Hvala gospodine predsedniče.

Ovo je uglavnom diskusija kakvu smo očekivali da čujemo, s obzirom da manje, više to slušamo od samog početka ovog saziva. Ali dobro, svako ima pravo da bira svoj put, kao i svoju metodologiju političkog delovanja. Izbori sve pokažu.

Ovde su meni najvažniji građani. Građani Srbije ne treba da brinu kada je reč o miru, stabilnosti, privrednom rastu, redovnim platama i penzijama iz realnih izvora, kada je reč o odnosu javnog duga prema BDP, kada se radi o direktnim stranim investicijama.

Verovala sam da, pošto za svaki politički sistem i političku scenu, nema važnije teme poput rebalansa budžeta i budžeta, da ćemo mi ipak u ovoj raspravi, s obzirom na situaciju u kojoj se ceo svet nalazi, pa tako i naša Srbija, kao deo tog sveta, ući ipak sa mnogo više argumenata.

Vidite dragi građani, kolege poslanici, gospodine ministre, ja ispred sebe imam i neretko sam u svom istraživačkom radu koristila strane izvore i najčešće izvore obaveštajnih stranih obaveštajnih agencija koje su vrlo profesionalno analizirale tendencije, parametre, kretanja u privredi, društvu. Ispred sebe imam jedan dokument iz aprila 1973. godine, vrlo mi je važno da ga pomenem, koji potpisuje Centralna obaveštajna agencija SAD, koju vrlo cenim s obzirom na predanost u analizi svih zemalja, pa tako i velike bivše Jugoslavije.

Ovo je dokument koji nije, i tako je stepenovan kao strogo poverljiv, koji nije bio predviđen za vidokrug drugih zemalja, ali je vrlo dobro imati ga. Upravo zbog te mantre koja se neretko ovde ponavlja, a jeste odliv ljudi u druge zemlje. Do šezdesetih godina bivša Jugoslavija je, može se reći bila zatvorena zemlja u odnosu na inostranstvo. Onog momenta kada je bivša velika Jugoslavija otvorila svoje granice, a to je druga polovina šezdesetih godina, zamislite, po analizama CIA, preko jedam milion radnika je već radilo samo u zapadnoj Nemačkoj. I tada su počele da se slivaju doznake naših radnika u maticu.

Tako da argument da od kada je SNS na vlasti, da se dešava odliv ljudi u druge zemlje nikada viši i uvek istorijski ipak ne stoji. Možda je to lični utisak, možda imate primere u svom okruženju, istini za volju imam ih i ja i ljudi su uvek išli trbuhom za hlebom i gledali gde će za isti rad da dobiju više novca. Takođe trebamo da kažemo da su to sezonski radnici koji odlaze, a i vraćaju se i najčešće ide na one vizu od po tri meseca.

Ono što je važnije sada za naše građane, ovo je čisto bilo argumenta radi i da malo evociramo sećanja iz nekih ranijih perioda, za koje neretko umemo da kažemo to su bile zlatne godine u velikoj Jugoslaviji, kada se živelo na takav i takav način, pred sve one građanske sukobe i ratove, koje bi najradije svi da zaboravimo.

Ono što mi je vrlo značajno ovde, a imala sam proteklih deset godina pauze od političkog delovanja, prilike da sarađujemo i sa istokom i sa zapadom, u periodu izbijanja Kovid krize, sticajem okolnosti sam imala prilike da gledam kako se suočava Italija sa koronom.

Moram da vam kažem da su tada mladi lekari u Italiji neretko sebi oduzimali život jer su bili prisiljeni da primenjuju tzv. „crni protokol“ u medicini. Zato što nisu imali respiratora dovoljno morali su sami na licu mesta da odlučuju ko će da živi, a ko će da umre. I to je, takođe, činjenica.

Ono što je meni bilo frapantno, jer je mnogo zemlje zateklo, kada se desio Vuhan, jeste na koji način se Srbija snašla.

U početku samom velike pandemije, da vas podsetim, planeta nikad viđeno u naše vreme stala je na tri meseca. Tada se celokupna životna sredina, da malo relaksiram priču, za samo tri meseca oporavila. Ali, da se vratim na one crne statistike, sve je stalo, privreda, mnoge kompanije u mnogo razvijenijim zemljama EU odlazile su bankrot. Milioni ljudi su ostajali bez posla. Nisu mogli da se leče. Situacija je bila takva da su padali, nažalost, kao muhe po ulicama jer se nije znalo sa kakvim se virusom susrećemo.

