Ovo je važno zbog toga što je izneto nekoliko apsolutno netačnih stvari, između ostalog da to niko odande iz te žute stranke u novonastajanju nikada nije dobacio. Apsolutno jeste. Meni je juče vaš poslanik psovao majku, pored onog što mi je psovao majku i ovaj mi je ovde psovao majku. Ovaj ovde primerak što se hvali svojom titulom, gospodstvom i svim ostalim.

Što bi rekao moj profesor Miloš Stančić, da si ćutao filozof bi ostao. I kad staviš naočare deluješ pametno i super je.

Druga stvar. Ko je ovde kupio diplomu? Dajte mi ime i prezime. Ko je kupio diplomu na Kosovu? Nije niko. U vašoj grupi imate one koji su rasprodali imovinu na Kosovu i to Albancima. Tako branite Kosovo. Da li je tako? Polako doći ćemo i do toga. Tek je počeo mandat. Zar mislite sve adute da izbacimo odmah. Polako, samo polako. Raspitajte se ko je. Ko je taj koji je prodavao svoju imovinu Albancima? Sada nam se zaklinje u Kosovo. Ko je taj?

To omalovažavanje poslanika SNS od vas koji ste bili ovde u ovim redovima, stvarno vam ne priliči. To nije uredu i nije korektno. U svakom slučaju vi možete da dobijete odgovor, ne od mene, nego od onih ljudi koji su ovde sedeli sa vama, koji će da vam kažu mnogo toga više nego što ja uopšte mogu da kažem i želim da kažem.

Dobro razmislite da li vam se isplati da ulazite u te polemike, da ne bi posle Marijan Rističević govorio ko mu je sve bio član stranke i da li i njegovu člansku kartu ima? I to da bude tema. Ko je imao profesiju, ko nije imao profesiju. Hoćete li vi svoju advokaturu da poredite sa advokaturom Svete Vujačića npr. Nećete? Pa nemojte i ne možete.

Prema tome, nemojte to da radite, a svoje dvorište prvo sami počistite i za dobacivanje i za vređanje i za sve ostalo.

Hvala.

(Aleksandar Jovanović: Čika predsedničke, pomenuo me je.)

Samo ko je ostao od ovlašćenih.

To što dobacujete jedni drugima iz klupe, bolje da ostane među vama.

Ne morate baš sa svim da se hvalite. U vašem je interesu da se ne hvalite sa svim.

Ko je ostao od ovlašćenih predstavnika da govori, a nije dobio mogućnost da govori u ovom delu sednice?

Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo stigli smo i do priče o Kosovu i to od narodnog poslanika koji je glasao za Briselski sporazum, a napada predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je izdao Kosovo. Toliko o tome, toliko o moralu.

Naslušao sam se ovih dana svega i svačega. Nagledao velikih suza za jedan nemački okupacioni most i još kažu – ako srušite most, vi samo rušite, mi ništa nismo rušili. Evo ovako, ja ću iz mog kraja, samo nešto da kažem šta je srušeno.

Fabrika šećera „Požarevac“, Fabrika stočne hrane „Požarevac“, mlekara „Požarevac“ „Vučjeprodukt“ Požarevac, „MIP“ Požarevac, Auto kuća „Šumadija“ Požarevac, „Rekord protektiranje“ Požarevac, građevinsko preduzeće „Stig“ Požarevac, fabrika „Morava“ Požarevac, fabrika konfekcije „Ćeba“ Požarevac, „Žitostig“ Požarevac, Centar za živinarstvo. I sada neko kaže da ništa nisu srušili.

Znate šta, ti koji su rušili sada nas uče kako treba da vodimo državu. došlo je do potpune zamene teza. Pričaju neki ovde o nezaposlenima. Izvukao sam tačan podatak. Za četiri godine vlasti, od 2008. do 2012. godine izgubilo je posao tačno 562.100 ljudi i nisam primetio ni jednu jedinu suzu kada su ti ljudi ostajali bez posla, koliko lijete suze za nemački okupacioni most. Valjda je cilj zatvaranja svih ovih fabrika da imamo ekološki čistu državu, a šta će nam građani i narod? Pa ne treba nam.

Evo pričaju neki o razvoju poljoprivrede, opet samo iz mog regiona. Voćarstvo, zatvoren već pomenuti „Voće produkt“, zatvoren „Borac“ Petrovac, zatvorena „Palanka“. Pa kako ćete povrtarstvo da razvijate? Kome da prodaju? A onda vi nama pričate kako se vodi država.

Pričate o inflaciji. Evo ovako, inflacija 2008. godine 10,9%, 2009. godine 10,1%, 2010. godine 8,6%, 2011. godine 11%. Koja je bila tad kriza? Koji je rat bio tad? Jel bila možda korona? Zatvarali ste radna mesta, zato je bila inflacija. Narod je ostajao bez posla. Nisu bili opterećeni ni Gazela, ni Brankov most jer ljudi nisu išli na posao, a sad brinete kako će na posao, zato što ga imaju. Dok ste vršili vlast nije bilo te brige, jer ste uništavali radnike, jer ste građane terali da se sele iz Srbije. To su rezultati vaše vlasti. I vi sada nama pričate, nama koji smo uspeli da oporavimo državu, da sačuvamo šta može da se sačuva. Nećete, kažete, strane investitore. Pa, koje ćete? Domaće ste sve uništili. Sve, nema nijedan. Nema nijedan. Onda spominjete o tome kako mi ne znamo da vodimo državu, kako mi imamo inflaciju, kako je veliki javni dug.

