Poštovane dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, srpski narode u rasejanju i regionu.
Čast mi je što danas prvi put govorim u ovom zdanju demokratije parlamentarizma, političkog života naše zemlje i što imam priliku da zastupam političke i programske postulate jedine stranke koja je samostalno nastupila na prethodnim izborima i kao takva stekla parlamentarni status.
Mi smo se trudili da punih deset godina ostanemo dosledni principima oko kojih smo se okupili. Nismo menjali svoja uverenja, nismo presvlačili dresove, nismo menjali iskaze, političke tabore, niti noćili u jednom poslaničkom klubu, a osvanuli u drugom.
Zbog toga mi danas nemamo političkog gazdu, zbog toga mi nemamo političke mentore i zbog toga u svakoj prilici jasno, glasno, otvoreno i transparentno možemo da govorimo samo ono u šta verujemo i ono zašta se iskreno zalažemo.
Srpska stranka Zavetnici će ostati svoja na svome. To je bio koncept za koje smo zatražili poverenje građana na izborima 3. aprila.
Po mom uverenju izbori 3. aprila su možda jedni od najvažnijih izbora u proteklih dvadeset, pa možda i trideset godina. Ovu tezu opravdaću činjenicom da su postojali mnogi koji su želeli da Srbiju pretvore ili u jednopartijski sistem stvarajući nekakav novi savez komunista 21. veka, klub ljubitelja političkih lidera ili u dvopartijski sistem ideoloških supružnika koji se ne razlikuju u programu, već isključivo u kadrovima koje tako nesebično menjaju poslednjih godina.
Kao taoci te veštačke polemike i veštačkog konflikta između aktuelne i prethodne vlasti građani Srbije zatražili su nešto novo i nešto drugačije. Svi pokušaji da se u Srbiji uspostavi dvopartijski sistem su potpuno propali i nažalost umesto da tu činjenicu uvaže kao želju građana da ovaj parlament obiluje različitim ideološkim i programskim koncepcijama i vlast, ali i jedan deo opozicije nastavili su da se međusobno obračunavaju pretvarajući ovu Skupštinu u sudnicu za svoju brakorazvodnu parnicu.
Da su neke okolnosti i za zemlju i za narod drugačije ja bih se, zaista zahvalila danas mnogima na tome što su nam priredili stend ap komediju, međutim, nije vreme za šalu jer je zemlja zabavljena ekonomskim, energetskim, političkim i geopolitičkim izazovima. Zbog toga danas nije bila prilika da ovu sednicu započnemo sa rijalitizacijom Doma Narodne skupštine. Kome je do rijalitija mogu da ga uputim, u septembru počinje Zadruga šest, pa može tamo nastaviti svoje političke aktivnosti.
Građani od nas očekuju da govorimo o problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju. Građani od nas očekuju da u svakom trenutku imamo svest o onome što jesu teška vremena koja su ih zadesila i u pogledu borbe za golu egzistenciju, ali naravno i kada govorimo o onim ključnim nacionalnim i državnim prioritetima.
Ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da je ovaj skupštinski savez Trinaesti po redu i da izrazim nadu da on neće zbog toga biti ni na koji način baksuzan.
Međutim, sam omalovažavajući ton koji smo jutros čuli sugeriše da prostora za neku nadu naročito i nema.
Takođe, moram da podsetim uvažene kolege iz Srpske napredne stranke koji su u više navrata istakli da su oni nešto dali, da su oni nešto pružili, da su oni nešto omogućili, da im poručim da odbori Narodne skupštine Republike Srbije nisu, gospodo, vaša dedovina, nisu vaša privatna imovina niti sredstva, niti resori sa kojima lično raspolažete, odbori Narodne skupštine su deo institucionalnog sistema Republike Srbije i kao takvi daju nam prostor da učestvujemo svi podjednako u njima.
Naravno da neću biti nekorektna i naravno da ću pozdraviti u svojevrsnom smislu vašu odluku da ustupite određena mesta predsednika i zamenika predsednika skupštinskih odbora i da iskoristim priliku da podsetim da ću obavljati dužnost predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.