U tom periodu nestala je celokupna solidarnost među državama. Bitka za respiratore, maske, zaštitna odela, rukavica bila je egzistencijalna borba. Zaboravljamo ko nam je tada prvi priskočio u pomoć. Zaboravljamo da je taj Siniša Mali, kojeg neretko kritikujete na načine koji baš i nisu toliko primereni, uspeo da nam sačuva budžet, preusmeri sredstva, da sačuva svaki život u Srbiji.

Ispraviće me gospodin Mali, tada su se naši ljudi vraćali iz rasejanja, zato što nisu mogli u tim zemljama u kojima su radili da se leče. Dolazili kod nas ljudi iz regiona, ne naši državljani, takođe su dolazili kod nas. Imali smo dovoljno respiratora, i ne samo respiratora. Znam iz porodičnog primera da je jedan aparat koji nije ni malo jeftin, a dobile ga sve državne klinike, sačuvao život meni najznačajnijoj ženi na svetu, a korak je do respiratora. Zato su naši ljudi i ne samo naši ljudi mogli da se leče za razliku od mnogih drugih ljudi u razvijenim zemljama EU.

Kada je reč o privredi, sećate se, mikro, srednja, velika preduzeća, slobodni umetnici, svi su bili u panici. Mislili su – gotovo je. Država je tada preuzela celokupan teret krize na svoja leđa.

Neretko posle toga, a to su takođe oni nevidljivi, mali, ali veliki heroji, znate, koji su kada je sve stalo dovozili zaštitna sredstva svojim kombijima, svojim taksi vozilima, prevozili kovid pacijente, zahvaljujući ovoj državi koja ih je subvencionisala, pa su mogli sebi da kupe i kombi vozila i taksi vozila. Znam da znate, ali ne želite da se sećate.

Svi slobodni umetnici, takođe, su nam bili izuzetno bitni, kao i život svakog penzionera i svih mladih ljudi. Onda je država rekla – ovo su ugrožene kategorije društva -da, subvencionisaćemo. To je odgovor na pitanje da li mi subvencionišemo samo strane kompanije ili subvencionišemo i sopstvene građane i sopstvena preduzeća.

I to ste zaboravili.

Pre toga, zaboravili ste da smo bili na ivici bankrota. Taj isti Siniša Mali sa svojim timom je uspeo da konsoliduje finansijski naš budžet. Danas mi možemo da kažemo da su penzije i da se penzije isplaćuju iz realnih izvora, iz PIO fonda. Hoćete li da se podsećamo kako je PIO fond izgledao ranije?

Podjednako kako je i tržište rada samostalno. To građani Srbije znaju. Ne moraju oni ideološki da budu naklonjeni nama, ali znaju šta su konkretni rezultati.

Da li je idealno? Nije, jer nema idealnog političkog sistema, ali zato nas sve ovo motiviše da idemo i brže i jače i bolje.

Ponosim se činjenicom što se država orijentisala na rast, a ne na restriktivnu politiku i zato davanja da bi potrošnja bila velika. Da vas ne podsećam da je Evropu i mnogo razvijenije zemlje nego što je Srbija baš ta restriktivna politika, mere štednje uništila, kao što je svojevremeno energetska kriza i takva ekonomska politika uništila veliku Jugoslaviju još sedamdesetih godina.

Pazite sad, Korona nije bila sve, a mislili smo da je. Nama je došao rat u Ukrajini. Ministar finansija je govorio samo o ceni struje, makar bi bilo politički korektno da uvažite taj argument, makar bi bilo politički korektno, koja je samo u godinu dana, ispravićete me ako grešim, porasla za 10 puta. Da li postoji svest o udaru finansijskom na budžet? Onda to računajte da je i privredni udar i egzistencijalni, da i društveni.

Mi sada konstatujemo da se na našem računu ipak nalazi solidan broj sredstava, više sredstava nego što se procenjivalo i ono od čega je gospodin Mali pošao ja bih možda zaključila na kraju, ali bih počela od tog petog razloga zašto usvajamo rebalans budžeta, a to je upravo pomoć onim osobama koje su nam najznačajnije, a jesu majke, a jesu žene od kojih očekujemo da rađaju, da dižu, vaspitavaju svoju decu.

Kada ste čuli da u toj politici žene, porodilje imaju 100, 200 i 300 hiljada dinara podrške ili žene koje rode dete da dobiju subvenciju, poklon, grant, 20 hiljada evra ukoliko hoće da kupe stan, a hoće? Čekajte, ko je od nas ili većine nas čak i od roditelja svojih nasledio veću sumu? Većina nas možda loše zube, ali ovaj put žene dobijaju 20 hiljada evra od države bespovratno poklon. Da li je to dovoljno? Nije. Toliko sada možemo, ali to je ono što mi radimo.