Podizali ste kredite da biste isplaćivali penzije, da zaradite neki glas na izborima. Zato ste podizali kredite. Potcenjivali ste građane Srbije da će zbog povećanih penzija da vam daju ponovo vlast, a nisu vam dali, zato što ih stalno vređate i ponižavate. I sad ih ponižavate kad kažete da će mladi za SNS da glasaju zbog 5.000 dinara. Pa, vi stvarno mislite da je čast i obraz srpskog domaćina tako jeftin. Vi ste jeftini, zato tako i prolazite.

Samo kratko.

Znate šta, ne znam da li uvaženi poslanici znaju da je pre sat vremena prekinut prenos Skupštine, a član 255. našeg Poslovnika kaže – sednice Narodne skupštine i njenih radnih tela su javne. Sednica Narodne skupštine može biti zatvorena za javnost u slučajevima određenim zakonom, ako predloži Vlada, odbor ili najmanje 20 narodnih poslanika. Predlog mora biti obrazložen. O tom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa. Zahvaljujem se.

Hvala.
Dakle, nisam prekršio Poslovnik.
Kao što znate, kada nismo u prenosu, onda smo u odloženom prenosu. Ako nije direktni, ali svakako. Snimak je na sajtu, sve ide onlajn i sve je javno i ništa nije manje javno nego što je bilo.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika koji nisu govorili u ovom delu sednice želi reč, pošto treba da dobiju prednost u odnosu na ministre?
Ako ne, onda reč ima ministar Goran Vesić. Izvolite.

