Predsedniče, kolege poslanici, predstavnici poslednje Vlade koju sastavlja SNS i Aleksandar Vučić, Demokratska stranka naravno neće glasati za rebalans budžeta i za predloge zakona koji nas vode apsolutnom dužničkom ropstvu. Pet vekova pod Osmanlijama smo preživeli, desetogodišnju Vučićevu diktaturu teško.

Kada se pogleda struktura prihodne i rashodne strane jasno je da ova vlast bezočno laže čak i kada ima jasne brojke pred sobom. Sve je upravo suprotno od onoga što govore. Činjenice ukazuju na to da Vučićeva vlast nagrađuje bogate, a kažnjava siromašne. Na primer, Nemcima se daju subvencije, a ruka se zavlači u džep penzionerima.

O prioritetima Vučićeve vlasti govori i to da više novca daje za policiju i vojsku, nego za prosvetu, socijalna davanja, obrazovanje i zdravstvo. Zašto nema za običan narod novca? Zašto nema novca da plate račune za struju, za grejanje, da obuku i obuju decu, da mogu decu da pošalju u školu sa 200 dinara za užinu ili da im kupe suvu i toplu obuću, da o rekreativnoj nastavi i preskupim ekskurzijama i ne pričamo?

Vi koji ne živite realne živote, a koji imate po 24 stana u Bugarskoj, ne možete da razumete o čemu govorim.

Koliko smo tačno i kome smo sve dužni? Da li smo opet „raja“ postali? Da li ćemo decu možda u „janjičare“ morati ponovo da šaljemo? Koliko koštaju šume i zašto ste ih prodali? Koliko košta čist vazduh? Koliko košta Jadar, Rađevina, Kolubara, Homolje, Levač, Majdanpek?

Vučić i ekipa čim su došli na vlast lansirali su otezu da je država pred bankrotom, jer su je tamo doveli „žuti lopovi“. Zamislite, vrlo brzo, baš ti „žuti lopovi“, oni koje su najviše napadali, postali su ili članovi SNS ili ljudi od najvećeg Vučićevog poverenja i to baš zaduženi za oblast finansija.

Dostupni podaci kažu da su naprednjaci 2012. godine dolazeći na vlast zatekli nepunih 15 milijardi evra duga, a danas je taj dug 32,6 milijardi. Tada smo bili pred bankrotom, a danas smo ekonomski tigar. Duplo ste nas zadužili u ko je ovde lud? Koliko zaista dugujemo Kinezima? Šta će izroniti iz fioka i fascikli? Ali, po sve smelijem i bahatijem ponašanju Kineza u Srbiji, jasno je da je Vučić celu državu založio. Otkuda kineska policija ovde? Po čijim ingerencijama je? Koliko ih ima? Da li ćemo ikada dobiti te odgovore?

U svakom slučaju, sporadično se čuje da se Vučić zadužio milijardu tamo, milijardu ovamo ili u Pekingu ili u Emiratima, a tačno pod kojim uslovima i koliko i kako ćemo to otplaćivati niko ne zna.

Možda najslikovitije o tome kako nas ova vlast gura u dužničko ropstvo govori i ovaj najavljeni kredit od 80 miliona evra za most, naravno, kod „Beograda na vodi“. Za takve i slične kredite nema tendera, ne zna se koliko zaista taj most koša i zato građani kažu možda će izgradnju i preživeti, ali ugradnju ove vlasti teško.

Tako neodgovorno ponašanje ljudi na vlasti nije viđeno. Svaki građanin Srbije u ovom momentu, čak i ona beba koja se rodi u ovom momentu u Narodnom frontu duguje više od pet hiljada evra i taj dug nažalost raste i dok ja sada ovde izlažem.

Ovoj rasprodaji sopstvene zemlje se mora stati na put. Znate šta? Mi smo se osmanlijskog ropstva rešili, rešićemo se i Vučićevog, a vi ćete, gospodo naprednjaci to platiti. Odgovaraćete po zakonima države Srbije za sva nepočinstva, za sva nedela prema ovoj državi i prema ovom narodu. Hvala.

Prvo, pravo na repliku ovlašćeni predstavnik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitam vas, koliko su koštale srpske šećerane? Da nije možda po tri evra? Pitam vas, koliko je koštao SARTID? Pitam vas, koliko je koštao MIP Požarevac? Koliko je koštao „Rekord“? Koliko je koštao IMT? Koliko je koštao IMR? Koliko je koštao DMB? Koliko je koštala „Prva petoljetka“? Koliko je koštao „Trajal“? Koliko je koštalo sve i svašta?

Koliko je koštao kilogram srpskih vojnika i oficira koje ste prodavali u Hag? Koliko je to koštalo? Koliko je bio jeftin život u Srbiji? Samo to da vas podsetim, na šta su nam ličile ulice kada su ubijani policajci, kada vam je ubijen premijer? To ste zaboravili.