Sada bih se vratila na početak onoga o čemu je gospodin Mali, čovek koji je radio privatizaciju, neretko mu to spočitavate, ja sam prvi put čula zapravo da se radi o periodu 2002. – 2003. godina i to za privatizaciju koja može da se potpisuje kao zdravom privatizacijom, a mi pričamo o privatizaciji do tad i posle tada. Znači ni tu niste politički korektni, ali sve to na stranu, ovo je čovek koji zna da radi svoj posao i to rezultati konkretni pokazuju.

Idemo od početka. Dakle, mi smo uspeli da u periodu pandemije izgradimo tri nove kovid bolnice, i to samo za šest meseci. O lekovima, vakcinama, respiratorima, koje sam pominjala, da i ne govorim. Znate, to nije poklon, to košta. Onda su došle minimalne zarade, plate mikro, malih i srednjih preduzeća, garantnih šema, a onda oslobađanje poreza i doprinosa. Znam da znate, ali ja bih da podsetim.

To su, dakle, sve stvari koje je država uradila kako bi zapravo amortizovala negativne posledice pandemije. Sećate se, došlo je do problema u lancima snabdevanja, upravo zbog zatvaranja pojedinih zemalja. Sve se to prelilo i na industrijske grane kod nas. Mi smo izolovani. Onda je došao rat u Ukrajini i kriza koja je počela kao energetska kriza vrlo brzo je prerasla u finansijsku i privrednu krizu, a naravno i društvenu.

Rastuća inflacija, da vam ne govorim kakva je situacija u zemljama koje se smatraju razvijenim zemljama EU. Da vam ne govorim, takođe, o recesiji i većih i jačih zemalja nego što je to Srbija. Ljudi danas u Zapadnoj Evropi ne mogu da plate troškove struje, goriva, gasa. Vi danas imate energetske turiste, to znate, znam da znate, čitate o tome, da ljudi kalkulišu da im je mnogo jeftinije da odu u toplije krajeve preko zime, nego da ostanu u svojim zemljama i da pokušavaju da se bore sa računima za utrošenu energiju.

Da vas podsetim, u takvoj krizi, za koje mnogo veći ekonomski i finansijski umovi nego što ću to ja ikada biti ne mogu ni da predvide kako će se kretati i kakve će sve posledice imati, i što je najvažnije koliko će da traje, mi smo uspeli samo za 10 meseci ove godine da ostvarimo 180 milijardi dinara veće prihode od planiranih. Dakle, milijardu i po evra većih prihod. Zašto? Zato što se zapravo naplata svakog oblika poreza uvećala.

Moramo da imamo na pameti, znam da znate, ali da podsetim, važno mi je zbog građana koji prate ovaj prenos, poređenja radi, dakle, u godini pred izbijanje Kovid pandemije, to je septembar mesec 2019. godine, cena struje po megavat satu bila je između 38 i 60 evra. Ove godine u septembru ta cena je između 327 i 556 evra po megavat satu. Dakle, to je 10 puta, ne 10%, 10 puta uvećana cena struje. Cena gasa na berzi ide i preko 3000 dolara po hiljadu kubnih metara.

Znam da znate da kada se desi takav finansijski udar da je izazovno napraviti dodatna sredstva u budžetu, a preuzeli ste teret krize na sebe. Preuzeli ste na sebe obavezu da držite pod kontrolom cenu energenata, da sa druge strane dobro pregovarate cenu gasa, da pokušate da dopremite i deponujete taj gas na sebe, da građani ne osete toliko teret krize.

Dakle, da vas podsetim, struja je sa 60 evra po megavat satu skočila na 556 evra po megavat satu. To je, naravno, cena iz septembra ove godine. Ona će svakako ići više.

U ovom kriznom periodu, sa kriznom Vladom koju smo izabrali pre neki dan, i kroz ovaj rebalans budžeta, i to je ono što građani Srbije žele da vide i da osete, a to je treći razlog koji je naveo gospodine Mali, jeste isplata dodatnih 5.000 dinara našim mladima od 16 do 29 godina, odnosno 30 godina.

Takođe, znam da znate, ali da vas podsetim, dva puta ove godine smo isplatili po 100 evra toj kategoriji mladih ljudi.

Takođe, vrlo značajan razlog za rebalans ovog budžeta su, naravno, penzije. Najava je, i zato danas raspravljamo i ovih dana, i to bi trebalo da nam bude tema, kako da našim najstarijim sugrađanima i socijalno ugroženim kategorijama društva olakšamo što je moguće više svakodnevni život, povećanje penzija sa januarom sledeće godine u ukupnom iznosu na ovu krizu, sa ovim cenama energenata, sa ovakvim ludilom u okruženju, recesijom, inflacijom, biće 20,8%.

