Hvala.
Sledeći po prijavi dr Muamer Bačevac.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice, narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moram da se osvrnem na Alana Forda. Pokušavao sam da izbegnem, ali čini mi se da niko nije bolje definisao govor ovako nekog evroskeptika i nekog ko misli da je centar danas znanja i razvoja i nauke na Kamčatki nego upravo Alan Ford. Taj govor se može svesti na onu parolu Alana Forda, i one njegove stranke i istine, koji kaže – mi ništa ne obećavamo i to ispunjavamo. Eto toliko.

Nego da se vratimo na sadašnji trenutak koji je jako komplikovan i težak za sve građane ove države, ne samo za građane koji žive u glavnom gradu, nego čini mi se i one koji žive na rubovima i one koji žive na margini, uz granice, koji teško žive i da i vidimo šta nam je činiti, kako da podignemo kvalitet njihovog života u ovom teškom trenutku.

Danas period evropskog mira koji je za neke evropske zemlje bio jako dugačak, za našu zemlju, nažalost, nije, je završen, brutalno je prekinut i danas dve najveće evropske zemlje ratuju, a to će da ima i ima već polako velike posledice na celu ekonomiju, energetsku krizu izaziva. Nema više Ukrajine kao žitnice koja je hranila veliki deo svetske populacije. Preti glad ne samo afričkom kontinentu, nego i nekim drugim zemljama u svetu i na zemljinom šaru.

Zaista je jako kritična situacija. Nema više doba ekonomskog rasta, i na istoku ni na zapadu, nema više ni rasta Kine u ekonomiji, to smo juče videli. Današnja realnost je kraj i inflatorne krize u SAD i Evropi. Ukratko, današnje vreme je vreme jedne ekonomske neizvesnosti. Ovim želim da napomenem sve ovo upravo i kažem da bih ilustrovao zaista pred kakvim se izazovima nalazi ova država i njeno vodstvo, pa i Vlada koja će biti formirana ovih dana.

Izuzetno je bitno da novi sastav Vlade, nova kompozicija ministarstava doprinese sigurnom navođenju naše države kroz nesigurno vreme, da se strateške odluke donose i implementiraju na efikasan način i da se u ovom teškom vremenu ne zaborave ugrožene grupe koje zahtevaju posebnu brigu i pažnju i posebnu zaštitu njihovih socijalnih i ljudskih prava, jer to su grupe koje će podneti najteži udarac svake krize, svake krize, svakog rata.

Padaju mi na pamet reči Dimitrija Tucovića koji onda reče da u rat bogati šalju svoje konje i ovnove i ovce, ne znam, volove, a sirotinja može samo sama da ode i svoje sinove da pošalje. Stoga želim da kažem da hoću time da impliciram da moramo da vodimo računa o najugroženijoj populaciji naše države, posebno ljudima koji su na rubu egzistencije.

Dalje, mislim da i mi imamo izuzetno važnu ulogu danas i sa svojim pozitivnim, pa i negativnim stavom i sa konstruktivnom kritikom. Uvek bih je kao predstavnik vlasti prihvatio ako je logična i ako će doprineti nekakvom boljitku. Ono što ja znam, iako sam lekar, i nisam ni pravnik ni politički strateg, a to može da zna svako ko i malo ima razuma u ovoj zemlji, jeste da Srbija danas u ovom trenutku da bi preživela treba da ima stabilne partnere kako spoljnopolitičke tako i ekonomske.

Podsetiću vas u ekonomskom smislu na koga se mi oslanjamo i istina je da je Srbija zabeležila odličan rast, da smo uspeli da stabilizujemo svoju ekonomiju i da krenemo uzlaznom putanjom. Pre svega matematika i brojke su neumoljive kada se govori o ekonomiji, tu nema prostora za neko tumačenje i neka vrdanja. Naši najznačajniji trgovinski partneri su zemlje EU i zemlje regiona naravno. Samo za nešto više od jedne decenije od 2009. godine pa do danas učetvorostručili smo razmenu sa njima. Reći ću vam da je izvoz naših privrednika ka zemljama EU u ovoj godini, odnosno razmena dostigli 14 milijardi evra. Ali, ovaj podatak je još mnogo bitniji, mi smo nekada imali razmenu na uštrb samo našeg uvoza, danas to nije tako. Ova saradnja podigla je konkurentnost naše privrede na nivo o kome je malo ko mogao i misliti pre jedne decenije i danas je pokrivenost našeg izvoza uvozom 85%, a pre 12 godina bila je manja od 50%. To je najbolji pokazatelj.

Brojke kažu da je ekonomija Srbije danas čvrsto vezana za EU, da je ova veza obostrana dobit i da je ova veza jedan od razloga za ekonomski rast koji je naša država ostvarila poslednje decenije uprkos brojnim izazovima na korist, pre svega, naših građana.

Stvaranje posebnog ministarstva, i tu se ne bih složio, koje će se baviti trgovinom unutrašnjom i spoljnom je neophodnost ovog trenutka i to smo videli. Tvrdim da je ministarstvo koje smo mi vodili radilo perfektno, ali mislim da je razložno i mislim da je pametno u ovom teškom trenutku, kada se teško dobavljaju najosnovnije stvari, imati ministarstvo koje će se baviti time.

Prethodno ministarstvo kojim je rukovodila moja stranačka koleginica Matić je ostvarilo značajne rezultate o kojima prethodne brojke govore mnogo, mislim da je velika stvar za naše građane, i ono što smo usvojili, onaj odličan evropski zakon, čak bolji od zakona u mnogim evropskim zemljama o zaštiti, o pravima potrošača gde smo pokušali i pokušavamo na svaki način da zaštitimo naše građane koji svakodnevno kupuju.

Trgovina i indikatori toga u kom smeru naša privreda se kreće i kuda treba da ide i gde ona da traži svoje partnere, taj indikator jasno i nedvosmisleno pokazuje da je put Srbije ka EU i da je ta veza koja omogućuje razvoj veza sa EU.

