekonomija preživi ovakve udare kakve smo mi imali u vreme pandemije. Međutim, ono što Čikašku školu nikad nije interesovalo, jer je ona došla na krilima CIA u Čile i podržala Pinočeov režim, jeste socijalna struktura i stanje naroda. Njih je interesovalo da BDP raste, a to što je rastao tako što je većina naroda osiromašila, što se srednji sloj istopio i što je privilegovana elita postala enormno bogata, to njih nije interesovalo.

Ovaj model gde se sto evra daje svim mladim ljudima, bez ikakve podele na one koji su nezaposleni, socijalno potrebiti i oni koji, recimo, pripadaju imućnim porodičnim krugovima, jeste model koji u suštini povećava socijalnu nepravdu u našem društvu. Znači, nepravedni niste samo kada jednake tretirate nejednako, već i kada nejednake tretirate jednako.

Dakle, ovde je bila mogućnost da se ova količina novca koja dolazi iz budžeta i koja je novac naših građana raspodeli tako što bi se veća količina novca dala mladim nezaposlenim i socijalno potrebitim, a oni koji su ekonomski obezbeđeni, koji nemaju posledice ovog ekonomskog udara koji je pandemija izazvala, jednostavno nije trebalo zalivati novcem.

Zašto je to urađeno? Nije to samo greška. Pored toga što Ministarstvo finansija jeste u mnogim segmentima naslednik Čikaške škole ekonomije i u SNS pripada onom krilu koje je mnogo više evroatlanski orijentisano nego drugi delovi stranke, pored svega toga postoji jedna matrica koja u SNS kao stranci „keč ol“ principa, stranci koja neprekidno radi kampanju, nalazi se neprekidno u izbornoj kampanji, jednostavno ovakav manevar je marketinški dobar pred izbore i u ovom slučaju sa jednom količinom novca pokrivate mnogo više budućih birača, nego da ste strukturirali ovu pomoć, pa dali manjem broju socijalno potrebitih i nezaposlenih veću količinu novca.

Znači, jasno je zašto je to urađeno. Jasno je zašto imamo problem sa SNS kao strankom koja u svojim redovima ima sve vrste ideja i ideologija, ali se u suštini ideologija SNS svodi na istraživanje javnog mnjenja i na marketinške trikove. Znači, umesto da imate jasan strateški plan da li ste za to da Srbiju pretvarate u zemlju čiji BDP raste zato što su tu strane korporacije, zato što se jedan deo društva enormno bogati, ili ste za to da se Srbija razvija tako što će većina naroda dobijati ono što mu je potrebno da dođe do nivoa dostojanstva života, umesto da se tako opredelite strateški da onda vodite naš brod u jednom pravcu, vi po potrebi uzimati jednu ili drugu ideologiju kada istraživanje javnog mnjenja pokaže za šta je narod raspoložen.

Dakle, to nije dobro i to dovodi do toga da u isto vreme u SNS imate i ljude koji se zalažu za kejnzijanski model ekonomije koja vodi računa o državi, o ljudima koji državu stvaraju, a mi nemamo u našem jeziku lep izraz za to. Kada kažemo da su to obični ljudi, to nije dobar izraz. Kada kažemo da su normalni ljudi, ispada da ovi koji su prebogati su nenormalni. Englezi imaju dobar izraz – common people, što znači ljudi zajednice, ljudi koji razvijaju solidarnost, ljudi koji državu prave na tome da se većina ljudi oseća dobro u tom prostoru.

Nasuprot tome Čikaška škola je dovela do jednog neoliberalnog modela koji je porodio današnji globalni ljudožderski kapitalizam i sve moje zamerke na stranku koja vlada, pre svega SNS, jesu što mnogo toga od neoliberalnog modela, mnogo toga od evroatlanskih integracija imate u vašim redovima i vrlo je problematično kada to koristite da biste dobili izbore, a onda opet ne znam u kom pravcu će ići brod zato što istraživanja javnog mnjenja koja su na dnevnom nivou se dnevno čitaju i dnevno menjaju.

Tako da, sa ovim sredstvima ste mogli da postignete veću socijalno pravdu. Naravno, manje bi birača pokrili sa tom količinom novca. Ovako je helikopterski novac otišao u ruke velikog broja ljudi, a mnogi od njih nisu trebali da dobiju tu vrstu pomoći jer su prebogati i pripadaju sloju koji u ovoj zemlji vrlo lepo živi, a lošim poreskim sistemom vrlo malo toj zemlji vraćaju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar finansija.