Hvala.
Lepo je kad neko napiše govor, samo bi bilo lepo da zna o čemu priča i da priča malo istinu i da ne govori stvari koje nisu tačne.
Kad pričamo o istoriji Savskog mosta, ako hoćete nešto da naučite o tome pokloniću vam svoju knjigu, pošto sam poklonio i vašoj koleginici, treba da znate da Zarić jeste presekao jedan kabl, ali nije jedini spasao taj most.
Govorio sam danas o tome, ali izgleda treba da ponovim. Josip Broz Tito je, pošto se vratio u Beograd posle oslobođenja Beograda, odlikovao crvenoarmejce koji su spasili taj Stari most, Stari tramvajski most, a Zarić nikad nije bio odlikovan. Ne verujem da baš ne bi ga odlikovali da nije učestvovao na taj način u tome, jer jednostavno zašto ne bi od jednog građanina koji je nešto tako uradio bio napravljen heroj.
Ono o čemu vi pričate je priča iz serije „Otpisani“. Mogu da razumem da mislite da je sve tamo tačno. Malo je to romansirano, kao i mnogo toga u toj seriji. To je, inače, dobra serija, ali istoriju ne treba da učite iz „Otpisanih“, istoriju treba da učite iz knjiga. „Otpisani“ su dobra serija, ali nisu potpuno tačni. To moram da vam kažem i to nije tako. Što naravno ne znači da ne treba da se oda pošta Miladinu Zariću, što ne znači da ne treba da ga se sećamo, ali nije to jedini uradio.
Znači, rečna flotila Crvene armije, diverzanti Crvene armije, koji su inače učestvovali kasnije i u obnovi sada Pančevačkog mosta, odlikovani su posle rata za taj herojski čin. O tome postoje dokazi. To se nalazi u Istorijskom arhivu Srbije i to možemo da nađemo.
Takođe, Stari železnički most o kome ste govorili, koji ste pomešali sa ovim mostom, građen je 1884. godine. Čuo sam da je rečeno ovde da se više ne koristi za železnički saobraćaj zbog ukidanja železničke stanice. Ne koristi se od 1945. godine za železnički saobraćaj. Napravljen je 1884. godine kada je napravljena pruga i kada je napravljena železnička stanica, kad je krenuo prvi voz i prema Budimpešti i kad je krenuo prema Nišu. Onda je srušen 1914. godine u ratu sa Austrougarskom, pa ga je Austrougarska obnovila 1916. godine, pa ga je naša vojska srušila 1941. godine, kao i Most kralja Aleksandra i kralja Petra, pa je obnovljen 1941. godine od strane Nemaca, pa su Nemci, pošto nisu imali dovoljni kapacitet, uradili nove stubove. Onda je 1944. godine teško oštećen u bombardovanju saveznika, da bi 1945. godine na novim stubovima bio izgrađen most, a ovde ostala ona rešetkasta konstrukcija, za koju inače postoji u gradu Beogradu projekat da se pretvori u pešačko-biciklistički most, za šta je rađena statika, što je plaćao inače grad Beograd. Tako da, nije to baš neka originalna ideja. Dobro je da ste se setili toga, ali već se na tome radi u Beogradu i to će se verovatno i dogoditi.
Kada pričamo o korišćenju tramvaja, moram da kažem da mi je drago što ste pročitali PGR šinskih sistema grada Beograda, koji je inače usvojen pre manje od godinu dana, jer upravo tim PGR-om šinskih sistema, koji je inače prvi urbanistički dokument koji tretira razvoj šinskih sistema u Beogradu, planirano je produženje tramvaja prema Bežanijskoj kosi, planirano je produženje tramvaja Požeškom ulicom gore prema Ceraku, kao što je i planiran prelazak tramvaja na levu obalu Dunava, odnosno u Borču i taj kraj. U tom smislu, dobro je da ste to pročitali.
Tako da, to ništa novo niste predložili, nego ste predložili ono što smo mi već usvojili na Skupštini grada, kao što smo usvojili tim Planom generalne regulacije šinskih sistema i prugu od Zemuna do aerodroma „Nikola Tesla“. I ne samo da smo usvojili prugu, nego da ste čitali ovaj rebalans budžeta, mogli biste da vidite da je Ministarstvo finansija opredelilo Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu 160 miliona za projektovanje te pruge. Prema tome, pričamo o tome kako treba da se gradi pruga, a ne čitate rebalans u kome piše da se ta pruga već ne samo gradi, tj. treba da se gradi, već se projektuje, a urbanistički uslovi za tu prugu su inače svi urađeni još pre godinu dana, tako da bi bilo lepo da se to zna. To je inače onaj isti aerodrom za koga smo mi našli strateškog partnera, čiji kapacitet novi posle rekonstrukcije biće 15 miliona putnika godišnje, a pre 10 godina bio je negde oko pet miliona putnika. Tako da bi bilo dobro da, kad već pričamo o tome, da pričamo na taj način.
Kada pričamo o Evropi i evropskim standardima, oni koji pričaju o starom tramvajskom mostu treba da znaju da je raspon između stubova na Starom mostu 105 metara, a da su evropski standardi za plovne reke 150 metara. Prema tome, ako već govorimo o Evropi, o tome da treba da se prilagodimo evropskim standardima, onda treba da imamo u vidu da taj Stari most te standarde ne ispunjava.
Inače, da se vratimo nazad u 1884. godinu, tada je kralj Milan gradio prugu kroz Srbiju, koja je povezala Budimpeštu, koja je povezala Beograd i Niš, koja je inače bila evropski izlaz za Srbiju. E upravo danas mi radimo istu stvar kada radimo brze pruge, prvo prema Novom Sadu, što je predsednik Vučić najzaslužniji za to, a onda prema Subotici, pa povezivanje sa Budimpeštom, a sada sa Evropskom unijom radimo takođe brzu prugu prema Nišu koja će koštati 2,7 milijardi evra, i to je naše povezivanje železničko za Evropu i ništa drugo.
Prema tome, pustite se priča oko mosta, pustite se priča da treba proglasiti nešto za kulturno-istorijski spomenik, što stručni ljudi koji su zaposleni u zavodima za zaštitu spomenika nisu uradili, jer ne ispunjava nijedan uslov i sad ste vi stručniji od njih i vi znate da li treba da se nešto proglasi za spomenik ili ne. A da je trebalo da bude proglašeno za spomenik, bio bi proglašen taj most za spomenik nekih 70-ih godina, jer zavod je osnovan 60-ih godina, pa i 80-ih i 90-ih i posle 2000. godine nikad nikom to nije palo na pamet da proglasi za spomenik. Potpuno je nefunkcionalan, tako da s te strane zaista argumenti ne stoje.
Ono što želim da kažem, pošto vidim da je ovde bila priča o BG vozu, pošto vidim da ste se zainteresovali jedino za BG voz, da bi se produžio, trebalo bi da znate, da smo i gospodin Mali i ja, dok smo bili u Beogradu, insistirali na proširenju BG voza do Pančeva. Ne treba biti mnogo pametan, samo odete, izguglajte naše zahteve i možda čujete da smo o tome govorili, da smo ne znam, koliko puta pričali sa javnim preduzećem „Srbija voz“, da se BG proširi do Pančeva.
