Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani potpredsedniče, ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije drago mi je da eto danas, a i juče smo imali priliku jasno da vidimo i od strane opozicionih poslanika šta su njihovi prioriteti, tako da sa jedne strane imate poslanike koji verovatno tražeći uhlebljenje za naredni saziv, jer znaju da od strane svojih birača koje su obmanuli neće ponovi biti izabrani, pokušavaju da nađu sebi mesto time što šire demagogiju, prodaju maglu i prosto prodaju neke pitke i plitke fraze.
Sa druge strane, imate opozicione poslanike koji sede u jednom delu parlamenta koji inače svi potiču iz jednog istog „žutog preduzeća“ koje karakteriše kratko pamćenje, koji su zaboravili period sprovođenja pljačkaških i neuspelih privatizacija koji su 2008. godine u susret ekonomskoj krizi se smejali narodu u lice govoreći da je to razvojna šansa za Srbiju, ali su zaboravili da u fusnoti stave da kad kažu „Srbiju“ misle zapravo na sebe, jer su upravo u tom periodu uspeli da svoje džepove napune, da opljačkaju narod, preprodajući sekunde na RTS, uvodeći „Velikog Brata“ u Srbiju. Na kraju, kada su završili sa pljačkanjem Srbije počeli su sami sebe da pljačkaju, doveli svoje „žuto preduzeće“ pred stečaj i na kraju na čelo njega stavili stečajnog upravnika koji nije ništa drugo nego tajkunska marioneta.
U vreme krize kada su trebali da sprovode kenzijansku politiku, odnosno kenzijansku ekonomsku doktrinu koja se inače uvek primenjivala u tim periodima i kada trebaju da smanjuju troškove kako bi ekonomski točak se nastavio da kreće kako se ne bi zaustavio, oni su upravo nastavili da sprovode neoliberalnu doktrinu koju, eto, i sada imamo prilike da čujemo da predlažu i u ovom rebalansu budžeta, a verovatno zato što im to sve njihovi neoliberalni eksperti i govore da rade.
Kada je trebalo tražiti saveznike i u geopolitičkom smislu te reči, ali i u ekonomskom u periodu kada su bili na vlasti, šta su oni radili? Oni su radili sve suprotno. Išli su, postavljali su glupa pitanja zbog kojih su i neke naše prirodne i tradicionalne saveznike kasnije molili da prihvate predloge drugih nekih saveznika, opet sa kojima ništa nisu na kraju uradili. Šta ćete, kada vam „žutica“ zakači mozak, niste sav svoj.
Imali su inače opasnu boljku koju su prikazali, a to je da nesposobne kadrove nagrađuju, pa su tako svog direktora Agencije za privatizaciju nagradili premijerskom pozicijom koji tu nije ništa bio drugo nego obična kafe kuvarica u mom rodnom Kruševcu, direktora „14. Oktobra“ koji je svojim potpisom zapečatio sudbinu tog giganta, mandatom gradonačelnika grada na dve godine.
Po njima, a to vidite i iz pisanja medija koje finansira tajkun, u Srbiji ne treba da se gradi, jer to je zapravo oni što pokušavaju i u ovom rebalansu da zamere, po njima zapravo u periodu krize treba sve da stane, jer njima nisu bitne ni investicije, ni energetika, ni auto-putevi, ni penzioneri, ni mladi ljudi za koje se nisu ni setili u periodu krize 2008. godine, njima je zapravo bitno da ceo svet u tom trenutku stane, da oni dobro razmisle šta su to pogrešili, a videli smo 2008. godine kada su stali i kada su razmišljali o tome šta su pogrešili i onda se u jednom trenutku građanima učinilo da su lupili šakom o sto i rekli – znamo. Kad su ih pitali građani šta znamo, rekli su – znamo da me je kompjuter pobedio u preferansu, moram sebe da častim pićem.