Takođe, znam da znate, ali da podsetim da smo mi u februaru ove godine, predviđajući stopu inflacije, penzionerima isplatili jednokratnu pomoć u iznosu od 20 hiljada dinara.

Sad da vas pitam, šta bi se desilo, ovo je naravno retoričko pitanje, da je 2012. godina, da se desio Kovid i da se desio rat u Ukrajini, sa budžetom koji smo mi nasledili, sa pola miliona ljudi koje je ostalo bez posla? Šta bismo radili? Ili biste samo podigli ruke, okrenuli se i otišli? Kako, sa kojim saldom? Neko tako što je kao skakavac poharao Srbiju i sa stotinama miliona evra prebegao u neke druge zemlje, a neko na neke druge načine.

Dakle, minimalno bi bilo korektno da tokom rasprave o ovako važnom pitanju u ovako važnom momentu samo govoriti politički korektno na ovu temu. Ja verujem da niko nije briga ni ono pre pet, šest ili deset godina. Slatki su parametri, čisto da podsetimo. Sve građane interesuje kako će prezimiti ovu zimu i čemu mogu da se nadaju ove i sledeće godine. Jer, predviđa se, ispraviće me gospodin Mali ako grešim, da je ova zima hladna, ali da će sledeća biti polarna. Mi svi ovde treba da se potrudimo da ljudi koji su nas delegirali da brinemo o njima takav teret krize što manje osete.

Konačno, vrlo je važno napomenuti da ono što obećamo, a obećavamo vam svima, to i ispunimo. Sve su ovo samo delići, kockice mozaika Programa „Srbija 2025“. Da, plate će biti prosečne 1000 evra, jer će do kraja ove godine biti preko 700 evra. Da, neće se odustati ni od jednog velikog projekta. Neće se odustati od kapitalnih investicija. Da, jačaćemo potrošnju, jačaćemo životni standard naših građana.

Da, Siniša Mali će biti ministar finansija, jer je pokazao da to najbolje radi i onda kada su pred krizama kapitulirali mnogo jači i bolji. Da vas ne podsećam šta se dešavalo sa britanskom vladom, imamo skori primer. Samo po rezultatima.

Drage kolege, dragi građani, ono što je najvažnije u celoj ovoj priči, ovaj budžet ne bi mogao ovako da se ukroji, da taj autokrata, kako ga neretko nazivate, čovek sa Andrićevog venca, predsednik SNS, nema takvo iskustvo, ne poznaje sve nas, mnogo bolje nego mi sami sebe, ne razume politiku, mnogo bolje nego bilo ko od nas, ali iznad svega uspeo je da poveže Istok i Zapad na načine kako je mnogim sedim glavama ovde koji pamte to vreme bilo neverovatno, i to u momentima kada ovaj svet gradi novi Berlinski zid.

Konačno, ova zemlja je zahvaljujući Aleksandru Vučiću, čoveku sa Andrićevog venca, postala Istok Zapadu i Zapad Istoku i zahvaljujući njegovim diplomatskim trijumfima, da, mi imamo strane direktne investicije. Da, mi možemo da kažemo da imamo podršku i Ruske Federacije, takođe možemo da kažemo da je ovde dobrodošao i kineski kapital, jer nama je srpski nacionalni interes kategorički imperativ.

Konačno, zahvaljujući tom čoveku, kako ga nazivate autokrata, samo moram da vam kažem, znate, u autokratiji vi ne postojite, nema vas, nema vas, jer taj čovek sa Andrićevog venca donosi sve odluke, drage kolege iz opozicije, vi ste u ovom parlamentu i možete da kažete šta vam je volja. Postoji jedan mali problem, vaši rezultati dovoljno govore o svima vama, čast pojedinačnim izuzecima, njih čekamo da se pokažu i dokažu. To ste potvrdili do 2012. godine, a Srbija pamti. Tako da, tog čoveka sa Andrićevog venca, evo vam, tu je taj Pionirski park, bistu, jer on je rodonačelnik i čovek koji je dao novu definiciju demokratije.

Reč ima Stefan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče Narodne skupštine, ministri, poštovani građani Srbije, evo samo da iskoristim malo na početku da uvaženoj koleginici predložim da ovo što je ispričala pretoči u bajku, video sam da imate dobre retoričke sposobnosti, sigurno biste dobru knjigu napisali.

Ministre, iako ste nam budžet dostavili po hitnom postupku, mi smo ga pažljivo iščitali i spremili se za ovu raspravu i uspeli da vidimo šta ste zapravo uspeli da proturite kroz ovaj budžet, pogotovo ova zelenaška zaduživanja.