Hvala puno.
Morao sam da se javim i da odgovorim na ove neistine i proizvoljne tvrdnje oko ekonomske politike Vlade Republike Srbije. Najpre, možda i vi meni da odgovorite u narednom periodu kada govorite o tome da je cela naša ekonomska politika vezana i vodi se javnim mnjenjem.
Podsetiću vas na izuzetno teške mere fiskalne konsolidacije 2014. godine. Ne znam da li i te odluke takođe mislite da su bile vezane za javno mnjenje ili za iskrenu želju da se država Srbija izvuče iz bankrota, a na korak do bankrota nas je dovela prethodna vlast, i da sa i smanjenjem plata i penzija, po vama možda je to vođeno rezultatima javnog mnjenja, verujem da nije, a verujem da i vi verujete takođe da nije.
Dakle, izašli smo iskreno pred građane Republike Srbije rekli – da, mi moramo da prođemo kroz teške reforme, mi moramo da pokušamo da zaustavimo osiromašenje Srbije, sve ono što je prethodna vlast uradila, dovela nas je do bankrota. Podsetiću vas, uvaženi poslanici, poštovani građani Srbije, u julu mesecu 2012. godine na računu budžeta bilo je 8,5 milijardi dinara, 8,5 milijardi dinara, nedovoljno za isplatu i te mesečne penzije. Dakle, sama definicija bankrota bila je upravo to.
Danas na računu, samo poređenja radi, imamo preko 160 milijardi dinara. Onda smo, 2014. godine, teške mere fiskalne konsolidacije sprovodili da bismo došli, četiri godine zaredom, do toga da imamo suficit u budžetu, do 2019. godine. Tada se sećam da ste pričali oko toga da je bolje deficit nego suficit, ali upravo je to posledica odgovorne ekonomske politike koju smo vodili, dakle, jedne vizije, jedne misije, da spasemo Srbiju, a s druge strane da našim mladima obezbedimo bolju budućnost.
Dakle, teške mere fiskalne konsolidacije, odlučne mere fiskalne konsolidacije nemaju nikakve veze sa javnim mnjenjem, jer ne možete da me ubedite da bi bilo koje javno mnjenje to podržalo, a onda polako, iz godine u godinu poboljšavanje naše situacije, privredne aktivnosti, podizanje standarda građana Srbije, povećanje ulaganja u kapitalne investicije. Četiri godine, kažem, suficita u budžetu. Onda je došla kriza pandemije Kovida-19, i tada smo pokazali svu snagu naše ekonomije i rezultate odgovorne ekonomske politike koju vodimo već sedam ili osam godina unazad.
Dakle, imali smo dovoljno rezervi, dovoljno snage, dovoljno odlučnosti, dovoljno hrabrosti da reagujemo sa 8,7 milijardi evra pomoći i građanima i privredi, da spasemo našu ekonomiju, da imamo najveću stopu rasta u Evropi u poslednje dve godine, u doba najveće ekonomske krize, da imamo stopu nezaposlenosti na nivou iz 2019. godine, da održimo stabilnost naših javnih finansija, uz to da nam je danas udeo javnog duga u BDP-u 52,1%, dakle, daleko ispod nivoa Mastrihta, da prošle godine imamo 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija, dakle, više nego 2019. godine, čime smo potvrdili kredibilnost i poverenje koje investitori imaju u našu zemlju. Deficit nam je pod kontrolom, kurs nam je stabilan. Da vas podsetim 2010, 2011. godine, ona mnogo blaža ekonomska kriza, imali ste 2011. i 2012. godine dvocifrene stope inflacije, dvocifrene stope inflacije, ničim izazvane, do neodgovornom ekonomskom politikom.
Pre par dana sam podsetio građane Srbije, MMF je glavom bez obzira pobegao 2011, 2012. godine, kada je video da javni dug raste nekontrolisano, ogroman deficit, negativan privredni rast, stotine hiljada ljudi ostalo bez posla, stotine fabrika zatvoreno. Šta je to? Odgovorna ekonomska politika prethodne vlasti, vođena čime? Da napune svoje privatne džepove.
Dakle, sada kad imate objektivne rezultate, kada imate ne da neki Siniša, ili ko god ovde, kaže da je Srbija uspešna, mi smo, uvaženi građani Srbije, u decembru mesecu dobili apgrejd našeg kreditnog rejtinga. U toku i dve godine nakon ekonomske krize izazvane pandemijom Kovid-19, Srbija je danas na jedan korak od investicionog rejtinga. Da znate, rejting i te kreditne rejting agencije vam ocenjuju sve bukvalno u vašim javnim finansijama, kakav vam je krvotok, pluća, srce, sve. Kažu, Srbija prvi put u istoriji nikada bolje ne stoji i prvi put u istoriji je samo korak od investicionog rejtinga. Taj rejting imaju najrazvijenije, najbolje, najsigurnije države sveta.