Znate zašto smo radili na tome? Zato što je u Pančevu otvoreno nekoliko fabrika koje je inače Vučić otvorio i sve više Beograđana radi u Pančevu, i ima potrebu, naravno, da putuje do Pančeva. Nekad se išlo na Pančevačku pijacu, na buvljak, ne sećaju se ovi koji odgovara o tome toga, mi se možda stariji toga sećamo, sada ljudi rade. Takođe je tačno da veći broj studenata živi sada u Pančevu, zato što su tu jeftiniji stanovi i da naravno, ima potrebu da se prevozi do Beograda. Pošto treba da znate da bi se, pošto se sada sa time bavim, već desetak dana sam resorni ministar, pa, sada mogu da rešavam stvari koje nisam mogao da rešavam iz Beograda, da bi se proširio BG voz do Pančeva, potrebno je da se kupe tri nove garniture, što su inače u „Srbija voz“ dobili nalog da se bave time, jer mi to želimo da radimo i to će Pančevo koštati 300 novih miliona dinara godišnje, jer BG voz funkcioniše tako što lokalna samouprava plaća po pređenom kilometru „Srbija voz“, Beograd plaća sve do Ovče, i to nije sporno, ali od Ovče ne može da plaća jer to nije teritorija Beograda.
Pančevo ne može da plaća tih 300 miliona dinara, tražimo rešenje da im pomognemo oko toga, i to rešenje će biti nađeno, jer to je potpuno prirodno. Do tada, na osnovu sastanka koji sam imao sa „Srbija vozom“, i sa gradonačelnikom Pančeva, od sredine decembra biće uvedena četiri voza dnevno. To nije BG voz, to su vozovi koji će polaziti iz Pančeva-Vojlovice, stajaće u Pančevu-Strelište, stajaće u centru Pančeva, u Pančevu varoši, glavnoj stanici, neće stajati u Ovči, Sebešu i Krnjači, jer nema potrebe zato što to pokriva BG voz, i dolaziće do Dunav stanice, odnosno Beograd-Dunav, kad se pređe Pančevački most, dva voza će ići ujutru i dva voza će ići popodne.
Na taj način ćemo donekle rešiti problem dok se ne uspostavi BG voz, jer je inače, neophodno da se promene propisi kako bi zaista, pošto sada opštine koje gravitiraju u Beogradu, one zaista imaju potrebu da budu povezane BG vozom sa Beogradom, ali to je dosta komplikovano. Sada smo eto, u prilici, gospodin Mali i ja to da rešimo, nismo mogli kad smo bili u Beogradu, sada se time bavimo i kao što možete da vidite stvari se rešavaju.
Uzgred, budi rečeno, Pančevo je bilo deo Beograda do 1941. godine, pa, je to Hitler oduzeo, i oduzeo ga Beogradu, pa, pošto vidim da sve hoćemo da vratimo što je radio, verovatno se možda zalažete da se Pančevo vrati u Beograd, pošto, očigledno vam je sve to važno.
Prema tome, da je Pančevo deo Beograda, BG voz ne bismo imali nikakav problem, već bi Beograd to bez problema plaćao. U svakom slučaju kada se budu nabavile tri nove garniture, biće uspostavljen BG voz, s tim što Pančevu mora da se pomogne, jer Pančevo nema takav budžet da bi mogao da pokrije tih 300 milina, ali to ima smisla i to će se sigurno raditi.
Ima još jedna stvar koju sam čuo i to bih voleo da kažem, pošto sam slušao različite stvari. Zaista, molim da pričamo argumentima, da ne pričamo paušalno. Pošto sam čuo inače da je ovde rečeno kako ima manje zelenila u Beogradu u poslednjih deset godina. Zvanično u Beogradu ima na teritoriji 17 beogradskih opština, Beograd je pokriven sa 16% zelenila, to je otprilike nekih 0,025 hektara po glavi stanovnika. Optimalno se smatra 27%. Na to treba dodati 14,5% javnih zelenih površina koje pokrivaju nekih 11 hiljada 365 hektara plus 69 hiljada drvenih stabala. To znači da Beograd ima negde oko 31% pokrivenosti kada se saberu javne zelene površine sa ovim zelenilom.
Da li je to dovoljno? Nije, ali 2011. godine je bilo 11%, a ne 16%. Znači, pet posto manje. To su zvanični podaci Sekretarijata za životnu sredinu grada Beograda i Ministarstva za životnu sredinu, tako da u tom smislu zaista treba da baratamo tačnim podacima. Da li je to dovoljno? Svakako nije. Da li treba više? Svakako treba. Da li je više danas nego pre deset godina, odnosno 11 godina? I te kako je više. Tako da ja molim i kada pričamo o ovome i kada dajemo neke primedbe, čitamo rebalans, jer zaista ne mogu da shvatim da neko priča kako mi treba da izgradimo prugu do aerodroma, a u rebalansu imate projektovanje te pruge. Samo pročitajte rebalans i sve je jasno. I, usvojeno pre manje od godinu dana, usvojen PGR šinskih sistema gde je predviđena ta pruga. Prema tome, naravno da se pruga radi i ima potrebe da imamo prugu kada imamo 15 miliona putnika. Kada je bilo pet miliona putnika, verovatno to nije trebalo.
Još jedna stvar, pošto sam čuo jednu, moram da kažem vrlo, hajde sada da budem, da ne koristim teške reči, ali jednu vrlo bezobraznu tvrdnju, da neko stoji iza privatnih prevoznika iz Pančeva, ja sam naložio inspekciji da utvrdi ko su ti prevoznici, da ih kazne ako krše zakon, jer zaista niko ne sme da ima monopolistički položaj, niko ne sme da vozi po cenama koje su više od onih koje dozvoljava zakon. Ukoliko krše zakon, biće kažnjeni, ko god da su i kako god da se zovu.
Nadam se da ćemo, ne nadam se, nego siguran sam da ćemo sa ova četiri voza rešiti donekle problem, ne potpuno, ali ćemo ga potpuno rešiti kada budemo zaista integrisali u Pančevu sistem BG voza, ali to je nešto na čemu moramo da radimo sa Pančevom i sa Beogradom i naravno da „Srbija voz“ kupi nove garniture, što inače treba da radi, jer glavni prihod od „Srbija voza“ jeste BG voz i tek će biti, kada budemo, pošto je taj plan generalne regulacije šinskih sistema predvideo i proširenje koloseka prema Mladenovcu i prema Lazarevcu, produženje od aerodroma Nikola Tesla do Surčina. Sada imate šest i tri polazaka dnevno za Mladenovac i Lazarevac. Danas od Vukovog spomenika, pošto sam ja tim vozom išao, od Vukovog spomenika do centra Lazarevca BG vozom se stiže za 63 minuta. To ne može ni autobusom, a ni kolima, a biće brže kada budu nove garniture. To znači da je neophodno, upravo zbog punjenja metroa koji se gradi, jer to mora da bude jedan integrisan sistem i glavni prihod „Srbija voza“ će uvek ostati BG voz, jer tu će uvek biti najviše putnika, bez obzira na brze pruge i bez obzira na to što ćemo više koristiti vozove.
Toliko bih i zaista molim da sledeći put pričamo. Razumem, kažem i pitanja i primedbe i naravno da ne mislim isto, ali hajde samo da koristimo tačne činjenice i za početak da se ne učimo istoriji iz Otpisanih već da to radimo iz knjiga koje su relevantne koje jasno govore šta se desilo u istoriji.