Floskula jeste floskula da EU nema alternativu. To je floskula, ali je istina da posle ovako razvijenog puta koji je Srbija prešla i reformi koje je odradila da bi bilo suludo birati neki drugi neizvesniji put. Opet vas podsećam na onog Alana Forda. Taj vam se put svodi na tu floskulu i na tu parolu – mi ništa ne obećavamo, to i ispunjavamo, a vi ljudi gladujte i ne stajte ko nacija, kao narodi jer u ovoj zemlji ne žive samo Srbi, nego žive i brojne nacionalne manjine, manjinski narodi – bolje rečeno, koji ovu zemlju uvažavaju i vole nimalo manje nego većinski narod.

Deo uspešne reforme sprovodimo zato što su nama neophodne i naše zakone prilagođavamo evropskim zato što nama trebaju. Najbolji primer za to je otvaranje Klastera četiri koji obuhvata Zelenu agendu. Očuvanje prirode i očuvanje našeg životnog prostora za buduće generacije je tema koja dominira javnim mnjenjem.

Evo, ja ću reći, cela većina opozicione politike se svodi na, da kažem, upotrebu ove teme, a zna se koje je rešenje i premijerka Brnabić je u Poglavlju 7 o životnoj sredini, o klimatskim promenama, navela da je potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacionih mreža, regionalnih deponija, reciklažnih centara, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna goriva. Odakle ćemo dobiti te novce i koja svetska organizacija se najbolje brine o ekologiji? Jasan je pravac, jasan je put pragmatičnom političaru.

Netaknuta priroda je, kad sam se dotakao toga, naša velika šansa i to je pokazalo naše Ministarstvo turizma, koje je posebnim akcijama okretanjem ka vaučerima, favorizovanjem i da kažem kvalitetnim reklamiranjem potencijala naše zemlje Srbije i pokazalo da je Srbija jako atraktivno mesto za turizam i podigla je dobit mnogostruko od našeg državnog turizma. To je nešto što mogu da kažem smo mi, iz SDPS – Rasima Ljajića, takođe kreirali i na tome insistirali.

Eksponenti i oporavak turizma, nakon pandemije, predstavlja zaista veliki uspeh i Srbija je zabeležila rast u oblasti turizma, od čak 73% u odnosu na pred pandemijsku 2019. godinu. Na pred pandemijsku 2019. godinu. Opet kažem, razvoj domaćeg turizma dobio je u prethodnim godinama dodatni zamajac kroz sistem vaučera, izuzetno popularnim i omogućio brojnim građanima naše zemlje da upoznaju, posete razne i jako lepe delove naše zemlje.

Ali, nije prirodna lepota jedino što privlači ljude iz regiona i iz celog sveta, u Srbiju. Ljude u Srbiju treba i mora privlačiti njen slobodarski duh i otvoreni duh. Ovaj divni grad Beograd, u koji svi volimo da dođemo, većina voli u njemu i da živi, je više puta u svojoj istoriji bio najželjenije mesto života naumnijih glava balkanskih naroda, od Krleže Jujevića, preko Selimovića i čuvenog Davorina Jenka, pa do Bekima Fehmijua. Tada je Beograd u tim trenucima, ali i cela Srbija dominirala po svojoj otvorenosti, kosmopolitizmu, a Beograd je tada bio i ekonomski i kulturni centar Beograda, a Srbija privlačila sve balkanske narode da žive i rade u njoj. Meni se čini da ova Vlada ima šansu da kreira i ona već i kreira jedan ambijent koji će povesti Srbiju u ovom pravcu.

Politika ove Vlade i predsednika danas stavlja Beograd i Srbiju ponovo na taj kolosek. To nije samo proces pridruživanja, nego usvajanje i implementiranje evropskih vrednosti u naš sistem.

Kada pogledamo obim robne razmene i privrede aktivnosti, jasno možemo da vidimo da postoji želja među građanima da stvaraju nove veze i razvijaju nove vidove saradnje. Nadam se i uveren sam da će novo ministarstvo uspeti ovim putem i nastaviti putevima uspeha kojim smo ga do sada mi vodili, jer prostora za unapređivanje uvek ima i da će turizam u budućnosti postati jedna od okosnica razvoja privrede Srbije.

Mnogo sam danas govorio o budućnosti, o ogromnom i važnom poslu koji nas ček i oprostićete mi na floskuli naša budućnost, to su mladi ljudi, jer kako kaže narod - na mladima svet ostaje.

U eseju velikog srpskog pesnika 20. veka, Borislava Radovića, najboljeg druga Vaska Pope, verovatno ste čuli za njega, prevodioca Sen Džon Tersa u velikom njegovom eseju koji vam preporučujem da pročitate, on je veliki patriota, on kaže krucijalnu stvar, zapamtite – treba ostati na zemlji. Sve je u tome. To je krucijalna stvar za svakog političara. Pogotovu se ovo odnosi na mlade ljude, a mlade ljude u ovoj državi možemo zadržati samo ako im damo perspektivu, neko ako ih zatvaramo, ne ako ih plašimo. To je jedini put da se ova zemlja ne isprazni, a svi dobro znate, trendovi u kojima se nalazi ne samo ova zemlja, nego većina balkanskih zemalja. Da bi zadržali svoje najkvalitetnije mlade ljude treba da kreiramo zaista jednu omladinsku politiku koja će ih zadržati i to pre svega ispunjavanjem njihovih potencijala i ambicija. Stoga mi je drago što ćemo u Ministarstvu turizma imati odsek koji će se baviti mladim ljudima.

Kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava moram da se osvrnem na izuzetan značaj postojanja u budućem resoru Odbora za ljudska i manjinska prava. To je izuzetno značajno i za naš evropski put i za nas same i za naše međusobno uvažavanje i poštovanje, jer su problemi na ovom polju mnogobrojni i mi ih svakodnevno rešavamo.