Predug bi to bio inače proces i to je proces koji, videli smo, već je osuđen na propast. To su i građani videli, zbog toga su ih inače i 2012. godine kaznili na izborima, da se više nikada ne pitaju u Srbiji i da ne donose nikakve odluke.
Upravo ti građani isti, ne obazirući se na njihov populizam su dali priliku i podršku SNS, Aleksandru Vučiću koji su upravo u periodu od 2012. godine do danas uspeli da oporave privredu Srbije, da mi konačno premašimo kad je u pitanju BDP, famoznu cifru od 50 milijardi evra ove godine. Vidimo da će biti preko 60 milijardi evra, održali smo javni dug na ispod mastriškog kriterijuma koji iznosi 60%. Podsetiću građane da je u avgustu ove godine to bilo 53,4% našeg BDP, da imamo za razliku od njihovog perioda stabilan devizni kurs i da imamo ambijent zahvaljujući i kojem smo šampioni u privlačenju direktnih stranih investicija koji su u ovom periodu do novembra, prvog novembra ove godine iznosili 3,46 milijardi evra, da smo u poslednje dve godine najbrže rastuća ekonomija u Evropi, u poslednjih deset godina najbrže rastuća ekonomija u regionu.
Mi radimo i gradimo, gradimo autoputeve, obnavljamo železnicu, borimo se sa belom kugom, vodimo računa o penzionerima, vodimo računa o mladima i vodim računa o ravnomernom razvoju Srbije zato što više nemate nijedan deo Srbije gde neka investicija nije došla.
Setite se samo njihovog perioda, da vodili su oni računa o mladima, ali kako da mladi odu iz zemlje, jer su za njih mladi bili izvozna kategorija.
Inače, ovaj rebalans budžeta koji je danas pred nama je jedan od važnih instrumenata za dalju borbu, za još bolju i jaču Srbiju, za sprovođenje politike i Programa „Srbija 2025“, ono što je predsednik Aleksandar Vučić i što mi nudimo, što smo ponudili građanima Srbije na ovim izborima, a to je da prosečna penzija do kraja mandata ove Vlade bude 450 evra, prosečna plata 1.000 evra. Na tom putu vidite da ne posustajemo, da idemo odlučnim koracima.
Ovo je inače važan instrument i za razvoj okruga odakle ja dolazim i zbog čega sam ponosan, jer će Trstenik kao opština dobiti sredstva da proširi svoju kanalizacionu mrežu, a ne da se predsednik opštine kao u njihove vreme bavi razvojem svoje dinastije, što smo imali prilike da čujemo, i sopstvenog biznisa. Naravno da nije tu.
Ponosan sam na to što se radi na Moravskom koridoru za koji pojedine kolege poslanici kažu da su bajke o kojoj pričam, kada smo imali sednicu Odbora za ustavna pitanja. To je nešto što mi realizujemo, što sprovodimo i što ćemo do kraja ove godine otvoriti deonicu od Kruševca do Pojata tako da će Kruševljani svoj višedecenijski san o tome da budu povezani sa autoputem ostvariti, što povlači sa sobom i otvaranje dve industrijske zone u koje će doći novi investitori i u kojima će mladi ljudi moći da se zaposle. Nastavak gasifikacije, nastavak daljeg razvoja infrastrukture i jačanja naše ekonomije.
Kao što vidite, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, borimo se i sa inflacijom, a podsetiću kada već pričam o inflaciji da u njihovom periodu posle krize 2008. i 2009. godine ta inflacija je bila već na 12%, mnogo više nego što je danas. Današnja inflacija je uvežena, nije naša krivica, a u njihovo vreme sami su stvorili tu inflaciju jer nisu želeli da se bore sa posledicama krize.
Uspešno se borimo i sa energetskom i ekonomskom krizom i izborićemo se i sa krizom u regionu, koju nažalost opet mi nismo izazvali, jer za razliku od drugih mi poštujemo dogovoreno, mi poštujemo sporazume koji su postigli i pobedićemo, jer za nas predaja nije opcija. Živela Srbija.