Pokazaću vam, da odgovorim na vaš komentar oko siromaštva i osiromašenja, pogledajte, ne znam koliko mogu kamere da približe ovo, ovo je grafikon stope nezaposlenosti u Republici Srbiji. Pogledate, evo, i vama ću da okrenem da vidite. Dakle, 2012. godine – 25,9%, treći kvartal 2021. godine, dakle, nakon dve godine pandemije Kovid-19 – 10,5%, dva i po puta manje. Čekajte, 2012. godine, kada je vaša ekonomska politika bila sprovođena, imali ste da je svaki četvrti u Srbiji bio bez posla, a sada posla ima.
Pogledajte dalje, stopa privrednog rasta, evo, za sve građane Srbije, vidite ovde ovo žuto, slučajno je žuto, inače, 2012. godine je minus 0,7%, minus 0,7%, 2021. godine – plus 7,4%. Hoćete li da me ubedite da je minus 0,7% bolje nego 7,4%?
Pogledajte dalje, idemo, imam ja ovih grafikona da vam pokazujem koliko hoćete. Pogledajte, oni kažu – osiromašili ste Srbiju. Pa čekajte, ljudi, pogledajte ovo. Prosečna plata 2010. godine je 331 evro, prosečna plata sada u januaru je 610 evra. Prosečna plata biće, po ovom trendu, do kraja 2026. godine 1.000 evra u Srbiji. Pa čekajte, zar nije 610 evra veće od 331 evro? A čuo sam komentare, kaže – borimo se protiv osiromašenja Srbije. Pa o čemu, bre, ljudi, vi pričate? Nikada veće plate, nikada veće penzije u Srbiji nisu bile nego danas.
Pogledajte sledeći grafikon. Minimalna zarada u Republici Srbiji, velika razlika između ova dva stubića, dakle, 15.552 dinara oktobra 2010. godine, 35.012 dinara 2021. godine. Dakle, više nego duplo je razlika između minimalne zarade. Petnaest hiljada dinara u vaše vreme, tako ste vi brinuli o građanima Srbije, a 35.000 danas. I nismo zadovoljni, iako je ovo 300 evra. To je 9,4% povećanje minimalne zarade u odnosu na 2021. godinu. I hoćemo još iz godine u godinu da povećavamo i minimalnu zaradu, da povećavamo i plate, da povećavamo i penzije.
Ova pomoć, i tu ću završiti osvrt na vaš komentar, uvaženi poslaniče, rekli ste da su neki prebogati i da zbog toga ne treba da dobiju pomoć od države. Pretpostavljam da ste mislili na ove mlade od 16 do 29 godina. Drago mi je ako mislite da su svi prebogati. Pre su prebogati neki koji su bili pre na vlasti. Ali nama je ovo veoma važna mera, dakle, od 16 do 29 godina, želimo da pokažemo brigu prema njima. Želimo da im kažemo da je država tu, da je tu da im pomogne, da im pruži oslonac, da im nađe i posao, da ih podrži i kada je prvo dete u pitanju i kupovina prvog stana, ali takođe da znaju kada je pandemija, kada je kriza, da je tu njihova Srbija da im da podršku. Oni će taj novac potrošiti, pričao sam o tome više puta, i za kupovinu knjiga, i za plaćanje ispita, ali će dobiti taj osećaj sigurnosti prema svojoj državi i osećaj odgovornosti takođe, da znaju da je država bila tu kada je bilo potrebno. Ovo je mera koja je i par ekselans mera ekonomskog karaktera, jer sav taj novac ostaje u Srbiji, potrošiće se i doprineće daljem rastu našeg BDP-a.
A za vas, ako su mladi prebogati, ako smatrate da oni ne treba da dobiju pomoć, tako slobodno i recite, mi smatramo da treba. I dalje ćemo nastaviti da podržavamo naše sugrađane, i dalje ćemo nastaviti da podižemo životni standard i kroz povećanje plata i kroz povećanje penzija, ali takođe ćemo nastaviti da gradimo lepšu Srbiju i kroz nove kilometre auto-puteva i kroz dalje rekonstrukcije železničkih pruga, brze vozove, nove kliničke centre, nove domove zdravlja, nove vrtiće, nove bolnice. To je slika uspešne, bolje Srbije, sa prosečnom platom do kraja mandata sledeće Vlade od 1.000 evra, sa prosečnom penzijom od 500 evra. Hvala puno.

Pravo na repliku ima Vladan Glišić.
Izvolite.