Moj odbor je imao fenomenalne aktivnosti sa ovim ministarstvom i čini mi se da smo zaista puno toga uradili. Pred nama je mnogo problema, evo samo podatak da je u Srbiji u toku godine ubijeno 33 žene u porodičnom nasilju, ukazuje da moramo još mnogo više da radimo. Zakoni su dobri, zakoni su fantastični, institucije dobro rade. Zadovoljan sam kako radi Poverenik za ravnopravnost, mislim da to treba pohvaliti, ali mnogo toga treba da menjamo u javnom mnjenju. Svi zajedno, i pozicija i opozicija, jer je to krucijalni problem našeg društva. Moramo da se suprotstavimo svakom vidu agresije, agresivnim ljudima. Apsolutno je neprihvatljiva ovakva brojka. Stoga, mislim da je fenomenalna stvar što će postojati ovo ministarstvo.

Na kraju, ja sam predstavnik jedne od manjina, mada uvek naglašavam veliki broj Srba odakle živim je dao podršku mojoj listi i mojoj stranci, što mi daje posebnu težinu u govoru. Možda pola, pola, da vam ukažem na neke stvari. Ogromni je problem, mi sada imamo popis i odlično je ministarstvo promovisalo da se popišu svi ljudi u Srbiji, da slobodno kažu ko su, šta su, koja im je vera, nacija, jezik i pozivam sve manjine da to urade slobodno na način na koji oni žele.

Moram da kažem da će nam ovaj popis fokusirati jedan od glavnih problema, a to je neravnomerna zastupljenost manjina u državnom aparatu. To je nasleđeni problem koji se rešava, ali vrlo sporo. Ne možemo dozvoliti da u gradu kao što je Novi Pazar, gde su većinsko stanovništvo bošnjaci, imamo apsolutno manjinu zastupljenosti u policiji. To je neprihvatljivo. Još neprihvatljivije od toga je ovo što smo imali sada, u konkursu za vatrogasce. Od 290 polaznika koji su upisani, nijedan bošnjak nije prihvaćen da bude kandidat za vatrogasca u Novom Pazaru i Sjenici. Statistika je neumoljiva. Ako u Novom Pazaru u vatrogasnoj jedinici od 44 vatrogasca ima samo četiri bošnjaka, o čemu mi razgovaramo? Hoću namerno ovde na ovom mestu da ukažem na taj veliki problem, na tu frustraciju koja se rađa kod ljudi koji oberučke vole ovu državu i pokušavaju uđu u njen sistem. To je jedno osećanje koje je neopisivo. To je atomska bomba na jedno strpljivo građenje međunacionalnih odnosa. Iskreno ću reći, meni koji je ceo svoj politički angažman posvetio tom putu, mnogo je teško izgraditi dobre odnose između manjinskog i većinskog naroda, između bošnjaka i Srba, a zar ima dva bliža naroda na Balkanu?

Jako mi je drago što predsednik Republike razume ovaj problem. Rekao je i naglasio da će to rešiti najvećom zastupljenošću manjina u Vladi, ali se to obavezno mora preslikati na sve institucije naše države.

Na kraju, želim da kažem da će moja poslanička grupa podržati ovaj zakon o Vladi i nadamo se da ćemo svi zajedno imati više razumevanja jedni za druge, jer na kocki je naša budućnost, a pre svega budućnost naše dece i mislim da oko nekih osnovnih stvari treba da imamo zajednički stav. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Dragan Marković Palma.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će glasati za izmene i dopune ovog Zakona o ministarstvima, iz nekoliko razloga.

Kada je u pitanju Ministarstvo za javna ulaganja, do sada je postojala Kancelarija za javna ulaganja a ministar se birao u parlamentu. Mnogo je veća odgovornost biti izabran u parlamentu nego da te imenuje Vlada Republike Srbije. Ja mislim da novi kandidat ili budući ministar za javna ulaganja će biti neko ko je za vreme svog političkog mandata nešto radio, gradio i pravio i što može slikovito i fizički svako da vidi. I ne samo kada je u pitanju ministar za javna ulaganja, već i ostali ministri.

Ne znam ko su kandidati, siguran sam da to zna samo predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i nadam se da će kriterijum biti sposobnost, da sposobnost bude nešto čime će se ova Skupština rukovoditi i glasati za kandidate odnosno za buduće ministre.

Jedinstvena Srbija podržava i Ministarstvo za turizam i omladinu, koje se odvaja od Ministarstva za sport. Turizam je jedna veoma važna razvojna grana svake države, pa kada je u pitanju i Srbija, imajući u vidu da mi nismo bili na turističkoj mapi sveta, osim ono što je bilo istorijski pre 40-50, 100 ili 200 godina, a da sada možemo da pokažemo da smo nešto novo napravili i da to novo nije samo u Beogradu, već i u ostalim gradovima Srbije, odnosno u nekoliko gradova.

Kada je u pitanju Beograd, neki su možda nekada kritikovali, ali sada sve manje, jer nema mesta kada je u pitanju kritika za „Beograd na vodi“, jer je „Beograd na vodi“ nešto što oni koji dođu u Srbiju, a posebno kada stignu u Beograd, to je destinacija broj jedan, koju ceo svet obilazi da vidi kako izgleda da infrastruktura koja je tada kritikovana, a koliko ljudi danas tu radi u „Beogradu na vodi“, koliko je proizvedeno materijala da se sagradi „Beograd na vodi“ i koliko majstora je radilo pri izgradnji „Beograda na vodi“.

Turizam je veoma važna grana, ja to znam jer sam i ja u Jagodini napravio jedan turistički centar koji je nezaobilazan i iz godine u godinu se povećava broj turista, ne samo iz Srbije već iz celoga sveta, imajući u vidu da se grad Jagodina nalazi pored auto-puta E-75 i da je Jagodina na neki način postao grad odmaralište za one koji putuju hiljadu ili dve hiljade kilometara da bi stigli na neku drugu destinaciju.

