Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani poslanici, pre svega želeo bih da vas pozovem da glasate za ovaj rebalans budžeta i da iskoristim priliku i da zaista čestitam svom kolegi potpredsedniku Vlade Republike Srbije Siniši Malom, koji je uložio ogromne napore da ovaj rebalans zaista bude kvalitetan, da se drži svoje suštinske komponente, a to u ovim okolnostima zaista nije bilo lako. Okolnostima u kojima se Evropa našla u prethodnih šest meseci su verovatno najizazovnije u poslednjih decenijama, i u tim okolnostima, kao što možete da vidite iz budžeta, mi nismo odustali ni od jednog strateškog projekta.
Mi se nismo povukli ni sa jedne investicije, nastavljamo da radimo sve auto-puteve, brze pruge, bolnice, a takođe, nastavljamo da podržavamo naše stanovništvo, pre svega penzionere, i da podižemo plate u javnom sektoru, gde bih u ovom trenutku izdvojio naše oružane snage koje će dobiti najveće povećanje.
Pre samog donošenja, i opet ponavljam jako se pažljivo radilo na ovom rebalansu, sada ga donosimo u okolnostima malo drugačijeg parlamenta. Zahvaljujući tome što smo imali zaista, kako bih rekao, zato što smo imali kvalitetne, ili manje kvalitetne sastanke i razgovore sa našim evropskim partnerima, mi smo izlazili u susret da bi što više ljudi iz opozicionih redova ušlo u parlament. Na kraju smo izašli toliko u susret da su praktično svi ljudi koji se bave opozicijom na kraju završili ovde u sali.
Očekivali smo zaista, i Siniša je rekao, hajde da čujemo, možda ćemo čuti nešto pametno, možda i to da inkorporiramo u ovaj budžet, možda će to doneti neki kvalitet, ali nažalost, mi smo čuli samo jako puno praznih fraza, kao npr. inflatorni budžet, kao što je npr. most simbol borbe protiv fašizma.
Moram lično da vam kažem iskreno, u mojoj porodici je bilo jako puno žrtava u borbi protiv fašizma, nijedna praktično nije bila nevina, svi su uzeli oružje u ruke borili se protiv fašizma, na kraju pobedili, ali ispada da oni nisu simbol borbe protiv fašizma, nego da je most. I to se vrti ova priča, jako puno ljudi koji čitaju tekstove, koji govore kako je most simbol borbe protiv fašizma, određeni čak profesori koje je teško razumeti, to ponavljaju, ali dobro, to je zaista neka priča koja je više nego smešna.
Mi jesmo Vlada koja je orjentisana građenju mostova, građenju pruga, građenju puteva, podizanju fabrika i to svako može da vidi danas u ovoj zemlji. Pogledajte koliko to drugačije izgleda u odnosu na ono što je bilo i pogledajte koliko smešno zvuči floskula „inflatorni budžet“. Na sreću našu, na sreću privrede, na sreću svih radnika, poslednjih 10 godina mi imamo stabilnu inflaciju, mi imamo nisku inflaciju.
Nažalost, to je jedini 10 godina u istoriji ove zemlje ili barem u poslednjih 50 godina, da mi imamo stabilnu inflaciju, tačnije nisku inflaciju. Nažalost, to su činjenice. I, u tim okolnostima smo uspeli da održimo sve ove projekte, da nastavimo da ih gradimo i da nema ni trenutka, da tako kažem, da će jedan od njih stati.
Moram da kažem i utisak, slušajući ovu raspravu i zaista neadekvatne komentare, neadekvatne primedbe, potpuno prazne primedbe. Pazite, posle sedam, osam godina ne provođenja vremena u parlamentu, vi nemate ni jednu konkretnu primedbu, o kojoj bi mi mogli da razmislimo. Čak i jedna Demokratska stranka, pogledajte molim vas, koliko god se mi slagali ili ne slagali, to je stranka koja ima tradiciju, koju je osnovao Dragoljub Mićunović, Ljuba Tadić, Zoran Đinđić, Kosta Čavoški, to su zaista bile ozbiljne figure, ne slagali se ili se slagala sa njima. Pogledajte, dokle smo doveli to.
Da li smo i mi krivi zbog toga? Da li je i naša krivica što smo toliko izlazili u susret? Danas, kada pogledate opozicione redove, da li vi znate koga ti ljudi predstavljaju, ko je tu pobedio na izborima? Neka se svako od nas zamisli ovde, neka se svi građani zamisle i neka pogledaju.
Pazite, sva naša deca, nije bitno da li su im roditelji iz opozicije, ili su im roditelji predstavnici naše vlasti, to su naša deca, to nisu neka tuđa deca.
(Dragana Rakić: Ko je glasao za tebe? Naprednjaci su iza tvojih leđa. Smešan si.)