Odabrali smo taj Odbor zbog činjenice da je poražavajuće da je upravo vaša vlast ukinula Ministarstvo za dijasporu, jer verovatno smatrate da oni Srbi koji žive van matice, a kojih je svake godine, nažalost sve više, ne zaslužuju da imaju svoj resor i da su, recimo evropske integracije ili nekakav izmišljeni resor za zadovoljavanje odbeglih kadrova Demokratske stranke gospođe Gordane Čomić, gde ste izmislili Ministarstvo za dijalog da je to važnije od Srba koji žive van matice.
Da li je to Ministarstvo važnije od onog resora koji treba da se bavi našim narodom u Republici Srpskoj, našim narodom u Crnoj Gori, našim narodom koji je u milionskim ciframa van granica svoje zemlje.
U tom smislu insistiraćemo da se porazmisli da se taj resor vrati, jer mislim da je to višestruko značajno kako bismo i ekonomski, i politički, i kulturno uvezivali Srbe i sve one građane koji ne žive više u Republici Srbiji sa njihovom otadžbinom.
Ne mogu a da se ne osvrnem i na optužbe da je Srpska napredna stranka dala cenzus od 3% i na taj način potpomogla da određene političke grupacije steknu parlamentarni status, naročito je interesantno što smo takvu tezu najpre čuli od predstavnika omladine PUPS-a koji je, otprilike šaljivim tonom poručio da su oni spremni da taj cenzus snize i na 1%. To je kao u onom vicu kada se rodi Cetinjanin, prvo što pita je – đe je Beograd, a kada se rodi neko u PUPS-u, u dinastiji, prvo pita – Đe je Vlada i đe su funkcije.
U toj svojoj političkoj pohlepi i alavosti zaboravili ste da vas ne mogu balzamovati, da niste večni i da nema te funkcije koja je večna, da je večna samo Srbija, da je večna samo zemlja kojoj danas svi ovde treba da služimo.
Sa druge strane, lako je ostvarivati velike rezultate kada se udruži dvadeset političkih stranaka u jedan politički savez, a vrlo dobro svi jako znate, bojim se da među vama ima mnogo pojedinaca koji ne bi pobedili na izborima za predsednika saveta mesne zajednice ili saveta u nekoj zgradi ili nekoj kući.
Zaklanjajući se iza imena i prezimena političkog lidera, pretvorili ste srpsku političku scenu u festival divljenja, aplaudiranja i takmičenja ko će glasnije aplaudirati.
Sa druge strane, polemišete sa delovima bivše vlasti oko toga ko je bolji i veći prijatelj Violi fon Kramon, ko ovde više podseća na Bundestag, ko je pokorniji Briselu, ko se više dodvorio Berlinu.
Gospodo narodni poslanici, mi smo poslanici Republike Srbije, a ne članovi Bundestaga. Mi služimo Srbiji, mi služimo Nišu, Kragujevcu, Leskovcu, Vranju, Subotici i Novom Sadu, mi služimo Užicu, Čačku, Gornjem Milanovcu i Novom Pazaru, a ne Briselu, Vašingtonu i Berlinu. I ne trebaju nama politički mentori da nam pišu govore, niti da se ovde dokazuje ko ima više prijatelja po stranim ambasadama, jer tamo prijatelja možete imati vi, pojedinačno, ali, nažalost, država Srbija ne obiluje takvim prijateljstvima.
U Narodnoj skupštini iniciraćemo usvajanje rezolucije kojom će se Srbija obavezati da nijednoj međunarodno priznatoj državi neće uvoditi sankcije. Mi smo narod koji je bio izložen sankcijama. Mi znamo šta znači živeti u političkoj i ekonomskoj izolaciji, suočeni sa propagandom neviđenih međunarodnih razmera. I zbog toga insistiram da obuzdate svoje ministre u Vladi koji tvrde da Srbija treba da uskladi politiku sa EU, da treba da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, i da, neću ostati nedorečena, mislim na Zoranu Mihajlović i na gospođu Jadranku Joksimović.
Takođe, ne mogu a da se ne osvrnem na činjenicu da takođe i vaši redovi obiluju NATO lobistima, od Vuka Draškovića, koalicionog partnera, preko Dragana Šormaza, ali i do vašeg koalicionog partnera kome ste igrom slučaja paradoksalno dali javno preduzeće za vodovod i kanalizaciju, gde se verovatno najbolje oseća, u Novom Sadu, gospodina Nenada Čanka, koji poziva na ubistvo predsednika Ruske Federacije, za koga tvrdite da je najbolji i najprivrženiji saveznik Republike Srbije. U tom smislu insistiram na tome da pročistite svoje redove i da razmislite o svojoj nedoslednosti ili doslednosti.