Od turizma se ne zarađuju samo ulaznice, odnosno od prodatih ulaznica, nego od turizma imaju koristi svi, i oni koji imaju sobe za izdavanje i oni koji imaju prodavnice, benzinske pumpe, tako da svi imaju koristi od turizma.

Kada je u pitanju omladina, veoma je važno da se taj ministar posveti našoj omladini. Ja se zalažem, pravo da vam kažem, i moja partija Jedinstvena Srbija, za prirodnu pamet, da naša prirodna pamet ostaje ovde u Srbiji, da nam ne odlazi, a da kada je u pitanju veštačka pamet i roboti, da mi sa tim malo sačekamo. Država je mnogo toga učinila, i vlada i predsednik, kada su u pitanju omladinci i omladina Srbije, kada je u pitanju prosveta i mnogo je uloženo u izgradnju infrastrukture, od osnovnih škola, srednjih škola, fakulteta itd.

Kada je u pitanju sport, sport poslednjih sedam-osam godina može da se pohvali odnosno to ministarstvo, ali ne ministarstvo zbog ministra, već zbog uslova koje je Vlada pružila, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo da vam kažem, ovo je drugi put da sam spomenuo ime predsednika Vučića, iz razloga što sam ja čovek iz sporta, a sada sam sportski radnik i znam koliko je teško obezbediti sredstva za pripreme za jednu reprezentaciju, za jedan klub i da možemo mi iz baze da delegiramo sportiste kako bi ti sportisti sutra bili članovi reprezentacije u pojedinim sportskim disciplinama.

Sport spaja ljude. U svim savezima sportskim u svetu su uspešni ljudi koji vode saveze i tu se prave dobri odnosi, saradnja i na neki način ti sportski savezi su mostovi prijateljstva. Naši sportisti su, oni koji postignu visoke rezultate, naši sportski ambasadori. Evo sada kada pogledamo našu odbojkašku reprezentaciju i one devojke koje su po drugi put uzastopno prvaci sveta, one su dobile po 30 hiljada evra. To su ogromne pare, imajući u vidu da je ženska odbojka na neki način bila u rangu sedmog-osmog mesta, nije ni bilo toliko popularno, ali mogu da vam kažem da će sada sve devojčice po gradovima Srbije od osnovnih i srednjih škola, one koje imalo imaju neki talenat, da se bave odbojkom i da vežbaju odbojku, kao što su 50% dečaka zbog Noleta Đokovića tražili od roditelja da im kupe reket da igraju tenis. Da preusmeravamo mlade ljude, oni koji su talenat, a talenat za sport je 15%, a 85% je upornost, trud i rad.

Tako da, dobro je što je razdvojen turizam i omladina od sporta, odnosno to novo ministarstvo se zove turizam i omladina. Jel tako, Žiko? Tako da, podržava JS taj predlog, ali želim da kažem, i to ću govoriti kada budu bili izabrani ministri, najveću štetu ove ekonomske krize podneli su poljoprivredni proizvođači. Zašto? Zato što su oni kada je u pitanju i proizvodnja smanjili svoju proizvodnju, naše štale ili staje su prazne, ne čuvaju krupnu stoku, ni onu sitnu kako mi to zovemo na selu. Imali su i elementarnu nepogodu koja je uništila poljoprivrednog proizvođača.

Predložiću, odnosno JS, kada bude tačka dnevnog reda, budžet Republike Srbije, da uvedemo leks specijalis za poljoprivredne proizvođače kako da im pomognemo. Nikada oni nisu imali veću pomoć nego poslednjih sedam, osam godina od raznoraznih subvencija preko kupovine priključnih mašina, traktora itd, ali da vam kažem da su najugroženiji u Srbiji poljoprivredni proizvođači.

Taj novo izabrani ministar poljoprivrede mora da zna i Vlada Republike Srbije da već sada planiraju kako da se pomogne poljoprivredi i da sačuvamo ono malo što je ostalo na selu od poljoprivrednog proizvođača. Jeste veliki uspeh nekom dati kuću i da ga vratiš, odnosno ne da ga vratiš, živeo u gradu, a ti mu daš kuću da živi na selu, taj nikada neće da se bavi poljoprivredom. On nije imao zemlju ni u saksiji. Znate, to jeste dobro, mi njemu rešimo stambeni problem, ali kada je u pitanju poljoprivreda to je nasledstvo, deda, otac, unuk itd, u porodici, i kod nas se to zove parlog, kaže – nemoj da ti bude njiva u parlogu, jer to je sramota. Ne znam da li je grehota, ali je sramota sigurno.

Tako da se nadam da ćemo mi pomoći, odnosno država poljoprivrednim proizvođačima. Međutim, niko ovde nije govorio, a sve je to vezano za nova ministarska mesta, da svakog dana Srbija je tema u negativnom kontekstu, ne u formalnom smislu da su oni u pravu, već zato što gledaju kako da sve ono što su obećali ti naši prijatelji, da ih tako nazovemo. Kao što je Makron došao u Srbiju, pa stavio ruku na srce i ja kažem, Žiki Starčeviću, ovaj laže bre za pare. Vidim u faci da laže. Laže da on voli Srbiju. Hajde, mi ne tražimo od tebe da ti sada kažeš – povlačim priznanje koje smo dali kada je u pitanju nezavisnost Kosova i Metohije, ali da budeš jedan od glavnih organizatora i da saplićeš Srbiju i da spočitavaju Srbiji zato što azilanti bogati ulaze u Srbiju. Pa, ti azilanti ulaze iz evropskih država. Srbija je tranzit i idu u evropske države. Pa, kakve mi veze imamo sa azilantima?

Jesmo li ih pozivali ili Angela Merkel bivša kancelarka Nemačke. Srbi je nisu pozivali, odnosno nisu ih pozivali sigurno, a vi kao dobri domaćini, mi ne možemo da zaustavimo nikog da prođe kroz Srbiju i da kažemo – ti možeš, a ti ne možeš. Srbija je slobodna zemlja, neograničava ulazak ljudi osim onih koji su na poternici. Tako da eto, napadaju i predsednika i Srbiju, stalno kao mi nešto smo neki dežurni krivci, a nismo.

