Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege i koleginice poslanici, poštovani građani Srbije, pokušaću da se držim teme, neću držati motivacione govore, a tema je izbor predsednika Skupštine.
Kada pročitate biografiju dr Vladimira Orlića možete videti da je on naučni saradnik i da ima potencijal da vrlo brzo bude izabran i za višeg naučnog saradnika, što je u rangu vanrednog profesora na univerzitetu i to je za poštovanje. Ali, tu se podvlači crta, jer posle toga sledi politička biografija.
Politička biografija apsolutno ga ne kvalifikuje da vodi ovo mesto, međutim, naprednjaci su našli jedan izvanredan, originalan način kako da se učini taj izbor prihvatljivijim, a to je – nađete najiritantnijeg čoveka da ga predstavi i onda gospodin kandidat ispadne sjajan kandidat u odnosu na onog koji ga je predstavio. Originalno i čestitam vam na tome.
Što se tiče naših konsultacija koje su ovih dana predstavljene kao jedan napredak i kao indikator da bi sve moglo izgledati bolje, samo ću da demantujem ono što je rečeno u medijima, a to je da bila neka konstruktivna atmosfera i da je opozicija dobila sve što je tražila. Opozicija ništa nije tražila, niko ništa nije tražio, niti je bilo ko kome izlazio u susret. To su normalne konsultacije o načinu delovanja u okviru Skupštine Srbije i neko je izražavao želju da vodi ovaj ili onaj odbor. Neki su koji su konstruktivni dobili to što su tražili, a mi koji nismo konstruktivni nismo dobili. To uopšte nije ni merodavno, ni merilo za ono što bi trebalo da se dešava u ovom domu.
Kako je krenulo danas, jeste originalno, ali ne ukazuje na dobro. Ne ukazuje na dobro, jer vi umesto da prestavite kandidata krećete sa uvredama i samim tim unižavate i ovaj dom i poslanike i građane, a i samog kandidata.
Šta očekivati od gospodina Orlića? Jedino što bismo mogli očekivati, a što bi moglo da bude pozitivno jeste kopernikanski obrt da on potpuno promeni i politički stil i način komunikacije u odnosu na ono što je radio do sada.
Poštovani građani Srbije, mi nemamo razvijenu demokratsku političku kulturu niti parlamentarnu tradiciju. Ne baš toliko davno, naši su se preci okupljali ispod hrastova koje nazivamo zapisi ispod drveta, gde su raspravljali i donosili neke važne odluke. I kada samo dobili parlament nije u njemu baš demokratska rasprava bila, a vođe su pokušavale da ga pretvore u svoj servis i uglavnom im je to polazilo za rukom. U totalitarnim i u autoritarnim društvima parlament je potcenjivan i ponižavan, nazivan je brbljaonicom, tretiran kao tehnički servis totalitaraca i autokrata.
U demokratskim državama, to je najvažnija institucija. Od nas zavisi da li ćemo imati dvor bez kralja, u kojem dvorske lude kolo vode, ili ćemo imati pravi parlament. Da li ćemo u ovo zdanje ulaziti kao u kafanu ili ćemo ulaziti kao u hram, kao u hram demokratije?
Devolutivni parlament jedna je od poznatijih slika misterioznog umetnika Banksija, koja prikazuje raspravu u britanskom parlamentu i prodata je 2019. godine na aukciji u Londonu, za preko 11 miliona evra. Osim imena samog autora, sliku je atraktivnom učinilo to što na sedištima u britanskom parlamentu, na mestima zastupnika Donjeg doma sede šimpanze. Nažalost svih nas, veliki broj građana baš tako vidi naš parlament i pitanje je trenutka kada će se pojaviti neki srpski Banksi koji će nas tako naslikati.
Ili ćemo možda u liku Vladimira Orlića dobiti srpskog Džona Berkua i vratiti dostojanstvo parlamentu? Za one koji ne znaju, u britanskom parlamentu Berko je bio spiker, što bi bilo odgovarajuće našem predsedniku parlamenta, koji je, naravno, pripadao vladajućoj većini, ali je u parlamentu štitio instituciju parlamenta od stranačkih kolega iz Vlade Torijevaca. On nije dopuštao da članovi Vlade ponižavaju parlament, on je štitio poslanike opozicije od nadmenog i bahatog nastupa svojih stranačkih kolega iz vlade. Kako reče jedna novinarka, nije dopuštao da alfa mužjaci iz vlade gaze prava parlamentaraca. To je radio ne zato što je promenio stranu, ne zato što nije bio u dobrim odnosima sa premijerom Džonsonom, nego zato što je štitio parlament, a parlament čine poslanici, i poslanici vladajuće većine i poslanici opozicije.
Možete li to da zamislite u Srbiji? Teško je zamislivo, ali ako čovek napregne intelektualne potencijale koje ima, makar bili i skromni, može se i tako nešto zamisliti. A može li se ostvariti? Teško, baš teško, jer to podrazumeva i demokratsku političku kulturu, a ona se gradi godinama, decenijama, stotinama godina.
Poznato je poređenje demokratske političke kulture sa nadaleko čuvenom engleskom travom. Vrlo je jednostavno – zasadiš je, neguješ je i posle stotinak godina imaš uređen travnjak. Tako vam je to i sa političkom kulturom. Ponovnim uvođenjem višepartizma mi smo zasejali seme parlamentarizma, ali ga nismo negovali. Nismo ga čestito ni zalivali. Zalivali smo i negovali korov, a korov je uništio zasad.
Koliko juče u parlamentu Srbije smo mogli čuti od predsednika Skupštine – imamo većinu, ako je potrebno, izglasaćemo da je zemlja četvrtasta. To je duboko nerazumevanje parlamenta i parlamentarne demokratije. Suština parlamentarne demokratije nije da se sprovodi teror većine, nego da se usklađuju različiti interesi, da se prave kompromisi, da se uvažava manjina. Svi mi predstavljamo neke građane u ovom parlamentu i to predsednik Skupštine treba da ima stalno u vidu.
Da li je moguće u ovom sazivu parlamenta nadoknaditi sve što je propušteno?
(Predsedavajući: Molim za malo pažnje.)
Teško, jer ovaj je parlament opterećen činjenicom da je formiran posle neslobodnih i nepoštenih izbora, jer ne oslikava stvarno raspoloženje građana. Ja sam zahvalan profesoru Jankoviću što je o tome već pričao, pa ne moram ja da ponavljam.