Gospodine ministre, predložili ste inflatorni budžet. Inflatorni budžet, zbog toga što povećavate potrošnju, povećavate državnu potrošnju, dok narod zadužujete i na taj način ubrzavate inflaciju. U predlogu koji ste nam dostavili sami kažete da je inflacija prešla gornju predviđenu granicu, kažete da je inflacija dvocifrena, kažete da je ona 14% i vi se, ministre, možda razumete u te brojke, znate kako da te brojke naštelujete, ali brojke su jedno, a život je drugo. Vas život demantuje.

Ja sam vam doneo, video sam da juče vi volite da pokazujete neke grafikone, ja sam vam, evo, doneo da vidite ovaj grafikon ovde i pogledajte kako to ima veliko neko ubrzanje, to vam je inflacija. Inflacija koju vi možda, ministre, ne vidite, ne vidite koliko sve poskupljuje u marketima, ne vidite koliko poskupljuje u prodavnicama, zato što ste stvorili i vi ste deo te jedne bogate i povlašćene elite koja to ne vidi, ali evo da vam kažem, precizno ću da vam kažem. Šta je poskupelo, a govorim o hrani koja je poskupela. Poskupelo vam je meso 79%, mleko, ako može da se nađe u prodavnicama je poskupelo 38%, šećer je pre neki dan poskupeo pa je 115 dinara, to je poskupelo skoro 70%, jaja su poskupela 75%, to je hiperinflacija. Gospodine Mali, cene su velike i to je tako.

Vi nam govorite o tome da postoji neka uvezena inflacija. Pogledajte, evo sada je zima, ljudi su se spremali za ovu grejnu sezonu, kupovali drva, drva su duplo skuplja nego prošle godine. Jel i drva uvozite, jel to ta uvezena inflacija ili šta? Vi nas zamajavate i brojkama govorite nam o Evropi, zanemarujući kolike su plate u toj Evropi, govorite o tome da su cene ovolike ili onolike u marketima u Nemačkoj. Pa, ministre, mi živimo u Srbiji, naši ljudi ne kupuju u Nemačkoj, oni kupuju ovde u Srbiji, u srpskim marketima i vide koliko je šta poskupelo, a rekao sam vam sada koliko je šta poskupelo. Narod vidi kako se ovde živi, vi to naravno ne primećujete, vi to ne vidite, vi ne znate kako običan narod živi.

Mi smo predložili, ministre, da se PDV na osnovne životne namirnice smanji sa 10 na 1%, da pokušamo da makar malo olakšamo građanima Srbije ovaj inflatorni pritisak, da se odreknete dela prihoda za budžet, a da narodu olakšate i ja vas molim da još jednom o tome razmislite dok nije kasno jer će sve ovo doći u jednom trenutku na naplatu. Vi nas ovakvim budžetom, inflatornim budžetom, gurate u jednu dodatnu spiralu, ubrzavate ta poskupljenja i zapravo vi nas uvodite u hiperinflaciju. Dobro se ljudi sećaju ovde, neki su tad bili i vlast 90-ih godina šta znači hiperinflacija. Sigurno građani Srbije koji gledaju ovo znaju šta znači hiperinflacija, ali ministre, vi se možda razumete u brojke, ali pali ste na ispitu realnosti, pali ste na ispitu realnosti jer vi ne znate kako narod u Srbiji živi.

Reč ima Marina Raguš.

Vidite, da li je bajka ili basna, ne znam, moraćete da se dogovorite sami sa sobom. Ali svakako u nekoj priči vi jeste. Znate, ja znam da imate problem zato što pokušavate da isperete ružnu prošlost, kao što pokazujete grafikone, evo ja ću da vam pokažem kako su Amerikanci pisali o vašem predsedniku. Ovo je novi svetski poredak, nacionalni interes i naravno, kako je vaš predsednik partije uništio Srbiju postavljajući glupo pitanje pred Međunarodnim sudom pravde. Ne znam bolju terminologiju.

Međutim, da se vratimo na ono što je za građane ovde najvažnije. Nažalost, ta vremenska mašina još nije izmišljena i vi svojim bajkama i basnama ne možete da ispravite ružnu prošlost. Menjajte predsednika, moj vam je topli savet.

Dakle, zbog građana Srbije, program ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata opet prouzrokovanih pandemijom virusa Kovid-19, tri minimalne zarade za više od milion zaposlenih, odlaganje poreza i doprinosa na zarade za tri meseca, povoljne kredite preko garantne šeme sa komercijalnim bankama i preko Fonda za razvoj, isplatu jednokratne pomoći od po 100 evra za sve punoletne državljane, isplate 90.000 dinara za lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture. Dakle, 2,6 milijardi dinara za pomoć poljoprivrednicima.