Šta njima smeta, tim predsednicima nekih drugih država koje odlučuju o sudbini građana Srbije? Zato što su najniže cene kada je u pitanju i životne namirnice, struja, gas od drugih zemalja, čak i od onih koji su najrazvijeniji. Danas ko živi u Austriji i ima dvoje dece, a radi samo jedan bračni drug, njemu ne može plata da pokrije infostan i potrošačku korpu, i cena gasa je sedam puta skuplja u tim zemljama koje su mnogo bile razvijenije od Srbije. Njima smeta upravo to što se vodi računa o svakom čoveku na način što država i Vlada daju subvenciju dobavljačima, ono što se zove i potrošačka korpa i ono što se zove cena struje, gasa itd.

Niko iz Srbije nije pretio da treba da bude 18, 19 stepeni u porodici, odnosno u stanu, kao što to radi Nemačka, Austrija, Francuska, Italija, a posebno Velika Britanija. Velika Britanija je glavni organizator sa još jednom državom preko bare, sve ono što je bilo loše kada je u pitanju naša država, Republika Srbija, je upravo bila desna ruka te velike državne sile preko bare, Velika Britanija.

Molim sve političke partije koje su u parlamentu, da oko ovih pitanja budemo jedinstveni, da ako neko ima bolji program, nemam ništa protiv, kaže, moj program je bolji od vašeg u ekonomskom smislu, ja sam ga primenio tu i tu. Pa, da vidimo, lako je samo da govorite kako vi ne bi tako, pa, da vidimo kako ste vi to uradili i koliko je narod shvatio ozbiljnost tog programa ili te platforme da je tako nazovem.

Ja sam za fer plej igru, da se takmičimo ko će više i bolje da uradi, ali kada je u pitanju nacionalno pitanje, kada većina tih država svetskih odlučuju o sudbini građana Srbije, sve oštriji su i oštriji prema Srbiji, da vide da ne mogu da nas razbiju. Izbori su za četiri godine, odnosno tri i po godine, mnogo toga će još da se izdešava u svetu.

Da vam kažem, da JS i SPS su bile deo te proevropske vlade i mi ne odustajemo od evropskog puta, ali taj evropski put od 2000. godine je obećan Srbiji. Od 2000. godine, pa onda 2016, pa 2019, pa 2021, pa 2025. godine i tako dalje. Evropski put i dalje ostaje za JS, ali isto tako ne želimo da se odreknemo prijateljstva istorijskog sa Rusijom, sa Kinom i sa još nekim državama, a čak smo i dobili, mogu slobodno da kažem, Mađarsku za jednog velikog prijatelja, imajući u vidu da se Mađarska graniči sa Srbijom, a da su deo EU i oni valjda su blizu pa vide šta se sve Srbiji dešava i koja je nepravda nad Srbijom.

Tako da poštovane dame i gospodo, ova tema, o ministarstvima, ova tema je toliko jeftina kada je u pitanju budžet Republike Srbije, jer do sada ova četiri resora morao je jedan čovek da radi sve, a sada će raditi osam ministara. Nije to jednostavno bilo da ne spominjem sada nekoliko resora sa kojima ja nisam bio zadovoljan, da li su ova četiri ili nisu, nije važno, ali sam siguran da oni ništa više koštati Srbiju neće nego što današnji ministri imaju ono što se zove tekući trošak, mesečni, godišnji i tako dalje.

Poštovane dame i gospodo, JS će podržati ovaj predlog zakona i mi trebamo da kada se napravi nova Vlada, svako od nas, da nađe po nekog od prijatelja, da li sa istoka ili zapada, uopšte nije važno, ali da taj prijatelj sutra se bori u UN za Srbiju, tamo u nekim drugim institucijama, u Interpolu, u Savetu bezbednosti i tako dalje.

Kada govorimo, da kaže – evo, ja sam napravio prijateljstvo sa tom i tom državom. Mogu da vam kažem, neka mi zameri ko hoće, ja sam otvorio ekonomska vrata sa Egiptom, postojalo je prijateljstvo između Egipta i Srbije od Tita, Nasera i Nehrua i pre šest godina sam prvi put otišao u Egipat i krenula je ekonomska saradnja. Egipat je ogromno tržište, 110 miliona stanovnika živi u Egiptu, i da svako od nas pomogne nešto i Vladi Republike Srbije i sebi može da kaže – e, ja sa pravom mogu da diskutujem o toj temi, jer sam nešto negde uradio.

Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi narodni poslanici, 23 časova pre sazivanja današnje sednice saznali smo da će ona biti održana, saznali smo da će na dnevnom redu biti izmene Zakona o ministarstvima, dobili smo materijal o kojem danas raspravljamo i zaista kratko vreme kao priliku da se pripremimo za današnju sednicu.

Izbori za parlament su bili 3. aprila 2022. godine, ja zaista postavljam pitanje – da li je moguće da posle šest meseci sazivate sednicu po hitnom postupku sa ovako površnim obrazloženjem kojim pokušavate da nas uverite da je stvar urgentna i da je hitno.

Pročitaću ono što ste vi napisali kao obrazloženje, a s obzirom na to da ovde zaista sede mnogo iskusniji od mene pokušajte sebe da uverite da je ovo zaista opravdanje za ovakvo suspendovanje parlamentarnog života u Srbiji.

Kažete da sazivate sednicu zato što će četiri ministarstva koja nameravate da obrazujete uticati na efikasniji rad državne uprave.

Zaista vam čestitam na revolucionarnom otkriću. Mi nismo znali da ministarstva utiču na rad državne uprave. Potpuno smo, jednostavno šokirani, paralisani tim saznanjem i eto, sve vreme mislimo kako nama nije ta topla voda se otkrila? Kako mi bez vas nismo znali da je bolje imati nego nemati, da je bolje biti lep nego ružan, srećan nego tužan?