Reč ima, potpredsednik Vlade.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, samo na kraju da se osvrnem na par proizvoljnih i netačnih izjava koje smo imali priliku da čujemo tokom današnjeg izlaganja. Sačekao sam i bio sam dovoljno strpljiv da čujem sve kako bi imao priliku da sve to sumiram na jednom mestu, a ima nekih stvari koje mislim da ne treba ni komentarisati. Od jednog poslanika smo čuli da je jedan ugovor sa norveškom kompanijom vredan milijardu 550 miliona dolara, a ugovor je vredan milion i 550 hiljada dolara, ali koliko svi znamo, njemu matematika nije jača strana, tako da je opravdano napravi tu grešku.
Čuli smo takođe i da je prilikom diskusije oko rebalansa budžeta problem parking kod Kliničkog centra, pa sad ima parking, pa je opet problem. Pa, kada nije bilo parkinga i tada je bio problem, ali pretpostavljam da to ide takođe kao jedna značajna tema kada je rebalans budžeta Republike Srbije u pitanju. Par ozbiljnih stvari koje želim da potvrdim na kraju zbog građana Srbije i zbog svih vas ovde.
Veoma sam ponosan na ovaj rebalans budžeta, na način na koji se Republika Srbija, Vlada Republike Srbije, građani Srbije zajedno sa predsednikom Vučićem nosi sa ovom krizom. Ova kriza traje već tri godine. Nikada veća ekonomska kriza u svetu krenula je sa problemom i pandemijom Kovida, nakon toga sve oni problemi koji su bili u lancima snabdevanja, energetska kriza, konflikt u Ukrajini. Nemojte to nikada da zaboravimo. Država Srbija je reagovala odlučno, jako, snažno, spasla našu ekonomiju, izbegla masovna otpuštanja koja ste imali priliku da vidite u mnogo jačim i razvijenijim zemljama od Srbije, spasla naša radna mesta i danas imamo i rekordno nisku nezaposlenost, imamo rekordan prilive stranih direktnih investicija, gradimo naše autoputeve, gradimo naše bolnice, gradimo naše škole.
Uz rebalans budžeta razgovaramo i o pomoći mladima i o povećanju penzija za naše najstarije sugrađane, o svim onim temama koje su važne za životni standard građana Srbije, a kao da nema krize koja drma ceo svet. Mislim da je to izuzetan uspeh, pri tome zadržavamo makro-ekonomsku stabilnost i nivo javnog duga ispod 60%, što priznaćete nije bilo jednostavno.
Na početku svog izlaganja juče ujutru rekao sam da postoji pet razloga zbog kojih donosimo ovaj rebalans. Jedno su veći prihodi u budžet. Više puta sam objašnjavao kada je porez na dobit preduzeća u pitanju, da je rekordan, da je prošla godina bila izuzetno profitabilna za naša preduzeća, za našu privredu. Zato imamo imamo porez na dobit koji je veći nego što smo planirali. Porez na dohodak građana, takođe, porez na dodatnu vrednost, takođe, ne zbog toga što raste inflacija, i nesporno je da raste inflacija, ali mi i dalje imamo zdravu ekonomiju i zdravo tržište rada.
Dakle, naša ekonomija raste i u prvom kvartalu 4,3% rast BDP-a, u drugom kvartalu 3,9%, u trećem kvartalu 1,1%, a sa druge strane imamo realan rast plata u privredi od 3%, u privatnom sektoru u privredi 5,4%. Imamo realan rast u trgovini od 7,1% za prvih 10 meseci ove godine. Dakle, nije tačno da su nam prihodi veći zbog inflacije, nego su nam veći zbog toga što i dalje imamo stabilnu ekonomiju i nikada zdravije tržište rada u smislu nikada većeg broja zaposlenih, odnosno većeg broja ljudi koji imaju posao u našoj zemlji.
Dosta se toga pričalo i o energetici i energentima. Ja sam više puta rekao - pa da, svesni smo krize sa kojom se suočava ceo svet, ne samo Srbija. Izneo sam veoma precizne podatke koje su cene struje danas, a koje su bile prošle godine. Pa, deset puta je skočila cena struje. Onda govorite o tome da bilo je problema u EPS-u i samo zbog toga što ste loše upravljali EPS-om mi plaćamo veću cenu struje. Pa, nije tačno. Cena struje u svetu je porasla, a svake godine EPS uvozi struju, samo što je danas plaća po deset puta višoj ceni. To niste uzeli u obzir.
Jedan podatak koji sam napomenuo, evo za kraj, kada je energetika u pitanju, da kažem, poslednja investicija u EPS-u kada je proizvodnja struje u pitanju, bila je 1991. godine, "Kostolac B2", a pre toga "Kostolac B1" 1987. godine. Od 1991. pa tek naredne godine, kada se otvori "Kostolac B3", eto, prošlo je tri decenije bez i jedne investicije kada je EPS u pitanju i kada je proizvodnja struje u pitanju. Dakle, nije to činjenica iz prethodnih 10 godina, nego iz prethodnih 30 godina, nažalost, ali smo u međuvremenu uspeli da napravimo "Južni tok", 403 kilometara novog gasovoda. Dakle, nešto što nam je omogućilo danas stabilno i sigurno snabdevanje gasom. Radimo na interkonekciji sa Bugarskom, radićemo i sa Rumunijom da obezbedimo što veću diversifikaciju i kada je gas i kada je nafta i kada je struja u pitanju. To radi odgovorna država.
Juče sam rekao jednu informaciju za sve vas. Rekao sam da EPS naplaćuje tržišno struju i domaćinstvima i privredi imao bi milijardu i 800 miliona evra dobiti. Pogrešio sam, danas su me demantovali ljudi iz EPS-a, uradili su preciznu analizu, dobit EPS-a da sve prodaje po tržišnim cenama bila bi okruglo tri milijarde evra.
Šta smo trebali, ljudi, da uradimo? Da kažemo eto EPS-u tri milijarde evra zarad nekih komentara ljudi koji ne razmišljaju o građanima Srbije ili smo odgovorno rekli - čekajte, i dalje ćemo pokušati da držimo nivo cene struje na što nižem nivou, nivo cene gasa takođe. Ako bi rasla cena gasa, naši privrednici bi rekli - čekajte, pa poskupelo mi je sve, ja moram da otpuštam ljude. Pa, mi to nismo želeli da se desi.