Mi ćemo kao stranka podržati sve one inicijative koje budu bile, gospođo Jovanović, drago mi je da se lepo snalazite u novom poslaničkom klubu, verujem da se na mene nećete ostrviti kletvama, ali ukoliko to budete činili, znajte da to neće značiti da ćete za pet godina biti deo Srpske stranke Zavetnici, jer mi vrlo vodimo računa ko dolazi u naše redove.
Srpska stranka Zavetnici će podržati sve one inicijative, bez obzira da li dolazile sa leve ili sa desne strane, gde budemo prepoznali nacionalni i državni interes. Mi nemamo putera na glavi, nikada nismo učestvovali u vlasti, izašli smo pred narod čistog obraza, časnih namera, sa našom politikom od koje ne želimo da odstupimo.
Gospodine predsedavajući, svesna sam da je kratko vreme za izlaganje i da me već upozoravate da mi je ostalo možda pet minuta…
(Predsedavajući: Izvinite, Milice, samo malo.
Ja molim gospodu da me ne testiraju.
Molim vas za malo pažnje, da saslušamo gospođu i da završimo što pre ovu sednicu.)
Što se tiče vremena, dali smo 20 godina života postojećim političkim strukturama, pa sam ja spremna i da preostalih pet minuta ustupim takođe njima, ukoliko im više znači.
Ali, imam obavezu prema 150 hiljada građana koji su nam dali poverenje, da se osvrnem i možda u malo drugačijem tonu.
Gospodin Orlić je sasvim sigurno iskusan političar i gospodin Orlić jako dobro zna i odredbe zakona i odredbe Poslovnika. Moja molba koju njemu upućujem jeste da zaista bude predsednik Skupštine svih narodnih poslanika, da povede računa o tome da sve ono što bude radio ostaće zabeleženo u istoriji srpskog parlamentarizma i da će o svima nama suditi građani. Ne žalim ja zbog političke cene koju biste vi platili, ja žalim zbog političke cene koju mogu platiti građani Srbije ukoliko ovaj parlament bude ličio na neke prethodne.
Prilika je da shvatimo odgovornost koju imamo. Prilika je da pronađemo u nama ono što je zajedničko, da poradimo na uspostavljanju nacionalnog jedinstva, kompromisa. Nije sporna polemika, ona može biti oštra, ali prilična i dostojna. Ona može ličiti i na kritiku, ali nikada na besmislenu raspravu. Žrtve našeg nesporazuma mogu biti samo građani Republike Srbije.
Zato danas zaista želim da pozovem na poštovanje Ustava, zakona i Poslovnika Narodne skupštine, zato želim da pozovem na uspostavljanje nacionalnog kompromisa oko onih pitanja koja su za nas najvažnija.
Pre nekoliko dana većalo se oko toga da li će početi rat na Kosovu i Metohiji. Jedini rat koji vidim jeste, na sreću, ali i na žalost, ovaj koji se dešava ovde, političkih razmirica, čarki, obračuna. Mislim da, ukoliko već tvrdimo da nas čeka teška jesen i da nas čeka još teža zima, ako ništa drugo, moramo da povedemo računa da smo ovde poslati od naroda da brinemo o najvažnijim državnim i nacionalnim interesima.
Podsetiću da će Srpska stranka Zavetnici tražiti da se Narodna skupština izjasni o dosadašnjim postignutim briselskim sporazumima i da se izjasni o svemu onome što je neretko nazivano pobedom, pa čak i okarakterisano kao ubedljiva pobeda od 5:0. Kada smo se osvrnuli, ta lopta se našla samo u našem golu, pa se postavlja pitanje - protiv koga smo se mi to tukli i protiv koga se ta utakmica vodila, jer ja vidim samo razvlašćenu Srbiju na KiM, a jedina stvar koja je obećana srpskom narodu, Zajednica srpskih opština, do dana današnjeg nije uspostavljena.