Hvala vam što ste napravili takav jedan kopernikanski zaokret u srpskom parlamentarnom životu, ali se samo pitam kako je ova država opstajala sve ove godine i decenije bez ova četiri ministarstva koje pokušavate da proglasite urgentnim i presudnim, ne više za opstanak Srbije, nego maltene za opstanaka čovečanstva.

I, veoma sam zabrinuta, muči me jedna misao od kako sam otvorila vrata ove sale, pitam se gde će da sednu 25 ministara plus oni bez portfelja koji će se pridodati ovom vašem spisku, s obzirom na to da koliko sam uspela da izbrojim ovde ima svega 20 stolica, ili vi imate nameru da naše stolice ustupite njima pošto nas onako, praktično, kontinuirano preskačete, izopštavate, pokušavate apsolutno da devastirate Narodnu skupštinu, verovatno zbog činjenice što ovde postoji jedan argumentovan, opozicioni ton kome ne možete da prišijete etiketu odgovornosti za učešće u prethodnoj vlasti.

Zaista mi objasnite čemu 25 ministarstava, s obzirom na to da je i predsednik Republike svojevremeno govorio da će država smanjivati broj resora kako bi aparat bio efikasniji i kako bismo naravno, pre svega štedeli.

Ako jedna Nemačka koja ima 81 milion građana ima 14 ministarstava, ako jedna Austrija ima 12 ministarstava, postavlja se pitanje zbog čega Srbija ima više i od same Republike Hrvatske koja prednjači u EU sa čak 20 ministarstava?

Odgovor je vrlo jednostavan. Znam zašto vi ovo radite, hoćete da namirite svoje uhlebe, frakcije, struje i one koji uopšte ne mare za to u kom će se ministarstvu probuditi. Njima je potpuno u redu da jedan dan vode Vojsku, sutradan Policiju, trećeg dana Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, nije važno koji je resor samo da je fotelja. Velika većina njih sedi i cupka i čeka da vidi da li će njihovo ime biti prozvano i koji će resor im biti dodeljen.

Mi posmatramo debatu dva aktuelna ministra koji se sučeljavaju, ne oko toga gde će da se asfaltira put, nego oko strateški važnih pitanja. Posmatramo debatu Zorane Mihajlović i Aleksandra Vulina, gde Aleksandar Vulin optužuje Zoranu Mihajlović da iza nje stoji Američka ambasada. Pa, to je pitanje par ekselans o kome kao danas kao parlament treba da razgovaramo.

Da li mi sve vreme imamo u Vladi ministra koji je tu postavljen po nalogu stranog ambasadora, bilo koje strane ambasade? Mislim da mi kao parlament o tome treba danas da razgovaramo.

Ako ministar iz vaše Vlade iznosi takvu kritiku dozvolite da zaista izrazim sumnju da je možda u pravu i da dovedem u pitanje zašto se ignoriše takva jedna okolnost i takva jedna optužba.

Dakle, kažete – hitna sednica, osam dana pre objavljivanja u „Službenom glasniku“ treba da se prekrši ta procedura, to pravilo i ta praksa i da pre toga Zakon stupi na snagu. Pa, da li je moguće da vi niste imali vremena od 3. aprila 2022. godine, da podelite vašim ministrima resore, da se dogovorite ko će koji da vodi? Vi ljudi ne možete između sebe da se dogovorite, a prebacujete odgovornost na nas. Mislim da to zaista nije u redu.

Ako smo već želeli da sazivamo neke hitne sednice mnogo je bilo primerenije da danas diskutujemo, recimo, o Izveštaju Evropske komisije, gde otvoreno traže od Srbije da uvede sankcije, pazite kome da uvedemo sankcije, strateškom partneru. Nije Rusija tamo neka država, to je strateški partner u diplomatskoj praksi.

Moja majka je Srbija. Ja imam jednu otadžbinu, a vi što mislite da vam je Brisel majka, otac, baba, deda, mentor, to je vaša stvar, vi polazite od sebe, ja imam jednu zemlju i njoj polažem račune.

(Veroljub Arsić: Gledajte malo drugu stranu.)

Odavde su došla dobacivanja, a ono što imam da kažem njima rekla sam im prilikom određenih nastupa, jer ste vi propustili da im kažete kada su išli kod Gabrijela Eskobara da traže da se vrši pritisak da Srbija uskladi spoljnu politiku. Nisam videla u „Informeru“ da je bilo ko napisao – jedan redak, i nisam videla da ste na to reagovali. Znate zašto niste reagovali? Zato što više za vas Đilas nije tajkun nego gospodin, o tome se radi.

(Milenko Jovanov: To oni kažu za tebe.)

Zato što cela Srbija zna da su to vaši prećutni partneri i da je to potencijalna politička koalicija.

(Veroljub Arsić: Uplaši nas 3%.)

Molim vas da mi ne dobacujete. Imate sve vreme ovoga sveta da odgovorite. Nemojte mi dobacivati dok govorim. Zaista vas ljubazno molim.

Molim predsedavajućeg da reaguje na ovo dobacivanje.

Politička koalicija za potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma i uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji je ono što želi Gabrijel Eskobar. A, vi gospodo iz Srpske napredne stranke, pred vama je odluka da li ćete biti deo takve političke koalicije ili nećete.

Verujem da među vama ima mnogo časnih ljudi koji neće pristati na takav aranžman, zaista verujem u to i verujem da ste svesni da vi nemate prava to da uradite, niti da potpišete pravno obavezujući sporazum, niti da uvedete sankcije Ruskoj Federaciji.

(Veroljub Arsić: Ko je uveo sankcije?)

Pogledajte kako izgleda srpski parlament.

(Veroljub Arsić: Zato što ne govoriš istinu.)

Znam da vas plaše moje reči jer vas plaši istina, ja ovde govorim upozoravajući.