Da je poskupela cena struje, pa koliko bi to tek uticalo na inflaciju ili na smanjenje državnog standarda građana Srbije? Pa, razumite da to nije naša politika, da se mi ne bavimo time. Rekli smo i pre tri godine kada je Korona krenula - preuzećemo najveći teret ove krize na sebe, jer smo kroz odgovornu ekonomsku politiku, kroz odgovorne reforme koje je započeo predsednik Vučić stvorili dovoljno rezervi da možemo da reagujemo i to je snaga ove zemlje, to je snaga naših javnih finansija i sada reagujemo opet.
Kažem, idemo i sa restrukturiranjem EPS-a i "Srbijagasa" i svega ostalog, ali ne možemo da dozvolimo da desetostruko povećamo cenu struje i gasa ne zbog nas, nego zbog toga što je cena struje i gasa desetostruko porasla na svetskom tržištu.
Time želim da završim taj razgovor oko energetike. Dakle, u ovom trenutku borimo se i da obezbedimo stabilno snabdevanje strujom i da obezbedimo dovoljno gasa i borićemo se i dalje i opet ćemo preduzeti taj teret na sebe.
Kada su mladi u pitanju, pa svašta smo čuli. Na kraju, neki moj zaključak je da je verovatno većina nekih poslanika protiv toga da se pomognu mladi, jer, pak, pitanje je bilo a šta mi to činimo za mlade. A kada sam govorio o stopi nezaposlenosti mladih, pre deset godina 53,2%, danas 18,6%. Pa, čekajte, pre deset godina svaki drugi mladi nije imao posao, danas ima. Da li smo mi zadovoljni time? Pa, nismo i hoćemo da se borimo za još novih radnih mesta, za nove fabrike. Zato gradimo auto-puteve, da otvaramo industrijske zone, da dolaze nove fabrike, da se naši mladi zapošljavaju. Zato investiramo i u internet u školama, pošto sve škole su danas povezane na internetu. U njihovo vreme nije bila nijedna. Pa toliko su oni mislili o mladima, toliko su mislili o deci, toliko si mislila o njihovoj budućnosti.
Kada pogledate plate tih mladih, neko je od poslanika pomenuo, kaže - dajete i mladima koji zarađuju tri hiljade evra. Pa, bravo, ima mladih koji zarađuju tri hiljade evra. U vaše vreme mladi nisu imali ni posao, a misaona imenica bila je plata od tri hiljade evra.
I treba da imamo mlade koji zarađuju tri hiljade evra i pet i deset i što više, jer to je budućnost Srbije. Tako njima dajemo mogućnost da svoje snove ostvare ovde. Tako našoj zemlji dajemo mogućnost da opstane i da nas ima sve više.
Na to dodajem i mere za natalitet. Kaže jedna osoba, jedan poslanik - ne bavimo se socijalom, a piše u rebalansu budžeta - naknada za socijalnu zaštitu. Pa, tako se zove to za šta smo izdvojili tih 15 milijardi dinara, da pomognemo za prvorođeno, drugorođeno, trećerođeno dete.
Zaboravljate jednu stvar. Kada je drugorođeno dete u pitanju, država takođe dve godine, 24 meseca daje jednokratnu pomoć od po 10 hiljada dinara. Kada je trećerođeno dete u pitanju, dajemo deset godina pomoć u iznosu od 12.000 dinara. Kada je četvrto rođeno dete u pitanju, deset godina pomoć od 18.000 dinara svakog meseca, plus majkama kada dobiju dete omogućavam besplatno poklon do 20.000 evra za nabavku, odnosno kupovinu prve nekretnine.
Čekajte, a što se vi toga niste setili? Što vi takve mere niste imali, a pričate i spočitavate - da, odlaze ljudi iz Vranja, iz Niša, iz Leskovca itd. Najvažnije za mlade je da vide perspektivu u Srbiji. Najvažnije je da znaju da je država stabilna, da im daje mogućnost sigurnog obrazovanja, sigurnog posla, većih plata, sigurne penzije. Zato mladi ostaju i zato se i borimo.
Evo, pogledajte, imali smo komentar, pošto hoću da odgovorim na sve, grad Niš pre deset godina 35,7. Dakle, 35.000 dinara je bila prosečna plata. Danas je 70.000 dinara. To je skoro 100% veća plata. Otvorili smo šest fabrika u Nišu. Naučno-tehnološki park smo otvorili u Nišu. Klinički centar novi smo otvorili u Nišu. Ja se samo nadam da taj poslanik ili poslanica koja se javila oko Niša, da izdaje fiskalne račune u svom restoranu ili kafiću, šta god da je već.
Kada je Vranje u pitanju, 33.000 dinara prosečna plata pre deset godina. Evo, danas je 58.000 dinara, 75% povećanje. Čekajte, nije to slučajno došlo. Nije to tek tako došlo. To je predmet ozbiljne ekonomske politike stabilnosti, kredibiliteta koji smo stvorili u očima i međunarodnih investitora i svih ostalih, pa da svoj novac ulože u Srbiju, da dođu u našu zemlju i da ostanu ovde. Zato i imamo nikada veći broj zaposlenih. Rekao sam to više puta. Da ponovim, u poslednjih deset godina 440.000 novih radnih mesta je stvoreno u Srbiji.
Kada govorimo o penzijama, ja stvarno nisam razumeo pojedine poslanike da li su za to da penzionerima ne rastu penzije ili da rastu penzije ili da treba praviti… neko mi je spočitavao da li je pravi izraz diskriminacija ili nije, pa ne znam kako se pravno zove to kada biste želeli da podelite penzionere na one koji mogu da dobiju povećanje manje, a na one koji mogu da dobiju povećanje veće ili one koji ne treba da dobiju jednokratnu pomoć u odnosu na one koji treba da dobiju jednokratnu pomoć. Pa, ja ne znam kako se to zove?
Mi tako nećemo da radimo. Svim penzionerima ide povećanje penzija od 9% od 1. novembra, 12,1% od 1. januara, kumulativno to je 20,8%. Dakle, svim našim penzionerima, 1,7 miliona penzionera imate u Srbiji, ide to povećanje, nikada veće procentualno povećanje, a znate na kojim osnovama? Na zdravim osnovama, ne ugrožavamo stabilnost našeg sistema, obezbeđene su i bezbedne su te penzije, a ne ko oni pre 10 godina, u julu mesecu 2012. godine, osam i po milijardi dinara na računu, a 40 milijardi dospeva penzija, pa ni za to nisu imali.