Jedna od prvih mera bila je smanjenje referentne kamatne stope sa 2,25 na 1,75, pa onda na 1,5. Stavljen je moratorijum na otplatu kredita, nešto što vi nikada niste radili, već ste Srbiju uvukli i građane Srbije i privredu u dužničko ropstvo. Ljudi su ostali, kao i privreda, bez svega, sa kamatama o kojima Siniša Mali, ministar finansija, može da vam priča. Ne bih da vas dovodim u neprijatnu situaciju, dva minuta vam je prošlo. Hvala vam na ovih devet sekundi.

Hvala i vama što vodite računa o tome.
Reč ima potpredsednik Vlade.
To što vičete iz klupa se ne računa u obraćanje.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ispravio bih jednog od prethodnih govornika koji je rekao da smo dostavili budžet. Toliko o njegovom znanju. Dakle, nismo dostavili budžet nego rebalans budžeta. Budžet će biti za neke dve nedelje, ali, naučiće.
Isti govornik govori o inflatornom budžetu. Hoće da kaže da trošimo više nego što bi on možda potrošio i da na takav način doprinosimo rastu inflacije.
Poštovani građani Srbije, želim da vas obavestim da je ta stranka kojoj poslanik pripada protiv povećanja subvencija poljoprivrednicima. Dakle, ovih 16,5 milijardi dinara koje planiramo rebalansom da povećamo budžet poljoprivrede, da bude rekordan, da bude nikada veći, ova stranka je protiv toga.
Takođe, primetili ste da u rebalansu budžeta imamo i 15 milijardi dinara više za socijalna davanja, za naše majke da kupe prvu nekretninu kada dobiju svoje prvo dete, za povećana davanja kada je prvorođeno, drugorođeno, trećerođeno dete u pitanju. Oni su i protiv toga.
Primetili ste da u budžetu imamo novac za kapitalne investicije, da nastojimo da gradimo i nove auto-puteve i brze saobraćajnice i klinički centar u Beogradu i 40 zdravstvenih ustanova po celoj Srbiji, da imamo novac i za čistu Srbiju, za kanalizacione mreže, stotine kilometara nove kanalizacione mreže po Srbiji, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, sve ono što čini našu Srbiju boljom i lepšom.
Ali, na kraju, isti taj poslanik je očigledno i protiv povećanja plata i povećanja penzija, s obzirom da u ovom rebalansu imamo i novac za 9% povećanja penzija za naše najstarije sugrađane. Još jednom, veliko hvala njima što su nam pomogli da zajedno prođemo kroz teške reforme, s obzirom na bankrot države koju nam je prethodna vlast ostavila.
Imamo u ovom rebalansu i plan za povećanje plata, odnosno rasterećenje zarada. Protiv svega toga je ovaj, jedan od prethodnih govornika, svaka mu čast. Neka samo to tako kaže, a ne da nazove budžet inflatorni, jer, eto, mi imamo prostora da održimo makroekonomsku stabilnost, da zadržimo udeo javnog duga ispod 60% a da sa druge strane pomognemo, investiramo i uložimo u građane Srbije.
Što se tiče ideje da se PDV smanji na hranu sa 10 na jedan odsto, da vam kažem, veoma jaka populistička ideja. O tome se dve godine priča već i u regionu. Neke zemlje su to uradile, recimo Hrvatska. Mi smo bili protiv toga. Zašto? Kada smanjite PDV na hranu, ne dolazi do smanjenja cena. To je potpuno pogrešna pretpostavka. Ja ću vam reći, 28. septembra 2022. godine, pre nekih dva meseca, malo manje od toga, ministar finansija Hrvatske je priznao da mera snižavanja PDV-a nije urodila plodom, jer jednostavno oni koji te proizvode prodaju nisu cene smanjili nego su samo povećali svoju dobit na uštrb smanjenja PDV-a. Tako ste dobili dvostruki problem. S jedne strane cene hrane nisu smanjene, sa druge strane manji PDV u budžetu je doprineo većem deficitu Republike Hrvatske a samim tim i njihovom većem zaduživanju. Treba biti oprezan. Lako je to tako populistički reći, ali treba sagledati sve efekte. Naravno, to je ono što mi radimo, vodimo odgovornu ekonomsku politiku.
Zato je Vlada Republike Srbije pribegla drugim merama kada je inflacija u pitanju, veoma ozbiljnim merama. Prevashodno se to odnosi na limitiranje odnosno kontrolu cena osnovnih životnih namirnica, šećera, mesa, mleka i time ne samo da čuvamo životni standard građana Srbije, nego doprinosimo i obuzdavanju inflacije u našoj zemlji.
Takođe smo preuzeli na sebe da kontrolišemo i ne dozvolimo skok cena goriva, ni nafte, ni naftnih derivata, ni dizel, ni benzin, upravo na takav način, kontrolišući uvozne cene sirovina i za našu privredu, a sa druge strane i potrošačke cene kada su naši građani u pitanju.
Nismo dozvolili ni povećanje cena struje, ni povećanje cene gasa. I dalje je nama cena struje najjeftinija u Evropi, osim u Gruziji, ako se ne varam. A cena struje je, malo pre ste čuli, ponovio sam to par puta, je deset puta veća danas nego što je bila prošle godine, pa mi nismo to uradili. Možda bi neki koji se javljaju ovako neodgovorno to uradili, ali mi to nismo uradili.
Najveći teret ove krize, kao i kada je kovid bio u pitanju, preuzela je država na sebe. Imamo stabilne finansije i želimo da pomognemo našim građanima da umanjimo negativne posledice ove krize. To je odgovorna ekonomska politika. Onda kada govorite o raznim idejama, raznim predlozima, najpre treba sagledati efekte, ali treba biti i odgovoran. Treba našoj deci da ostavimo sigurnu budućnost, treba da nastavimo sa investicijama, treba da radimo na tome da nam rastu i plate i penzije, ali sa druge strane, još jedanput, kao što smo i obećali, nama udeo javnog duga u BDP neće preći 60%, čime garantujemo sigurnost za našu decu i buduće generacije. Hvala puno.