Vaša ministarka, evo recimo, u aktuelnoj Vladi, Zorana Mihajlović se otvoreno zalaže za usklađivanje spoljne politike sa Briselom. Izvolite, to je vaše kadrovsko rešenje, ona je vaše političko čedo, nije moje, s njom se obračunavajte, nemoj sa mnom.

Što se tiče vašeg osvrta da je Srbija posle 5. oktobra imala 34 ministarstava, pa, pobugu, zar mi treba da se vraćamo na petooktobarske tekovine? Pa zar mi treba da se vraćamo tekovinama dosovske Srbije koju ste toliko puta kritikovali, smatrajući je nakaznom tvorevinom koja je opustošila ovu zemlju, rasprodala naše resurse u bescenje. Pa da li je to put kojim mi danas treba da idemo ili treba da napredujemo i da postavimo, recimo, pitanje – gde je ministarstvo, ako ste već želeli da osnujete nova, gde je ministarstvo, recimo, za Srbe u regionu i dijaspori? Pa mi imamo vrhunski potencijal kao društvo sa mnogobrojnom srpskom dijasporom, gde imamo visoko obrazovni kadar koji bi mogli da pomognu Republici Srbiji.

Ako mislite da ćete da me dekoncentrisati time što ćete govoriti preko mene, verujte moja koncentracija je toliko savršena da možemo do kraja ove sednice da pričamo u glas zato što verujem u ono što govorim i zato što sam ovde da iznesem istinu.

Napravili ste predlog o ministarstvu turizma i omladine. Pobugu, ljudi, pa da li vi time šaljete poruku srpskoj omladini da su oni turisti, da će samo kao turisti da dolaze u Srbiju? Kakve veze ima turizam sa omladinom molim da mi neko objasni?

Možda sam ja neuka, možda nisam vizionar, možda ne idem na konsultaciju u Brisel, možda me nisu naučili u nekim političkim školama, akademijama mladih lidera, ja zaista ne znam, ali evo neka mi neko objasni, ja jedinu vezu koju vidim između turizma i omladine je ta što su ekskurzije za našu omladinu papreno skupe, najskuplje u regionu, što su hoteli skuplji za našu omladinu, za naše učenike, nego za strance. Jedino ako ne mislite da će omladina da da podsticaj profitu turističkih subjekata?

Prošle godine ste napravili u prošlom sazivu ministarstvo… Molim vas, upristojite se. Prosto me saslušajte šta govorim. U prošlom sazivu izmislili ste ministarstvo da bi Gordana Čomić dobila fotelju. Pa, zamislite državu koja izmisli… Pa, donesite im hoklice, ljudi. Donesite, neka sednu svi. Dajte da se ne svađaju, da više ne budemo taoci. Neka svako dobije fotelju, ali nemojte onda da Ana Brnabić izlazi i da tvrdi da nosi rolku da ne bi palila klimu, jer štedi.

Ne mora Ana da nosi rolku, ali nemojte da izmišljate nova radna mesta i nove funkcije. Ovamo je rolka, a ovamo dajete partijski uhleb i još stotine i stotine njih na državnim jaslama. Pa ako štedimo, dajte da štedimo.

Ako radimo na tome da nam efikasnija državna uprava bude, dajte da uključimo najvažnije ministarstvo, ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu. Pogledajte rezultate popisa u Makedoniji - ispod 30.000 Srba. Pogledajte rezultate popisa u Hrvatskoj - nema nas više, ni trećina u Vukovaru. Gubimo i ona prava koja su nam osporavali i onda kada smo formalno na njih polagali.

Znači, dajte da pokušamo da pronađemo nešto što će biti konstruktivno - ministarstvo za ljudska prava i društveni dijalog. Ne postoji u svetu belome zemlja koja ima ministarstvo za društveni dijalog. O ljudskim pravima treba da se bavimo sve institucije. Mi smo kao narodni poslanici položili zakletvu da ćemo da čuvamo ljudska prava. Šta radi zaštitnik građana? Šta radi Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti? Šta radi Ministarstvo pravde? Šta rade sudovi? Oni treba da štite ljudska prava.

Nisam čula da se gospođa Čomić ikada oglasila po pitanju eklatantnog kršenja ljudskih prava kada su u pitanju Srbi na Kosovu i Metohiji, ali sam je čula da je tražila prošle godine da na popisu mogu Vojvođani da se izjasne kao nacija. Pazite, kao nacija. To je bio predlog, uz obrazloženje da na taj način ona zagovara evropsku tekovinu višestruke identifikacije. To što se ona višestruko identifikuje kao, recimo, bivši demokrata, a sadašnji naprednjak, to ne znači da treba da izmišlja nove nacije, a što je najgore od svega toga, sve to čineći na državnim jaslama.

Ovo sve što radite deluje po principu kada dođete pa kupite onakokilogram krompira, pa vam kažu hoćete i tri veze rotkvica uz taj krompir koji ste kupili, dobićete tri po ceni jedne. Nemojte da spajate babe i žabe. Turizam i omladina su dve različite stvari. Omladina je društvena vrednost. Omladina je najveći resurs koji srpsko društvo poseduje. Turizam je privredna grana, usluga koju treba da pružimo. Zaista ne želim da verujem da našu omladinu doživljavate kao turiste u rođenoj zemlji.

Moram da se osvrnem i na ono što kažete - Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije. Ne vidim apsolutno bilo kakav spoj između te dve stvari, osim možda ako ste imali u vidu činjenicu da su određeni pružaoci telekomunikacionih usluga i vlasnici određenih sredstava za informisanje u Srbiji, ali zaista ne želim da verujem da zakone krojimo po meri pojedinaca, već po onome što jeste opšte dobro i što jesu potrebe naših građana.