Toliko o njihovoj brizi za penzije. Mi to radimo malo drugačije. Dakle, obezbeđujemo rast životnog standarda građana Srbije iz meseca u mesec, iz godinu u godinu, borimo se sa inflacijom i, kroz kontrolu cena osnovnih životnih namernica, kontrolu goriva, cene struje, cene gasa i svega ostalog, siguran sam da ćemo jedinstveni, uz sve izazove koje imamo, opet izaći kao pobednici.
Javni dug sam objasnio jedno desetak puta. Dakle, još jedanput da ponovim. Godine 2012. udeo javnog duga u BDP Republike Srbije 52,9%, udeo javnog duga u BDP danas 53,7%. Dakle, razlika je 1,1 procentni poen, ali interesantno u njihovo vreme BDP Srbije je bio 33,7 milijardi evra, a na kraju ove godine u Srbiji biće 60,2 milijarde. Dakle, skoro pa duplo više. Dakle, duplo veće bogatstvo stvara Srbija svake godine u odnosu na pre samo 10 godina.
Kada govorimo o Kabinetu predsednice Vlade, da ne ostanem dužan bilo kakvog odgovora, vrlo je prosta stvar zašto postoji povećanje izdvajanja za Kabinet predsednice Vlade. S obzirom na to da smo imali parlamentarne izbore početkom godine, projekcija budžeta za Kabinet premijerke bila je samo za šest meseci, jer je to bio fer i korektan potez da kaže - pa ja ne znam ko će voditi taj Kabinet, bilo bi besmisleno da definišem budžet za celu godinu i da onda kažete da sam ja unapred nešto definisala ili prejudicirala. To se nije desilo, a poređenje radi, dakle, u vreme Mirka Cvetkovića 2008. godine tri puta je veći budžet bio Kabineta potpredsednika Vlade nego što je to danas. Da ne govorim da je jedna od poslanica ili poslanik ovde, dok je bila zamenica direktora institucije koja se zvala Kancelarija za nedovoljno razvijena područja 2009. godine, imala budžet od 1,5 miliona evra, a Kabinet predsednice Vlade je pet stotina hiljada evra. Dakle, čisto poređenja radi, a da ne ostajem ni tu dužan.
Kada je Novak Nedić u pitanju i opet oni koriste Novaka Nedića, iako se radi o Generalnom sekretarijatu Vlade. Treći put ću ponoviti, valjda će neko zapamtiti, ima vremena, ponavljanje je majka znanja, kako kažu. Kroz Generalni sekretarijat Vlade se isplaćuju donacije. Donacije Vlada Republike Srbije isplaćuje preko Generalnog sekretarijata Vlade.
U razdelu Generalnog sekretarijata imate za Republiku Srpsku finansiranje autoputa do Bijeljine - 1,2 milijarde dinara. Ako mislite da ne treba da pomognemo našoj braći i sestrama u Republici Srpskoj, vi slobodno recite da nikada ne biste njima pomogli i ne biste donirali taj novac kako bi pomogli izgradnju tog autoputa.
Za Otvoreni Balkan i sve inicijative koje imamo tu u smislu usaglašavanja propisa, u smislu umanjenja svih prepreka mogućih, kada su fitosanitarne, veterinarske inspekcije u pitanju, carina - 790 miliona dinara. Humanitarna pomoć Ukrajini 354 miliona dinara. Recite da ne biste pomogli ni Ukrajini, ako ova Fon Kramon kaže da smete. Opština Stanari - 211 miliona, Hram Svetog Save donacija od šest stotina miliona, kovid donacija Sajmu beogradskom i Zavodu za zaštitu biocida - 224 miliona dinara itd. Bedno je pominjati ime Novaka Nedića, ako znate, a trebalo bi da znate da sve donacije koje Vlada Republike Srbije daje, idu upravo preko Kabineta generalnog sekretarijata.
„Beograd na vodi“, neko je pomenuo da smo uložili dve do tri milijarde evra. Da vam kažem, više je potpuno i besmisleno odgovarati na takve laži. Mi smo prošle godine, kao što znate, odnosno ove za prošlu godinu već dobili dividendu u budžet Republike Srbije. To je projekat koji je potpuno promenio Beograd. Svaki dan tamo radi 2.500 radnika. Slobodno da kažu ovi koji su protiv toga da ne žele da ti ljudi zarađuju za hleb. To je projekat koji je od najružnijeg dela Beograda, najzapuštenijeg dela Beograda napravio najveće gradilište u ovom delu Evrope i da ne pokazujem slike nekih poslanika iz opozicije koji stalno idu tamo, šetaju, slikaju se itd.
Ono što je meni drago je da građani Srbije i svi koji posećuju Srbiju imaju mogućnost da uživaju u lepotama obale Save, jer to do pre samo desetak godina nisu imali prilike.
Komentar oko RTB Bora, „Ziđin“, da to ne zaboravim, komentarišu kako je kineska kompanija „Ziđin“ ušla kroz otvoreni, transparentan proces privatizacije, dakle javni tender, što je bio pritisak EU. Javila se dva ponuđača, pobedio bolji ponuđač, a to je bila kineska kompanija itd. Dakle, RTB Bor danas ima i zapošljava 6.160 zaposlenih, a prosečna zarada iznosi, verovali ili ne, 110.604 dinara, a u njihovo vreme, ako se sećate, oni su planirali i tu, pošto nije bilo rešenja šta i kako će, a pravio je rudnik gubitak svakog meseca, da možda kao i u Železari Smederevo gaje pečurke, gaje kikiriki ili šta već, ali sigurno bi tih 6.160 ljudi ostalo bez posla direktno, toliko porodica, a ko zna koliko indirektno kooperanata i kompanija koje rade sa RTB Borom.
Ja sam zahvalan našim kineskim prijateljima i zahvalan sam i predsedniku Vučiću i predsedniku Narodne Republike Kine Si Đinpingu na tome što su nam bukvalno spasli i Železaru Smederevo, spasli i RTB Bor. Danas su to dva najveća izvoznika u Republici Srbiji, a pre samo par godina bili su najveći gubitaši ili su bili u bankrotu ili zatvoreni. Dakle, uspeh, veliki uspeh i potvrda velikog prijateljstva naša dva naroda.
Ja mislim da ovde stanem. Ono što je meni posebno važno, s obzirom da ćemo imati prilike da razmatramo i amandmane koji su došli kako na rebalans, tako i na ostale zakone, imamo jak, snažan, stabilan sistem. Naš budžet je siguran. Naše javne finansije su sigurne. Imamo još rezervi da reagujemo ako treba i ako se ova energetska kriza nastavi. Veoma pažljivo pratimo sve šta se dešava i u svetu i u regionu i borićemo dokle god možemo za što bolji životni standard građana Srbije i za što bolju budućnost naše dece. Hvala puno.