Idemo dalje.
(Stefan Jovanović: Dozvolite mi da odgovorim, pomenut sam.)
Ne, slušao sam veoma pažljivo, ni imena ni stranke. Imate još prijava za reč, tako da biće vremena još, ali ovog puta ni imena ni stranke.
Reč ima, Vladimir Đukić.

Cenjeni gospodine predsedniče, uvažena gospođo i gospodo ministri, građani Srbije, onima koji slave Mitrovdan, želim srećan praznik.

Danas ću govoriti o onome što najbolje znam, a što će verovatno građane Srbije najviše interesovati da čuju mene, a to je moj osvrt na razdel 27. koji se odnosi na rebalans budžeta Srbije, odnosi se na zdravlje i zdravstvenu politiku.

Predviđeno je 44 milijarde 306 miliona i 542 hiljade, što predstavlja 27% povećanje, imamo i dodatnih 9,5 milijardi u sistemu zdravstva što je zaista izuzetno značajno imajući u vidu politički, geostrateški momenat i sve drugo što nas je snašlo u ovom nesrećnom, trogodišnjem periodu od početka korone pa do danas, do rata u Ukrajini.

Razvoj kvaliteta i unapređenja zdravstvene zaštite je uvećan za milijardu i skoro 300 miliona, što predstavlja izuzetno značajno povećanje i zajedno sa odgovorom države Srbije na kovid, ukupno preko pet milijardi, odnosno pet milijardi 355 miliona. Šta to podrazumeva? Kakav je odgovor države Srbije? To je kupovina novih 325 vozila hitne pomoći, 55 skenera koji će biti raspoređeni u svim zdravstvenim centrima ove države i 135 digitalnih rendgen aparata koji će dati pun doprinos i smislu digitalizaciji informacionog sistema u zdravstvo Republike Srbije.

Ovde su pomenute i tri kovid bolnice. Prvo, građani Srbije moraju da znaju šta je to kovid bolnica. Kovid bolnica u svojoj leksici ne postoji kao kovid bolnica, to je snažan odgovor ekonomski oporavljene države na pošast Kovid-19. To su u suštini multifunkcionalne bolnice koje sadrže i operacione sale, jedinice intenzivne nege, odeljenja hemodijalize i najmodernije aparate za asistiranu ventilaciju. Ustanove koje mogu potpuno da preuzmu sa svojih dve hiljade postelja funkciju u zdravstvenom sistemu Republike Srbije.

Znači, to su te kovid bolnice. To nisu poljske bolnice. To nije nešto što je napravljeno na brzinu da bi se još brže raspalo, već nešto što će tajno ostati ovom narodu.

Da li je to nešto što čini prepoznatljivim ovaj rebalans? Pa ne. Još više pod shvatanje da je Uprava za biomedicinu u ovom dosadašnjem periodu nedovoljno iskorišćena, da treba jačati kapacitet Uprave za biomedicinu čije se aktivnosti odnose na problem transfuzije organizacije i transfuzija krvi na biološki potpomognutu oplodnju i na program transplantacije tkiva i organa.

Transplantacija u ovoj zemlji je počela veoma uspešno, ali čitav problem oko korone dovodi do toga da smo morali da se vraćamo nečemu što je veoma dobro, veoma značajno. Ali, pošto svi vole sada da se vraćaju u istoriju, jedan čas istorije medicine od mene da čujete.