Srpska stranka Zavetnici je podnela amandmane pre svega uz nameru da od vas zatražim dobru volju da me barem saslušate i da mi kažete zbog čega mislite da ova zemlja ne zaslužuje da ima Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, da to ne zaslužuju Srbi u Crnoj Gori, da to ne zaslužuju Srbi u Republici Srpskoj, da to ne zaslužuju oni divni naši ljudi u Australiji, koji su branili Novaka Đokovića i koji su nas podsetili na sebe i na to koliko ih ima i koliko vole svoju zemlju.

Da li hoćete da mi kažete da najveći investitor, a to je srpska dijaspora, nema pravo na svoj resor? Mislim da treba o ovome dobro da razmislite i da pokušamo danas da napravimo jednu novu političku praksu, da uvažite određene predloge, a ne da ih odbacujete po principu neću da slušam zato što je to rekla Milica koja je iz opozicije i zato što mi je mnogo lakše da joj prišivam određene etikete i da pišem po tabloidima da je vozila automobil u alkoholisanom stanju, jer to je tako lako da za svakog iznesete nešto.

Kažite vi o meni šta god želite, ali dajte da uradimo nešto korisno za ovu zelju. Dajte da napravimo jedno valjano ministarstvo koje će se baviti ovom temom.

Što se tiče Kosova i Metohije, mislim da je svima jasno da Kancelarija sama po sebi nema dovoljno kapaciteta da odgovori na sve one izazove sa kojima se suočavamo kada su najvažniji državni i nacionalni interesi u pitanju.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju, bez obzira na broj zaposlenih nije dovoljno visokog institucionalnog ranga da bi se bavila pitanjem Kosova i Metohije i zato mislim da bi obnova ministarstva za Kosovo i Metohiju mogla da se razmotri kao jedan kvalitetan odgovor pred svim ovim izazovima sa kojima se suočavamo.

Čujemo da kažu da ako damo stolicu UN dobićemo ubrzani, hitni proces evropskih integracija. Taj ubrzani proces traje više od 20 godina. Šta će se to ubrzati? Kakva stolica u UN? Ako tvrde da je nezavisno Kosovo realnost, pa neka im oni daju stolicu ako su tako moćni.

Znaju oni dobro da ne mogu nikada da dobiju stolicu u UN bez srpskog potpisa i zato je važno da i oko toga budemo jedinstveni. Nije dovoljno reći - nećemo da priznamo nezavisnost tzv. Kosova. Važno je da kažemo - nećemo pristati na pravno obavezujući sporazum kojim se pruža međunarodna verifikacija kosovske nezavisnosti. To je izjava koja bi zaslužila danas od nas podršku i gde bismo mi pokazali da, bez obzira na to što smo opozicija, se ponašamo odgovorno.

Na kraju, moram da kažem da sam u prošlom sazivu primetila da ste mnogo blagovremenije obaveštavali jedni druge o datumima sednica, da ste imali dostupan materijal, da ste bolje u tom smislu funkcionisali, ali mislim da činjenica da je opozicija postala deo parlamenta ne treba da u vama budi takav nemir da panično zakazujete sednice tako što ćete pokušati da nas sačekati nespremne.

Vi konkretno nas ne možete da sačekate nespremne, jer smo se mi za ovo rodili spremni i živimo za ovo. Vama je to smešno. Vi omrknete u jednoj političkoj stranci, osvanete u drugoj i vama je potpuno svejedno, ali mi koji živimo za ovo vam kažemo da nas na krivoj nosi ne možete da uhvatite.

Gospodine Bakarec, ja vas molim da posle, kada se završi sednica, odete sa mnom do automehaničara, da zajedno podignemo taj moj čuveni mercedes, moju ljutu mašinu iz 2010. godine proizvedenu, pa da, ako ništa drugo, džentlmenski platite mi pumpu za vodu koja mi se pokvarila. Mislim da bi to bio jedan lep gest sa vaše strane, s obzirom na to da ste takve neistine o meni iznosili, ali pre svega, na taj način govoreći o vama.

Hoću da vam kažem još jednu stvar. Ako vas tište moji automobili, moji traktori ili kombajni, ja sam iz domaćinske kuće koja preko politike nije stekla ni saksiju zemlje o kojoj je maločas govorio gospodin Marković, već su moji dedovi sve sticali. U politiku sam ušla zato što volim Srbiju, a ne da mi država kupi cipele, tašnu, mašnu, kravatu, torbu. Ja sam došla ovde i sita i obučena i ne treba mi državno jaslo da odavde izađem kao dama, jer sam kao dama zajedno sa svojim kolegama i kao Srpkinja i kao domaćinsko dete u ovu Skupštinu ušla. A koga država treba da obuče, čije svastike da namiri, videli smo jako dobro u prethodnom periodu.

Na kraju, hoću da vam kažem, ako vam je cilj da nas nema u Skupštini tako što ćete ovako da zakazujete sednice, pozovite onda, pošteno i korektno neka bude, neka sedi samo ovde Kristofer Hil, kao američki ambasador koji sam kaže da se u Srbiji više pita nego i sam predsednik Republike. Hvala vam.

Vi isto po Poslovniku?
Izvolite vi prvi.

Prvi sam se javio.

Gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, reklamiram povredu Poslovnika, član 106. za vreme govora narodnog poslanika, a i sada dok reklamiram povredu Poslovnika, ista ličnost koja je i malopre dobacivala je to radila. U tom smislu, niste ništa preduzeli, ali dozvolite mi da bar završim. Imam dva minuta, koliko mi Poslovnik dozvoljava. Za vreme govora narodnog poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Danas je bila ugrožena sloboda govora ovde predsednice Srpske stranke „Zavetnici“, Milice Đurđević Stamenkovski, dobacivanjem, pobrojaću vam sada poslanike koji su to učinili, pošto ste se vi pravili sve vreme nevešti.

Samo jedna stvar, gospodine Nikoliću, nikome nije uskraćena sloboda govora. Svi su slobodno govorili.

Na ovaj način kako je dobacivano, prekidana je. Molim vas da mi ne oduzimate vreme. Imam samo dva minuta. Opet ste mi uzeli 10, 15 sekundi.