Zahvaljujem i ministrima.
Sada zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 6. dnevnog reda.
Kao što znate, imamo i drugi pretres koji se tiče kadrovskih rešenja važnih za Skupštinu, a za koji postoji dogovor poslaničkih grupa da ga ne vodimo, ali formalno, saglasno članu 16, otvaram zajednički jedinstveni pretres od 7. do 18. tačke dnevnog reda.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Zahvaljujem.
Prijava nema.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Pošto je reč o rebalansu, prelazimo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstvenog osiguranje za 2022. godinu.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Srđan Milivojević, Zoran Lutovac, Dragana Rakić, Nebojša Novaković, Nenad Mitrović, Tatjana Manojlović, Janko Veselinović, Miodrag Gavrilović, Nebojša Zelenović, Aleksandar Jovanović, Danijela Nestorović, Nebojša Cakić, Nikola Nešić, Milinka Nikolić, Jelena Kalajdžić, Đorđe Miketić, Branimir Jovančićević, Radomir Lazorvić, Biljana Đorđević, Robert Kozma, Jelena Jerinić, Đorđe Pavićević, Željko Veselinović, Enis Imamović, Selma Kučević, Aleksandar Olenik, Šaip Kamberi, Marinika Tepić, Borko Stefanović, Dejan Bulatović, Jelana Milošević, Dalibor Jekić, Danijela Grujić, Đorđo Đorđić, Vladimir Obradović, Marija Lukić, Tatjana Pašić, Slaviša Ristić, Stefan Jovanović, Đorđe Stanković, Zoran Sandić, Gorica Gajić, Dejan Šulkić, Miloratka Bojević, Miodrag Marsenić, Borislav Novaković, Miroslav Aleksić, Ivana Parlić, Marina Lipovac Tanasković, Slavica Radovanović, Vojislav Mihailović, Dušan Radosavljević, Nenad Tomašević, Marija Vojnović, Veroljub Stevanović, Branko Vukajlović, Ljubinko Đurković, Boško Obradović, Milovan Jakovljević, Borko Puškić, Ivan Kostić, Radmila Vasić I Tamara Milenković Kerković.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, saglasno članu 161. stav 4. Poslovnika, odbacio je amandman narodnog poslanika Janka Veselinovića na naslov iznad člana 1.
Odbačeni amandman ne može biti predmet rasprave i o njemu se ne glasa po članu 163. stav 4.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Amandman na član 1. podneo je narodni poslanik Janko Veselinović.
Da li želite reč? (Da.)
Podnosilac amandmana, Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, pošto se ova rasprava o pojedinostima nadovezala na raspravu u načelu ne mogu da se otmem utisku da bih voleo da živim u zemlji koju su nam malopre opisali ovde prisutni ministri. A to je zemlja u kojoj vlada opšte zadovoljstvo građana stanjem u zemlji, zemlja iz koje se građani ne iseljavaju, zemlja kojoj se svi dive i zemlja, po svemu sudeći, koja je „Eldorado“, upravo za njih.

Ono što je karakteristika amandmana koje sam podneo na ovaj zakon, izmeni Zakona o budžetu, odnosno rebalansu budžeta, jeste da smatram, odnosno da se složim sa Valtazarom Bogišićem koji je svojevremeno rekao „što se grbo rodi, vreme ne ispravi“. Postojeći budžet je naravno nemoguće ispraviti.

Budžet koji nije u sebe inkorporirao vraćanje duga penzionerima koji novac im je uzela država. Mnogi od njih su umrli i niste nam dozvolili da stavimo u proceduru Zakon o vraćanju penzija i određivanju minimalne penzije i niste nam omogućili da na adekvatan način raspravljamo o budžetu, odnosno o rebalansu budžeta u koji bi bila uključena i ta pozicija.