Pričate o nekim imaginarnim evrima. Osamnaest milijardi evra je bio dug kada je SNS preuzela vlast zato što nismo znali koliko je koštao most na Adi, koliko je koštao most kod Beške, gde je nestao auto-put između Preševa i Vranja. To ste zaboravili. Nismo znali ni koliko je koštao „C market“ kada ste ga poklonili Miškoviću. O tome pričamo. Takvu smo državu našli. Mogu sada tačne podatke da vam iznosim.

U vašim glavama je neka imaginacija da statistika laže. Možete time da se bavite, ali mi samo objasnite, kako je u fizičkom obimu veći prihod budžeta PIO, samo mi to recite? Zašto su manje dotacije iz budžeta? Zato što građani rade, zato što privreda radi, onu istu koju ste uništili. Da vas povedemo kroz Požarevac, da vam pokazujem groblja požerevačke industrije. Jedino je preživeo „Bambi“, a znate zašto? Zato što je privatizovan po zakonu Jorgovanke Tabaković, a ne po vašim zakonima i onog Veselka Vlahovića, koji je odjednom postao mnogo pametan. Takvu ste nam Srbiju ostavili.

Povreda Poslovnika, Gavrilović.

Poštovani gospodine Orliću, predsedniče Narodne skupštine, ukazujem na član 103. Niste mi dali odmah da po neposredno učinjenoj povredi da se javim, iako sam se javio.

Član 107. stav 2. propisuje da je neprimereno korišćenje uvredljivih izraza.

Pretpostavljam da niste videli, ali vaš kolega, naš kolega, ovde u Skupštini je pokazivao vrlo neprimerene, ja ne mogu to ni da izgovorim, ali znate šta, u pravnom smislu to se kaže konkuldentne radnje, seksističke, vrlo ružne, vrlo uznemirujuće. Ja ne mogu da verujem da smo danas prešli granicu sa verbalnog, na jedno vrlo ružan način ponašanja prema poslanicama i prema ženama. To je toliko bilo ružno. Ja vas molim da ga opomenete. Ovo sad stvarno više nema smisla. Šćekić je to uradio. Možda su i kamere zabeležile. To je potpuno jedno klasično nasilje prema ženama u načinu kako se on ponašao.

Samo da vam kažem. O čemu vi govorite, stvarno ne znam. Gledao sam sve vreme dok se obraćao ovlašćeni predstavnik Veroljub Arsić. Nije pokazivao ništa. Govorio je najnormalnije.

Dok je govorila koleginica Tanja, gospodin Šćekić koji je gledao u nas, ne bi rekao da je gospodin.

Niko ništa ne pokazuje, niti je pokazivao.
Ovlašćeni predstavnik je govorio, čak nije ni vikao koliko ste vikali vi. Ne samo da govorite nego i dok govori on. I opet ste vikali. Vi zajedno, i Parlić, i Manojlović i Milivojević. Ne znam o čemu vi pričate. Nisam siguran ni da li i vi znate.
Jer hoćete da se izjasnimo?
Izjasnićemo se.
Vi hoćete povredu Poslovnika.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ja vas molim predsedniče da utičete da gospodin ne viče. Sve što pita može da pita pomoćnika ministra za privatizaciju, Sinišu Malog, iz tog perioda. To su njegova dela. Slobodno njega neka pita. Nema potrebe da se obraća nama, a pogotovo je nedopustivo da na nas viče. Ako ne znate o onome što je kolega govorio, ko vređa poslanice, ko preti poslanicima i ko nas veoma vulgarno vređa konkludentnim radnjama, to je gospodin, ne znam kako se zove. Evo ga, plava košulja, plava kravata, Šćekić, to je on. Vratite kamere i kaznite ga. Vratite snimak i kaznite ga. Imaju kamere i kaznite ga.

Dok govorite, gledam sve u sali, niko ništa ni ne viče i ne pokazuje. Što se tiče vikanja, čuo sam vas, malopre. I još nekoliko puta danas. Ako pričamo o vikanju. I sada opet vičete. Što stalno morate vi da galamite.
(Ivana Parlić: Vratite snimak, vređane su žene.)
Ja vam kažem da nema nikakve potrebe da galamite, a vi me ne slušate. U tom slučaju, najmanje što možemo da uradimo, to je da ovo maločas tretiramo kao repliku. Da li je tako? Saglasni ste.
(Ivana Parlić: Ima potrebe, mi smo uvređene.)
Sada po prijavi za reč. Ne, ovo su bili pokušaji da se ukaže na povredu Poslovnika. Nema nikakve veze sa vama gospodine Arsiću, potpuno je jasno. Pitanje je da li ima veze sa bilo čime.
Prema prijavi za reč, Marina Raguš.