Godine 1967. urađena je prva transplantacija srca u Kejptaunu, gde je Kristijan Barnard Luisu Vaškanskom ugradio prvo transplantirano srce. Međutim, nedovoljno je organa, pa je 1962. godine poznati svetski hirurg Denton Kuli, zajedno sa Dominikom Liotom uradio prvo veštačko srce.

Mi smo imali sreću da ova država ima ekonomski potencijal da naši građanima omogućimo tzv. bridžing ili premošćavanje od momenta kada srce prestane da funkcioniše, kada je funkcija takva da životno ugrožava pacijenta da mi ugrađujemo veštačko srce.

Koliko je veštačkih srca ugrađeno u Srbiji? Od 2013. godine do danas preko 100. Tačnije, 110 u Kliničkom centru Srbije, a u novoizgrađenom Institutu za kardio-vaskularne bolesti „Dedinje“, u njegovom drugom delu, pored svetskog rekorda u broju operacija na otvorenom srcu, urađeno je i totalnih 15 veštačkih srca.

Cena jednog veštačkog srca nije zanemarljiva. To je oko 200.000. Alel vada ili leftventrikularni i onih koji je urađeno 110 u Kliničkom, preko 80.000. Sve su to cifre koje može država čija je ekonomija snažna i moćna da uradi, da se svrstamo u red zemalja koje pružaju najmodernije lečenje iz oblasti medicine.

Sada bih se fokusirao na drugi deo, takođe, veoma značajan koji se odnosi na povećanje budžeta za retke bolesti. Predviđeno je 600 miliona ili preko pet miliona evra više za retke bolesti, odnosno 4,3 milijarde.

Kako se kretao budžet za retke bolesti u zdravstvenom sistemu Republike Srbije? Godine 2012. bilo je predviđeno 132 miliona, 2020. godine značajne 2,4 milijarde, 2022. godine 4,3 milijarde ili preko 30 puta više nego 2012. godine.

Da li smo te 2012. godine 32 puta manje voleli naše građane, manje voleli srpsku decu, decu Bošnjake, male Mađare i Hrvate, koji su se rađali u ovoj zemlji sa nesrećom da boluju od retkih bolesti? Retke bolesti to su one pet na 10.000 građana. Ne, nismo, ali smo danas veoma ekonomski snažniji da možemo da to omogućimo, jer šta ta cifra predstavlja? Nije mehanicistički pristup, nije to samo real time pokušaj da se napravi politički marketing, već jednostavno da se u najosetljivijim segmentu zdravstvenog sistema tim retkim bolestima prikaže napredak jednog zdravstvenog sistema, koji je moćnom genetikom i dijagnostikom genetskih malformacija, koje su 80% tih bolesti, omogući ranu detekciju da se uvede u standardni protokol neonatalnog skrininga u ovoj državi, nešto što sprečava i omogućava fatalne komplikacije spinalne miotrofičke atrofije, SMA.

Da se genetski modifikovani terapijom spreče komplikacije i lekovima. Ti lekovi su neverovatno skupi. Spinraza košta preko 200.000 jedna doza. Prva godina Spinraze preko 700.000 evra, dakle 750.000 evra. Lek Zolgensma preko 2.000.000 evra.

Ne govori to da smo mi prebogati, govori o tome koliko smo odgovorni, koliko smo lojalni ovom narodu i svemu tome i zato smatram da je veoma značajno povećanje. Svaki dinar uložen u zdravlje i zdravstvenu politiku je uložen u bezbednost ove države, u snagu ovog naroda, u moć da se kroz ova teška vremena prođe što lakše i što bezbolnije.

Jesmo mi država i narod sa ovim predsednikom i Vladom koji pravdaju pravljen most preko uzburkanih voda na Balkanu, ali je neophodno je da imamo zdrav narod i zdravu vojsku. Zato je zdravstveni sistem jedna od prvih brana toga.

U zaključku mogu da kažem da će Socijalistička partija Srbije, naravno, podržati ovaj rebalans. Podržaće, kao i do sada, sve ono što daje snagu državnom zdravstvu, zdravstvu koje daje mogućnost svima da se jednako leče, da se država socijalne pravde pretvori u svaki segment ove države, za šta se od prvog dana Socijalistička partija i zalaže. Zato smatram da je ovaj rebalans veoma fer, a ja ću u budućem budžetu za 2023. godinu govoriti još detaljnije, mnogo ambicioznije sa pozicija Socijalističke partije Srbije i građana ove zemlje kojima želim, kao i vama, dobro zdravlje i svu sreću.

Hvala.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Stefan Jovanović.