Sa ovog mesta pozivam vaše partnere i vašu političku ćerku, Srpsku listu, da napusti učešće u institucijama tzv. države Kosovo, da ne pruža dalji legitimitet onima koji žele progon i etničko čišćenje srpskog naroda, jer ako tvrdite da se Srbima sprema "Oluja" na Kosovu i Metohiji, nema razloga da slavimo što je ona odložena za 1. septembar, nego treba da sednemo ovde i da se dogovorimo, da napravimo tim za odbranu Kosova i Metohije, da uključimo političke eksperte, stručne ljude iz oblasti međunarodnog prava, geopolitike, diplomatije, ljude koji su dokazani borci u očuvanju teritorijalnog integriteta naše zemlje. Mi smo spremni da bez bilo kakve nadoknade, uz najveće zaista zadovoljstvo i čast, služimo odbrani svakog pedlja našeg teritorijalnog integriteta.
Zato pozivam i vas, budući predsedniče Skupštine, da povedete računa da se u budućnosti ne ističu zastave onih separatističkih pokreta i grupacija koji su ponavljali „Dan mrmota“ u Velikom Trnovcu dok se nisu domogli Narodne skupštine, grabeći za ovom foteljom, da bi kasnije tu državu Srbiju omalovažavali. Celokupna srpska politička scena bila je žrtva „Male neveste“ koja je trajala beskonačno iz Velikog Trnovca.
Takođe vas molim da povedete računa i o separatističkim tendencijama koje se pojavljuju na severu zemlje i koji su, takođe, danas dobili svoju priliku da ovde izlažu ne vodeći računa o onome što jesu ustavni okviri Republike Srbije.
Na kraju želim da poručim da će Srpska stranka Zavetnici biti konstruktivna i žao mi je što vas to rastužuje, gospodine Jovanov. Verujem da ćete replicirati, pa ću vam ime pomenuti, kako bih vam olakšala opravdanje replike. Ne vidim šta je loše da budemo konstruktivni kada su u pitanju državni i nacionalni interesi. Da li bi vas više radovala destrukcija, sabotaža, bojkot, ulica, nasilje, kako biste mogli da se optužujete ko je doneo testeru, a ko je doneo čekić.
Mi iz Srpske stranke Zavetnici nismo doneli ni čekić, ni testeru, niti ćemo to činiti, niti smo činili. Došli smo ovde sa idejom, došli smo ovde sa programom, došli smo ovde čisti da zastupamo naše ideje za koje smo dobili poverenje 3. aprila. Kako svi mi budemo radili tako neka nam građani sude na nekim narednim izborima, a Srpska stranka Zavetnici će danas ostati dosledna u svojoj političkoj poziciji da bude državotvorna opozicija, da podrži ono što je kvalitetno i dobro, ali i da ospori sve ono što prepoznajemo kao loše.
Koristim priliku da podržim i svojevrsnu inicijativu da se oglasimo povodom briselskog ultimatuma da Srbija preda Kosovo i Metohiju. Vi ste nas uveravali da takav ultimatum pred Srbijom nikada nije bio uspostavljen. Vi ste tvrdili da niko iz Brisela ne traži da priznamo nezavisnost tzv. Kosova.
Mi smo tada govorili o tome da u Poglavlju 35. eksplicitno se od Srbije zahteva normalizacija odnosa sa samim sobom, normalizacija odnosa sa našim delom teritorije i da Srbija valjda ne može da bude država dok je ne prizna Aljbin Kurti. Vi ste nas uveravali da se pred Srbijom takvi zahtevi neće naći.
Nažalost, zarobljeni smo 20 godina u političkim lavirintima evropskih integracija čekajući Godoa koji se nikada neće pojaviti. Mi pripadamo porodici ne evroskeptika, nego evrorealista, jer šta je danas realizam? Realizam je da ovde postoji samo jedna formula, više NATO integracija, a naravno odsustvo uopšte evropskih integracija. Šta god mi učinili Brisel nema nameru da Srbiji vrati i oduži se punopravnim članstvom u EU, barem ne do narednih 30 godina kada se u svakom slučaju dovodi u pitanje opstanak i same EU. Mi ćemo insistirati na tome da se ovde ne manifestuje pokornost ni Briselu ni bilo kojoj stranoj ambasadi, već isključivo interesima građana Srbije.
Još jednom, čestitam svim narodnim poslanicima na izboru i nadam se da će svako od nas u budućnosti glasati prema svojoj savesti, a da partijski lideri neće biti partijski kerberi i bičevi, već ljudi koji personifikuju politiku svojih partijskih i poslaničkih grupacija.
Kako radili svi, tako nam Bog pomogao. Hvala vam.
